Pređi na sadržaj

Emeše

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Emeše
Emese
Emeše, crtež Đule Lasla
Lični podaci
Datum rođenja9. vek
Porodica
PotomstvoAlmoš
RoditeljiEunedubelijan
DinastijaDinastija Dentumoger

Emeše (mađ. Emese) je prema staromađarskom verovanju je predak kuće Arpad. Njen muž je bio vođa klana Iđek, njen sin je bio princ, vezir Almoš.

Emese je bila ćerka vojvode Eunedubelijana (mađarski: Őnedbelia) od Dentumogera, supruga najplemenitijeg skitskog (tj. iz Dentumogera, Skitija) princa Iđeka,[1] i majka visokog princa Almoša. Ona je time bila rodonačelnik mađarske kraljevske kuće Arpad,[2] dinastije koja je osnovala Mađarsko kraljevstvo. Zbog nedostatka pouzdanog izvornog materijala, teško je odvojiti legende o Emeši od njene stvarne uloge kaoistorijske ličnosti.

Prema predanju, ona je majka mađarske kraljevske dinastije, koja je nastala iz jednog od sedam izvornih mađarskih plemena. Zbog toga je smatrana „majkom svih etničkih Mađara”.[3][4][5]

Emeše u legendi[uredi | uredi izvor]

Emešin san, legenda o začeću princa Almoša, jedna je od najranijih poznatih priča iz mađarske istorije. Legenda se okvirno može datirati u oko 860-870, a sa sigurnošću u između 820 i 997 (rođenje Almoša i prihvatanje hrišćanstva).

U legendi, Emeše, žena poglavice Iđeka (Ügyek), oplodila je ptica Turul. Turul joj se ukazao u snu i rekao joj da će iz njene utrobe izvirati velika reka i teći preko tuđih zemalja. Prema tumačima snova, to je značilo da će ona roditi sina koji će izvesti svoj narod iz njihovog doma u Levediji, a da će njeni potomci biti slavni kraljevi. Emešin sin se zvao Almoč, njegovo ime potiče od mađarske reči alom, što znači san, pa se „Almoš” može tumačiti kao „Sanjani”.

Legenda ima nekoliko varijanti, naime o tome da li je Emeše oplođena pticom Turul ili je već bila trudna u vreme svog sna[6] i da li joj se ptica pojavila bukvalno ili u snu dok je spavala. Neke varijacije legende su možda uvedene u 19. veku tokom jačanja mađarskog nacionalizma.[7]

„U 819. godini inkarnacije Našeg Gospoda, Iđek, koji je, kao što smo rekli gore, iz porodice kralja Magoga postao je mnogo vremena kasnije najplemenitiji princ Skitije, uzeo je za ženu u Dentumoger ćerku vojvode Eunedubelianusa, zvanu Emeše, od koje je dobio sina, koji je dobio ime Almoš. Ali on se zove Almoš od božanskog događaja, jer kada je ona bila trudna, javi se majci njegovoj u snu božansko viđenje u vidu sokola koji je, kao da joj je došao, oplodio je i javio joj da će iz njene utrobe izići bujica i da će se iz nedra njenih roditi slavni vladari, ali da se neće umnožiti u svojoj zemlji, to je sveto, jer su od njegove loze rođeni sveti kraljevi i vojvode“.Anonymus:Gesta Hungarorum[8]

„Iđekov sin Elod, koji je u skitskoj zemlji dobio sina od kćeri Eunodubilije, koji se zvao Almoš, jer se ptica u obliku sokola pojavila u snu njegove majke dok je bila trudna, iz njene utrobe je izvirao brzi potok, to rastao, ali ne u svojoj zemlji, i iz toga je prorečeno da će slavni kraljevi doći iz njenih nedra, jer san je na našem (mađarskom) jeziku „alom“, a rođenje tog dečaka je prorečeno snom, zato je i bio nazvan Almoš“.

— Mark iz Kalta: Chronicon Pictum[9]

Emeše u pisanim izvorima[uredi | uredi izvor]

Emeše se pominje u dva istorijska dela: Gesta Hungarorum i Chronicon Pictum. Nijedan izvor nije savremen Emešinom dobu, jer je svaki napisan vekovima nakon njene smrti (Gesta oko 1200. i Hronikon Piktum u 14. veku). Oba dela mešaju stvarne istorijske događaje sa legendama i viteškim pričama, tako da je nemoguće sa sigurnošću znati da li se Emeše pominje kao legenda ili kao stvarna istorijska ličnost.

Izvod iz Gesta Hungarorum (Chapter 3): "qui duxit sibi uxorem in Dentumoger filiam Eunedubeliani ducis nomine Emesu", jedina referenca na ime i poreklo Almoševe majke

Tumačenja[uredi | uredi izvor]

Iđek, muž Emeše i predak dinastije Arpad, prikazan u 14. veku Chronicon Pictum

Upitno je koji je hronološki bio prvi tekst, pošto je Chronicon Pictum iz 14. veka sačuvao tekst nekoliko ranijih dela, uključujući pretpostavljenu prvobitnu gestu iz 11. veka (mađ. ősgeszta). Istoričar Balint Homan smatra da je ovo poslednje delo već sadržalo legendu o Emešinom snu, koju je kasnije usvojilo nekoliko hronika, uključujući Anonimusa. Nasuprot tome, Đerđ Đerfi je tvrdio da Gesta Hungarorum pruža gramatički potpuniju i uredniju priču o Emešinom snu, dok je istoričar takođe istakao oštećenje teksta u vezi sa imenom Eunedubelianus („Eunodbilia“) u Chronicon Pictum.[11] Đerfi je tvrdio da je Anonimus stvorio ime Eunedubelianus od Eneha, Dule i Belara, likova legende o čudesnoj košuti.[12] Đula Kristo i mnogi naučnici su prihvatili Đerfijevo razmatranje. Suprotstavljajući se ovom stanovištu, filolog Janoš Horvat, mlađi, tvrdio je da je prvobitna gesta uticala na Anonimusov rad. Shodno tome, „Emešin san, iako lišen svog paganskog i totemističkog karaktera, ipak bi mogao biti uvršten u najstariji pisani izvor, što Anonimus logično dodaje, ali ga hronika zbunjuje upravo upotrebom Anonimusovog dodatka“. Deže Dumert je tvrdio da je redosled drevnog, logičnijeg pripovedanja snova sačuvan u hronikama: Anonimus je pisao prijatnijim stilom, ali je zabrljao tekst u kome je bilo sećanja na šamansko proricanje.[11]

Đerđ Sabadoš je naglasio da se ime Emeše spominje samo u Gesta Hungarorumu, dok se u drugim hronikama ona pominje kao „ćerka Eunodbilije“. Istoričar književnosti Geza Sentmartoni Sabo smatrao je da su imena iz sna simboli totemskih životinja (Eleud = Ölyűd, „zuvar“; Eunodbilia = Ünődbéli → ünő, „jelena krava“ ili „srna“). Sabo je ukazao da je Anonimus zbog zabune stvorio lično ime „emešu“. Po njegovom mišljenju, reč emeš (emes) ili (émés), u obliku emešt (émést) , verovatno potiče od glagola emik (émik), koji je u staromađarskom značio polubudno stanje između sna i jave. Luteranski pastor Ištvan Sekelji je u svojoj hronici iz 16. veka prvi zapisao „Turul san“ na mađarskom. Đerđ Sabadoš je podržao Saboovu teoriju, tvrdeći da originalna gesta sadrži legendu o Turulu, a da se fraza „ex filia Eunodbilia“ može prevesti kao „žena iz roda Eunod ili Unod“ (Eunod ili Ünőd). Prema njemu, Anonimus je kasnije pogrešno stvorio ime Emeše i promenio frazu „Eunodbilia“ u muško ime, stvarajući tako ime poglavice Dentumogera.[11] Tibor Seč je izneo mišljenje da je reč imeš ili emeš iz Sekeljeve knjige iz 1559. primer hapak legomenona. Lingvista Laslo Balog je tumačio ime vladara kao „Iunedubelia“ (Yunedubelia) i preveo ga kao „iz plemena Jene“ (Jenő).[12]

Almoš, Emešin sin i prvi Veliki vezir Mađara, prikazan u 14. veku Chronicon Pictum

Emešin san funkcioniše kao mit o poreklu dinastije Arpad. Pored „legende o Turulu“, hronično predanje takođe navodi da je Almoš potekao „iz loze“ Atile hunskog vođe. Hroničar iz 13. veka Šimon iz Keze piše da grb kralja Atile, koji je koristio na sopstvenom štitu, prikazuje pticu sa krunom, koja se na mađarskom naziva „Turul“, a takođe navodi da je Almoš bio „iz roda Turul“. „Istoriografija je podeljena oko toga da li su dve priče o poreklu međusobno kompatibilne. Prema francuskom istoričaru Amedeu Tijeriju, Turul je bio simbol Atile i opisao je Almoša kao „reinkarnaciju“ hunskog vladara. Deže Dumert je takođe povezao legendu o Turulu sa svetošću Atile.[13] Nasuprot tome, Janoš Horvat mlađi, je naglasio protivrečnosti između Emešinog sna i „tradicije Atilida“. Prema njegovim rečima, „pravi čudesni (totemistički paganski) element legende bio bi oplodnja od Turula, međutim, prema kazivanju naših (Mađarskih) gesta, Emeš [Emeše] samo sanja o tome, i to čak u blagoslovenom stanju. Fetus (Almoš) je dobio ime samo po ovoj divnoj viziji iz snova, ali nju je sam osmislio otac Iđek. Horvat je tvrdio da je sadržaj legende o Turulu namerno uvenuo i podređen „Atilinoj genealogiji“, pošto bi „oplodna“ uloga Turula bila sinonim za kraj krvne loze hunskog vladara. Đerđ Đerfi i Đula Kristo su delili slična gledišta.[14] Đerfi je tvrdio da je Emešina priča samo književna pozajmica od Anonimusa usvajanjem mita o poreklu Kira Velikog, poričući njenu prirodu drevne mađarske tradicije. Etnograf Ištvan Pal Demeni odbacio je ovo gledište i naveo mnoge razlike između ova dva mita.[14] Sabadoš je tvrdio da svest o poreklu dinastije Arpad od Atile i legenda o Emešinom snu nisu dve međusobno isključive priče o poreklu, već dva komplementarna elementa jedne tradicije: sopstveno autentično nasleđe prve mađarske vladarske kuće.[14]

Emešina priča ima bliske analogije u nomadskom, stepskom okruženju. Naročito, u Tajnoj istoriji Mongola, izveštava se da je tašta Džingis-kana sanjala da beli soko („drži Sunce i Mesec svojim kandžama“[15][16]—Turul je često prikazana kao sunce[16]) sletela je sa neba i zasvetlela na njenoj ruci, predviđajući tako rođenje deteta i carske dinastije. To je zbog činjenice da su sokoli bili povezani sa plodnošću. Sokoli „popunjuju mnoge legende o osnivanju dinastija i imperija“,[16] oni su popularni u tradicijama i simbolici stepskih ljudi, i nisu isključivi niti su poreklom bilo koje specifične etničke grupe koja u njima živi. Istoričar iz 19. veka Arnold Ipoji je naveo Šahnamehov Simurg kao sličan primer u pogledu njegove uloge pri rođenju Rostama. Istoričari Đula Kristo i Viktor Spinei napisali su da Emešina priča u početku govori o poreklu Almošove dinastije od totemskog pretka. Shodno tome, Anonimus je ovu pagansku priču namerno pretočio u hristijanizovanu formu. Đerđ Sabadoš je naglasio da se Turul pominje u snu Emeše, kada je već bila trudna, dok je bivša istoriografija to tumačila kao „impregnaciju“ nakon što su Deže Pajs i Deže Dumert pogrešili prevod. Laslo Gereb je dao tačnu rečenicu: „ptica u obliku sokola pojavila se u njenom [Emešinom] snu kada je bila trudna“. Sabadoš je citirao Fredegarovu hroniku iz 7. veka, koja implicira da su Merovinzi potekli od morske nemani zvane kinotaur, tako da mađarski hroničar nije imao razloga da uvodi hrišćansku liniju u legendu stepske tradicije. Đerđ Sabadoš je oživeo priču o Mahamai od Sakija, kome se u snu pojavio beli slon pre nego što se Buda rodio, dok je Ištvan Pala Demeni pomenuo slične priče iz vere Indijanaca. Shodno tome, oba istoričara su odbacila nomadsku i stepsku prirodu legende o Turulu, i pretpostavili su mnogo stariju folklorističku tradiciju koja se može pratiti sve do zore čovečanstva.[14]

Ime[uredi | uredi izvor]

Emese je takođe mađarsko žensko ime. Prema lingvisti Deže Pajsu,[11] njegovo značenje je majka ili dojilja. Emeše znači „mala majka“ na staromađarskom.[17], potiče od "eme", majka, i aglutinirajuće "[s]e", što znači "malo".[17] Njen koren je ugrofinski,[18] c.f. finski ema, od proto-finskog *ema, od proto-uralskog *ema, i mađarski anja, od proto-uralskog *ana. Srodne reči ema uključuju estonski ema, severnosamski eapmi („tučak“) i nganasan nemi (nemi). Međutim, kako je napisao lingvista Lorand Benko, reč „emše“ (=majka) se prvi put pojavljuje tek 1681. godine, tako da ovo može biti i retrospektivni pokušaj identifikacije sa pramatom iz dinastije Arpad.[11]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lendvai, Paul (2021). Mađari Hiljadu godina pobede u porazu. Prevod: Ann Major. Princeton University Press. str. 16. ISBN 978-0-691-20027-9. „Princeza Emese, supruga skitskog kralja, sanjala je da je turul, prema različitim verzijama, jastreb ili orao oplodio po božanskoj zapovesti” 
  2. ^ Roman, Eric (2003). Austrougarska i države naslednice Referentni vodič od renesanse do danas. Facts On File. str. 466. ISBN 978-0-8160-7469-3. „Emese [...] the ancient mother of the Hungarian royal house of Árpád” 
  3. ^ Brackette Williams, ur. (2013). Žene van mesta Rod agencije i rasa nacionalnosti. Taylor & Francis. str. Contents - Part II. ISBN 978-1-135-23483-6. „Tragajući za korenima mađarske nacije, romantično-nacionalistički autori devetnaestog veka odabrali su lik Emeše, proglašavajući je majkom svih etničkih Mađara..” 
  4. ^ Géza Závodszky; Ottó Szabolcs (1999). Ko je ko, hiljadugodišnja Mađarska, ko je ko u istoriji?: Od Amadea Abe do kralja Žigmonda, 800 poznatih ličnosti iz mađarske istorije. Anno Kiadó. str. 108. „Emeše: osoba iz mađarske mitologije. U Anonimusu, ona je majka princa Almoša. Za njegov lik je vezana poznata legenda, prema kojoj je turul sleteo na njega u snu, takoreći ga oplodivši. Ime znači majka[...]” 
  5. ^ Gabriella Mazzon, Ignazio Putzu, ur. (1999). Jezici, književnosti, nacije. Centri i predgrađa između Evrope i Mediterana. FrancoAngeli. str. 352. ISBN 978-88-568-6151-8. „Događaji dinastičke loze Mađara smešteni su u oblast Levedije (severni deo Etelkeza) u mađarskoj mitologiji, i izveštavaju se u svim srednjovekovnim hronikama. Prema legendi, Emeše, najumerenija Mađarica, imala je viziju u snu: oplodila ju je legendarna ptica koja je sišla sa neba, zvana „turul“, i tako postala rodonačelnica moćnih vladara. dinastije Mađara. Imajući ovu viziju u snu, dala je svom sinu ime Almoš, ime koje potiče od mađarske reči álom,san.]” 
  6. ^ Đula Kristo, editor. Rani mađarski istorijski leksikon. (9-14. vek) (Enciklopedija rane mađarske istorije - 9-14 vek). Budimpešta: Akademska izdavačka kuća, 1994. p. 39.
  7. ^ "Feminizam, ubica majki" by Eva V. Huseby-Darvas, in Žene na mestu: pol agencije i rasa nacionalnosti. Brackett F. Williams, (editor) New York: Routeledge, 1996. pp. 161–185.
  8. ^ Notary of King Béla, Anonymus (2009). Rady, Martyn, ur. The Gesta Hungarorum of Anonymus, the Anonymous Notary of King Béla (PDF). „Anno dominice incarnationis DCCC XVIIII Vgek, sicut supra diximus, longo post tempore de genere Magog regis erat quidam nobilissimus dux Scithie, qui duxit sibi uxorem in Dentumoger filiam Eunedubeliani ducis nomine Emesu, de qua genuit filium, qui agnominatus est Almus. Sed ab euentu diuino est nominatus Almus, quia matri eius pregnanti per sompnium apparuit diuina uisio in forma asturis, que quasi ueniens eam grauidauit et innotuit ei, quod de utero eius egrederetur torrens et de lumbis eius reges gloriosi propagarentur, sed non in sua multiplicarentur terra. Quia ergo sompnium in lingua Hungarica dicitur almu et illius ortus per sompnium fuit pronosticatus, ideo ipse uocatus est Almus. Vel ideo uocatus est Almus, id est sanctus, quia ex progenie eius sancti reges et duces erant nascituri.” 
  9. ^ Kálti, Márk (1993). Geréb, László, ur. Képes Krónika [Illuminated Chronicle] (na jeziku: mađarski). Magyar Hírlap and Maecenas Kiadó. ISBN 963-8164-07-7. 
  10. ^ Szabó, Géza (2021). „A nő ábrázolása a Nagyszentmiklósi kincs 2. korsóján - Értelmezési lehetőségek a kaukázusi régészeti és néprajzi párhuzamok, valamint az újabb kutatási eredmények alapján” [Predstava žene na 2. tegli Nađsentmikloškog blaga - Mogućnosti tumačenja na osnovu arheoloških i etnografskih paralela na Kavkazu, kao i rezultati novijih istraživanja] (PDF). A női dimenzió (na jeziku: mađarski). 1: 33—45. S2CID 246985982. doi:10.55344/andfh.2101033. 
  11. ^ a b v g d Sabadoš, Đerđ: Žena iz Unodbelija - dva kontra-testa reinterpretaciji Turulmonde. (u daljem tekstu: besplatno 2010.) http://www.arpad.btk.mta.hu/images/e-konyvtar/Szabados_Gyrgy_ndbeli_asszony._A_turulmonda_jrartelmezsnek_kt_ellenprbja.pdf
  12. ^ a b Szőcs, Tibor. „Tekstualni odnosi turulske rečenice u našoj srednjovekovnoj pisanoj tradiciji. U: Studijama srednjevekovne istorije 6. Izd.: Peter G. Tot, Pal Sabo. Segedin, 2010. 249-259.”. 
  13. ^ Dümmerth, Dezső (1996). Az Árpádok nyomában [Prateći Arpade] (na jeziku: mađarski) (5th izd.). Junior. ISBN 963-388-154-4. 
  14. ^ a b v g Szabados, György. „Atila-predak, ptica u obliku sokola i beli slon” (PDF) (na jeziku: mađarski). Hungarian Academy of Sciences, History Department. 
  15. ^ Kahn, Paul. „Tajna istorija Mongola zasnovana (Adaptacija Juan Čao Pi Šija, zasnovana prvenstveno na engleskom prevodu Frensisa Vudmana Klivsa)” (PDF). North Point Press. 
  16. ^ a b v Macdonald, Helen (2016). Falcon. Reaktion Books. str. Contents - Mythical falcons. ISBN 978-1-78023-689-6. 
  17. ^ a b Brackette Williams, ur. (2013). Žene van mesta Rod agencije i rasa nacionalnosti. Taylor & Francis. str. Contents - Part II. ISBN 978-1-135-23483-6. 
  18. ^ Sheard, K.M. (2011). Levelinova kompletna knjiga imena za pagane, vikane, veštice, druide, pagane, magove, šamane i nezavisne mislioce svih vrsta koje zanimaju imena sa svakog mesta i svakog vremena. Llewellyn Publications. str. 202. ISBN 978-0-7387-2368-6. „Emeše: Majka mađarskog narodnog heroja Almoša. Smatra se da potiče od ugro-finskog korena koji znači „majka”” 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Emeše na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Емеше&oldid=27814266”