Pređi na sadržaj

Entoni Tiržis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Entoni Tiržis
Tiržis 2023.
Lični podaci
Puno imeEntoni Tiržis
Datum rođenja(1994-05-16)16. maj 1994. (30 god.)
Mjesto rođenjaBur la Ren, Francuska
DržavljanstvoFrancuska
Visina1,79 m[1]
Masa69 kg[1]
Timske informacije
Trenutni tim
Total eneržis
Disciplinadrumski
Ulogavozač
Tip vozačaklasik specijalista
Juniorska karijera
2011—2012US Metro transport
2013—2014Nožen—sir—oaze
2014Kofidis (pripravnik)
Profesionalna karijera
2015—2018Kofidis[2]
2019—Direkt enerži[3][4]
Nagrade i medalje
Predstavljajući Francuska Francusku
Drumski biciklizam
Svjetsko prvenstvo
Bronzana medalja — treće mesto Ričmond 2015. Drumska trka do 23 godine
Evropsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto Gus 2012. Drumska trka za juniore
Bronzana medalja — treće mesto Nion 2014. Drumska trka do 23 godine
Ažurirano: 7. jul 2024.

Entoni Tiržis (fr. Anthony Turgis; Bur la Ren, 16. maj 1994) francuski je biciklista koji trenutno vozi za UCI vorld tur tim — Total eneržis.[5] Osvojio je po jednom Pariz—Šoni, Gran pri la Marseljeza i Lori Atlantik klasike. Ostvario je jednu etapnu pobjedu na Tur de Fransu, dok je Milano—Sanremo završio jednom na drugom mjestu, a Ronde van Flanderen na četvrtom.

Karijera

[uredi | uredi izvor]

U toku juniorske karijere osvojio je Lijež—Bastonj—Lijež, završio je Pariz—Rube na drugom mjestu, a osvojio je jednu bronzanu i jednu srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu i jednu bronzanu medalju na Svjetskom prvenstvu u drumskoj vožnji. Profesionalnu karijeru počeo je 2015. godine, a 2027. vozio je svoju prvu grand tur trku — Vuelta a Espanju,[6] dok je 2018. vozio Tur de Frans po prvi put.[7] Godine 2019. završio je Dvars dor Flanderen na drugom mjestu, iza Metjua van der Pula,[8] osvojio je Pariz—Šoni[9] i Gran pri la Marseljezaa klasike,[10] a Tur de Luksemburg je završio na četvrtom mjestu u generalnom plasmanu, uz osvojenu klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[11] Godine 2020. završio je Ronde van Flanderen na četvrtom mjestu, izgubivši u sprintu od Aleksandera Kristofa, u grupi koja je došla na cilj osam sekundi iza Van der Pula i Vauta van Arta.[12] Godine 2021. završio je Kirn—Brisel—Kirn na drugom mjestu, izgubivši u sprintu od Madsa Pedersena,[13] nakon čega je Milano—Sanremo završio na desetom,[14] a Ronde van Flanderen na osmom mjestu.[15] Godine 2022. završio je Milano—Sanremo na drugom mjestu, u grupi koja je došla na cilj dvije sekunde iza Mateja Mohoriča, pobijedivši u sprintu Van der Pula i Majkla Metjuza.[16] Prvenstvo Francuske u drumskoj vožnji završio je na drugom mjestu, iza Florijana Senešala,[17] a Primus klasik završio je na šestom mjestu.[18]

Godine 2023. završio je Milano—Sanremo na devetom mjestu, 25 sekundi iza Van der Pula, koji je napao na usponu Pođo di Sanremo i ostvario solo pobjedu.[19] U julu je vozio Tur de Frans 2023. gdje je na osmoj etapi dobio nagradu za najagresivnijeg vozača.[20] U generalnom plasmanu završio je na 124 mjestu.[21] U finišu sezone završio je Super 8 klasik na drugom mjestu u petočlanoj grupi koja je došla na cilj, izgubivši u sprintu od Van der Pula.[22] Godine 2024. vozio je Tur de Frans, gdje je bio u bijegu na devetoj etapi koja je vožena po sekcijama kaldrme i pobijedio je u sprintu ispred Toma Pidkoka i Dereka Džija, čime je ostvario prvu pobjedu na Tur de Fransu i na nekoj grand tur trci.[23]

Stil vožnje

[uredi | uredi izvor]

Opisan je kao vozač koji je na granici između sprintera i klasik specijaliste, koji vozi dobro na usponima, poput Madsa Pedersena.[24]

Privatni život

[uredi | uredi izvor]

Njegova braća Džimi Tiržis i Tangi Tiržis bili su takođe profesionalni biciklisti, ali su obojica morala da završe karijere zbog srčanih problema; Tangi 2018. tokom prve profesionalne sezone, vozeći za tim Vital konsept,[25] a Džimi 2020. vozeći takođe za tim Vital konsept.[26]

Rezultati na trkama

[uredi | uredi izvor]

Rezultati na grand tur trkama

[uredi | uredi izvor]
Grand tur trke 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023.
Roze majica Điro d’Italija — — — — — — —
Žuta majica Tur de Frans — 116 131 108 73 128 94
Crvena majica Vuelta a Espanja 117 — — — — — —
Legenda
— Nije učestvovao
DNF Nije završio

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „Anthony Turgis”. eurosport.com. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  2. ^ Retsin, Frédéric (8. 12. 2017). „Les premières photos du stage de l'équipe Cofidis en Espagne”. La Voix du Nord (na jeziku: francuski). Groupe Rossel. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  3. ^ „Direct Énergie”. Directvelo (na jeziku: francuski). Association Le Peloton. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  4. ^ „Total Direct Énergie”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Arhivirano iz originala 12. 1. 2020. g. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  5. ^ „Total Direct Energie”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Arhivirano iz originala 7. 1. 2021. g. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  6. ^ „2017 > 72nd Vuelta a España > Startlist”. procyclingstats.com. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  7. ^ „2018: 105th Tour de France: Start List”. Pro Cycling Stats. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  8. ^ „2019 Spring Classics Recap: Van Dijk, Van der Poel Win Dwars door Vlaanderen”. Cyclocross Magazine. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  9. ^ „Paris-Chauny 2019”. procyclingstats.com. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  10. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2019 GP d'Ouverture - La Marseillaise (1.1)”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  11. ^ „Jesus Herrada doubles up at Tour de Luxembourg and claims overall title”. CyclingNews. 9. 6. 2019. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  12. ^ Cossins, Peter (18. 10. 2020). „Mathieu van der Poel wins Tour of Flanders”. cyclingnews.com. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  13. ^ Puddicombe, Stephen (28. 2. 2021). „Mads Pedersen wins Kuurne-Brussel-Kuurne”. cyclingnews.com. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  14. ^ Lowe, Felix (20. 3. 2021). „Milan-San Remo 2021: Jasper Stuyven stuns big guns, Caleb Ewan and Wout van Aert on podium”. Eurosport. Discovery, Inc. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  15. ^ Benson, Daniel (4. 4. 2021). „Tour of Flanders: Kasper Asgreen takes upset victory over Van der Poel”. CyclingNews. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  16. ^ Ostanek, Daniel (19. 3. 2022). „Matej Mohoric wins in late attack at Milan-San Remo”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  17. ^ Fletcher, Patrick (26. 6. 2022). „Sénéchal takes French road race title”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  18. ^ „Primus Haacht Classic Uitslag - Resultat - Result” (PDF). Royal Belgian Cycling League. 17. 9. 2022. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  19. ^ Farrand, Stephen; Fotheringham, Alasdair (18. 3. 2023). „Mathieu van der Poel ignites Poggio descent to win Milan-San Remo”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  20. ^ Stuart, Peter (8. 7. 2023). „Tour de France: Mads Pedersen beats Jasper Philipsen to win crash-marred stage 8”. cyclingnews.com. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  21. ^ Lamoureux, Lyne (23. 7. 2023). „Jonas Vingegaard wins the 2023 Tour de France”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  22. ^ Moultrie, James (16. 9. 2023). „Mathieu van der Poel takes first win in rainbow jersey at Super 8 Classic”. cyclingnews.com. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  23. ^ Fletcher, Patrick (7. 7. 2024). „Anthony Turgis pips Tom Pidcock to win stage 9 of Tour de France after breathless day on the gravel”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 7. 7. 2024. 
  24. ^ Hood, Andrew (20. 3. 2023). „#RIP Milan-San Remo: The ‘sprinter’s classic’ is no longer a sprinter’s race”. velo.outsideonline.com. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  25. ^ „Heart problems force neo-pro Tanguy Turgis into early retirement”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 7. 10. 2018. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  26. ^ „Jimmy Turgis forced to retire due to heart problemm”. cyclingnews.com. Future plc. 10. 2. 2020. Pristupljeno 24. 4. 2024. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
  • Profil na sajtu uci.org
  • Profil na sajtu cyclingarchives.com
  • Profil na sajtu procyclingstats.com
  • Profil na sajtu cqranking.com
  • Profil na sajtu cyclebase.nl
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ентони_Тиржис&oldid=28615404”