Pređi na sadržaj

Efag C

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Efag C.II

Efag C.II
Opšte
Namena izviđački avion
Posada 2 člana
Zemlja porekla  Austrougarska
Proizvođač Efag (Oeffag)
Prvi let 1916.
Početak proizvodnje 1916.
Uveden u upotrebu 1916.
Povučen iz upotrebe 1926
Prvi korisnik Austrougarsko vazduhoplovstvo (k.u.k. Luftfahrtruppen)
Broj primeraka 64
Dimenzije
Dužina 8,60 m
Razmah krila 12,70/11,82 m
Visina 3,27 m
Površina krila 38,00 m²
Masa
Prazan 900 kg
Normalna poletna 1.205 kg
Pogon
Klipno-elisni motor 1 Austro-Daimler
Snaga 1 x 118/136 kW
Performanse
Maks. brzina na Hopt 140 km/h
Plafon leta 3.200 m
Brzina penjanja 158 m/min

Efag C (nem. Őffag C) jednomotorni su dvokrilni avioni koje je u toku Prvog svetskog rata projektovala i proizvodila austrijska firma Oesterreichische Flugzeugfabrik AG iz Wiener Neustadt-a pa su prema skraćenom nazivu Őffag ovi avioni dobili ime. Avioni ove serije su bili izviđači a nosili su oznaku C.I i C.II. Nakon Prvog svetskog rata korišćeni su u Vojnom vazduhoplovstvu Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca[1][2].

Ukupno je proizvedeno aviona tipa C.I, 24 primeraka i aviona tipa C.II, 64 primeraka.[3]

Projektovanje i razvoj

[uredi | uredi izvor]
Avion Efag C.I iz sastava VV KSHS/Jugoslavije na Mostarskom aerodromu 1919-20. god.
Avion Efag C.I iz sastava Poljskog vazduhoplovstva 1919. god.

Firma Őffag je projektovala avion po ugledu na avione Albatros i Hansa Bradenburg klase S, dvokrilac sa dva člana posade (pilot i izviđač) i snagom motora 110 kW (150 KS). Avion je dobio oznaku Efag C.I (Őffag C.I) i poleteo prvi put jula meseca 1915. godine. Iako avion nije ispunio sve zahteve za vojnu upotrebu puštena je u proizvodnju serija od 24 aviona. Avion je bio nenaoružan i služio je kao izviđač sve do kraja 1916. godine kada je preveden u školski avion i služio je za obuku i trenažu pilota.

Odmah nakon testiranja prototipa prešlo se na poboljšanje aviona kako u aerodinamičkom pogledu tako i u snazi motora. Taj avion je dobio oznaku Efag C.II (Őffag C.II), i imao je motor od 118 kW (160 KS) i poleteo je početkom 1916. godine vrlo brzo je i ovaj motor zamenjen još snažnijim motorom snage 136 kW (185 KS). Do kraja 1916. godine isporučeno je ukupno 63 aviona ovog tipa. Oni su služili kao izviđači do kraja 1917. godine kada su prevedeni u avione za obuku pilota.

Tehnički opis

[uredi | uredi izvor]

Avioni Efag serije C su dvokrili dvosedi, jednomotorni avioni potpuno drvene konstrukcije.

Trup mu je pravougaonog poprečnog preseka, rešetkaste drvene konstrukcije. Prednji deo, u kome je bio smešten motor je bio obložen aluminijumskim limom, na kome su se nalazili otvori za izlazak toplog vazduha iz motorskog prostora, a ostali deo trupa je bio oblepljen platnom. Nosač motora je bio od drveta pojačan čeličnim cevima i čeličnom konstrukcijom. U trupu aviona su se nalazile dve kabine u tandem rasporedu (jedna iza druge) u prvoj se nalazio pilot a drugoj izviđač.

Pogonska grupa: Avion je bio opremljen tečnošću hlađenim linijskim motorom, Austro-Daimler AD.6 snage 150 (Efag C.I), dok je avion Efag C.II imao motore AD.6 snage 160 ili 185 KS. U Mostaru su 1923. godine u dva aviona Efag C.II nakon isteka resursa motorima AD.6 ugrađeni snažniji motori Hiro 200 KS. Hladnjak za vodu se nalazio iznad gornjeg krila. Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, drvena elisa, nepromenljivog koraka.

Krila su bila drvene konstrukcije presvučena impregniranim platnom relativno tankog profila. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. Krila su između sebe bila povezana sa četiri para paralelnih upornica. Zatezači su bili od klavirske čelične žice. Kod aviona Efag C.I krila su bila zakošena, dok su kod aviona Efag C.II oba krila imala pravougaoni oblik sa polukružnim završetkom, s tim što je donje krilo bilo nešto kraće od gornjeg. Prednja ivica krila je bila pod pravim uglom u odnosu na osu aviona. Donje i gornje krilo su se poklapala po svojim osama. Konstrukcije repnih krila i vertikalni stabilizator kao i kormilo pravca su bila napravljena od drveta presvučena platnom.

Stajni organ je bio klasičan fiksan sa osovinom, a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača.

Tehničke karakteristike

[uredi | uredi izvor]
Karakteristike Efag C.I Efag C.II
Vrsta aviona izviđač izviđač
Godina 1915 1916
6-cilindrični linijski motor Austro-Daimler Austro-Daimler/Hiero
Snaga 150 KS 160 i 185 KS / 200 KS
Razmah krila 14,58/13,90 m 12,70/11,82 m
Dužina 8,60 m 8,60 m
Visina 3,27 m 3,27 m
Površina krila 54,00 m² 38,00 m²
Masa praznog aviona 860 kg 900 kg
Poletna masa 1,350 kg 1.205 kg
Najveća brzina 130 km/h 140 km/h
Vreme penjanja na 1.000 m 7 Min 0 Sek 6 Min 19 Sek
Vreme penjanja na 3.000 m
Vreme penjanja na 5.000 m
Plafon 4.500 m 3.200 m
Radijus 700 km 400 km
Naoružanje 1 MG
Posada 2 2
Trajanje leta 5 h 30 min 4 h 0 min

Korišćenje aviona Efag C u Kraljevini Jugoslaviji

[uredi | uredi izvor]

Kao ratni plen posle raspada Austrougarske monarhije Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS je došlo u posed osam aviona tipa Efag C.I. i tri aviona Efag C.II. Ovi avioni su korišćeni do polovine dvadesetih godina dvadesetog veka. Siromašno Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije u tom periodu je koristilo sve avione koji su mogli da lete bez obzira na njihovu zastarelost. Prema podacima kojima se sada raspolaže ovi avioni su u VV KSHS korišćeni u pilotskoj školi Drugog vazduhoplovnog puka u Mostaru. Avion Efag C.I je u našem vazduhoplovstvu bio poznat pod nazivom Efag-Dajmler 150 ili "mali Efag " dok je avion Efag C.II imao naziv "veliki Efag" ili Efag-Dajmler 160 ili Efag-Dajmler 185 u zavisnosti od toga kojim je motorom bio opremljen.

Zemlje koje su koristile ovaj avion

[uredi | uredi izvor]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  2. ^ O. Petrović; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941.), Let 3/2004. Beograd, 2004.
  3. ^ Wernfried Haberfellner, Walter Schroeder: Wiener-Neustädter Flugzeugwerke Gesellschaft m. b. H. (Entstehung, Aufbau und Niedergang eines Flugzeugwerkes). 3. izdanje. Weishaupt, Graz. 1999. ISBN 978-3-7059-0000-4.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Wernfried Haberfellner, Walter Schroeder: Wiener-Neustädter Flugzeugwerke Gesellschaft m. b. H. (Entstehung, Aufbau und Niedergang eines Flugzeugwerkes). 3. izdanje. Weishaupt, Graz . 1999. ISBN 978-3-7059-0000-4.
  • Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • O. Petrović; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941.), Let 3/2004. Beograd, 2004.
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Efag C na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ефаг_C&oldid=27883030”