ŽS serija 413
ŽS serija 413/417 je niskopodni četvorodelni putnički elektromotorni voz Železnice Srbije koji proizvodi švajcarsko preduzeće Štadler.
Poreklo i razvoj[uredi | uredi izvor]
Preduzeće Štadler je 2004. godine razvilo seriju vozova FLIRT - laki brzi inovativni regionalni voz (FLIRT - Fast Light Innovative Regional Train) za potrebe Švajcarskih federalnih železnica, ali su u međuvremenu ove vozove naručile i brojne druge zemlje sa različitom specifikacijom. Zaključno sa 31. decembrom 2014. Štadler ukupno ima preko 1000 poručenih garnitura od početka ovog programa, što je izvanredna referenca ove serije eletromotornih kompleta. Flirt-ovi u najvećem broju slučajeva imaju maksimalnu brzinu od 160 km/č ali postoje varijante koje razvijaju i 200 km/č (kao što su Norveška i Švedska).
Voz se odlikuje malom masom jer mu je karoserija izrađena od ekstrudiranog aluminijuma kao i velikom instaliranom snagom motora što obezbeđuje izutetna ubrzanja 1,2 m/s2. Dodatni raѕlog male ukupne mase leži u činjenici da ima samo 5 kretnih postolja (bogie-a) umesto 8 kod klasične konstrukcije za 4 vagona tako da se svi spojevi između njih oslanjaju na jedan zajednički bogie(taj princip oslanjanja primenjen je kod francuskog TŽV-a). Ukupna težina praznog voza je oko 127 tona. Vrlo važna odlika mu je i to da je značajno tiši u vožnji od klasičnih varijanti EMV. Voz je prvenstveno izrađen za prigradske i međugradske linije, a najnovija generacija FLIRT 3 koje su poručile „Železnice Srbije“ imaće upravo tu namenu da skrati postojeće vreme putovanja i podigne komfor putnika na zadatim relacijama. Ovaj voz je savremenog dizajna, pogonjen elektromotorima ukupne maksimalne snage 2600 KW ili 2000 KW u kontinuiranoj vožnji. Maksimalna brzina je 160 kilometara na čas. Kapacitet 465 mesta za putnike, od toga 235 sedenje (12 sedišta prvog razreda, 212 fiksnih sedišta u drugom razredu, 11 pomoćnix sedišta) kao i 230 mesta za stajanje.[1][2] Na svim vagonima središnja vrata su spuštena i sa ravnim podom čime je omogućen osobama sa posebnim potrebama i biciklistama vrlo jednostavan pristup.[3]
Sva četiri vagona su povezana u jedan prostor, sa komfornim sedištima u oba razreda s tim da je malo luksuznije i prvom razredu koji raspolaže individualnim utičnicama za napajanje strujom.[3] Putnički prostor je u potpunosti klimatizovan, opremljen bezbednosnim video nadzorom. Površina niskog poda u kompoziciji je zastupljena sa 75%. Voz ima sistem za dijagnostiku i upravljanje, savremeni prostran vakuum toalet prilagođen i za osobe sa posebnim potrebama. Cena jednog kompleta za Železnice Srbije iѕnosi oko 4,76 miliona evra, (100/21), a u cenu su uračunati rezervni delovi i obuka.
Poznato je da je Štadler veoma otvoren i fleksibilan za tehničku saradnju i kooperaciju, pa bi se u eventualnim narednim porudžbinama mogla dogovoriti i opcija delimičnog angažmana srpske vagonogranje u proizvodnji novih EMV.
Uvođenje u saobraćaj[uredi | uredi izvor]
Nakon sprovedenog međunarodnog tendera „Železnice Srbije“ su početkom aprila 2013. godine potpisale ugovor sa švajcarskim preduzećem Štadler busnang o kupovini 21 novog elektromotornog voza iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) sa sedištem u Londonu u visini od 99 milona evra.[4] Na osnovu ugovora predviđeno je da prvi novi elektro-motorni voz bude pušten u saobraćaj iz serije oktobra 2014, a poslednji avgusta 2015. Na jednom od najvećih svetskih međunarodnih sajmova transporta „Inotrans" koji se održava u Berlinu švajcarska firma „Štadler" i „Železnice Srbije“ su predstavile posebno dizajniran elektromotorni voz najnovije generacije „FLIRT 3", 24. septembra 2014. godine. Nekoliko dana ranije, 19. septembra, prva garnitura stigla je u Suboticu da bi par dana kasnije otpočele probne vožnje na deonici Beograd - Šid.[5] Svaka garnitura pre uvođenja u železnički saobraćaj biće testirana na brzinskom poligonu u mestu Faurej u Rumuniji.[6] Nakon što su „Železnice Srbije“ dobile dozvolu za korišćenje novih elektromotornih garnitura, prvi voz otpočeo je sa redovnim sabraćajem 23. juna 2015. godine na relaciji Beograd – Novi Sad.[7][8]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Službena stranica Štadler busnang - FLIRT u Srbiji (en)” (na jeziku: (jezik: nemački)). Stadlerrail.com. Arhivirano iz originala 28. 05. 2013. g. Pristupljeno 31. 5. 2014.
- ^ Do Beograda sa 120 km na čas Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. oktobar 2014), Glas javnosti, 27.11. 2003.
- ^ a b „Predstavljamo novi voz za srpske pruge”. Arhivirano iz originala 25. 09. 2014. g. Pristupljeno 28. 09. 2014.
- ^ „Blic - Ugoverena nabavka 21 voza iz Švajcarske za srpske pruge”. Blic.rs. 23. 5. 2014. Pristupljeno 31. 5. 2014.
- ^ „Novi srpski elektromotorni voz proizveden u švajcarskom Štadleru promovisana danas na međunarodnom sajmu transporta u Berlinu." Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. oktobar 2014), Službena stranica ŽS
- ^ „Faurei Railway Testing Center”. Arhivirano iz originala 28. 10. 2014. g. Pristupljeno 23. 10. 2014.
- ^ „Železnice“ dobile dozvolu za „Štadlerove“ vozove, V. Novosti, 2. jun 2015.
- ^ Novi voz čist, brz i tačan, V. Novosti, reportaže, N. Spalević 24, jun 2015.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Železnica: Do Novog Sada duplo više putnika, Z. Radović, Večernje novosti, 4. februar 2016.
- „Morava“ ko pravi avion, Večernje novosti, reportaže, Jelena Matijević, 25. oktobar 2015.
