Železnička stanica Čačak
Železnička stanica Čačak | |
---|---|
Zemlja | Srbija |
Mesto | Čačak, Grad Čačak |
Koordinate | 43° 53′ 23″ N 20° 21′ 21″ E / 43.88972° S; 20.35583° I |
Železničke linije | Kraljevo—Požega |
Perona | 3 |
Koloseka | 8 |
Vlasnik | Železnice Srbije |
Železnička stanica Čačak je jedna od železničkih stanica na pruzi Kraljevo—Požega. Nastala je po projektu inženjerskog tima Ministarstva saobraćaja, koji je radio na izgradnji pruge Kraljevo – Čačak – Valjevo – Banja Luka. Sagrađena je 1940. godine.[1]
Nalazi se u naselju Čačak u gradu Čačku. Pruga se nastavlja u jednom smeru ka Prijevoru i u drugom prema prema Zablaću. Železnička stanica Čačak sastoji se iz 8 koloseka.
Arhitektura
[uredi | uredi izvor]Stanica je građena po pravilima postavljanja staničnih zgrada u pravcu pruge, kao putnička stanica, po tipskom planu za veće železničke stanice. Osnova je razuđena i razvija se u širinu. Smenjuju se istureni centralni i bočni delovi. Ovakvo rešenje osnove je uobičajeno za stanične zgrade ne samo u Kraljevini Jugoslaviji, već i u Evropi. Posebno je interesantna bezornamentalno rešena fasada u modernom stilu. Iako je simetrična, osnova poseduje odstupanje od plana u vidu polukružno završenog bočnog dela prema pruzi. Pročelje je rešeno tako što je naglašeno parovima stubova. Dva u prizemlju i dva na spratu. Centralni deo ima dva sprata, za razliku od ostatka građevine, koja je planirana kao jednospratnica. Fasada je bezornamentalna, sa povremenim vertikalnim akcentima u vidu pilastera između prozora, koji prate celu visinu građevine. Na pročelju se nalaze ugaoni prozori koji doprinose celokupnom utisku.[1]
Železnička stanica je veoma dugo bila prepuštena propadanju, što je zahtevalo hitnu obnovu. Taj posao je 1999. godine preuzelo čačansko građevinsko preduzeće „Urbanprojekt”, koje je izvršilo valorizaciju postojećeg stanja i predložilo rešenje po kome će stanica biti obnovljena. Ovaj pokušaj obnavljanja stanice je propao usled bombardovanja zemlje, ali je nastavljen 2005, i priveden kraju početkom 2006. godine, kada je stanica svečano puštena u rad. Arhitektura Železničke stanice je tom prilikom izmenjena. Bočnim delovima građevine dodat je još jedan sprat, a pročelje sa parovima stubova je dobilo još četiri para stubova.[1]
Unutrašnjost građevine je podređena njenoj funkciji. U prizemlju se nalazi čekaonica za putnike, biletarnica sa šalterima, kao i druge prostorije za osoblje koje radi na stanici.[1]
Arhitektura Železničke stanice u Čačku na prvi pogled odaje utisak tipski građene stanične zgrade, karakteristične za evropske železnice. Primećuje se da je stanična zgrada u Čačku građena po tipu velikih gradskih stanica što odudara od njene funkcije, jer kroz nju voz samo prolazi. Obrada fasada, međutim, svedoči o rešenosti njenih autora da sagrade jednu modernu građevinu. I upravo je fasada to što je čini modernom. Bezornamentalna, ali i ritmički rešena sa pilastrima između prozora koji je raščlanjuju. Plitki pilastri bi mogli da ukažu na uticaj komponovanja fasada u arhitekturi Verkbunda, kao i Štutgartske izložbe iz 1927. godine, na kojoj je prikazan projekat naselja Weissenhof. Na njemu se može videti primer polukružno završenog segmenta osnove, sa asimetričnim rasporedom kubičnih masa i ravnim krovovima, a uglasti prozori asociraju na bečka stambena naselja, podignuta u dvadesetim i tridesetim godinama HH veka, na inicijativu tada vladajuće Socijaldemokratske partije u Austriji. Celokupan raspored masa, podela fasadne površine, kao i prozori, ukazuju na verovatne austrijske ili nemačke uticaje. U istoriografiji se ova građevina povezuje sa tekovinom Bauhausa, u kome su se, svakako, stekli uticaji Verkbunda i Štutgartske izložbe. Železnička stanica svojim izgledom i kompozicijom predstavlja jedno od uspešnih ostvarenja modernizma u srpskoj arhitekturi međuratnog perioda.[1]
Eksponat parne lokomotive
[uredi | uredi izvor]Od 1974. godine do početka 21. veka, na stanici je bila izložena parna lokomotiva 85-005 sa tenderom, koja je 1980. godine dodata na spisak nepokretnih kulturnih dobara Srbije. Povodom revitalizacije uske pruge Šarganske osmice, lokomotiva je otpremljena u zrenjaninski Šinvoz na remont, a na njeno mesto je postavljena lokomotiva 83-017, bez tendera.[2]
Galerija
[uredi | uredi izvor]Galerija
[uredi | uredi izvor]Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g d Marija Drljević: Arhitektura dva značajna javna zdanja Čačka s kraja četvrte decenije XX veka - Pošta i Železnička stanica [Architecture of Two Significant Public Buildings in Cacak from the Fourth Decade of XX Century - Post Office and Railway Station; L'architecture de deux importants édifices publics de Cacak datant de la fin de la quartième décennie du vingtième siècle - la Poste et la Gare]. 2005. Narodni muzej Čačak.
- ^ „Železnička lokomotiva serije 85-005 sa tenderom”. Informacioni sistem nepokretnih kulturnih dobara. Arhivirano iz originala 13. 8. 2024. g.