Железничка станица Чачак
| Железничка станица Чачак | |
|---|---|
| |
| Земља | Србија |
| Место | Чачак, Град Чачак |
| Координате | 43° 53′ 23″ N 20° 21′ 21″ E / 43.88972° С; 20.35583° И |
| Железничке линије | Краљево—Пожега |
| Перона | 3 |
| Колосека | 8 |
| Власник | Железнице Србије |
Железничка станица Чачак је једна од железничких станица на прузи Краљево—Пожега. Настала је по пројекту инжењерског тима Министарства саобраћаја, који је радио на изградњи пруге Краљево – Чачак – Ваљево – Бања Лука. Саграђена је 1940. године.[1]
Налази се у насељу Чачак у граду Чачку. Пруга се наставља у једном смеру ка Пријевору и у другом према према Заблаћу. Железничка станица Чачак састоји се из 8 колосека.
Архитектура
[уреди | уреди извор]Станица је грађена по правилима постављања станичних зграда у правцу пруге, као путничка станица, по типском плану за веће железничке станице. Основа је разуђена и развија се у ширину. Смењују се истурени централни и бочни делови. Овакво решење основе је уобичајено за станичне зграде не само у Краљевини Југославији, већ и у Европи. Посебно је интересантна безорнаментално решена фасада у модерном стилу. Иако је симетрична, основа поседује одступање од плана у виду полукружно завршеног бочног дела према прузи. Прочеље је решено тако што је наглашено паровима стубова. Два у приземљу и два на спрату. Централни део има два спрата, за разлику од остатка грађевине, која је планирана као једноспратница. Фасада је безорнаментална, са повременим вертикалним акцентима у виду пиластера између прозора, који прате целу висину грађевине. На прочељу се налазе угаони прозори који доприносе целокупном утиску.[1]
Железничка станица је веома дуго била препуштена пропадању, што је захтевало хитну обнову. Тај посао је 1999. године преузело чачанско грађевинско предузеће „Урбанпројект”, које је извршило валоризацију постојећег стања и предложило решење по коме ће станица бити обновљена. Овај покушај обнављања станице је пропао услед бомбардовања земље, али је настављен 2005, и приведен крају почетком 2006. године, када је станица свечано пуштена у рад. Архитектура Железничке станице је том приликом измењена. Бочним деловима грађевине додат је још један спрат, а прочеље са паровима стубова је добило још четири пара стубова.[1]
Унутрашњост грађевине је подређена њеној функцији. У приземљу се налази чекаоница за путнике, билетарница са шалтерима, као и друге просторије за особље које ради на станици.[1]
Архитектура Железничке станице у Чачку на први поглед одаје утисак типски грађене станичне зграде, карактеристичне за европске железнице. Примећује се да је станична зграда у Чачку грађена по типу великих градских станица што одудара од њене функције, јер кроз њу воз само пролази. Обрада фасада, међутим, сведочи о решености њених аутора да саграде једну модерну грађевину. И управо је фасада то што је чини модерном. Безорнаментална, али и ритмички решена са пиластрима између прозора који је рашчлањују. Плитки пиластри би могли да укажу на утицај компоновања фасада у архитектури Веркбунда, као и Штутгартске изложбе из 1927. године, на којој је приказан пројекат насеља Weissenhof. На њему се може видети пример полукружно завршеног сегмента основе, са асиметричним распоредом кубичних маса и равним крововима, а угласти прозори асоцирају на бечка стамбена насеља, подигнута у двадесетим и тридесетим годинама ХХ века, на иницијативу тада владајуће Социјалдемократске партије у Аустрији. Целокупан распоред маса, подела фасадне површине, као и прозори, указују на вероватне аустријске или немачке утицаје. У историографији се ова грађевина повезује са тековином Баухауса, у коме су се, свакако, стекли утицаји Веркбунда и Штутгартске изложбе. Железничка станица својим изгледом и композицијом представља једно од успешних остварења модернизма у српској архитектури међуратног периода.[1]
Експонат парне локомотиве
[уреди | уреди извор]Од 1974. године до почетка 21. века, на станици је била изложена парна локомотива 85-005 са тендером, која је 1980. године додата на списак непокретних културних добара Србије. Поводом ревитализације уске пруге Шарганске осмице, локомотива је отпремљена у зрењанински Шинвоз на ремонт, а на њено место је постављена локомотива 83-017, без тендера.[2]
Галерија
[уреди | уреди извор]
_014.jpg)
_016.jpg)
_019.jpg)
_021.jpg)
_023.jpg)
_011.jpg)
Галерија
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Марија Дрљевић: Архитектура два значајна јавна здања Чачка с краја четврте деценије XX века - Пошта и Железничка станица [Architecture of Two Significant Public Buildings in Cacak from the Fourth Decade of XX Century - Post Office and Railway Station; L'architecture de deux importants édifices publics de Cacak datant de la fin de la quartième décennie du vingtième siècle - la Poste et la Gare]. 2005. Народни музеј Чачак.
- ^ „Железничка локомотива серије 85-005 са тендером”. Информациони систем непокретних културних добара. Архивирано из оригинала 13. 8. 2024. г.
