Pređi na sadržaj

Женска права су људска права

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

The First Lady Hillary Clinton during her speech in Beijing, China.
Prva dama Sjedinjenih Američkih Država Hilari Rodam Klinton tokom njenog govora u Pekingu, u NR Kini.

Ženska prava su ljudska prava je fraza koja se koristi u feminističkom pokretu. Fraza je prvi put upotrebljena 1980-ih i ranih 1990-ih. Njegova najistaknutija upotreba je za naziv govora Hilari Rodam Klinton, prve dame Sjedinjenih Država, 5. septembra 1995. godine na Četvrtoj svetskoj konferenciji o ženama koja je organizovana pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija u Pekingu.[1] U ovom govoru, ona je nastojala da blisko poveže pojam ženskih prava sa pojmom ljudskih prava. U govoru, Klintonova je upotrebila frazu unutar dužeg, dvosmernog refrena: „ljudska prava su prava žena, a ženska prava su ljudska prava.”

Prva upotreba

[uredi | uredi izvor]

Ideju, ako ne tim specifičnim rečima, da su 'prava žena ljudska prava' prvi put su izrazile različite fraze abolicionistkinje i protofeministkinje Sara Mur Grimke i Angelina Grimke Veld kasnih 1830-ih. U svojoj seriji Pisma o ravnopravnosti polova, Sara Mur Grimke piše: Shodno tome, ne znam ništa o pravima muškarca, niti o ženskim pravima; ljudska prava su sve što priznajem.[2] Sličan izraz koristi njena sestra Angelina Grimke Veld u svojim govorima i ličnim pismima. U pismu svojoj prijateljici Džejn Smit, ona piše: Šta god je moralno ispravno da muškarac uradi, moralno je ispravno i za ženu. Nisam priznavala nikakva prava osim ljudskih prava.[3]

Fraza "Ženska prava su ljudska prava" je povremeno korišćena tokom 1980-ih i prve polovine 1990-ih, pre govora Hilari Klinton. Primeri uključuju 1984. godinu kada je The New York Times citirao šeficu njujorške komisije za ljudska prava, Marselu Maksvel, koja je koristila ovu frazu u razgovoru.[4] Ponovo ga je 1985. godine koristila Sesilija Medina, poznata čileanska pravnica, u jednom značajnom radu o feminizmu.[5] Naziv njenog rada je bio 'Ženska prava kao ljudska prava: zemlje Latinske Amerike i Organizacija američkih država (OAS).' Artikulišući istorijsku ideju, Medina je napisala: Kao logična posledica činjenice da su ženska prava ljudska prava, feminizam je, u teoriji, pokret za postizanje demokratskog društva, bez kojeg ljudska prava možda neće biti u potpunosti uživana.

Kanadski političar Ed Brodbent, koji je bio šef Međunarodnog centra za ljudska prava i demokratski razvoj, upotrebio je tu frazu u intervjuu za Calgary Herald u januaru 1993. godine kada je izjavio: Ako kao društvo verujemo da su ženska prava ljudska prava, onda je vreme da prestanemo da diskriminišemo žene u politici prema izbeglicama.[6] Ovu frazu je upotrebila Lorel Flečer tokom simpozijuma međunarodnog prava 1993. godine pod nazivom Kršenje ljudskih prava protiv žena, čiju su uređenu verziju objavili Lorel Flečer, Alin Tejlor i Džoan Ficpatrik 1994. godine.[7] Član 3. Malezijske povelje o ljudskim pravima, koju su u decembru 1994. godine objavile brojne nevladine organizacije, počinje rečenicom 'Ženska prava su ljudska prava.'[8]

Klintonov govor

[uredi | uredi izvor]
Audio dokument izjave Klintonove, "Ako postoji jedna poruka koja odjekuje sa ove konferencije, neka to bude da su ljudska prava ženska prava, a ženska prava ljudska prava, jednom zauvek."
Snimak Klintonovog govora u celini. Otprilike u 14:45, Klinton izgovara čuvenu rečenicu: "Ženska prava su ljudska prava"

Planirajući da održi svoj govor, 47-godišnja Klintonova prkosila je i pritiscima unutrašnje administracije i spoljnim pritiskom Kine da ublaži svoje primedbe.[9] Američki Stejt department i Agencija za nacionalnu bezbednost pokušali su da je razuvere sa obrazloženjem da bi to iznerviralo Kineze. Dok je predsednik Bil Klinton unapred video govor, njegovi pomoćnici nisu, a šef kabineta Bele kuće Tomas Meklarti je bio pod utiskom da u njemu neće biti ništa novo ili kontroverzno. Neki aktivisti za ljudska prava su se takođe protivili da Klintonova govori u Kini, strahujući da bi to legitimisalo tadašnju kinesku vladu, a uslov Stejt departmenta je bio da kineski aktivista za ljudska prava Hari Vu bude pušten pre nego što se Hilari Klinton pojavi, što je i urađeno. Neke glasne katoličke grupe kritikovale su skup kao 'antiporodičan', dok su neki ideološki konzervativci rekli da će Klintonova očigledno da gura 'radikalnu feminističku agendu' dok je u Kini.

Sesilija Medina je bila deo Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava 1995. godine i tako je možda uticala na govor.[traži se izvor]

Jednom kada se to dogodilo 5. septembra 1995. godine, Klintonov govor je održan u velikoj sali na konferenciji.[10] U govoru se zalagala protiv prakse zlostavljanja žena širom sveta i u samoj Kini.[11] Ciljajući vlade i organizacije, kao i pojedine žene, ona je izrazila uverenje da se problemi sa kojima se suočavaju žene i devojke često ili ignorišu ili prećutkuju i tako ostaju nerešeni.[12] Elementi pomenuti u govoru uključuju smrt zbog miraza i kinesku politiku jednog deteta.[11]

Klintonova je izjavila da više nije prihvatljivo raspravljati o ženskim pravima kao odvojenim od ljudskih prava.[11] Delegati iz preko 180 zemalja čuli su je kako kaže:

Ona je ove reči pratila sledećim rečima: Sve dok su diskriminacija i nejednakosti tako uobičajene svuda u svetu, sve dok se devojke i žene manje cene, manje hrane, hranjene poslednje, prezaposlene, nedovoljno plaćene, neškolovane, izložene nasilju u i van svojih domova — potencijal ljudske porodice da stvori miran, prosperitetni svet neće biti ostvaren.[13] Brojne žene delegatkinje na konferenciji udarale su po stolovima i navijale dok je govorila.[13]

Kineskim građanima nije bilo dozvoljeno da prisustvuju govoru, a na kineskoj radio-televiziji govor je bio zamračen.[11]

Govor je u to vreme dobio istaknutu medijsku pažnju.[14] Tom Brokau voditelj NBC News je rekao: 'Na svoj način je direktno pogodila Kineze', dok je dopisnik te mreže Andrea Mičel rekla da je 'veoma neobično' da se Prva dama Sjedinjenih Američkih Država bavi ovom vrstom značajne diplomatske aktivnosti.[14] The New York Times je rekao da je Klintonova govorila 'o ljudskim pravima snažnije nego što je to uradio bilo koji američki dostojanstvenik na kineskom tlu'.[11]

Nasleđe

[uredi | uredi izvor]

Govor se smatra uticajnim u pokretu za prava žena. Konkretno, postao je ključni momenat u osnaživanju žena, a godinama kasnije žene širom sveta će recitovati Klintonove ključne fraze.[15]

Govor je naveden kao broj 35 u 100 najboljih govora 20. veka američke retorike (navedeno po rangu).[16]

Klintonova je 2011. godine zauzela sličan stav o pravima LGBT osoba u govoru u Ujedinjenim nacijama na Međunarodni dan ljudskih prava, izjavivši da su "prava homoseksualaca ljudska prava, a ljudska prava su prava homoseksualaca".[17]

U 2013. godini, nakon što je Klintonova bila državna sekretarka SAD vodila je pregled u Globalnoj inicijativi Klinton o tome kako su se ženska prava promenila od njenog govora iz 1995. godine.[18] Zaključeno je da je postignut napredak za devojčice u obrazovanju i za žene i devojčice u zdravstvu, ali da žene širom sveta i dalje trpe zbog nedostatka političkih prava i bezbednosnih slabosti.[10] Rečima Hilari Klinton: "To je neka vrsta scenarija do pola pune čaše".[10]

Na dvadesetogodišnjicu govora 2015. godine bilo je više retrospektiva o njemu.[10] Nisu svi bili oduševljeni time: advokat Brus Fin, čija je oblast rada Zakon o javnom interesu, je rekao: "Dala je jednu izjavu u Pekingu koja nije bila baš duboka — da su žene ljudska bića."[10]

U muzičkom spotu Dženifer Lopez iz 2016. za njenu pesmu Ain't Your Mama, primer Klintonove koja drži deo svog govora može se čuti, konkretno: „Ljudska prava su ženska prava, i ženska prava su ljudska prava, jednom zauvek“.[19][20]

Madona je, za Međunarodni dan žena 2017. godine, objavila kratki film pod nazivom Njena priča; završava se porukom "Ženska prava su ljudska prava".[21]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Fester, Gertrude (1994). „Women's Rights Are Human Rights”. Agenda: Empowering Women for Gender Equity. 20 (20): 76—79. JSTOR 4065874. doi:10.2307/4065874. 
  2. ^ Letters on the Equality of the Sexes, and the Condition of Woman. Addressed to Mary S. Parker. Boston: Isaac Knapp, 1838. Reprinted by Forgotten Books, 2012.
  3. ^ The Grimke Sisters, Sarah and Angelina Grimke: the First American Women Advocates of Abolition and Woman's Rights. Washington, DC, Lee and Shepard, 1885. Reprint by Greenwood Press, 1969. Reprint by Hard Press, 2014, p.109.
  4. ^ Lawson, Carol (1. 6. 1984). „A Fighter for Rights”. The New York Times. 
  5. ^ Díaz-Diocaretz, Myriam; Zavala, Iris M. (1. 1. 1985). Women, Feminist Identity, and Society in the 1980s: Selected Papers. John Benjamins Publishing. ISBN 0915027518 — preko Google Books. 
  6. ^ „Gender-related Refugee Claims”. Government of Canada Publications. mart 1994. 
  7. ^ Fletcher, Laurel; Taylor, Allyn; Fitzpatrick, Joan (1994). „Human Rights Violations Against Women”. Whittier Law Review. 15 (319). Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  8. ^ „Malaysian Charter on Human Rights”. Malaysian NGOs. 1994. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  9. ^ Healy, Patrick (26. 12. 2007). „The Résumé Factor: Those 8 Years as First Lady”. The New York Times. 
  10. ^ a b v g d Chozick, Amy (September 5, 2015). "Hillary Clinton' Beijing Speech on Women Resonates 20 Years Later". The New York Times.
  11. ^ a b v g d Tyler, Patrick (6. 9. 1995). „Hillary Clinton, In China, Details Abuse of Women”. The New York Times. 
  12. ^ Clinton, Hillary Rodham (1996). „Women's Rights Are Human Rights”. Women's Studies Quarterly. 24 (1/2): 98—101. JSTOR 40004518. 
  13. ^ a b v Lemmon, Gayle Tzemach (6. 3. 2011). „The Hillary Doctrine”. Newsweek. 
  14. ^ a b "Flashback: First Lady Hillary Clinton in China". BETSY FISCHER MARTIN and GRACE LAMB-ATKINSON. NBC News. March 20, 2014.
  15. ^ Hudson, Valerie M.; Leidl, Patricia (2015). The Hillary Doctrine: Sex & American Foreign Policy. New York: Columbia University Press. str. 7–8. ISBN 978-0-231-16492-4. 
  16. ^ Michael E. Eidenmuller (13. 2. 2009). „Top 100 Speeches of the 20th Century by Rank”. American Rhetoric. Pristupljeno 27. 10. 2015. 
  17. ^ Capehart, Jonathan (11. 12. 2011). „Clinton's Geneva accord: 'Gay rights are human rights'”. The Washington Post. Pristupljeno 12. 8. 2016. 
  18. ^ Rucker, Philip (25. 9. 2013). „Hillary Clinton to lead review of progress for women since 1995 Beijing conference”. The Washington Post. 
  19. ^ Gostin, Nicki (May 6, 2016). "Jennifer Lopez samples Hillary Clinton speech in new music video" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. septembar 2017). New York Daily News.
  20. ^ "Hillary Rodham Clinton – United Nations 4th World Conference Speech" American Rhetoric .
  21. ^ Legaspi, Althea (8. 3. 2017). „See Madonna's Stylish International Women's Day Short Film”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 11. 3. 2017. g. Pristupljeno 16. 3. 2017. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Женска_права_су_људска_права&oldid=28326875”