Žitije Stefana Dečanskog

„Žitije Stefana Dečanskog“ je hagiografija iz 15. veka koju je napisao Grigorije Camblak, bugarski monah i iguman manastira Visoki Dečani u vreme despota Stefana Lazarevića. To je celovita biografija — svojom radnjom obuhvata čitav život Stefana, sina kralja Milutina. Camblak nastoji da oblikuje lik junaka prema modelu sveca-mučenika, odnosno prema isihastičkom modelu.

Žitije Stefana Dečanskog

Po svojim književnim osobinama ovo delo spada u zreo period srpske književne biografije, a posebno je značajno zbog, za našu staru književnost specifičnog, spoja — deskriptivnog, osećajnog i tipskog.

Istorijski kontekst nastanka

Vladavina Despota Stefana Lazarevića, prosvećenog i gotovo renesansnog vladara smatra se poslednjom srpskom obnovom pred konačni pad pod tursku vlast, padom tvrđave u Smederevu 1452. Vladar koji je i sam bio pesnik, organizovao je široku kulturnu reformu. Ta reforma se oslanjala pre svega na revizije starih prevoda grčkih spisa, podsticanje pisanja liturgijske himnike i žitija — ali i na stvaranje nešto slobodnijeg lirskog osećaja u slovima, natpisima i pohvalama. Stubovi nosioci reforme Despota Stefana Lazarevića bili su Konstantin Filozof i Grigorije Camblak.

Camblakovo je nastojanje da ovim žitijem nastalim između 1402. i 1406. godine izmiri mučeničku sudbinu jednog sveca (svetog Stefana Dečanskog) sa „glavnim odgovornim“ za prirodu te sudbine, takođe svetim (Milutinom), njegovim ocem. Ova politička nota stare srpske književnosti od njenih najranijih korena transformiše žitije u biografiju vladara.

Radnja žitija

Idejno, osnovna je namera pisca ovog žitija da uprkos rodoskvrnom zločinu u nemanjićkoj lozi, nastavi tradiciju slavljenja njene svetosti. Stefana Dečanskog otac oslepljuje i ostavlja na putu. Tu ga pronalazi Otac Nikolaj, koji predstavlja neku vrstu vizije. On mu donosi oči koje su duhovne i koje treba da budu pandan telesnim očima koje je izgubio. Stefan dalje odlazi u tamnicu u Carigrad, gde se pokazuje kao mudar, snažne vere i saosećajan. Isti otac donosi mu u tamnici, na dlanu njegove zenice. Zbog njegove duhovne čvrstine u trpljenju na vizantijskom dvoru stiče podršku da se vrati u Srbiju, i da postane vladar, monah i na kraju, svetac.

Literatura

• Trifunović, Đorđe (1990). Azbučnik srpskih srednjovekovnih književnih pojmova (2. izd.). Beograd: Nolit. 

Spoljašnje veze

• Grigorije Camblak „Žitije Stefana Dečanskog“ (jezik: srpski)
• Grigorije Camblak „Žitije Stefana Dečanskog“ (jezik: bugarski)