Zenodot
Zenodot (Grčki: Ζηνόδοτος) bio je grčki gramatičar, književni kritičar, stčunjak za Homerov opus i prvi bibliotekar Aleksandrijske biblioteke. Živeo je za vreme vladavine prva dva Ptolemeja, i bio je na vrhuncu stvaralaštva i reputacije oko 280. pre nove ere. Pionir je onovremene upotrebe metapodataka u bibliotekarstvu.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Bio je rodom iz Efesa. Obrazovao ga je Filit sa Kosa.
Zenodot je bio prvi upravnik Aleksandrijske biblioteke i prvi kritički urednik (διορθωτής, diorthōtes) Homerovih dela. Tokom 284. pre nove ere, Ptolemejski dvor je imenovao Zenodota za prvog direktora biblioteke i takođe zvaničnog vaspitača naslednika kralja. Njegove kolege u biblioteci bili su Aleksandar Etolski i Likofron Halkidski, kojima je dodeljeno sređivanje dela tragičara i komediografa, dok su Homer i drugi srodni autori bili Zenodotovo zaduženje.[1]
Takođe je držao predavanja o Hesiodu, Anakreonu i Pindaru, ako nije objavio njihova izdanja. Suda ga naziva epskim pesnikom, a u Greek Anthology je navedeno da je autor tri epigrama.[1]
Organizacija biblioteke
[uredi | uredi izvor]Pored svog drugog naučnog rada, Zenodot je uveo sistem organizacije materijala u Aleksandrijskoj biblioteci prema kojem su tekstovi bili raspoređeni u različite prostorije na osnovu njihove tematike (stihovi ili prozni, književni ili naučni), i postaojale su različite podklasifikacije unutar svake prostorije.[2]
U okviru svojih predmeta, Zenodot je organizovao dela po azbučnom redu po prvom slovu imena njihovog autora. Uveo je princip azbučne organizacije dela.[3]
Pored toga, bibliotečko osoblje je imalo zadatak da prikači malu oznaku na kraj svakog svitka. Ove oznake su sadržale imena autora kao i drugu identifikaciju i dodavane su tokom postupka pristupanja, ali često bez naslova; dobar deo svitaka sadržao je više od jednog dela, a mnoga dela, kao što su kompilacije poezije, obuhvatale su više od jednog naslova. Kada je nedostajao naslov, Zenodot je morao da odmota i pregleda tekst. Takve oznake su omogućile da se svici lako vrate u oblast u okviru koje su klasifikovani, a takođe su omogućavali da korisnici biblioteke ne moraju da odmotaju svaki svitak da bi videli šta sadrži.[4] Ovo je bila prva zabeležena upotreba metapodataka, prekretnica u istoriji biblioteke.[5] Tek u drugom veku nove ere pojavljuje se potpunija alfabetizacija.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Chisholm 1911, str. 973.
- ^ Casson, L. (2001). Libraries in the Ancient World. Ann Arbor, MI: Edwards Brothers. p. 37
- ^ Casson, L. (2001). Libraries in the Ancient World. Ann Arbor, MI: Edwards Brothers. p. 37
- ^ Casson, L. (2001). Libraries in the Ancient World. Ann Arbor, MI: Edwards Brothers. p. 37
- ^ Phillips 2010.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Phillips, Heather A. (avgust 2010). „The Great Library of Alexandria?”. Library Philosophy and Practice. ISSN 1522-0222.
- Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Zenodotus”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 28 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 972.
- F. A. Wolf, Prolegomena ad Homerum, section 43 (1859 edition)
- H. Düntzer, De Zenodoti studiis Homericis (1848)
- A. Römer, Über die Homerrecension des Zenodotus (Munich, 1885)
- F. Susemihl, Geschichte der griechischen Litteratur in der Alexandrinerzeit, i. p. 330, ii. p. 14
- J. E. Sandys, Hist. of Class. Schol. (1906), ed. 2, vol. i. pp. 119–121.
Dodatna literatura
[uredi | uredi izvor]
Herbermann, Charles, ur. (1913). „Alexandrian Library”. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company.- Pfeiffer, R. (1968). History of Classical Scholarship
. Oxford. str. 105–22. - Reynolds, L.D.; Wilson, N.G. (1991). Scribes and Scholars (3rd izd.). Oxford. str. 8–12.
