Златача
|
Obična zlatača ili samo zlatača (lat. Xerocomellus chrysenteron) je gljiva malih dimenzija iz porodice vrganja (Boletaceae). Rasprostranjena je u umerenom klimatskom pojasu severne zemljine polulopte.[1] Raste u senovitim mestima od kraja leta pa sve do početka zime pojedinačno ili u malim grupama u brdskim i planinskim lišćarskim šumama sa tvrdim drvetom poput graba, hrasta ili bukve. Nije retka i u četinarskim sastojinama. Mikorizna je vrsta. Opis plodnog tela[uredi | uredi izvor]Plodno telo predstavlja šešir prečnika 3 do 7 cm. Kožica šešira je suva i baršunasta, hrapava i ispucala. U osnovi je smeđe boje, sa primesama žutog, posebno idući od centra šešira ka njegovom rubu. Nekad je pored smeđe prožet i primesama sivih i crvenkastih nijansi, a retko se javlja varijanta crnkaste boje. Meso je tanko (nikad deblje od 1 cm) beličasto-žute boje na rubu, a idući prema sredini postaje crvenkasto. Presečeno oksiduje i dobija plavu boju. Pore su plitke i ravno prirasle, uz stručak poput lamela izdužene zelenkasto žute boje u početku da bi kasnije dobile oker ili smeđe maslinastu boju. Dugačke su oko 7 mm. Drška je vitka, cilindrična i iskrivljena visine 3 do 8, a širine oko 1 cm. U dnu je žute boje dok idući ka šeširu postaje crvena, roze ili lila boje. Bazalna micelija je u nekoj od nijansi žute.[2] Mikroskopija[uredi | uredi izvor]Spore su izdužene gotovo cilindrično vretenaste sa udubljenjem ili bez njega 10-17 × 4-5 μm.[2] Otisak spora[uredi | uredi izvor]Otisak spora je svetlocrven do smeđe boje. Jestivost[uredi | uredi izvor]Jestiva vrsta, ali ne naročito ukusna i pomalo gorka (ukus na tintu). U ishrani se koristi samo šešir (drške se odbacuju). Slične vrste[uredi | uredi izvor]Najsličnija vrsta je lažna zlatača (lat. Xerocomus trunctatus) od koje je možemo razlikovati kada osušimo bazalne micelije koje kod lažne zlatače postanu sivkaste boje. Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
| ||||||||||||||||||||||||||||
