Pređi na sadržaj

Implantant dojke

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Implantant dojke
Lekar obeležava grudni koš pre ugradnje implantata.
Specijalnostplastična hirurgija

Implantant dojke je medicinski uređaj proizveden da zameni nedostajuću biološkiu strukturu dojke, podrži oštećenu biološku strukturu, ili poboljša izled dojke promenom njene veličine, oblika i konture. U rekonstruktivnoj plastičnoj hirurgiji implantanti se koriste za obnavljanje prirodnog izgleda dojke nakon mastektomije, za ispravljanje urođenih defekata i deformacija zida grudnog koša ili, kozmetički, za povećanje izgleda dojke operacijom povećanja dojke.

Komplikacije koje se mogu javiti nakon ugradnje implantata uključuju bol u dojkama, promene na koži, infekciju, puknuće i skupljanje tečnosti oko dojke. [1]

Postoje četiri vrste implantata dojke, koje su definisane materijalom za njihovo punjenje: fiziološki rastvor, silikonski gel, strukturirani i kompozitni filer. Fiziološki implantat ima elastomernu silikonsku ljusku napunjenu, koja se puni sterilnim fiziološkim rastvorom tokom operacije; silikonski implantat ima elastomernu silikonsku školjku napunjenu viskoznim silikonskim gelom; strukturirani implantati koriste ugnežđene elastomerne silikonske ljuske i dva lumena ispunjena fiziološkim rastvorom; a implantati alternativnog sastava sadrže različita punnjenja, poput sojinog ulja ili polipropilenske žice.

U hirurškoj praksi, za rekonstrukciju dojke, kao uređaj za širenje tkiva koristi se privremena proteza dojke koja se formira i obrazuje džep za budući trajni implantat dojke.

Za korekciju oštećenja i deformacija muške dojke, prsni implantat je proteza dojke koja se koristi za rekonstrukciju i estetsku popravku grudnog zida muškarca.

Indikacije

[uredi | uredi izvor]

Rekonstrukcija dojke je danas široko prihvaćena metoda u lečenju raka dojke nakon modifikovanog radikala mastektomija, u koje spada i metoda ugradnje implantata. Metode rekonstrukcije i ugradnje implantata sledi prihvatljiv broj komplikacija,[1] ali rekonstrukcija dojke pozitivno utiče kvalitet života bolesnica. Rekonstrukcija dojke postavljanjem implantata je jednostavna operacija koja je indickovana i kod srednje uhranjenih pacijentica sa malim dojkama bez ptoze, sa dobrom kožom i muskulaturom zida grudnog koša.

Postupak rekonstrukcije dojke i ugradnje implantata dojke ima tri namene:

  • Primarna rekonstrukcija dojke: zamena tkiva dojke oštećene traumom (tupa, prodorna, eksplozvna), bolešću (rak dojke) i neuspelim anatomskim razvojem (gomoljasta deformacija dojke).
  • Revizija i rekonstrukcija dojke: da se revidira (ispravi) ishod prethodne operacije rekonstrukcije dojke.
  • Primarno uvećanje dojke: za estetsko povećanje veličine, oblika i osećaja dojki.

Vreme pristupanja operativnom zahvatu rekonstrukcije dojke nakon mastektomije i hirurgiji povećanja dojke određuje se primenjenim postupkom, vrstom rezova, vrstom implantata dojke (vrsta i materijali) i prsnim džepom implantata.

Nedavna istraživanja su pokazala da mamografiju ne bi trebalo raditi sa većom učestalošću od one koja se koristi u uobičajenom postupku kod pacijenata tokom operacija dojke, uključujući implantaciju dojke, povećanje dojke, mastopeksiju i smanjenje dojke.

Vrste implantanata

[uredi | uredi izvor]
Modeli uređaja za implantaciju dojke sa fiziološkim rastvorom.
Modeli kasnih generacija proteza sa silikonskim gelom.

Danas postoje tri vrste implantata dojke koji se obično koriste za mamoplastiku, rekonstrukciju dojke i postupke povećanja dojke:[2]

  • Implamtaant sa sterilnim fiziološkim rastvorom.
  • Silikonski implantat ispunjen viskoznim silikonskim gelom.
  • Strukturirani implantati sa ugrađenim elastomernim silikonskim školjkama i dva lumena ispunjena fiziološkim rastvorom.
  • Kompozitni implantat ili alternativni-kompozitni implantati, uglavnom se ne koriste. Ove vrste impamtanata su imale punila poput sojinog ulja i polipropilenske žice.

Ostali materijali koji se više ne proizvode uključuju volovsku hrskavicu, terilensku vunu, mlevenu gumu, silastičnu gumu i teflon-silikonske proteze.[3]

Fiziološkim rastvorom ispunjeni implamtanti

[uredi | uredi izvor]

Fiziološkim rastvorom ispunjeni implamtanti (ispunjen slanom vodom biološke koncentracije 0.90% w/v NaCl, ca. 300 mOsm/L) - prva je proizvela kompanija Laboratoires Arion company iz Francuske i predstavila ga za upotrebu kao protetski medicinski uređaj 1964. godine.

Savremeni modeli fiziološkog implantata dojke proizvode se sa debljim, vulkanizovanim školjkama na sobnoj temperaturu (RTV) napravljenim od silikonskog elastomera. Studija In vitro Deflation of Pre-filled Saline Breast Implants (2006) izvestila je da su prema stopi deflacije (curenja) unapred napunjeni fiziološki implantata dojke učinile drugom izbornom protezom za korektivne operacije dojke.[4] Bez obzira na to, 1990-tih godina, fiziološki rastvor dojke bio je najčešće korišćena proteze koje za operaciju povećanja dojke u Sjedinjenim Američkim Državama, zbog američkog ograničenja od strane FDA primene silikonskim sredstvom punjenih implantanata van kliničkih studija. Fiziološki implantati uživaju malu popularnost u ostatku sveta, i imaju zanemarljiv tržišni udeo.

Tehnički gledana primena fiziološkog rastvora je fizički manje invazivna hirurška tehnika, jer se košuljica implamtanta postavljanja prazna kroz manji hirurški rez na koži dojke. [5] U hirurškoj praksi, nakon postavljanja praznih implantanata dojke u džepove načinjene u dojci, plastični hirurg zatim svaki uređaj puni fiziološkim rastvorom, a, budući da su potrebni urezi za umetanje kratki i mali, rezultujući ožiljci na rezu biće sve manji i kraći nego hirurški ožiljci uobičajeni za dugačke rezove potrebne za umetanje unapred napunjenih implantata silikon-gela.

U poređenju sa rezultatima postignutim silikonskim gelom, implantnti dojke može dati prihvatljive rezultate povećane dojke, glatke konture hemisfere i realne teksture; ipak je verovatno da uzrokuje kozmetičke probleme, poput mešanja i nabora kože omotača dojke, ubrzano istezanje donjeg pola dojke i tehničke probleme, kao što je prisustvo implantanta uočljivo oku i dodiru . Pojava takvih kozmetičkih problema je verovatnija u slučaju žene sa vrlo malo tkiva dojke, i u slučaju žene kojoj je potrebna rekonstrukcija dojke nakon mastektomije; stoga je implantat silikon-gel tehnički vrhunski protetski uređaj za uvećanje dojke i za rekonstrukciju dojke. U slučaju žene sa puno tkiva dojke, kojoj je preporučeni pod-mišićni hirurški pristup za ugradnju implantanta, slani implantati mogu doneti estetski rezultat sličan onome koji pružaju silikonski implantanti dojke, mada sa većom palpabilnošću implantata.[6]

Implantanti sa silikonskim gelom

[uredi | uredi izvor]
Implantant sa silikonskim gelom

Ova tehnologija iznedrila je pet generacija silikonskih implantanata dojke, od kojih je svaka definisana uobičajenim tehnikama izrade modela.

Modernu protetsku dojku izmislili su 1961. godine američki plastični hirurzi Tomas Kronin i Frank Gerov, a proizvela je Dow Corning Corporation koji su prvu mamoplastiku povećanja dojke izvršili 1962. godine.

Prva generacija

[uredi | uredi izvor]

Cronin–Gerow Implant, bio je prvi model proteze iz 1963. godine, u obliku vrećica od silikonske gume, oblikovana poput suzne kapljice, napunjena viskoznim silikonskim gelom. Da bi se smanjila rotacija ugrađenog implantata dojke na zid grudnog koša, proteza modela 1963 pričvršćivana je na džep implantata kopčom, napravljenom od dackron materijala (polietilen tereftalat), koja je bila pričvršćena za zadnji deo školjke implantanta dojke.[7]

Galerija

[uredi | uredi izvor]

Dojenje i kvalitet majčinog mleka

[uredi | uredi izvor]
Presek kroz mlečnu žlezdu.
  1. Zid grudnog koša
  2. Grudni mišić
  3. Mlečne žlezde
  4. Bradavica
  5. Areola
  6. Mlečni kanali
  7. Masno tkivo
  8. Koža

Prisustvo dojnih implantanata trenutno ne predstavlja kontraindikaciju za dojenje, a USFDA ne prihvata dokaze koji bi potkrepili da metoda može predstavljati zdravstvenei problem za dojenčad koja doje.

Žene sa grudnim implantatima mogu imati funkcionalne poteškoće sa dojenjem, posebno nakon mamoplastike sa periareolarnim rezovima koji mogu da izazvu poteškoće sa dojenjem. Operacija takođe može oštetiti mlečne kanale i živce u području bradavice-areole.[8][9][10]


Funkcionalne poteškoće sa dojenjem nastaju ako je hirurg presekao mlečne kanale ili glavne živce koji inervišu dojku ili ako su mlečne žlezde oštećene na drugi način. Oštećenje mlečnog kanala i nerva je češće ako jer rez zahvatio tkivo u blizini bradavice.

Mlečne žlezde će najverovatnije biti pugrožene subglandularnim implantatima (ispod žlezde) i velikim grudnim implantatima, koji pritiskaju mlečne kanale i ometaju protok mleka.

Implantanti dojke male veličine i submuskularna implantacija uzrokuju manje problema sa funkcijom dojke; međutim, nemoguće je predvideti da li će žena koja se podvrgava povećanju dojke moći uspešno dojiti, jer neke žene mogu dojiti nakon periareolarnih rezova i subglandularnog poziicije implantanta, a neke nisu u mogućnosti da doje nakon povećanja grudi uz pomoću submuskularnih i drugih vrsta hirurški rezova.[11]

Trenutno nije poznato da li mala količina silikona može proći iz silikonske ljuske implantatnta dojke u majčino mleko tokom dojenja. Iako trenutno ne postoje utvrđene metode za precizno otkrivanje nivoa silikona u majčinom mleku, studija kojom se mere nivoi silicijuma (jedna komponenta u silikonu) ne ukazuje na veće nivoe silikona u majčinog mleku kod žena sa silikonskim gelom ispunjenim implantatima u poređenju sa ženama bez implantata.[12]

Pored toga, izražena je zabrinutost u vezi sa potencijalnim štetnim efektima na decu rođenu od majki sa implantatima. Dve studije na ljudima nisu otkrile povećan rizik od urođenih oštećenja kod dece rođene od majki koje su operisane dojke. Iako je u trećoj studiji prijavljena niska porođajna težina.

Komplikacije

[uredi | uredi izvor]

Lista lokalnih komplikacija i štetnih ishoda koji se u bilo kom trenutku javljaju kod najmanje 1% pacijenata sa implantatima dojke.[13]

Lista mogućih komplikacija
Komplikacija Opis komplikacija
Asimetrija Grudi su neujednačenog izgleda, u pogledu veličine, oblika ili nivoa dojke.
Bol u dojkama Bol u bradavici ili predelu dojke
Atrofija tkiva dojke Karakteriše se proređivanjem i skupljanjem kože
Kalcifikacija Tvrde nakupine kalcijuma ispod kože oko implantata. To se može zameniti sa rakom tokom mamografije, što rezultuje dodatnom operacijom.
Kapsularna kontraktura Zatezanje kapsule tkiva oko implantata, koje se manifestuje učvršćivanjem ili otvrdnjavanjem dojke i stezanjem implantata ako je proces ozbiljniji.
Deformacija zida grudnog koša Promena izgleda prsnog koša kao da su ispod njega prisutni rebarni deformisan.
Ispumpavanje Curenja rastvora slane vode (fiziološkog rastvora) iz implantata dojke ispunjenog fiziološkim rastvorom, često zbog curenja ventila ili pucanja ili presecanja ljuske implantata (ruptura), sa delimičnim ili potpunim kolapsom implantata.
Odloženo zarastanje rana Postoperativna rana ne zaraste normalno ili zarasta znatno duže.
Ekstruzija Koža dojke se raspada i implantat se pojavljuje kroz kožu.
Hematom Nakupljanje krvi u blizini mesta hirurškog zahvata. Može prouzrokovati otok, modrice i bol. Hematomi se obično javljaju ubrzo nakon operacije, ali se mogu javiti svaki put kada dođe do povrede dojke. Telo može apsorbovati male hematome, ali kod velikih hematoma potrebna je medicinska intervencija, kao što je hirurška drenaža.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Health, Center for Devices and Radiological (2020-09-28). „Risks and Complications of Breast Implants”. FDA (na jeziku: engleski). 
  2. ^ „Choosing Your Breast Implants” (Web). Minneapolis Plastic Surgery, LTD. Arhivirano iz originala 24. 11. 2016. g. Pristupljeno 23. 11. 2016. 
  3. ^ Zannis, John (2017). Tales for Tagliacozzi: An Inside Look at Modern-Day Plastic Surgery. ISBN 9781524659073. Pristupljeno 7. 6. 2021. 
  4. ^ Stevens WG, Hirsch EM, Stoker DA, Cohen R (2006). "In vitro Deflation of Pre-filled Saline Breast Implants". Plastic and Reconstructive Surgery. 118 (2): 347–349.
  5. ^ Arion HG (1965). "Retromammary Prosthesis".Comptes Rendus de la Société Française de Gynécologie. 5.
  6. ^ Eisenberg TS (2009). "Silicone Gel Implants Are Back — So What?". American Journal of Cosmetic Surgery. 26: 5–7.
  7. ^ Cronin TD, Gerow FJ (1963). "Augmentation Mammaplasty: A New "natural feel" Prosthesis".Excerpta Medica International Congress Series. 66: 41
  8. ^ Breastfeeding after Breast Surgery Arhivirano 2010-12-30 na sajtu Wayback Machine, La Leche League, contains references.
  9. ^ Breastfeeding and Breast Implants Arhivirano 2010-12-31 na sajtu Wayback Machine, Selected Bibliography April 2003, LLLI Center for Breastfeeding Information
  10. ^ Inorganic Milk: Can Kendra Wilkinson breast-feed her baby even though she has implants? Arhivirano 2010-01-25 na sajtu Wayback Machine, Christopher Beam, Slate.com, 11 December 2009
  11. ^ „Can Kendra Wilkinson breast-feed her baby even though she has implants? - By Christopher Beam - Slate Magazine”. web.archive.org. 2010-01-25. Arhivirano iz originala 25. 01. 2010. g. Pristupljeno 2021-06-14. 
  12. ^ Health, Center for Devices and Radiological (2020-09-28). „Effects on Children: Risks and Complications of Breast Implants”. FDA (na jeziku: engleski). 
  13. ^ Health, Center for Devices and Radiological (2020-09-28). „Implant Complications: Risks and Complications of Breast Implants”. FDA (na jeziku: engleski). 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Имплантант_дојке&oldid=27442101”