Isak Duka Vatac
| Isak Duka Vatac | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1187 |
| Datum smrti | 1261 |
| Mesto smrti | Đenova, |
| Porodica | |
| Potomstvo | Jovan Duka, Stratigopulina |
| Roditelji | Vasilije Vatac |
Isak Duka Vatac (grč. Ισαακιος Δουκας Βατατζης, oko 1188-1261) je bio brat Nikejskog cara Jovana III Duke Vataca 1222- 1254).
Život[uredi | uredi izvor]
Njegovo tačno poreklo je nejasno: verovatno je rođen oko 1188, bio je najstariji od tri brata, pored Jovana III (najmlađeg) i anonimnog srednjeg brata.[1] [2] Njihovi roditelji su nepoznati, ali savremeni naučnici smatraju da su verovatno bili general Vasilije Vatac i njegova nepoznata žena, koja je bila rođaka vizantijskih careva Isaka II Anđela i Aleksija III Anđela.[2] [3] [4]Kao i njegov brat Jovan III, [5] Isak je izgleda napustio prezime „Vatac“ i bio je poznat samo kao „Isak Duka“.[6] [7]
-
Portret Isakovog brata, cara Jovana III Duke Vataca iz 15. veka
O njegovom životu se vrlo malo zna. Imao je čin sevastokratora 1253. godine,[7] a 1261. godine, prisustvovao je potpisivanju Nimfejskog ugovora sa Đenovskom Republikom, noseći čin pansevasta i sevasta i položaj parakomimomena velikog pečata (sfendone). ).[6] [7]Zatim je poslat u ambasadu u Đenovu da ratifikuje ugovor, zajedno sa Teodorom Krivikiotom i Lavom, arhiđakonom Svete Sofije.[8] Isak je umro tokom pregovora, i sahranjen je u katedrali u Đenovi.[9] [10]
Porodica[uredi | uredi izvor]
Imao je najmanje dvoje dece: sina po imenu Jovan, koji je umro mlad, i anonimnu ćerku koja se udala za Konstantina Stratigopulosa.[6] [7] Jovan se oženio Evdokijom Anđel i bio je otac carice Teodore Paleolog, žene Mihaila VIII Paleologa (1259–1282), osnivača dinastije Paleologa.[6][9] [10]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Varzos 1984, str. 855–857
- ^ a b Polemis 1968, str. 107–109
- ^ Varzos 1984, str. 851–853, 855–857
- ^ Macrides 2007, str. 150
- ^ Polemis 1968, str. 107–108
- ^ a b v g Polemis 1968, str. 109
- ^ a b v g PLP, str. 5691. Δούκας Ἰσαάκιος.
- ^ Geanakoplos 1959, str. 86
- ^ a b PLP, str. 5691. Δούκας Ἰσαάκιος, 6228. Εὐδοκία.
- ^ a b Macrides 2007, str. 269–270
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Geanakoplos, Deno John (1959). Emperor Michael Palaeologus and the West, 1258–1282: A Study in Byzantine-Latin Relations. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. OCLC 1011763434.
- Akropolitēs, Geōrgios; MacRides, R. J. (19. 4. 2007). George Akropolites: The History: Introduction, Translation and Commentary. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-921067-1..
- Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London: The Athlone Press.
- Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Walther, Rainer; Sturm-Schnabl, Katja; Kislinger, Ewald; Leontiadis, Ioannis; Kaplaneres, Sokrates (1976–1996).
- Trapp, Erich; Walther, Rainer; Beyer, Hans-Veit (2001). Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit. Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. ISBN 3-7001-3003-1..
- Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (in Greek). Vol. B. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784665.
