Пређи на садржај

Исак Дукa Ватац

С Википедије, слободне енциклопедије
Исак Дукa Ватац
Лични подаци
Датум рођења1187
Датум смрти1261
Место смртиЂенова,
Породица
ПотомствоЈован Дукa, Стратигопулина
РодитељиВасилије Ватац

Исак Дука Ватац (грч. Ισαακιος Δουκας Βατατζης, око 1188-1261) је био брат Никејског цара Јована III Дуке Ватаца 1222- 1254).

Његово тачно порекло је нејасно: вероватно је рођен око 1188, био је најстарији од три брата, поред Јована III (најмлађег) и анонимног средњег брата.[1] [2] Њихови родитељи су непознати, али савремени научници сматрају да су вероватно били генерал Василије Ватац и његова непозната жена, која је била рођака византијских царева Исака II Анђела и Алексија III Анђела.[2] [3] [4]Као и његов брат Јован III, [5] Исак је изгледа напустио презиме „Ватац“ и био је познат само као „Исак Дука“.[6] [7]

О његовом животу се врло мало зна. Имао је чин севастократора 1253. године,[7] а 1261. године, присуствовао је потписивању Нимфејског уговора са Ђеновском Републиком, носећи чин пансеваста и севаста и положај паракомимомена великог печата (сфендоне). ).[6] [7]Затим је послат у амбасаду у Ђенову да ратификује уговор, заједно са Теодором Кривикиотом и Лавом, архиђаконом Свете Софије.[8] Исак је умро током преговора, и сахрањен је у катедрали у Ђенови.[9] [10]

Породица

[уреди | уреди извор]

Имао је најмање двоје деце: сина по имену Јован, који је умро млад, и анонимну ћерку која се удала за Константина Стратигопулоса.[6] [7] Јован се оженио Евдокијом Анђел и био је отац царице Теодоре Палеолог, жене Михаила VIII Палеолога (1259–1282), оснивача династије Палеолога.[6][9] [10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Varzos 1984, стр. 855–857
  2. ^ а б Polemis 1968, стр. 107–109
  3. ^ Varzos 1984, стр. 851–853, 855–857
  4. ^ Macrides 2007, стр. 150
  5. ^ Polemis 1968, стр. 107–108
  6. ^ а б в г Polemis 1968, стр. 109
  7. ^ а б в г PLP, стр. 5691. Δούκας Ἰσαάκιος.
  8. ^ Geanakoplos 1959, стр. 86
  9. ^ а б PLP, стр. 5691. Δούκας Ἰσαάκιος, 6228. Εὐδοκία.
  10. ^ а б Macrides 2007, стр. 269–270

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Geanakoplos, Deno John (1959). Emperor Michael Palaeologus and the West, 1258–1282: A Study in Byzantine-Latin Relations. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. OCLC 1011763434.
  • Akropolitēs, Geōrgios; MacRides, R. J. (19. 4. 2007). George Akropolites: The History: Introduction, Translation and Commentary. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-921067-1. .
  • Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London: The Athlone Press.
  • Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Walther, Rainer; Sturm-Schnabl, Katja; Kislinger, Ewald; Leontiadis, Ioannis; Kaplaneres, Sokrates (1976–1996).
  • Trapp, Erich; Walther, Rainer; Beyer, Hans-Veit (2001). Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit. Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. ISBN 3-7001-3003-1. .
  • Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (in Greek). Vol. B. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784665.