Pređi na sadržaj

Kabulska banka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kabulska banka je jedna od prvih privatnih banki u Avganistanu koju prate razni skandali i nesreće. Njena glavna zgrada nalazi se u Kabulu i osnovana je 2004. godine. Jako je kontraverzna zbog prisustva korupcije u kojoj su učestvovali čak i porodice avganistanskih predsednika i osnivača same banke.

Početak i osnivanje 2004.[uredi | uredi izvor]

Kabulska banka 2004. Nova Kabulska banka 2011.
Kabulska banka 2004. Nova kabulska banka 2011.

Kabulska banka je bila jedna od najvećih privatnih finansijskih institucija u Avganistanu sa više od milion klijenata u to vreme, koju je 2004. osnovao Šerhan Farnud. [1] Kabulska banka je uspostavljena u vreme kada je avganistanski bankarski sektor bio veoma nerazvijen. Rast potražnje za finansijskim uslugama drastično je nadmašio kapacitete za efikasno regulisanje i nadzor industrije, što je rezultiralo ranjivostima koje su iskoristili učesnici u prevari Kabulske banke.[2]

Priča počinje u Rusiji sredinom 1980-ih, kada je mladi Avganistanac po imenu Šerhan Farnud koji je studirao na moskovskom tekstilnom institutu, pokrenuo malu havalu (uslugu transfera novca) iz svoje sobe u studentskom domu. [3]

Do kasnih 1990-ih, služba je upravljala transferima novca između Rusije, Centralne Azije i Avganistana, a ruske vlasti su počele da sumnjaju da se radi o šemi pranja novca (činjenica nepoznata avganistanskim vlastima, kada je Farnud obezbedio bankarsku licencu za Kabulsku banku). Farnud je pobegao iz Rusije, ali svestan potencijalnih prilika u Dubaiju, brzo je počeo da uspostavlja svoju novu bazu operacija u gradu. On je prvi put osnovao sopstvenu opštu trgovačku kompaniju oko 1996. [2][4] Kasnije, 1998. godine, njegova zrela havala operacija je efektivno legitimisana kada je obezbedio licencu za menjanje novca od Centralne banke UAE. [5]

Razvoj Kabulske banke[uredi | uredi izvor]

Uz pomoć samo nekoliko zaposlenih, Farnud se brzo uspostavio kao jedan od vodećih finansijskih kanala u regionu između Dubaija i Avganistana, a sa svojim havala vezama, bio je sposoban da premešta sredstva bilo gde na Bliskom istoku, u Centralnoj Aziji, Kini, Evropi, pa čak i u Sjedinjenim Državama. Farnud je imao zaposlene ili partnere koji su radili u malim kancelarijama širom sveta. [6]

Hamid Karzai (predsednik Avganistana 2001. - 2014.)

Kabulska banka je osnovana i sa klikom politički povezanih akcionara, uključujući Mahmuda Karzaija (brata tadašnjeg predsednika Hamida Karzaija) i Hasena Fahima (brata tadašnjeg potpredsednika). Farnudove veze značile su da je uspeo da ubedi vladu da Kabulskoj banci da odgovornost za platne račune vojnika, policije i državnih službenika zemlje koje finansira Zapad. Preko noći banka je počela da uzima velike, redovne depozite gotovine. [3]

Kada je DAB (eng. Da Afghanistan Bank) počeo da izdaje licence za privatno bankarstvo, Farnud i mala grupa investitora (uglavnom avganistanskih biznismena, takođe sa sedištem u Dubaiju) uspešno su dobili prvu licencu za komercijalno bankarstvo u Avganistanu nakon Talibana 2004. Iako pojedinosti početne kapitalizacije Kabulske banke ostaju nejasne, Farnud je jednom tvrdio da je početni novac od 5 miliona dolara koji je DAB zahtevao za dobijanje bankarske dozvole zapravo plaćen, ali je kasnije povučen.[6] Naizgled nemoguće, ovaj podvig je uverljiv, s obzirom na relativno kratku istoriju poslovanja banke. Farnud je želeo da dobije bankarsku dozvolu i verovao da će posedovanje banke značajno proširiti njegovu rastuću grupu kompanija iz razloga jer je želeo da „pozajmi” (drugim rečima, proneveri) novac od nesrećnih štediša i uloži ga u nekretnine u Dubaiju, kao i da opere nezakonito stečenu dobit korumpiranih klijenata visokog profila.

U okruženju nastajanja bankarske industrije, osnivač i bivši predsednik Kabulske banke i akcionari Kabulske banke zloupotrebili su banku za svoje lično bogaćenje i korist male grupe povezanih preduzeća. Kabulska banka nije bila ništa drugo do prevara protiv ulagača, i na kraju, svih Avganistanaca.[7]

Nova ekonomija[uredi | uredi izvor]

Na neki način, Kabulska banka je simbol koliko se toga promenilo u Avganistanu od 2001. godine, kada zemlja nije imala privatne banke niti ekonomiju o kojoj bi se govorilo. Kabulska banka je otvorila više od 60 filijala i najavila da će otvoriti još 250, a tvrdi da ima više od milijardu dolara depozita od više od milion avganistanskih klijenata. Kabulska banka napreduje jer je Avganistan, iako izuzetno siromašan, na mestima preplavljen gotovinom, što je rezultat ogromnih infuzija strane pomoći, prihoda od opijuma i legalne ekonomije koja, uprkos izgledima, raste oko 15% godišnje. Ogromna većina ovog novca se sliva u ruke male manjine - deo preko legitimnog profita, deo kroz mita i insajderske poslove koji obavezuju političku, bezbednosnu i poslovnu elitu zemlje. [4]

Šerhan Farnud[uredi | uredi izvor]

Šerhan Farnud (1961-2018) bio je avganistanski bankar, koji je do kraja 2010. bio predsednik Kabulske banke. Bivši bankar je bio Uzbekistanac, rođen u severnoj avganistanskoj provinciji Kunduz i preselio se u Moskvu kada su Sovjeti izvršili invaziju u decembru 1979. Dok je studirao na Moskovskom tekstilnom institutu, započeo je sopstveni transfer novca između Rusije i Kabula. Trgovina je uzela maha u haosu iz 1990-ih u postsovjetskoj Rusiji, ali je i Farnud prekršio zakon. Bežeći od optužbi za ilegalno bankarstvo, pranje novca i organizovanje kriminalnog sindikata, otvorio je havalu „Šahen razmena” u blizini Dubaija.[3]

.Vazdušni prikaz arhipelaga veštačkih ostrva u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima- Palm Džumejra
Vazdušni prikaz arhipelaga veštačkih ostrva u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima- Palm Džumejra

Farnud je postao istaknuti poker igrač, učestvovao je na Svetskom pokeru u Evropi 2008 (VSOPE) i osvojio svoju prvu narukvicu. Pre pritvora, većinu vremena proveo je u Dubaiju, Ujedinjeni Arapski Emirati, gde je posedovao više vila pod svojim imenom na Palm Džumejri.[8] Posedovao je 28,16% akcija u Kabulskoj banci. Takođe je posedovao Pamir Airvais, u partnerstvu sa Kalilulom Frozijem, Muhamedom Fahimom i drugima. Prema izveštajima medija, do novembra 2010. godine Avganistan Banka je insistirala da se i Farnud i Frozi suspenduju.[9]

Služio je kaznu od 15 godina u zatvoru Bagramskog okruga, provincije Parvan, nakon što je proglašen krivim za aferu pronevere Kabul banke vredne 900 miliona dolara.

Dana 24. avgusta 2018, Farnud je preminuo u zatvoru u 57. godini života, prirodnom smrću.[1]

Skandali Kabulske banke[uredi | uredi izvor]

Već skoro dve decenije milijarde dolara prihoda od korupcije prebacuju se iz Avganistana, zemlje razorene četiri decenije sukoba, u Dubai. Ovi odlivi su igrali ulogu u usporavanju ekonomskog i političkog razvoja Avganistana, olakšavajući ponovno oživljavanje Talibana i pogoršavajući regionalnu nestabilnost. Oni su takođe u velikoj meri negirali efekte ogromnih suma razvojne pomoći i stabilizacijskih fondova koje je međunarodna zajednica potrošila u Avganistanu. O ovim kritičnim zapažanjima svedoči mnoštvo slučajeva nezakonitog finansiranja i verodostojni izveštaji koji ističu unakrsno oprašivanje kriminala između Avganistana i Dubaija. Možda ne postoji nijedan slučaj koji bolje ilustruje ove veze od ozloglašenog skandala Kabulske banke.[6]

Put do prevare[uredi | uredi izvor]

Kada je Kabulska banka prvi put osnovana 2004. godine, njen osnivač, Šerhan Farnud, prvobitno je držao strogu kontrolu svog kreditnog portfolija dok je poveravao tehnologiju i depozitne proizvode profesionalcima. Od sredine 2008. Farnud je prepustio operativnu kontrolu Feroziju i počeo, koncentrišući se na razne druge poslovne poduhvate, uključujući Pamir Airlines, transakcije nekretninama u Dubaiju, uvoz nafte iz Uzbekistana i kupovinu građevinskog materijala iz Kine. Pod Ferozijevim mandatom, Kabulska banka je sve više širila novac moćnim i uticajnim ljudima u Avganistanu. Prevarene aktivnosti banke bile su podstaknute depozitnim fondovima svakodnevnih Avganistanaca, od kojih su mnogi imali državne platne račune u banci. Administratori banke su takođe osmislili šemu nudeći nedeljno nagradne igre za deponente, što je stvorilo velike dodatne depozite. Farnud je počeo da gubi kontrolu nad bankom kao rezultat njegovog fokusiranja na druge aktivnosti i odsustvo iz Kabula. Godine 2009. Ferozi je navodno pokušao da ukloni Farnuda uz podršku Mahmuda Karzaija i Hasena Fahima, braće bivšeg predsednika Avganistana i prvog potpredsednika, koji su bili akcionari Kabulske banke. Kada je Farnud shvatio da neće moći da zadrži kontrolu nad bankom, pokušao je da razotkrije nezakonite aktivnosti banke tako što je zatražio intervju za Vašington Post i pojavio se u američkoj ambasadi, što je pokrenulo događaje koji su doveli do otkrivanja prevare.[10]

„Ono što radim nije ispravno, i nije baš ono što bi trebalo da radim, ali ovo je Avganistan“, rekao je Šerkan u intervjuu na pitanje o kupovinama u Dubaiju i zašto, prema podacima iz Zemljišnog odeljenja Emirata Persijskog zaliva, mnoge vile su registrovane na njegovo ime.[4] Kabul banka je stavljena pod nadzor krajem avgusta 2010. i u stečaj u aprilu 2011. godine, što je rezultiralo osnivanje Nove kabulske banke koja je nastala kao državni naslednik Kabulske banke da nastavi sa obavljanjem bankarskih poslova sa imovinom koja nije povezana sa prevarom. Forenzička revizija sprovedena u ovom trenutku pružila je detalje u vezi sa mehanizmom i korisnicima prevare.[10]

2010. godina[uredi | uredi izvor]

Za mnoge posmatrače, priča o skandalu u Kabulskoj banci počinje otkrićem iz avgusta 2010. godine da su rukovodstvo banke i šačica političkih elita proneverili blizu milijardu dolara kroz lažne šeme zajma.[10][11] Napori povrata imovine, koji se ponekad korumpiraju, nastavljaju se skoro deceniju kasnije. Stotine miliona dolara još nisu vraćene. Dok je deo ovog novca još uvek vezan za nekretnine (mnoge u Dubaiju), veliki deo je jednostavno izgubljen kroz zgodne isplate mita, loše osmišljene šeme za nisko licitiranje namenjene gušenju konkurencije i rasipničke kupovine glavnih protagonista skandala.[3] Avganistanski zakoni zabranjuju skriveno pozajmljivanje u inostranstvu i zahtevaju striktno računovodstvo svih transakcija. Ali oni koji su uključeni u kredite u Dubaiju, uključujući vlasnike Kabulske banke, rekli su da ugodan tok gotovine nije neobičan ili ilegalan u duboko tradicionalnom sistemu zasnovanom više na odnosima nego na zakonima.[4]

Za druge, međutim, priča o debaklu Kabulske banke počinje mnogo ranije od 2010. godine, mnogo pre nego što je dobila svoju avganistansku bankarsku dozvolu pod mutnim okolnostima 2004. godine i čak pre nego što su Talibani proterani iz Kabula krajem 2001. godine.[6]

Logo Azizi banke

Pojava imitatora[uredi | uredi izvor]

Farnudovi rivali su ubrzo oponašali njegov poslovni model. Nakon presecanja vrpce za Kabulsku banku 2004. godine, pejzaž novog privatnog bankarskog sektora Avganistana počeo je da se oblikuje. Na primer, 2006. godine, na veliku ljutnju Farnuda, Mirvais Azizi- nestalni poslovni partner i kasniji rival, dobio je licencu od DAB-a za pokretanje Azizi banke, koju je Azizi navodno koristio za finansiranje projekata nekretnina vrednih više miliona dolara u Dubaiju.[6][12] Dokumentacija Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj otkriva da je Abdul Kadir Fitrat, guverner DAB-a u vreme skandala sa Kabulskom bankom, zatražio početkom 2010. godine da Ministarstvo finansija SAD organizuje forenzičke revizije i Kabulske banke i Azizi banke.[13] Ključna zabrinutost koju su izneli Fitrat i drugi visoki avganistanski zvaničnici bio je sam iznos novca (desetine ili stotine miliona dolara) koji je nastavio da teče iz obe banke u ulaganja u nekretnine u Dubaiju.[6] Banka Azizi je podvrgnuta forenzičkoj reviziji koja je preduzeta od strane DAB-a nakon skandala u Kabulskoj banci.[14] Iako rezultati revizije nisu objavljeni, nema naznaka da je DAB identifikovao bilo kakvu nepravdu, a i Azizi i Azizi banka je demantovala sve navode o neprikladnosti.[15]

Možda najnesrećniju šemu imitiranja Farnuda sprovela je mreža Novi Ansari. Godine 2010, Novi Ansari je bila najveća avganistanska kompanija koja pruža usluge novca, sposobna da prenosi sredstva skoro bilo gde u svetu.[16]

Način izvršenja prevare[uredi | uredi izvor]

Prevara je izvršena tako što je banka vodila dva sistema računovodstva, jedan pravi i drugi da zadovolji regulatore, kao i kreiranje kreditnih dosijea na ime lažne kompanije. Pored toga, lažne kupovine imovine vredne milione dolara postavljene za proneveru sredstava. Drugi novac je pran plaćanjem proizvoda od nafte i gasa izvan zemlje ili plaćanjem naduvanih cena za dobra i usluge. Veliki deo novca je proneveren u Dubaiju preko berze Šahen, koja je bila u vlasništvu i kojom je upravljao Farnud. [2]

Razotkrivanje prevare[uredi | uredi izvor]

Reklama za Bakt račun
243x243piksel

Krajem leta 2010, najvažnija informacija koju je ATFC imao bila je da se Farnud posvađao sa nekim akcionarima Kabul banke i Ferozijem, njegovim bivšim vozačem koga je unapredio u glavnog izvršnog direktora Kabul banke.[17] Farnud je objasnio ATFC-u da su on, Ferozi, određeni akcionari i uticajniji klijenti Kabul banke opljačkali stotine miliona sredstava deponenata kroz šemu nominalnog zajma.[18] Takođe je otkrio da je Ferozi, bez njegove dozvole, uzimao mito da bi izdao još više takvih zajmova i da Pamir ervejz (delimično zbog nesreće u maju 2010. koja je rezultirala smrću trideset devet putnika) bila je u ozbiljnim finansijskim problemima. Štaviše, Ferozi i drugi akcionari su želeli da on bude predsednik banke. Besan na druge akcionare zbog krađe bez njegove dozvole i vođenja sopstvenih poslovnih poduhvata, Farnud je ATFC-u ispričao skoro sve o svojim nezakonitim aktivnostima.[6]

Forenzička revizija banke otkrila je zapanjujuće razmere prevare. Osoblju je naređeno da falsifikuje dokumente za kreiranje proksi zajma pod izmišljenim imenima, ili imenima čistačica i vozača. Oko 92% kreditnog portfolia banke, ili 861 milion dolara, na kraju je dodeljeno samo 19 pojedinaca ili kompanija. Tim od 10 pilota avio-kompanije bio je na platnom spisku sa zadatkom da, očigledno, pomogne u prokrijumčarenju ogromnih suma gotovine iz zemlje preko aerodroma u Kabulu. Farnud je uložio svoj udeo u Dubai. Njegova imovina je uključivala nekoliko vila vrednih više miliona dolara na ostrvu Palm Džumejri i dva bloka kula. Istraga je tvrdila da je Mahmud Karzai dobio 30,5 miliona dolara (112 miliona dirhama), iako je osporio taj ukupni iznos i negirao bilo kakvu nepravdu. Do 2010. godine pojavile su se pukotine u ogromnoj piramidi lažnih kredita i banku je potresla borba za vlast. Kada su se američki zvaničnici obratili Farnudu u vezi sa istragom, poker igrač se kockao i ispričao sve.[3]

Čini se da su mnogi od uključenih uložili mnogo truda da prikriju beneficije koje su dobili od Kabul banke ili njenih vlasnika. Karzaijev stariji brat i njegov bivši potpredsednik, na primer, obojica imaju vile u Dubaiju registrovane na Farnudovo ime. Rukovodioci Kabul banke rekli su da u njihovim knjigama nema zajmova za ove ili druge poslove u Dubaiju koje je barem delimično finansirao Farnud, uključujući kupovinu kuća od strane Karzaijevog rođaka i brata Muhameda Fahima, njegovog sadašnjeg prvog potpredsednika i ratnog vođe kojeg su se mnogo plašili i koji je radio blisko sa američkim snagama da svrgnu Talibane 2001.[4]

Posledice prevare[uredi | uredi izvor]

Kabulsku banku je zatvorila vlada 2010. nakon što je otkrila zapanjujuću prevaru od 900 miliona dolara, što je dovelo do toga da Međunarodni monetarni fond privremeno zaustavi svoje stotine miliona dolara zajmova zemlji.[1]

Kako je nepravda izašla u javnost, gubici su procenjeni na oko 900 miliona dolara, ili 5 odsto BDP-a zemlje. Ipak, ako je Farnud očekivao popustljivost, izgledalo je da je njegova poslednja kocka propala. Dok je njegova prva osuda zajedno sa glavnim izvršnim direktorom banke, Kalilulom Frozijem, bila kazna od pet godina, ta je u žalbenom postupku utrostručena. Obojica su rekli da su bili žrtveno jagnje od strane politički bolje povezanih saradnika. Njegova smrt je bio „tužan kraj tužne priče“, rekao je Sad Moseni, mogul koji vodi najveću medijsku grupu u Avganistanu. „Kabulska banka je skoro bacila Avganistan na kolena (i uništila reputaciju nacije).“[3]

Kriza Kabulske banke nastavlja da simbolizuje sveobuhvatnu korupciju i nekažnjivosti koje su ugrozile legitimitet avganistanske vlade. Kriza je dovela do poljuljanog poverenja u bankarski sistem i poverenje u pravdu. Umešanost moćnih ljudi, među kojima je i brat bivšeg predsednika Hamida Karzaija i brat od bivšeg prvog potpredsednika, odmah je izvukla optužbe za korupciju i nepotizam na koje nikada nije odgovoreno adekvatno. Odgovori na krizu Kabulske banke pod Karzajevom administracijom bili su obojeni lažnim obećanjima, obmanjujućim radnjama, nezakonitim naređenjima, i sumnjivim krivičnim postupcima.[10]

Važnost Kabulske banke[uredi | uredi izvor]

Kabulska banka je bila institucija od poverenja na koju su se milioni Avganistanaca oslanjali da bi primili svoje plate i obezbedili svoju ušteđevinu. Kolaps banke je kratkoročno rezultirao široko rasprostranjenom panikom i građanskim neredima, ali su dugoročni rezultati još štetniji. Ukupan ekonomski rast i razvoj nacionalnih finansijskih tržišta idu ruku pod ruku. Finansijska tržišta koja dobro funkcionišu snabdevaju privredu neophodnim spoljnim izvorima finansiranja, kanališu štednju u produktivne svrhe i stimulišu investicije i rast. Kada dođe do finansijske krize dolazi do značajnog gubitka proizvodnje i blagostanja.[2]

2011[uredi | uredi izvor]

Bežanje u Pakistan od strane zaposlenih kabulske banke[uredi | uredi izvor]

Sedište međunarodnog monetarnog fonda

Sredinom januara 2011. vršilac dužnosti glavnog finansijskog direktora Kabulske banke i ostali pakistanski zaposleni pobegli su u Pakistan naizgled zbog straha za njihov život i mogućeg hapšenja. avganistanske vlasti su pozvale mnoge menadžere raznih banaka, uključujući i strance, na ispitivanje, od kojih su neki bili zadržani u pritvoru u južnoj avganistanskoj provinciji Helmand zbog optužbi da su učestvovali u nezakonitom transferu bankovnih sredstava[19].

Guverner DAB-a Abdul Kadir Fitrat je pokušavao da pronađe odgovorne osobe za ovu korupciju, ali iznenada daje otkaz i napušta zemlju u junu ove godine. U izjavi koju je dao govori o tome da mu je život u opasnosti i da se vlada mešala u njegove napore da otkrije ko stoji iza prevare. On odlazi u SAD i potvrđuje da se više neće vraćati u Avganistan. Avganistanska vlada tvrdi da je došlo do otkaza zbog izdaje, a neki tvrde da je i sam Fitrat bio pod istragom[20].

Finansijska oštećenja[uredi | uredi izvor]

Prema izveštaju generalnog inspektora agencije SAD-a za međunarodni razvoj procenjeno je da su lažni zajmovi koji su bili preusmereni ka ostalim insajderskim bankama iznosili oko 912 miliona dolara. Dokumenti avganistanske vlade pružaju do sada najadekvatniji prikaz kako je ova prevara bila izvođena godinama pre njenog otkrivanja 2010. godine[21]. U oktobru 2011. godine zvaničnici su uspeli da spasu samo manje od 10% od skoro ukradenih milijardu dolara[22].

Nakon korupcije i skandala, banka je bila ponovo uspostavljena 2011. godine kao Nova kabulska banka.

Kabulska banka u Džalalabadu

Napad pobunjenika na jednu od grana Kabulske Banke u Džalalabadu[uredi | uredi izvor]

19. februara 2011. godine ubijeno je 38 ljudi (među kojima se nalazilo 13 policajaca) u neočekivanom napadu na filijalu Kabulske banke u Džalalabadu. Pet napadača prerušenih u policajce ušli su u banku i trojica od njih je detoniralo bombe koje su imali unutar uniformi. Borba sa preostalom dvojicom trajala je oko 4 sata. Njih četvoro je preminulo, a peti član ovog napada je uhapšen. Pored preminulih, povređena je ukupno 41 osoba uključujući 14 policajaca.

Tadašnji predsednik Hamid Karzai i NATO međunarodne snage za bezbednosnu pomoć su osudili ovaj napad koji je rezultirao sa najviše smrti u zemlji još od juna 2010. godine[23].

Otkrivena istina izvršnih direktora Kabulske banke[uredi | uredi izvor]

Krajem juna 2011. godine Vašington post objavljuje da su izvršni direktori Kabulske banke Šerhan Farnod i Kalilula Frozi koristili lažna imena, lažirali dokumenta i koristili tajne zapise kao deo razrađene taktike da se stotine miliona dolara prenese akcionarima i najvećim avganistanskim zvaničnicima. Među njima su se nalazili i imena kao što su Mahmud Karzai (brat tadašnjeg predsednika Hamida Karzaija) i Muhamed Fahim (tada prvi potpredsednik)[24].

Šerhan Farnod i Kalilula Frozi su bili odmah otpušteni sa dužnosti i bili su smešteni u kućni pritvor. Takođe, izlazak iz zemlje im je bio zabranjen[25]. Bili su zvanično uhapšeni i pritvoreni u Kabul-u. Iako je državni tužilac Avganistana izjavio da su dokazi protiv njih sasvim jasni, ni jedan od njih u toku oktobra 2011. godine još uvek nije bio osuđen za zločin. Zamenik državnog tužilaca je dao izjavu da država namerava da ih dovede pravdi. Vlasti su ublažili uslove njihovog pritvora i obezbedili su im da idu na posao radnim danima i da povremeno odlaze u otmenije restorane i hotele.

U februaru ove godine DAB (engl. Da Afghanistan Bank) izjavila je da će težiti ka tome da proda Kabulsku banku u roku od tri godine nakon njene rehabilitacije[26]. Međunarodni monetarni fond i američki zvaničnici su, potom, izvršili pritisak na brzo gašenje institucije.

2012[uredi | uredi izvor]

Ponzijeva prevara

Njujork Tajms objavljuje članak sa naslovom "Aduit izjavljuje da je kabulska banka započela kao 'Ponzijeva prevara' ". Ovo se dešava nakon istrage i sudske akcije koje su pratile krize i skandala banke[27].

Izveštaj o borbi protiv korupcije[uredi | uredi izvor]

28. novembra 2012. godine Nezavisni zajednički odbor za praćenje i procenu borbe protiv korupcije objavljuje njihov izveštaj na konferenciji za novinare da je 5 milijardi dolara, uključujući i 400 miliona dolara akcionara Kabulske banke, bilo ilegalno prenošeno u inostranstvo. Optuženo je 22 osobe i njihovo suđenje je počelo. Kroz tri saslušanja, 18 ljudi (uključujući Šerhana Farnoda i Kalilula Frozija) su izašli pred sud da odbrane sebe.

U inostranstvo je bilo prenošeno oko 935 miliona dolara, a za spas banke je bilo potrebno 825 miliona dolara. Avganistanska vlada će morati da plati 5-6% svog BDP-a kako bi spasili banku, što će biti ogroman udarac za ekonomiju zemlje[28].

2014 - 2018[uredi | uredi izvor]

Ubistvo zvaničnika međunarodnog monetarnog fonda[uredi | uredi izvor]

U januaru 2014. godine predstavnik međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Vabel Abdalah, čovek koji je pomagao Avganistanu nakon skandala Kabulske banke, biva ubijen od strane bombaša samoubice i naoružanog čoveka zajedno sa još 21 osobom koje su se našle na istom mestu. Ovo se plasiralo kao napad visokog profila, a Talibani su ga preuzeli. Abdalah je vodio MMF u Avganistanu još od 2008. godine[29].

Ašraf Gani, predsednik Avganistana

Ponovno otvaranje slučaja Kabulske banke[uredi | uredi izvor]

Nakon odlaska avganistanskog predsednika Hamida Karzaija 2014. godine, na njegovo mesto dolazi Ašraf Gani koji ponovo otvara slučaj Kabulske banke u nadi da dovede odgovorne ljude pravdi, onima koji su već optuženi produži zatvorske kazne i pokuša da povrati stotine miliona dolara koje je Avganistan izgubio u ovom skandalu. Gani se zaklinje da će nastaviti sa istragom i da će nastaviti da se bori protiv korupcija u Avganistanu. Ova istraga se zvanično ponovo otvara u oktobru 2014.[30].

Privatizovanje banke[uredi | uredi izvor]

Nakon spašavanja banke od strane države, 2015. godine ona je stavlja na aukciju kako bi je privatizovali[31]. Avganistanska kompanija ponudila je 31 milion dolara za kupovinu Nove kabulske banke koja će se privatizovati u oktobru 2018. godine[32].

Bombardovanje Nove kabulske banke u Helmandu[uredi | uredi izvor]

U junu 2017. godine dešava se bombardovanje ispred Nove kabulske banke u provinciji Helmand. Zvaničnici govore da je ubijeno minimum 34 osobe, a povređeno 58 osoba. Bomba se nalazila u automobilu ispred glavne kapije Nove kabulske banke u glavnom gradu Helmanda Laškar Gahu. Talibani su potvrdili da su oni postavili bombu u ovom delu južnog Avganistana i prouzrokovali nesreću. Među preminulima su se nalazili i pripadnici bezbednosnih snaga, kao i kupci koji su se pripremali za verski praznik Bajram[33].

Napad bombaša samoubica u Kabulu[uredi | uredi izvor]

Na ulazu u Novu kabulsku banku, koja se nalazi blizu ambasade SAD-a i glavne diplomatske četvrti, u avgustu 2017. godine pojavio se bombaš samoubica koji je razneo sebe i samim tim doveo do smrti minimum 5 osoba i do ozbiljnih fizičkih povreda mnoge druge[34].

2021[uredi | uredi izvor]

Avganistanski avgani

Ponovna panika i naglo podizanje novca iz avganistanskih banki u toku novog napada Talibana[uredi | uredi izvor]

14. avgusta 2021. godine, Talibani su napali Avganistan (kao i sam Kabul) zahtevajući potpunu predaju centralne vlasti, zbog čega počinje panika među građanima. Širi se mišljenje da oni neće moći da podignu novac iz njihovih izabranih banki. Među tim bankama je i Nova kabulska banka, tako da ispred nje kreću da se formiraju ogromni redovi građana koji žele da podignu svoj novac i napuste grad zbog straha od Talibana. Takođe, na dan napada predsednik Avganistana napušta zemlju[35]. Zbog cele ove situacije avganistanska valuta ima rekordni pad do sada za čak 4,6%[36].

Avganistanska udružena banka

Zatvaranje banki u Kabulu[uredi | uredi izvor]

Banke u Kabulu kreću da se zatvaraju 15. avgusta 2021. godine zbog prevelikog podizanja novca i zbog straha od trenutnog napada Talibana jer su banke najlakše mesto za napad na veliku grupu građana[37]. One ostaju zatvorene skoro nedelju dana uz rad bankomata koji su jako brzo ostali bez novca[38]. Nakon 7 dana, konačno je usledilo otvaranje banki i samim tim redovi ljudi počinu da se formiraju ispred njih. Takođe, jedan od razloga prvobitnog zatvaranja ovih institucija bila je i odluka Vašingtona da zabrani pristup 7 milijardi dolara avganistanskoj centralnoj banci u Federalnim rezervama, a uz to je i Međunarodni monetarni fond (MMF) ukinuo pristup 460 miliona dolara u sredstvima dodeljenim ove nedelje[39]. Viši član centralne avganistanske banke poziva MMF kao i Ministarstvo finansija SAD-a da preuzmu potrebne korake da omoguće vladi predvođenoj Talibanima ograničen pristup rezervama zemlje kako bi izbegli ekonomsku katastrofu. Na ovaj zahtev administracija američkog predsednika Džoa Bajdena saopštila je da imovina centralne banke koju avganistanska banka ima u SAD-u neće biti dostupna Talibanima, a MMF izjavljuje da zemlja neće imati pristup resursima zajmodavaca[40]. 2. septembra 2021. godine Vestern Junion izjavljuje da će nastaviti usluge transfera novca u Avganistan koje su, takođe, prvobitno prekinuli zbog napada Talibana[41].

2. novembra 2021. godine Talibani zabranjuju korišćenje deviza u Avganistanu i prete da će svako ko nastavi da trguje njima snositi posledice[42]. Pred kraj 2021. godine stotine protestanata je izašlo na ulice Kabula i uputilo se ka zatvorenoj ambasadi SAD-a sa plakatima na kojima je bilo mnogo poruka uključujući i neke kao što su da žele svoj zamrznuti novac nazad i da ih puste da jedu[43].

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Kabul Bank's former chairman Sher Khan Farnood dies”. The Khaama Press News Agency (na jeziku: engleski). 2018-08-24. Pristupljeno 2022-04-14. 
  2. ^ a b v g „“The Report of the Public Inquiry Into the Kabul Bank Crisis”, Independent Joint Anti-Corruption Monitoring and Evaluation Committee” (PDF). 15. 11. 2012. Pristupljeno 14. 04. 2022. 
  3. ^ a b v g d đ „The Kabul banker who almost brought Afghanistan to its knees dies in prison”. The National (na jeziku: engleski). 2018-08-26. Pristupljeno 2022-04-14. 
  4. ^ a b v g d Higgins, Andrew (2010-02-22). „In Afghanistan, signs of crony capitalism” (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2022-04-14. 
  5. ^ „List of Moneychangers in the U.A.E.” (PDF). 30. 09. 2014. Pristupljeno 14. 04. 2022. 
  6. ^ a b v g d đ e George, Brian; George, Brian. „The Kabul to Dubai Pipeline: Lessons Learned From the Kabul Bank Scandal - Dubai’s Role in Facilitating Corruption and Global Illicit Financial Flows”. Carnegie Endowment for International Peace (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-14. 
  7. ^ „Banker feeds crony capitalism in Afghanistan”. Financial Times. 2010-02-22. Pristupljeno 2022-04-14. 
  8. ^ peoplepill.com. „About Sherkhan Farnood: Afghan banker (1961 - 2018) | Biography, Facts, Career, Life”. peoplepill.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-14. 
  9. ^ „Former Head Of Kabul Bank Dies In Prison”. TOLOnews (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-14. 
  10. ^ a b v g „Grant McLeod, “Responding to Corruption and the Kabul Bank Collapse,” United States Institute of Peace” (PDF). decembar 2016. Pristupljeno 14. 04. 2022. 
  11. ^ „Karzai brother, others still owe millions to Kabul Bank: Afghan watchdog”. Reuters (na jeziku: engleski). 2014-10-02. Pristupljeno 2022-04-14. 
  12. ^ „Banker feeds crony capitalism in Afghanistan”. Financial Times. 2010-02-22. Pristupljeno 2022-04-14. 
  13. ^ „United States Agency for International Development, Office of the Inspector General, “Review of USAID/Afghanistan’s Bank Supervision Assistance Activities and the Kabul Bank Crisis (Report No. F-306-11-003-S)”” (PDF). 16. 03. 2011. Pristupljeno 14. 04. 2022. 
  14. ^ „Bradley Hope, “Second Afghan Bank in Inquiry””. The National (na jeziku: engleski). 2011-03-22. Pristupljeno 2022-04-14. 
  15. ^ Ghanizada, Ahmad Shah (2011-07-12). „Afghan MPs warn on Azizi Bank collapse”. The Khaama Press News Agency (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-14. 
  16. ^ „Afghan United Bank Ceo Stresses His Humanitarian Activities”. 6. 2. 2010. 
  17. ^ „Kabul Bank fraud verdicts raise fears about official indifference to corruption”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2013-03-05. Pristupljeno 2022-04-14. 
  18. ^ Filkins, Dexter (2010-08-31). „Troubles at Afghan Bank Jolt Financial System”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-04-14. 
  19. ^ „Kabul Bank employees flee to Pakistan amid investigation into lending, officials say”. The Washington Post. Pristupljeno 29. 3. 2022. 
  20. ^ „Afghan central bank governor Abdul Qadeer Fitrat flees”. BBC News. 
  21. ^ Partlow, Joshua (30. 6. 2011). „Elaborate ruse behind vast Kabul Bank fraud”. The Washington Post. Pristupljeno 28. 3. 2022. 
  22. ^ „In Kabul Bank scandal, little money recovered”. The Washington Post. 2. 10. 2011. Pristupljeno 28. 3. 2022. 
  23. ^ „Insurgents raid Afghan bank; 38 killed”. CNN. 20. 2. 2011. Pristupljeno 29. 3. 2022. 
  24. ^ „Elaborate ruse behind vast Kabul Bank fraud”. The Washington Post. 30. 6. 2011. Pristupljeno 29. 3. 2022. 
  25. ^ „Afghanistan: Kabul Bank chiefs arrested in fraud probe”. BBC News. 30. 6. 2011. Pristupljeno 28. 3. 2022. 
  26. ^ Partlow, Joshua (20. 4. 2011). „Kabul Bank to be split and sold off to protect Afghanistan’s financial system”. The Washington Post. Pristupljeno 28. 3. 2022. 
  27. ^ „Audit Says Kabul Bank Began as ‘Ponzi Scheme’”. The New York Times. Pristupljeno 29. 3. 2022. 
  28. ^ „Billions of Dollars Sent Illegally Abroad from Kabul Bank”. 28. 11. 2012. Pristupljeno 29. 3. 2022. 
  29. ^ „IMF, U.N. officials among 21 killed in Kabul suicide attack”. Reuters. Pristupljeno 29. 3. 2022. 
  30. ^ „Kabul Bank fraud: Ghani reopens Afghan corruption case”. BBC News. 1. 10. 2014. Pristupljeno 29. 3. 2022. 
  31. ^ „Afghan government cancels property deal with convicted banker”. reuters. Pristupljeno 29. 3. 2022. 
  32. ^ „Afghan Firm Offers $31 Million to Buy Defrauded New Kabul Bank”. Bloomberg Quint. 28. 7. 2016. Pristupljeno 29. 3. 2022. 
  33. ^ „Afghan car bomb hits New Kabul Bank in Helmand”. BBC News. 22. 6. 2017. Pristupljeno 4. 3. 2022. 
  34. ^ „Suicide bomber targets Kabul Bank branch”. Al Jazeera. 29. 8. 2017. Pristupljeno 3. 4. 2022. 
  35. ^ „Kabul residents withdraw money, flee city as Taliban advances”. Al Jazeera. 15. 8. 2021. Pristupljeno 4. 4. 2022. 
  36. ^ „Afghanistan’s currency falls to record low amid ongoing turmoil”. Al Jazeera. 17. 8. 2021. Pristupljeno 4. 4. 2022. 
  37. ^ „Afghans struggle with jobs gone, banks shut, prices on the rise”. Al Jazeera. 23. 8. 2021. Pristupljeno 4. 4. 2022. 
  38. ^ „Afghan small business owners in anxious wait over what comes next”. Al Jazeera. 24. 8. 2021. Pristupljeno 4. 4. 2022. 
  39. ^ „Banks in Kabul reopen, drawing crowds of cash-starved Afghans”. Al Jazeera. 25. 8. 2021. Pristupljeno 4. 4. 2022. 
  40. ^ „Afghan central bank board member asks Biden, IMF to release funds”. Al Jazeera. 1. 9. 2021. Pristupljeno 4. 4. 2022. 
  41. ^ „Western Union to resume money-transfer services to Afghanistan”. Al Jazeera. 2. 9. 2021. Pristupljeno 4. 4. 2022. 
  42. ^ „Taliban bans the use of foreign currency across Afghanistan”. Al Jazeera. 2. 11. 2021. Pristupljeno 4. 4. 2022. 
  43. ^ „‘Let us eat’: Afghan protesters call for release of frozen assets”. Al Jazeera. 21. 12. 2021. Pristupljeno 4. 4. 2022. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кабулска_банка&oldid=27826224”