Pređi na sadržaj

Kad sam bio mali dečak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kad sam bio mali dečak
Kad sam bio mali dečak, izdanje na srpskohrvatskom jeziku iz 1960. godine
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovAls ich ein kleiner Junge war
AutorErih Kestner
Zemlja Nemačka
JezikNemački
Žanr / vrsta delaroman
Izdavanje
Datum1957.

Kad sam bio mali dečak (originalni nemački naslov: Als ich ein kleiner Junge war), je autobiografska knjiga za decu Eriha Kestnera, objavljena 1957. godine.[1][2]

Sadržaj

[uredi | uredi izvor]

Erih Kestner priča priču o svojoj porodici i detinjstvu u Drezdenu. U knjizi je konkretno usmeren na decu, kojima se tokom knjige više puta obraća kao „Draga deca“. U svom pripovedanju on nastavlja uglavnom hronološki, ali odabira određene događaje i aspekte svog života koji mu se čine posebno prikladnim, jer „nije sve što deca doživljavaju pogodno za decu da čitaju“, kako primećuje u predgovoru. Knjiga se završava početkom Prvog svetskog rata, kada je Kestner imao 15 godina, i period za koji je kasnije smatrao krajem svog detinjstva.

Erih Kestner na početku knjige kaže svojim malim čitaocima:

"У овој ћу књизи деци испричати понешто из свог детињства. Тек понешто, не баш све. Јер би иначе то била дебела књижурина, какве не волим, тешка попут цигле, а богме мој писаћи сто није циглана… Прошло је тек педесет година откако сам био мали дечак, а педесет година је ипак пола века. (Надам се да се нисам прерачунао!) И тако сам једног лепог дана помислио да би вас могло занимати како је пре пола века живио један мали децак. (Ваљда се ни у томе нисам преварио.)"[3]

Kestner započinje priču o svojim precima sa dedom po ocu, stolarom iz jednog saksonskog grada, čija je supruga rodila jedanaestoro dece. Autorov otac naučio je sedlarske poslove. Majka Eriha Kestnera poticala je iz stare porodice avgustinskih pekara, čija je porodična istorija datirala iz 1568. godine. Pre udaje, Kestnerova majka Ida radila je kao sobarica na imanju, kao i medicinska sestra u domu, a 1892. godine se bez puno ljubavi udala za Emila Kestnera, sedlara iz Dobelna, sa kojom su je upoznale starije sestre. Mladi par otvorio je sedlarsku radionicu u Debelnu, ali Emil je bio dobar majstor, ali loš biznismen i 1895. godine bio je prisiljen da proda svoju radionicu sa gubitkom. Sele se u Drezden. Porodica Kestner živela je u Drezdenu na ulici Königsbrücker Straße i nekoliko puta se selila iz jednog stana u višespratnici u drugi. Mali Emil igrao se sa olovnim vojnicima i viteškim zamkom na odmorištu. Kestneri su izdavali sobu u stanu školskim nastavnicima, a Erih je od detinjstva, još uvek ne znajući da čita i piše, sanjao da postane učitelj. Kasnije je Kestner učio za nastavnika, ali je na kraju studija shvatio da ne želi da predaje, već da studira na univerzitetu. Sa šest godina, Erih Kestner pridružio se gimnastičkom društvu i postao dobar gimnastičar, ali je više voleo da se bavi gimnastikom iz sopstvenog zadovoljstva, a ne radi sportskih pobeda. Naviknut na školu, Kestner je bio vredan učenik i nikada nije propuštao nastavu. Nakon što je naučio čitati, Erih Kestner zadržao je doživotnu ljubav prema čitanju.

Rodna kuća Eriha Kestnera u ulici Königsbrücker Straße 66 u Drezdenu

Reference na druge Kestnerove knjige

[uredi | uredi izvor]

U delu Kad sam bio mali dečak postaje jasno da i druge Kestnerove knjige za decu takođe imaju snažne autobiografske osobine. Na primer, i Anton iz Tončeka i Točkice i Emil iz Emila i detektiva imaju prisan odnos sa svojom majkom, kao što je Kestner imao sa sopstvenom majkom, koja je poput Emilove majke radila frizerski posao.

Erik Kestner je naviku svoje majke da ga tajno prate na putu u školu kako bi bili sigurni da je došao u školu nepovređen, iskoristio u priči o Frau Hebestreit, koja se pojavila 1962. godine u Das Schwein beim Friseur-u. Vreme koje je proveo kao učenik u internatu sa kojim je sarađivao, između ostalog, u Letećoj učionici.

Imena njegovih likova u romanu takođe su delimično pozajmljena od ljudi iz njegovog detinjstva. Na primer, Gustav, kako je Kastner nazvao centralnu figuru u Emilu i detektivima, ime je jednog od njegovih najboljih prijatelja iz detinjstva, a njegov učitelj u osnovnoj školi, gospodin Bremser, pojavljuje se kao Antonov razumevajući razredni starešina u Tončeku i Točkici.

Istorija izdanja

[uredi | uredi izvor]
  • Prvo izdanje ilustrovao je Horst Lemke. Objavio ga je "Atrium Verlag" 1957. godine. Knjiga je preštampavana više puta; trenutno ga objavljuje "Cecilie Dressler Verlag".
  • Verziju audio knjige Walter-a Sittler-a takođe je objavio "Atrium Verlag". U izdanju "Oetinger Audio" objavljena je adaptacija radijske igre sa Martinom Heldom, Stephan Chrzescinski i Evom Brumbi.

Nagrade

[uredi | uredi izvor]

Za ovu autobiografsku knjigu Kad sam bio mali dečak Ketner je 1960. godine dobio Međunarodnu nagradu Hans Kristijan Andersen.[4]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Erik Kestner”. Biografije. Pristupljeno 22. 3. 2021. 
  2. ^ „Erich Kestner: biografija i kreativnost pisca”. unansea. Pristupljeno 22. 3. 2021. 
  3. ^ „Kad sam bio mali djecak (Erich Kastner)”. preuzmite-pdf-e-knjige. Pristupljeno 22. 3. 2021. 
  4. ^ „Hans Christian Andersen Award for Writing 1956 - 2020”. ibby.org. Arhivirano iz originala 15. 10. 2020. g. Pristupljeno 22. 3. 2021. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Klaus Kordon : Vreme je slomljeno - životna priča Erika Kestnera . Beltz und Gelberg, Weinheim 1998