Кад сам био мали дечак
| Кад сам био мали дечак | |
|---|---|
 Кад сам био мали дечак, издање на српскохрватском језику из 1960. године | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Als ich ein kleiner Junge war |
| Аутор | Ерих Кестнер |
| Земља |  Немачка |
| Језик | Немачки |
| Жанр / врста дела | роман |
| Издавање | |
| Датум | 1957. |
Кад сам био мали дечак (оригинални немачки наслов: Als ich ein kleiner Junge war), је аутобиографска књига за децу Ериха Кестнера, објављена 1957. године.[1][2]
Садржај
[уреди | уреди извор]Ерих Кестнер прича причу о својој породици и детињству у Дрездену. У књизи је конкретно усмерен на децу, којима се током књиге више пута обраћа као „Драга деца“. У свом приповедању он наставља углавном хронолошки, али одабира одређене догађаје и аспекте свог живота који му се чине посебно прикладним, јер „није све што деца доживљавају погодно за децу да читају“, како примећује у предговору. Књига се завршава почетком Првог светског рата, када је Кестнер имао 15 година, и период за који је касније сматрао крајем свог детињства.
Ерих Кестнер на почетку књиге каже својим малим читаоцима:
"У овој ћу књизи деци испричати понешто из свог детињства. Тек понешто, не баш све. Јер би иначе то била дебела књижурина, какве не волим, тешка попут цигле, а богме мој писаћи сто није циглана… Прошло је тек педесет година откако сам био мали дечак, а педесет година је ипак пола века. (Надам се да се нисам прерачунао!) И тако сам једног лепог дана помислио да би вас могло занимати како је пре пола века живио један мали децак. (Ваљда се ни у томе нисам преварио.)"[3]
Кестнер започиње причу о својим прецима са дедом по оцу, столаром из једног саксонског града, чија је супруга родила једанаесторо деце. Aуторов отац научио је седларске послове. Мајка Ериха Кестнера потицала је из старе породице августинских пекара, чија је породична историја датирала из 1568. године. Пре удаје, Кестнерова мајка Ида радила је као собарица на имању, као и медицинска сестра у дому, а 1892. године се без пуно љубави удала за Емила Кестнера, седлара из Добелна, са којом су је упознале старије сестре. Млади пар отворио је седларску радионицу у Дебелну, али Емил је био добар мајстор, али лош бизнисмен и 1895. године био је присиљен да прода своју радионицу са губитком. Селе се у Дрезден. Породица Кестнер живела је у Дрездену на улици Königsbrücker Straße и неколико пута се селила из једног стана у вишеспратници у други. Мали Емил играо се са оловним војницима и витешким замком на одморишту. Кестнери су издавали собу у стану школским наставницима, а Ерих је од детињства, још увек не знајући да чита и пише, сањао да постане учитељ. Касније је Кестнер учио за наставника, али је на крају студија схватио да не жели да предаје, већ да студира на универзитету. Са шест година, Ерих Кестнер придружио се гимнастичком друштву и постао добар гимнастичар, али је више волео да се бави гимнастиком из сопственог задовољства, а не ради спортских победа. Навикнут на школу, Кестнер је био вредан ученик и никада није пропуштао наставу. Након што је научио читати, Ерих Кестнер задржао је доживотну љубав према читању.
Референце на друге Кестнерове књиге
[уреди | уреди извор]У делу Кад сам био мали дечак постаје јасно да и друге Кестнерове књиге за децу такође имају снажне аутобиографске особине. На пример, и Антон из Тончека и Точкице и Емил из Емила и детектива имају присан однос са својом мајком, као што је Кестнер имао са сопственом мајком, која је попут Емилове мајке радила фризерски посао.
Ерик Кестнер је навику своје мајке да га тајно прате на путу у школу како би били сигурни да је дошао у школу неповређен, искористио у причи о Фрау Хебестреит, која се појавила 1962. године у Das Schwein beim Friseur-у. Време које је провео као ученик у интернату са којим је сарађивао, између осталог, у Летећој учионици.
Имена његових ликова у роману такође су делимично позајмљена од људи из његовог детињства. На пример, Густав, како је Кастнер назвао централну фигуру у Емилу и детективима, име је једног од његових најбољих пријатеља из детињства, а његов учитељ у основној школи, господин Бремсер, појављује се као Антонов разумевајући разредни старешина у Тончеку и Точкици.
Историја издања
[уреди | уреди извор]- Прво издање илустровао је Хорст Лемке. Објавио га је "Atrium Verlag" 1957. године. Књига је прештампавана више пута; тренутно га објављује "Cecilie Dressler Verlag".
- Верзију аудио књиге Walter-а Sittler-а такође је објавио "Atrium Verlag". У издању "Oetinger Audio" објављена је адаптација радијске игре са Мартином Хелдом, Stephan Chrzescinski и Евом Брумби.
Награде
[уреди | уреди извор]За ову аутобиографску књигу Кад сам био мали дечак Кетнер је 1960. године добио Међународну награду Ханс Кристијан Андерсен.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Ерик Кестнер”. Биографије. Приступљено 22. 3. 2021.
- ^ „Erich Kestner: biografija i kreativnost pisca”. unansea. Приступљено 22. 3. 2021.
- ^ „Kad sam bio mali djecak (Erich Kastner)”. preuzmite-pdf-e-knjige. Приступљено 22. 3. 2021.
- ^ „Hans Christian Andersen Award for Writing 1956 - 2020”. ibby.org. Архивирано из оригинала 15. 10. 2020. г. Приступљено 22. 3. 2021.
Литература
[уреди | уреди извор]- Клаус Кордон : Време је сломљено - животна прича Ерика Кестнера . Beltz und Gelberg, Weinheim 1998
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
