Pređi na sadržaj

Капернаум (film)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kapernaum
Filmski poster
Izvorni naslovكفرناحوم
RežijaNadin Labaki
ScenarioNadin Labaki
Džihad Hodžaili
Mišel Keservani
ProducentHaled Muzanar
Mišel Merkt
Glavne ulogeZain al Rafi
MuzikaHaled Muzanar
Direktor
fotografije		Kristofer Aun
MontažaKonstantin Bok
Lora Gardet
Producentska
kuća		Mooz Films
Godina2018.
Trajanje126 minuta[1]
ZemljaLiban
Jeziklevantski arapski
Budžet4 miliona dolara[2]
Zarada68,6 miliona dolara[3]
Veb-sajtsonyclassics.com/capernaum/
IMDb veza

Kapernaum (arap. كفرناحوم; Capharnaüm) je libanski dramski film iz 2018. godine, koji je režirala Nadin Labaki, a producirao Haled Muzanar. Scenario su napisali Nadin Labaki, Džihad Hodžaili i Mišel Keservani. Glavnu ulogu u filmu tumači Zain al Rafi, izbeglica iz Sirije, kao Zain el Hadž, dvanaestogodišnjak koji živi u sirotinjskim četvrtima Bejruta. Kapernaum je ispričan u formatu flešbeka, fokusirajući se na Zainov život, uključujući njegov susret sa etiopskom imigrantkinjom Rahil i njenim malim sinom Jonasom, kao i na njegove pokušaje da tuži svoje roditelje zbog zanemarivanja.

Film je premijerno prikazan na Kanskom filmskom festivalu 2018. i bio je nominovan u konkurenciji za Zlatnu palmu,[4][5] a osvojio je Nagradu žirija.[6][7] Sony Pictures Classics kupio je prava na distribuiranje filma u Severnoj i Latinskoj Americi, dok je Wild Bunch zadržao prava na distribuciju u ostatku sveta.[8] Bioskopski je objavljen 20. septembra 2018. godine.

Kapernaum je dobio izuzetno pozitivne recenzije kritičara, koji su naročito pohvalili režiju, glumu Zaina al Rafija, kao i filmski „realizam nalik dokumentarcima”. Bio je nominovan za Oskara u kategoriji za najbolji film na stranom jeziku, kao i za mnoge druge nagrade.[9] Širom sveta je zaradio preko 68 miliona dolara, u odnosu na budžet od 4 miliona dolara.

Radnja

[uredi | uredi izvor]

Zain el Hadž, dvanaestogodišnjak iz sirotinjskih četvrti Bejruta, služi petogodišnju zatvorsku kaznu u zatvoru Rumije zato što je izbo nožem čoveka koga naziva „kučkinim sinom”. Ni Zain ni njegovi roditelji ne znaju tačan datum njegovog rođenja, jer nikada nisu podneli zahtev za zvanični izvod iz matične knjige rođenih, niti ga dobili. Zain je doveden pred sud pošto je odlučio da podnese tužbu protiv svojih roditelja, majke Suad i oca Selima. Kada ga sudija pita zašto želi da tuži svoje roditelje, Zain odgovara: „Zato što sam rođen” (ili, preciznije, „zato što ste me dobili”). U međuvremenu, libanske vlasti hapse grupu migrantskih radnika, među kojima je i mlada Etiopljanka po imenu Rahil.

Priča se zatim vraća unazad, nekoliko meseci pre Zainovog hapšenja. On živi sa roditeljima i brine o najmanje sedmoro mlađe braće i sestara, koji zarađuju novac na razne načine umesto da idu u školu. On koristi falsifikovane recepte za kupovinu tramadola u više apoteka, a zatim tablete drobe u prah i natapaju odeću, koju njegov brat prodaje zavisnicima u zatvoru. Zain takođe radi kao dostavljač za Asada, porodičnog stanodavca i vlasnika lokalnog marketa. Jednog jutra, on pomaže svojoj jedanaestogodišnjoj sestri Sahar da sakrije znakove prve menstruacije, plašeći se da će je roditelji, kada otkriju da može da zatrudni, udati za Asada.[10]

Ulaz u luna-park, Ras Bejrut, gde Zain upoznaje Rahil.

Zain planira da pobegne sa Sahar i započne novi život. Međutim, njegove sumnje se obistinjuju kada nju roditelji udaju za Asada u zamenu za dve kokoške. Besan na svoje roditelje, Zain beži od kuće i uskače u autobus, gde upoznaje starijeg čoveka obučenog u lažni kostim Spajdermena, koji sebe naziva „Čovek Bubašvaba”. Čovek Bubašvaba silazi sa autobusa kod luna-parka u Ras Bejrutu, a Zain ga prati i provodi ostatak dana tamo. Dok je na ringišpilu, Zain gleda prelep zalazak sunca i počinje da plače. Kasnije, Zain upoznaje Rahil, etiopsku migrantkinju koja radi kao čistačica u parku. Ona se sažali na njega i pristaje da mu dozvoli da živi u njenom domu u zamenu za to da on čuva njenog nedokumentovanog malog sina Jonasa dok je ona na poslu.

Rahilini falsifikovani migrantski dokumenti uskoro ističu, a ona nema dovoljno novca da plati falsifikatoru Aspru za nove. Aspro joj nudi da besplatno napravi nove dokumente ako mu preda Jonasa, kako bi mogao da ga da na usvajanje. Rahil odbija, uprkos Asprovim tvrdnjama da Jonas, bez dokumenata, nikada neće moći da dobije obrazovanje ili zaposlenje. Nakon što joj dokumenti isteknu, libanske vlasti je hapse. Kada se ne vrati kući, Zain počinje da paniči. Prolazi nekoliko dana, a Zain sam preuzima brigu o Jonasu, tvrdeći da su braća, i ponovo počinje da prodaje tramadol kako bi zaradio novac.

Jednog dana, na pijaci Suk al Ahadu, gde Aspro ima tezgu, Zain upoznaje devojčicu po imenu Majsun. Ona je izbeglica iz Sirije i tvrdi da je Aspro pristao da je pošalje u Švedsku. Zain zahteva da i njega pošalje u Švedsku, na šta Aspro pristaje pod uslovom da mu ostavi Jonasa. Nakon što stanodavac stavi katanac na vrata Rahiline kuće, gde su mu bili novac i stvari, Zain nevoljno pristaje i ostavlja Jonasa kod Aspra. Aspro mu kaže da će mu biti potreban neki identifikacioni dokument kako bi dobio status izbeglice. Zain se vraća svojim roditeljima i traži da mu daju lična dokumenta, ali oni mu se smeju i govore mu da ih nikada nije ni imao. Nakon što su ga se odrekli zbog bekstva, izbacuju ga iz kuće, ali ne pre nego što mu otkriju da je Sahar nedavno umrla zbog komplikacija u trudnoći. Besan, Zain uzima veliki nož, izleće iz kuće i izbada Asada. Zain biva uhapšen i osuđen na pet godina zatvora.

Dok je u zatvoru, tokom posete svoje majke, Zain saznaje da je ona ponovo trudna i da planira da detetu da ime Sahar. Zgrožen majčinom ravnodušnošću prema ćerkinoj smrti, on joj govori da ga više ne posećuje, nazivajući je „bezdušnom”. Gledajući televizijsku emisiju u kojoj se raspravlja o zlostavljanju dece, Zain poziva uživo i kaže da mu je dosta roditeljskog zanemarivanja dece i da planira da tuži svoje roditelje jer nastavljaju da imaju decu, iako ne mogu da se brinu o njima. Kada ga sudija pita šta želi od svojih roditelja, on odgovara: „Želim da prestanu da imaju decu”, jer ne želi da i njegova braća i sestre prođu kroz isto što i on. Takođe prijavljuje Aspra zbog ilegalnog usvajanja i zlostavljanja dece. Policija upada u Asprovu kuću, a deca su vraćena svojim roditeljima, uključujući Jonasa.

Zaina fotografišu za ličnu kartu. Fotograf se šali na račun njegovog namrgođenog izraza – „To je lična karta, a ne smrtni list” – i Zain uspeva da se nasmeje.[11]

Uloge

[uredi | uredi izvor]
Glumac Uloga Opis uloge
Zain al Rafi Zain el Hadž Dečak sa ulica Bejruta
Jordanos Šifera Rahil Etiopska migrantkinja
Boluvatifi Tresure Bankol Jonas Rahilin sin
Kavtar Al Hadad Suad Zainova majka
Fadi Kamel Jusuf Selim Zainov otac
Nur el Huseini Asad Vlasnik lokalnog marketa i Saharin muž
Ala Čučieh Aspro Rahilin falsifikator
Kedra Izam Sahar Zainova sestra
Nadin Labaki Nadin Zainov advokat
Josef Džimbazijan Harout Radnik u zabavnom parku
Farah Hasno Majsun Mlada sirijska migrantkinja

Produkcija

[uredi | uredi izvor]

Režiserka i scenaristkinja Nadin Labaki opisala je koncepciju filma ovako:

„Na kraju dana, deca zaista plaćaju veoma visoku cenu za naše sukobe, naše ratove, naše sisteme i naše glupe odluke i vlade. Osetila sam potrebu da razgovaram o problemu i razmišljala sam, ako ta deca mogu razgovarati ili se izražavati, šta bi rekli?”[12][13]

Film je produciran sa budžetom od četiri miliona dolara. Producent Haled Muzanar uzeo je hipoteku na svoju kuću kako bi obezbedio budžet.[14]

Zain al Rafi, izbeglica iz Sirije, koji je živeo u sirotinjskim naseljima Bejruta od 2012. godine, imao je 12 godina tokom produkcije filma.[15] Njegov lik je nazvan po njemu. Mnogi od ostalih glumaca bili su početnici, što je Labakijeva opisala kao neophodno jer je želela „pravu borbu na tom velikom ekranu”. Al Rafi je doprineo oblikovanju dijaloga filma, oslanjajući se na svoja iskustva kao izbeglice koja živi u siromaštvu.[16]

Kritike

[uredi | uredi izvor]

Kapernaum ima rejting odobravanja od 90% na osnovu recenzija 164 kritičara na veb-sajtu Rotten Tomatoes, sa prosečnom ocenom od 7,89/10. Konsenzus kritičara veb-stranice glasi: „Kapernaum teško pogađa, ali gledaoce nagrađuje pametnom, saosećajnom i na kraju uzbudljivom slikom života u ravnoteži”.[17] Film na Metacritic-u ima prosek ocene 75 od 100, na osnovu 33 recenzije, što ukazuje na „opšte povoljne kritike”. Film je takođe dobio pozitivne kritike od strane publike, držeći rejting odobravanja od 91% na Rotten Tomatoes-u i ocenu 4,5/5 zvezdica na AlloCiné-u na osnovu više od 1405 kritika.[18]

Mnoge kritike su bile vrlo pozitivne. A.O. Skot iz The New York Times-a svrstao je Kapernaum kao deveti najbolji film 2018. godine, pišući sledeće: „Naturalizam susreće melodramu u ovoj mučnoj, užurbanoj priči o izgubljenim dečačkim avanturama u sirotinjskim četvrtima i šatorima Bejruta. Labakijeva odbija da izgubi iz vida bujnost, mršavost i humor koji ljudi drže čak i u trenucima najvećeg očaja.”[19]

Neke su kritike bile više mešovite. Pišući za The A.V. Club, A. A. Daud je film nazvao: „Gomilom tuge koja neprestano meša teškoće sa dramom, moleći za naše suze u svakom trenutku.” Kritičar IndieWire-a, Dejvid Erlih, takođe je napisao mešovitu kritiku, nazivajući film: „Zadivljujućim delom socijalizma koji je razblažen (i na kraju poražen) nizom teških pogrešnih proračuna.”[20]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Capernaum (2018)”. British Board of Film Classification. Pristupljeno 27. 2. 2019. 
  2. ^ „Capernaum”. Boks ofis. 
  3. ^ „Cafarnaúm (2018) - Financial Information”. The Numbers. Pristupljeno 26. 5. 2019. 
  4. ^ „The 2018 Official Selection”. Cannes. 12. 4. 2018. Pristupljeno 12. 4. 2018. 
  5. ^ „Cannes Lineup Includes New Films From Spike Lee, Jean-Luc Godard”. Variety. 12. 4. 2018. Pristupljeno 12. 4. 2018. 
  6. ^ Steve, Pond (19. 5. 2018). „'Shoplifters' Wins Palme d'Or at 2018 Cannes Film Festival”. SF Gate. Pristupljeno 19. 5. 2018. 
  7. ^ Debruge, Peter (19. 5. 2018). „2018 Cannes Film Festival Award Winners Announced”. Variety. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  8. ^ Keslassy, Elsa (10. 5. 2018). „Sony Pictures Classics Nabs Nadine Labaki's Palme d'Or Contender 'Capernaum'”. 
  9. ^ „Capernaum (Capharnaüm) (2018)”. Rotten Tomatoes. Pristupljeno 9. 1. 2019. 
  10. ^ Bhasin, Nick (13. 2. 2019). „I thought I was strong, but 'Capharnaüm' tore me apart”. SBS Movies (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 12. 2019. 
  11. ^ Bradshaw, Peter (20. 2. 2019). „Capernaum review – little boy lost in an unjust world”. The Guardian. Pristupljeno 15. 10. 2020. 
  12. ^ „Capernaum”. Los Anđeles Tajms. 
  13. ^ „Capernaum”. Vrep. 
  14. ^ „Capernaum”. Biznis njus. 
  15. ^ „Zain Al Rafi”. BBS Njus. 
  16. ^ „Zain Al Rafi”. Pri. 
  17. ^ „Capernaum”. Rotten Tomatoes. 
  18. ^ „Capernaum”. Metacritic. 
  19. ^ „Kritika”. BBFC. 
  20. ^ „Capernaum”. Vultur. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Капернаум_(филм)&oldid=29068480”