Pređi na sadržaj

Kaproni Ca.313

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kaproni Ca.313

Bombarder Kaproni Ca.313 iz sastava Švedskog vazduhoplovstva
Opšte
Namena višenamenski: bombarder, izviđač, školski
Posada 3
Proizvođač Caproni
Prvi let 22.12.1939.
Početak proizvodnje 1940.
Dimenzije
Dužina 11,80 m
Razmah krila 16,65 m
Visina 3,70 m
Površina krila 38,90 m²
Masa
Prazan 4.072 kg
Normalna poletna 5.672 kg
Pogon
Klipno-elisni motor 2 h Isotta Fraschini Delta R.C.35 I-DS.
Snaga 2 x 532 kW
Performanse
Maks. brzina na Hopt 380 km/h
Maks. brzina na H=0 430 km/h
Dolet 1.700 km
Plafon leta 8.500 m

Kaproni Ca.313 / Caproni Ca.313 je italijanski niskokrilni jednokrilac, dvomotorni višenamenski avion (školski, izviđački/laki bombarder i bombarder), koristio se u periodu uoči u toku i neposredno posle Drugog svetskog rata.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

ing.Cesare Pallavicino konstruktor aviona Kaproni Ca.313
Motor aviona Ca.313 Isotta Fraschini Delta RC.35
Avion Ca.313 na stajanci

Firma Kaproni je u drugoj polovini tridesetih godina dvadesetog veka napravila familiju lakih bombardera i višenamenskih aviona čiji je projektant bio inž. Čezare Palavićino (Cesare Pallavicino). Rodonačelnik ove familije aviona je bio putnički avion Ca.306 Borea iz 1935., a ukupno je proizvedeno nešto preko 1.620 primeraka u 5 glavnih serijskih verzija označenih oznakama Ca.309, Ca.310, Ca.311, Ca.313 i Ca.314. Avion Ca.313 je razvijen kao poboljšanje postojećeg modela Ca.311.

Prvi let aviona Kaproni Ca.313 je obavljen 22. decembra 1939. godine. Pri izradi prototipa najveći problem je bio kako ugraditi velike V-motore Isotta-Fraschini-Motoren Asso 120 IRCC 40, u konstrukciju aviona Ca.311. Testovi su bili uspešni i tehnički komitet je zaključio da je Ca.313 sposoban za upotrebu. Odmah nakon testiranja prototipa dobijene su i značajne porudžbine, kako od italijanskog RV tako i iz Francuske 200 komada i Velike Britanije 300 komada. treća porudžbina iz Švedske je uključivala još 64 primerka. Do trenutka kada je Italija ušla u rat, Francuskoj je isporučeno samo pet aviona Ca.313F. Italijansko ratno vazduhoplovstvo (Regia Aeronautica) je bila kupac svih ostalih modela proizvedenih za francuske i britanske porudžbine.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Kaproni Ca.313 je niskokrilni dvomotorni avion mešovite konstrukcije sa tri člana posade.

Trup aviona Kaproni Sa.313 je pravougaonog poprečnog preseka. Noseća konstrukcija je rešetkasta napravljena od tankozidih zavarenih čeličnih cevi. Obloga trupa je bila od lake legure, drvene lepenke i impregniranog pamučnog platna. Trup aviona je bio dovoljno prostran da se u njega može smestiti posada od tri člana i potrebna oprema u zavisnosti od namene aviona. Ako je avion izviđački on je bio opremljen radio stanicom i fotografskom opremom kao i naoružanjem za odbranu aviona, bombarderska verzija ovog aviona mogla je da ponese u trupu 400 kg slobodno padajućih bombi. Na gornjoj strani trupa nalazila se kupola od pleksiglasa u kojoj se nalazio strelac sa mitraljezom. U cilju povećanja doleta aviona, jedan ili dva dodatna rezervoara mogla su da se ugrade u odeljak za bombe sa ukupno 270 litara.

Pogonska grupa: Ovaj avion je bio opremljen linijskim vazduhom hlađenim motorom sa 12 cilindara u obrnutom V rasporedu cilindara Isotta Fraschini Delta R.C.35 I-DS snage 535 kW (730 KS) pri 2.600 o/min. Na vratilu motora su obično bile trokrake metalne elise promenljivog koraka u toku leta. Motori su bili postavljeni na čelične nosače i obloženi aluminijumskim limom. Na prednjem delu kapotaže motora nalazio se otvor za ulazak hladnog vazduha za hlađenje motora.

Krila aviona su bila drvene konstrukcije, poludebelog profila, imalo je drvenu strukturu i oblogu od šperploče. Krilca i zakrilci bili su napravljeni od drveta sa metalnim okovom i prekriveni platnom. Krilo je bilo spojeno sa trupom pomoću priključaka pričvršćenih za bočne elemente. Na krilima su se nalazila proširenja (gondole) na kojima su bili pričvršćeni motori. U gondolama, iza motora sa donje strane je bio prostor za smeštaj točkova i hidrauličnog sistema za uvlačenje točkova[1]. Na delovima krila između motora i trupa aviona je bilo dosta prostora za smeštaj rezervoara za gorivo od kojih svaki ima po 520 litara i teškog mitraljeza kalibra 12,7 mm sa po 300 metaka.

Repne površine: Repni delovi aviona su izvedeni kao drvena konstrukcija s tim što su nepokretni delovi repa bili obloženi drvenom lepenkom a pokretni impregniranim platnom.

Stajni trap mu je klasičan, imao je dve prednje glavne noge sa niskopritisnim gumama, prednji točkovi su se uz pomoć hidrauličnog uređaja uvlačili u nosače motora u toku leta, a zadnji samo usmeravajući koji se u toku leta nije uvlačio u trup aviona se nalazi na repu aviona. S obzirom da u gondoli motora nije bilo dosta prostora za smeštaj točka oni su u uvučenom stanju virili izvan obloge motora[2].

Naoružanje aviona je bilo odbrambeno i sastojalo se od tri laka mitraljeza kalibra 7,7 mm postavljena u kupolu na vrhu trupa, u otvor na donjoj strani trupa i u korenu levog krila. Ca.313 je mogao da nosi bombu do 400 kg.

Verzije[uredi | uredi izvor]

  • Ca.313 RPB1 - prva serija aviona sa klasičnim prednjim trupom.
  • Ca.313 RBP2 - druga serija aviona sa poboljšanim zastakljivanjem kabine pilota i navigatora.
  • Ca.313 RA - Izviđačka modifikacija za vojsku.
  • Ca.313 F - izvozna verzija za Francusku.
  • Ca.313 G - izvozna verzija za Nemačku. Motori su bili Junkers Jumo 211 ili BMW-Bramo 323.[3]

Zemlje koje su koristile avion Kaproni Ca.313[uredi | uredi izvor]

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Prva serija aviona Kaproni Ca.313 je nastala tako što je izvršena modifikacija aviona Kaproni Ca.311. Svi ti avioni su isporučeni italijanskom RV i služili su nameni za koju su projektovani: izviđačko bambarderske zadtke, zadatke veze, trenažu pilota i transportne poslove. Ovi avioni su montirani u sve tri fabrike Kaptoni u Italiji.

Kaproni je Francuzima, pre otpočinjanja rata, isporučio svega 5 aviona ovog tipa od poručenih 200. Kad je formiran Francusko - Italijanski front obe strane su koristile ovaj avion u ratnim operacijama. U toku rata avion je korišćen svuda gde je bila italijanska vojska: Istočni front, Balkanski front, Mediteran i Severna afrika.

Groblje rashodovanih švedskih aviona Ca.313

Avioni Ca.313 isporučeni Švedskoj su korišćeni sve vreme rata ali se nisu pokazali u najboljem svetlu. Hronična boljka ovih aviona je bio otkaz motora za vreme leta i greške na električnoj opremi i instalacijama. Švedska je izgubila 22 aviona Ca.313 (od ukupno nabavljenih 84 aparata) sa preko 40 članova posade. Od tog broja tri su oborili Nemci iznad Baltika a ostali su stradali zbog kvarova. Verovatno je surova klima doprinosila tome ali kvalitet izrade je bio presudan. Operacije bombardovanja iz obrušavanja su obustavljena na ovim avionima s obzirom da su kod prvog pokušaja švedski piloti polomili krilo avionu[4]. Tokom 1941. godine inženjer Palavicino (Cesare Pallavicino) se preselio u Švedsku da pomogne lokalnim tehničarima da reše probleme koji su se pojavili. Tokom remonta uvedene su modifikacije koje su uključivale produžavanje izduvnih cevi, reviziju cevi za gorivo, postavljanje zaštitnih pregrada u motoru radi poboljšanja cirkulacije rashladnog vazduha. Avgusta meseca 1945. godine Švedska je zabranila upotrebu ovih aviona i sve ih bacila na otpad.

Avioni Ca.313 G koji su isporučeni Nemačkoj pokazali su se kao dobri. Oni su korišćeni uglavnom za obuku i trenažu pilota bombardera. Režim rada ovih aviona je bio mnogo lakši nego što je to slučaj sa avionima koji su se koristili u Švedskoj a imali su nemačke motore. Posle kapitulacije Italije, Nemci su zarobili veliki broj ovih aviona i uključili ih u svoje vazduhoplovstvo ili u vazduhoplovstva zemalja svojih saveznika.

U Italiji je takođe bilo problema sa pouzdanošću ovih aviona ali bilo je i drugačijih primera. Jedan vojni avion ovog tipa, neprekidno je vozio poštu punih 5 godina u ratnim uslovima.

Preostali avioni Ca.313 posle rata su korišćeni u civilne svrhe sve do 1950. godine.

Sačuvani primerci aviona[uredi | uredi izvor]

Avion Ca.313 u švedskom muzeju

Sačuvan je jedan primerak ovog aviona koji se čuva u muzeju švedskog vazduhoplovstva Swedish Air Forces Museum Flygvapenmuseum in Linköping.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ http://www.cmpr.it/MN%20-%20Manuale%20Ca.313%20-FC/man.Ca.313.htm
  2. ^ http://www.airwar.ru/enc/bww2/ca313.html
  3. ^ https://airpages.ru/eng/ot/ca313.shtml
  4. ^ http://www.airwar.ru/enc/bww2/ca313.html

Literatura[uredi | uredi izvor]

  1. Dimitrijević, B.; P.Miladinović, M.Micevski; (2012.). Kraljevsko Vazdhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8.
  2. Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  3. Janić, Čedomir; Ognjan Petrović (2010) (na ((sr))). Vek avijacije u Srbiji 1910—2010 225 značajnih letelica. YU-Beograd: Aerokomunikacije. . ISBN 978-86-913973-0-2.
  4. O. Petrović; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930.), Let 2/2000. Beograd, 2000.
  5. Isaić, Vladimir; Danijel Frka (2010), Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Zagreb: Tko zna zna d.o.o.. ISBN 978-953-97564-6-6.
  6. V. Mikić; Zrakoplovstvo NDH 1941 - 1945, VIIVJ, Beograd, 2000.
  7. V. Mikić; Italijanska avijacija u Jugoslaviji 1941—1943., VIIVJ, Beograd, 1998.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kaproni Ca.313 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Капрони_Ca.313&oldid=27884526”