Pređi na sadržaj

Karlo VI, car Svetog rimskog carstva

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Karlo VI
Karlo VI, car Svetog rimskog carstva, u odori pripadnika Reda Zlatnog runa. Portret je izradio barokni majstor Johan Gotfrid Ojerbah
Lični podaci
Datum rođenja(1685-10-01)1. oktobar 1685.
Mesto rođenjaBeč, Habzburška monarhija
Datum smrti20. oktobar 1740.(1740-10-20) (55 god.)
Mesto smrtiBeč, Habzburška monarhija
Porodica
SupružnikElizabeta Kristina od Braunšvajg-Volfenbitela
PotomstvoMarija Terezija, Marija Ana Austrijska, Marija Amalija od Austrije
RoditeljiLeopold I
Eleonora-Magdalena Nojburška
DinastijaHabzburzi
Car Svetog rimskog carstva
Period1711 — 1740
PrethodnikJozef I Habzburški
NaslednikKarlo VII, car Svetog rimskog carstva
Kralj Ugarske
Period1711 — 1740
PrethodnikJozef I Habzburški
NaslednikMarija Terezija

Karlo VI (nem. Karl VI; Beč, 1. oktobar 1685 — Beč, 20. oktobar 1740) bio je car Svetog rimskog carstva, kralj Ugarske, kralj Češke i austrijski nadvojvoda od 1711. do svoje smrti. Tokom Rata za špansko nasleđe bio je pretendent na španski presto pod imenom Karlos III.[1][2]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Karlo je bio rođen kao drugi sin cara Svetog rimskog carstva Leopolda I iz dinastije Habzburga i njegove supruge Eleonore-Magdalene od Palatina-Nojburga.

Nakon smrti Karlosa II, poslednjeg predstavnika španske grane Habzburga, evropske sile započele su Rat za špansko nasleđe. Tokom ovog sukoba drugorođeni sin cara Leopolda I je kao Karlos III istaknut kao habzburški pretendent na špansku krunu. Ipak, kako je Leopoldov naslednik Jozef I iznenada preminuo 1711. za novog cara Svetog rimskog carstva izabran je njegov mlađi brat Karlo VI. Najposle, Sporazum u Raštatu je 1714. okončao neprijateljstva sa Francuskom Luja XIV. Novi kralj Španije postao Lujev unuk Filip V iako pod uslovom da se odrekne svih pretenzija na francuski kraljevski presto. S druge strane, Karlo VI je dobio sve nekadašnje posede koje su španski monarsi držali u Nizozemskoj (današnja Belgija) i Italiji.[3]

Karlovi uspesi u sukobima sa Osmanskim carstvom bili su nestalni. Mletačka republika, koja je 1714. ušla u rat protiv Turaka, zatražila je od cara pomoć po slovu ugovora o savezu koji je Sveta liga sklopila 1684. u vreme Bečkog rata. Karlo VI je 1716. potvrdio savez sa Venecijom i objavio rat sultanu. Već proslavljeni carski vojskovođa Eugen Savojski je 1716. potukao Osmanlije kod Petrovaradina, a zatim i kod Beograda koji je zauzet 1717. godine. Požarevački mir je 1718. caru doneo vlast nad severnom Srbijom, severnom Bosnom i Tamiškim Banatom. Ipak, ove tekovine su izgubljene u toku rata od 1737. do 1739. koji je carstvo vodilo u savezu sa Rusijom protiv Osmanlija. Beogradskim mirom iz 1739. Karlo VI je morao vratiti sultanu sve teritorije zadobijene 1718. osim Tamiškog Banata. Usled ovog poraza carske vojske došlo je do Druge seobe Srba 1739. pod vođstvom pećkog patrijarha Arsenija IV Jovanovića Šakabente.

Glavno pitanje unutrašnje politike Karla VI bilo je pitanje nasleđa prestola. Naime, Karlo je baš kao i njegov brat Jozef I imao samo ćerke, a po srednjovekovnom Salijskom pravu, koje je još uvek važilo u Svetom rimskom carstvu, žene nisu mogle da naslede presto. Ipak, car je 1713. izdao Pragmatičnu sankciju kojom je pokušao da zakonski omogući da ga nasledi ćerka Marija Terezija. Pragmatičnu sankciju su pod Karlovim pritiskom prihvatili vladari Svetog rimskog carstva, druge evropske sile, a zatim i Ugarski sabor koji se 1723. saglasio da jedna princeza ponese krunu svetog Stefana. Pored toga Karlo je svoju ćerku Mariju Tereziju 1736. udao za Franca Stefana, velikog vojvodu Toskane, koji je bio odan habzburškim interesima.

Međutim, kada je Karlo VI umro Pruska, Saksonija, Bavarska i Francuska su odbacile odredbe Pragmatične sankcije i za cara je izabran Karlo Albert, knez-izbornik Bavarske, kao Karlo VII. Tek zahvaljujući podršci Ugarske, Češke i Austrije Marija Terezija je tokom Rata za austrijsko nasleđe obezbedila carski presto svom suprugu koji je vladao kao Franc I (1745—1765). Samim tim, Karlo VI je bio poslednji car Svetog rimskog carstva iz direktne muške linije dinastije Habzburga, dok je Franc I bio rodonačelnik pobočne linije Habzburg-Lorena.

Porodično stablo

[uredi | uredi izvor]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Karl II Štajerski (=22)
 
 
 
 
 
 
 
8. Ferdinand II, car Svetog rimskog carstva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Marija Ana od Bavarske (=23)
 
 
 
 
 
 
 
4. Ferdinand III, car Svetog rimskog carstva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Vilhelm V, vojvoda Bavarske (=26)
 
 
 
 
 
 
 
9. Marija Ana od Bavarske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Renata od Lorene (=27)
 
 
 
 
 
 
 
2. Leopold I Habzburški
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Filip II od Španije
 
 
 
 
 
 
 
10. Filip III od Španije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ana od Austrije
 
 
 
 
 
 
 
5. Marija Ana od Španije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Karl II Štajerski (=16)
 
 
 
 
 
 
 
11. Margareta od Austrije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Marija Ana od Bavarske (=17)
 
 
 
 
 
 
 
1. Karlo VI, car Svetog rimskog carstva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Philip Louis, Count Palatine of Neuburg
 
 
 
 
 
 
 
12. Wolfgang Wilhelm, Count Palatine of Neuburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Anna of Jülich-Cleves-Berg
 
 
 
 
 
 
 
6. Filip Vilhelm Palatinski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Vilhelm V, vojvoda Bavarske (=18)
 
 
 
 
 
 
 
13. Magdalena od Bavarske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Renata od Lorene (=19)
 
 
 
 
 
 
 
3. Eleonora-Magdalena Nojburška
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Ludvig V od Hesen-Darmštata
 
 
 
 
 
 
 
14. Georg II od Hesen-Darmštata
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Magdalene of Brandenburg
 
 
 
 
 
 
 
7. Elizabeta Amalija od Hesen-Darmštata
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Johan Georg I, izbornik Saksonije
 
 
 
 
 
 
 
15. Sofija Eleonora od Saksonije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Magdalena Sibila od Pruske
 
 
 
 
 
 


Car Svetog rimskog carstva (1711–1740)
Kralj Ugarske (1711 – 1740)

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Charles VI Holy Roman emperor”. Britannica. Pristupljeno 19. 1. 2021. (jezik: engleski)
  2. ^ „Charles VI, Holy Roman Emperor”. The British Museum. Pristupljeno 19. 1. 2021. (jezik: engleski)
  3. ^ „Encicklopedia”. Charles VI. Pristupljeno 19. 1. 2021. (jezik: engleski)

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Karlo VI, car Svetog rimskog carstva na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Карло_VI,_цар_Светог_римског_царства&oldid=27863162”