Keian

964—968	Koho
968—970	Ana
970—973	Tenroku
973—976	Tenen
976—978	Džogen
978—983	Tengen
983—985	Eikan
985—987	Kana
987—988	Eien
988—990	Eiso
990—995	Šorjaku
995—999	Čotoku
999—1004	Čoho
1004—1012	Kanko
1012—1017	Čova
1017—1021	Kanin
1021—1024	Džian
1024—1028	Mandžu
1028—1037	Čogen
1037—1040	Čorjaku

806—810	Daido
810—824	Konin
824—834	Tenčo
834—848	Džova
848—851	Kašo
851—854	Nindžu
854—857	Saiko
857—859	Tenan
859—877	Džogan
877—885	Gangjo
885—889	Nina
889—898	Kanpjo
898—901	Šotai
901—923	Engi
923—931	Enčo
931—938	Džohei
938—947	Tengjo
947—957	Tenrjaku
957—961	Tentoku
961—964	Ova

645—650	Taika
650—654	Hakuči
686—686	Šučo
701—704	Taiho
704—708	Keiun
708—715	Vado
Nara
715—717	Reiki
717—724	Joro
724—729	Džinki
729—749	Tenpjo
749	Tenpjo kanpo
749—757	Tenpjo šoho
757—765	Tenpjo hodži
765—767	Tenpjo džingo
767—770	Džingo keiun
770—781	Hoki
781—782	Teno
782—806	Enrjaku

Keian (慶安) je japanska era (nenko) koja je nastala posle Šoho i pre Džo ere Vremenski je trajala od februara 1648. do septembra 1652. godine i pripadala je Edo periodu.^[1] Vladajući monarh bio je car Go Komjo.^[2] Ime nove ere je doneto zbog kritika da ime prethodne ere Soho zvuči veoma kao Šobo (焼亡 koja znači "smrt od vatre"). Ime nove ere izvučeno je iz kineskog klasičnog dela Ji Đing (grubo prevedeno): "Na kraju sreće, radost mirne pravednosti, odgovara neograničeno svetu" (乃終有慶、安貞之吉、応地無疆).

Važniji događaji Keian ere

1648. (Keian 1): Uspostavljen je pravni kod u vezi gradskog života i poslova u Osaki.^[3]

1649. (Keian 2): Petospratna pagoda u Sensodži hramu je izgrađena u Asakusi.^[4]

1649. (Keian 2): Uspostavljen je pravni kod za zemljoradnike koje je uspostavio Tokugava Ijemicu.^[5]

1. april 1649. (Keian 2, dvadeseti dan drugog meseca): Veliki zemljotres u Edu.^[6]
1651. (Keian 4): Zavera za svrgavanje Tokugave sa vlasti poznate i kao Keian ustanak. Po planovima samuraja ronina, čije su snage predvodili Marubaši Čuja i Jui Šosecu trebalo je u isto vreme napasti nekoliko Tokugavinih uporišta ali su njihove namere bile otkrivene a planovi osujećeni.^[7]
1652. (Keian 5, peti mesec): Pod pokroviteljstvom taira Sakai Tadakacua, daimjoa oblasti Obama provincije Vakasa, u Kjotu je izdat Nihon odai ičiran.^[8]

Reference

^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Keian" in Japan encyclopedia. str. 503; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File Arhivirano 2012-05-24 na sajtu Archive.today.
^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon. str. 412.
^ Hall, John Whitney. Early Modern Japan, p. xx.
^ Nihon Gaiji Kyōkai. (1942). Contemporary Japan: a Review of Japanese Affairs, Vol. 11, Part 2. str. 749.
^ Louis-Frédéric (2002). „Kei'an no ofuregake”. Japan Encyclopedia. Harvard University Press. str. 503. ISBN 9780674017535.
^ Titsingh, pp. 412.
^ Screech, T (2006). Secret Memoirs of the Shogans: Isaac Titsingh and Japan, 1779-1822. str. 85—89. ..
^ Titsingh, pp. 412; n.b., jednu kopiju ove retke knjige doneo je iz Japana za Evropu Isaac Titsingh, 1796. godine koju je na francuski preveo sa japanskog i kineskog jezika. -- see Titsingh, pp. 406.

Literatura

Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
Screech, Timon. (2006). London: RoutledgeCurzon. Screech, Timon (2006). Secret Memoirs of the Shoguns: Isaac Titsingh and Japan, 1779-1822.. Routledge. ISBN 978-0-203-09985-8. OCLC 65177072.
Titsingh, Isaac (1834). Nihon Odai Ichiran. ; ou, Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691

Spoljašnje veze

Japanski kalendar - ilustracije i dodatne informacije

Šoho	Era Keian 1648–1652.	Džo

[1] Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Keian" in Japan encyclopedia. str. 503; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File Arhivirano 2012-05-24 na sajtu Archive.today.

[t412-2] Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon. str. 412.

[3] Hall, John Whitney. Early Modern Japan, p. xx.

[4] Nihon Gaiji Kyōkai. (1942). Contemporary Japan: a Review of Japanese Affairs, Vol. 11, Part 2. str. 749.

[5] Louis-Frédéric (2002). „Kei'an no ofuregake”. Japan Encyclopedia. Harvard University Press. str. 503. ISBN 9780674017535.

[6] Titsingh, pp. 412.

[7] Screech, T (2006). Secret Memoirs of the Shogans: Isaac Titsingh and Japan, 1779-1822. str. 85—89. ..

[8] Titsingh, pp. 412; n.b., jednu kopiju ove retke knjige doneo je iz Japana za Evropu Isaac Titsingh, 1796. godine koju je na francuski preveo sa japanskog i kineskog jezika. -- see Titsingh, pp. 406.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]