Kiparski rat

Mletačko-turski rat (1570—1573)
	; Bitka kod Lepanta
Vreme	1570—1573.
Mesto	Jonsko i Egejsko more, Kipar
Ishod	Turci osvajaju Kipar
Sukobljene strane
Osmansko carstvo	Sveta liga: Mletačka republika ; Španija ; Sicilija ; Napulj ; Papska država ; Đenova ; Toskana ; Urbino ; Savoja ; Malta
Komandanti i vođe
Selim II	Marko Antonio Bragadin i Sebastijano Venijer

Kiparski ili Mletačko-turski rat (1570—1573) peti je rat između Osmanskog carstva i Mletačke republike. Završen je osmanskom pobedom.

Rat

Uvod

Veliki požar u Carigradu u kome je 1569. godine izgorelo 30.000 kuća samo je početak niza velikih požara u kojima su izgoreli veliki gradovi poput Burse i Soluna. Dobre vesti stizale su iz Mletačke republike. Glasine su govorile da je u Veneciji izgoreo veliki deo duždeve palate i arsenal. Uistinu, od brodovlja su uništene svega četiri galije. Sokolović se nije uspeo suprotstaviti ratnom raspoloženju. Sredinom leta 1569. godine Sokolović je pristupio izgradnji kanala koji bi povezivao Don i Volgu i služio za turske brodove kojima bi se ponovo osvojio Astrahanski kanat. Selim je zaposedanje Kipra proglasio za svoj vladarski cilj još dok je bio princ. Poseban uticaj na sultana imao je Jevrejin Josif Naci, nepoželjna ličnost u Veneciji. Progoni Mavara u Španiji rasplamsali su ratnički duh kod Turaka. Veneciji je upućen ultimatum da preda ostrvo sultanu kao prostor koji predstavlja smetnju hadžijama na putu za Meku. Mletačka je naravno odbila posle čega je Turska objavila rat.

Ratovanje na Sredozemlju

Za komandanta je postavljen vezir Lala Mustafa-paša, protivnik Mehmeda-paše Sokolovića. Osvajanje ostrva završeno je 5. avgusta 1571. godine zauzećem Famaguste. Mehmed-paša Sokolović je za to vreme stekao potpuno poverenje Selima. Ličnom sultanovom odlukom, na zaprepašćenje Lala-Mustafa paše i Josifa Nacija, posedi na Kipru dodeljeni su Mehmedu Sokoloviću. Papa Pije V za to vreme radi na stvaranju hrišćanskog saveza. Turci pljačkaju Krv i sklanjaju se u Korintski zaliv. Don Huan Austrijski, brat španskog kralja Filipa, na čelu flote Svete lige, nanosi Turcima poraz u bici kod Lepanta na obalama Grčke. Bitka kod Lepanta bila prva velika pobeda hrišćanskih država protiv ratne mornarice osmanskog carstva, koja je dotad važila za nepobedivu, te je imala i osobitu psihološku važnost jeste bio slomljen mit nepobedivosti osmanskih pomorskih snaga. Pobednici nisu uspeli da iskoriste svoju premoć zbog nedovoljnog jedinstva međusobom. Osmansko carstvo sa druge strane počelo je odmah sa obnovom svoje flote i završilo je u šest meseci, te je godina dana kasnije imalo oko 250 galija i sa galeonom i novi tip broda. I pored turskog poraza u bici kod Lepanta, u ratu protiv Mletačke republike odnose pobedu. Mirovni ugovor zaključen je 1573. godine. Kipar je ušao u sastav Osmanskog carstva što će ostati sve do 1914. godine tj. do izbijanja Prvog svetskog rata.

Balkansko ratište

Na dalmatinskom ratištu, u odnosu na istočno Sredozemlje (Levant), vođene su manje borbe. Mlečani su u Dalmaciji i Crnogorskom primorju ušli u rat sa svega nekoliko stotina najamnika i slabo utvrđenim gradovima uz obalu (sem Zadra), ali sa premoći u floti. U prvom naletu, Turci su izbili do obale Jadrana. U takvoj situaciji, stanovništvo je borbu protiv Turaka prihvatilo kao borbu za svoju egzistenciju. Hvarani i stanovnici Krka pripremili su za odbranu 2 fuste, dok su Splićani, Bračani i Hvarani u aprilu 1570. godine neuspešno napali područje donjeg toka Neretve. Na Crnogorskom primorju, Kotor je bombardovan s mora i s kopna. Sledeće godine Turci su osvojili Ulcinj, Bar, Spič, Budvu (koju su razorili). Deo turskih snaga iskrcao se na Korčuli i na Hvaru, a u međuvremenu je osvojen i Solin. Odlazak turske zbog predstojećih ofanziva na Levantu iskoristili su Mlečani da 1572. godine sa jakom flotom i oko 4000 ljudi bezuspešno napadnu Herceg-Novi. Na kraće vreme osvojili su Klis i Makarsku i sa uskocima i Šibenčanima pustošili Skradin. U Boki Kotorskoj, Mletačka je sa 22 galije razbila početkom 1573. godine tursku blokadu Kotora. U martu su uskoci, Trogirani i mletačke snage pustošili tursku teritoriju.

Mir

Lepantski poraz bio je pravo iznenađenje u Carigradu. Ipak, hrišćanska flota razišla se već 1572. godine. Mleci su pristali na sklapanje mira pod teškim uslovima. Velika ratna odšteta i danak za ostrvo Zante bili su cena za sklapanje mira. Selim je obnovio mletačke trgovačke povlastice, a u Dalmaciji i Albaniji uspostavljena je granica od pre rata.

Vidi još

Literatura

Stanojević, Gligor (1970). Jugoslovenske zemlje u mletačko-turskim ratovima XVI-XVIII vijeka. Beograd: Istorijski institut.
Stanojević, Gligor (1975). „Crna Gora u XVI vijeku”. Istorija Crne Gore. knj. 3, sv. 1. Titograd: Redakcija za istoriju Crne Gore. str. 1—88.
Vojna enciklopedija, tom 5 (540—1)
Grupa naroda, Istorija srpskog naroda 3/1, Srbi pod tuđinskom vlašću (1537—1699), Beograd (1994), drugo izdanje