Pređi na sadržaj

Kira Muratova

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kira Muratova

Narodni umetnik Ukrajine
Kira Muratova 2006
Puno imeKira Georgievna Muratova
Ime po rođenjurum. Kira Gueórguievna Muratova
Datum rođenja(1934-11-06)6. novembar 1934.
Mesto rođenjaSoroka, Kraljevina Rumunija (sada Moldavija)
Datum smrti6. jun 2018.(2018-06-06) (83 god.)
Mesto smrtiOdesa, Ukrajina
ZanimanjeFilmska rediteljka, scenaristkinja, glumica
Aktivni period1961−2018.
SupružnikAleksandar Muratov, Evgenij Golubenko
Nagrade
  • Orden prijateljstva (2004)
  • Godišnjica medalja za 20 godina nezavisnosti Ukrajine (2011)
  • Berlinska nagrada za umetnost (1999)
  • Narodni umetnik Ukrajinske SSR
  • Orden kneza Jaroslava Mudrog
  • Medalja „U znak sećanja na 1500. godišnjicu Kijeva“
  • Nagrada Aleksandra Dovženka (2002)
  • Nacionalna nagrada Ševčenko (1993)
  • počasni građanin Odese (2017)
  • Narodni umetnik Ukrajine

Kira Georgievna Muratova ( rus. Кира Георгиевна Муратова; rum. Kira Gueórguievna Muratova  ; ukr. Кіра Георгіївна Мура́това  ; rođena Korotkova, 5. novembar 1934 – 6. jun 2018 [1][2] ) bila je sovjetsko - ukrajinska [3][4][5][6] nagrađivana filmska rediteljka, scenarista i glumica rumunsko/jevrejskog porekla, poznata po njenom neobičanom rediteljskom stilu. Filmovi Muratove bili su podvrgnuti velikoj cenzuri u Sovjetskom Savezu,[7] ali je Muratova ipak uspela da se pojavi kao jedna od vodećih ličnosti u savremenoj ruskoj kinematografiji i uspela je da izgradi veoma uspešnu filmsku karijeru od 1960 ih pa nadalje.[8] Muratova se, zajedno sa Nikitom Mihalkovim, Vadimom Abdrašitovom, Aleksandrom Sokurovim, Aleksejem Germanom i Aleksejem Balabanovim, smatra se vodećim ruskim režiserima koji su preživeli raspad SSSR a, ali su uspeli da produktivno nastave svoj filmski rad od ranih 1990 ih pa nadalje.[3]

Njen rad je opisan kao verovatno 'jedan od najizrazitijih i najneobičnijih opusa u stvaranju sveta u kinematografiji.[9]

Muratova je veći deo svoje umetničke karijere provela u Odesi, stvarajući većinu svojih filmova u Odesskom filmskom studiju.[10]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rani život i karijera

[uredi | uredi izvor]

Kira Korotkova je rođena 1934. u Soroki u Rumuniji (današnja Moldavija ) od oca Rusa [11] i majke Rumunke (besarabske Jevrejke).[12][13][14] Njeni roditelji su bili i aktivni komunisti i članovi Komunističke partije. Njen otac, Jurij Korotkov, učestvovao je u antifašističkom gerilskom pokretu u Drugom svetskom ratu, uhapsile su ga rumunske snage i streljale nakon ispitivanja. Posle rata, Kira je živela u Bukureštu sa svojom majkom, ginekologom, koja je potom nastavila karijera u vladi u Socijalističkoj Rumuniji.

Godine 1959. Kira je diplomirala na Gerasimovskom institutu za kinematografiju u Moskvi, specijalizirala režiju.[15] Po diplomiranju Korotkova je dobila mesto režisera u Odesskom filmskom studiju u Odesi, lučkom gradu na Crnom moru u blizini njene rodne Besarabije. Režirala je svoj prvi profesionalni film 1961. godine i radila u studiju sve dok je profesionalni sukob nije naterao da se preseli u Lenjingrad 1978. godine. Tamo je snimila jedan film u studiju Lenfilm, ali se nakon toga vratila u Odesu. Muratovini filmovi su bili pod stalnim kritikama sovjetskih zvaničnika zbog njenog idiosinkratičnog filmskog jezika koji nije bio u skladu sa normama socijalističkog realizma . Filmski naučnik Isa Villnger uporedio je Muratovu kinematografsku formu sa sovjetskom avangardom, posebno sa Ajzenštajnovom montažom atrakcija.[16] Muratova je nekoliko puta dobijala zabranu da radi kao direktor svaki put na nekoliko godina.

Kira se početkom šezdesetih udala za svog kolegu direktora studija u Odesi Aleksandra Muratova i zajedno s njim stvorila nekoliko filmova. Muratovi su imali ćerku Marijanu, ali su se ubrzo razveli i Muratov se preselio u Kijev gde je počeo da radi sa filmskim studijom Dovženko. Kira Muratova je zadržala prezime svog bivšeg muža uprkos kasnijem braku sa lenjingradskim slikarom i scenografom Jevgenijem Golubenkom.

Post-sovjetski period

[uredi | uredi izvor]

Devedesetih počinje izuzetno produktivan period za Muratovu, tokom kojeg je svake dve ili tri godine snimala igrani film, često radeći sa istim glumcima i ekipom.[10] Njeno delo Astenični sindrom (1989) opisano je kao „apsurdističko remek-delo“ i bio je jedini film koji je zabranjen (zbog muške i ženske golotinje) tokom perestrojke Sovjetskog Saveza.[17] Njeni drugi filmovi objavljeni u ovom periodu uključuju, na primer, Sentimentalni policajac (1992), Strasti (1994), Tri priče (1997) i kratki film (1999) Pismo Americi. [18]

Dve glumice koje je Muratova više puta glumila su Renata Litvinova i Natalija Buzko. filmovi Muratove su obično bili u produkcija Ukrajine ili koprodukcije između Ukrajine i Rusije, uvek na ruskom jeziku, iako je Muratova mogla da govori ukrajinski i nije se protivila ukrajinizaciji ukrajinske kinematografije. [19] Muratova je podržala demonstrante Evromajdana i narednu ukrajinsku revoluciju 2014 .[19]

Filmovi Muratove su premijerno prikazani na međunarodnim filmskim festivalima u Berlinu (1990, 1997),[20][21] Kanu,[22] Moskvi,[23] Rimu, Veneciji i dr.

Pored Aleksandra Sokurova, Muratova se smatrala najidiosinkratičnijim savremenim filmskim rediteljem na ruskom jeziku.[9] Njena dela se mogu posmatrati kao postmoderna, koja koristi eklekticizam, parodiju, diskontinuirano uređivanje, poremećenu naraciju i intenzivne vizuelne i zvučne stimulacije,[16] a njen „gorki humor koji odražava nasilno, bez ljubavi, moralno prazno društvo.[15] U svom filmu, Tri priče, ona istražuje 'zlo je skriveno u prelepoj... nevinoj školjki, a leševi čine deo dekoracije.' [10] Obožavala je Sergeja Parajanova i njen fokus na 'ornamentalizam' je upoređen sa njegovim, a takođe je bila i antirealistična, sa 'ponavljanjem dajući oblik svim mogućnostima', sa njenim poslednjim filmom, Večni povratak efektivno o samom bioskopu koji je nedovršen, to je skoro kao da se 'kalem bioskopa stalno navlači i petlja, navlači i zapliće'.[9]

Priznanja i nagrade

[uredi | uredi izvor]
Majstorska klasa Kire Muratova na filmskom festivalu u Odesi
Muratova 2010. vodi svoj lični majstorski kurs na Međunarodnom filmskom festivalu u Odesi .

Tek tokom Perestrojke Muratova je dobila široko javno priznanje i prve nagrade. 1988. godine, Međunarodni festival ženskog filma Kretej (Francuska) prikazao je prvu retrospektivu njenih radova. Njen film Među sivim kamenjem prikazan je u sekciji U nekom pogledu na Filmskom festivalu u Kanu 1988. godine .[22]

Godine 1990. njen film Astenični sindrom osvojio je Veliku nagradu žirija Srebrnog medveda na Berlinalu .[15][20] Godine 1994. nagrađena je Leopardom časti za životno delo na Međunarodnom filmskom festivalu u Lokarnu (Švajcarska), a 2000. godine dodeljena joj je nagrada slobode Andžej Vajda.[16] Godine 1997. njen film Tri priče uvršten je na 47. Berlinski međunarodni filmski festival .[21]

Njen film Čehovljevi motivi iz 2002. godine uvršten je na 24 om Moskovskom međunarodnom filmskom festivalu.[23] Njen film The Tuner prikazan je na Venecijanskom filmskom festivalu 2004. godine. Njeni filmovi su dobili rusku nagradu „Nika” 1991, 1995, 2005, 2007, 2009. i 2013. godine. Godine 2005. retrospektiva je prikazana u Linkoln centru u Njujorku.[15] 2013. godine, puna retrospektiva njenih filmova prikazana je na Međunarodnom filmskom festivalu u Roterdamu.[15][24]

Njen rad je greškom „u velikoj meri zanemaren“ na kursevima filmskih studija ili u diskusijama o „najvećim filmskim stvaraocima svih vremena“, prema nedavnoj filmskoj kritičarki Bjanki Garner.

Filmografija

[uredi | uredi izvor]
Godina Naslov (Original) Naslov (Srpski) Režiser Pisac Glumica Napomene
1961 U Krutogo Яra Pored strme jaruge Da Da Sa Aleksandrom Muratovom
1964 Naš čestnый hleb Naš pošteni hleb Da kao Agapa Sa Aleksandrom Muratovom
1967 Korotkie vstreči Kratki susreti Da Da kao Valentina Ivanovna
1971 Dolgie provodы Dugi rastanak Da
1972 Rossiя Rusija Dokumentarni film; sa Teodorom Holkombom
1978 Poznavaя belый svet Upoznavanje velikog, širokog sveta Da Da
1983 Sredi serыh kamneй Među sivim kamenjem Da Muratova ga se odrekla nakon velike političke cenzure (pripisano „Ivanu Sidorovu“)
1987 Peremena učasti Promena sudbine Da Da
1989 Asteničeskiй sindrom Astenijski sindrom Da Da
1992 Čuvstvitelьnый milicioner Sentimentalni policajac Da Da
1994 Uvlečenья Strasti Da
1997 Tri istorii tri priče Da
1999 Pisьmo v Ameriku Pismo Americi Da Kratki
2001 Vtorostepennыe lюdi Maloletni ljudi Da Da
2002 Čehovskie motivы Motiva Čehova Da Da
2004 Nastroйщik Tuner Da Da
2005 Spravka Svedočanstvo Da Kratki
Kratki Kukla Lutka Da Kratki
2007 Dva v odnom Dva u jedan Da
2009 Melodiя dlя šarmanki Melodija za ulične orgulje Da Da
2012 Večnoe vozvraщenie Večni povratak Da Da

Knjige

[uredi | uredi izvor]

Na inicijativu pokrovitelja umetnosti Jurija Komelkova, Atlant UMC je objavio album o stvaralaštvu Kire Muratove. U ovom albumu, autor fotografija, Konstantin Donin, ograničio se na kadrove filmskog seta, glumeći filmskog reportera filma Dva u jednom .[25]

IB Tauris je 2005. godine objavio studiju o životu i delu Muratove u seriji KINO fajlovi Filmski stvaraoci Serija pratilaca.[26]

Vidi Još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Umerla Kira Muratova
  2. ^ Kira Muratova, Renowned Ukrainian Director, Dies at 83
  3. ^ a b Kira Muratova: The Zoological Imperium // Nancy Condee (2009). The Imperial Trace : Recent Russian Cinema. Oxford University Press. str. 115-140. ISBN 978-0199710546. 
  4. ^ Women and Russian film: The films of Kira Muratova // David C. Gillespie (2003). Russian Cinema. Harlow. UK, and New York: Longman. str. 92-102. ISBN 978-1-317-87412-6. 
  5. ^ Taubman, Jane A. “The Cinema of Kira Muratova.” The Russian Review, vol. 52, no. 3, 1993, pp. 367–381.
  6. ^ Roberts, Graham. (1999). The Meaning of Death: Kira Muratova's Cinema of the Absurd. // B. Beumers (Ed.). Russia on Reels: The Russian Idea in Post-Soviet Cinema. London: I.B.Tauris. 220 p.: pp. 144–160.
  7. ^ Gray, Carmen; Pyzik, Agata; Vivaldi, Giuliano; Goff, Samuel (13. 6. 2018). „Kira Muratova: a tribute to the dazzling, controversial genius of Soviet and Ukrainian cinema”. The Calvert Journal. 
  8. ^ Muratova, Kira 1934-2018 (Kira Georgievna Korotkova). encyclopedia.com. 2018
  9. ^ a b v Gorfinkel, Elena (2019). „CLOSE-UP | Kira Muratova’s Searing World”. www.closeupfilmcentre.com (second izd.). Pristupljeno 2022-02-26. 
  10. ^ a b v „Kira Muratova obituary: a great, fearless filmmaker who poked at open wounds | Sight & Sound”. British Film Institute (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-26. 
  11. ^ „Jonathan Rosenbaum”. Arhivirano iz originala 11. 12. 2017. g. Pristupljeno 12. 03. 2022. 
  12. ^ Kira Muratova. The More Things Change .... filmmuseum.at/en/. 2019
  13. ^ Illegal Communist Movement in Prewar Romania: Natalia Reznic Korotkova (1906–1981).
  14. ^ Viața și moartea unui comunist basarabean Iuri Korotkov, tatăl Kirei Muratova
  15. ^ a b v g d Bergan, Ronald (2018-06-21). „Kira Muratova obituary”. The Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-26. 
  16. ^ a b v „Willinger, Isa (2013): "Circus Tricks and Eisenstein's 'Montage of Attractions': Traces of the Russian Film-Avant-garde in Muratova's Oeuvre".”. Pristupljeno 2015-01-09. 
  17. ^ Torre, Lucía de la. „Kira Muratova: where to start with her films”. The Calvert Journal. Pristupljeno 2022-02-26. 
  18. ^ „Kira Muratova”. IMDb. Pristupljeno 2022-02-26. 
  19. ^ a b Bіlьše čitaйte tut: https://tsn.ua/glamur/rezhiser-kira-muratova-ya-na-boci-cogo-narodu-ya-z-maydanom-341183.html
  20. ^ a b „Berlinale: 1990 Prize Winners”. berlinale.de. Arhivirano iz originala 24. 01. 2011. g. Pristupljeno 2011-03-16. 
  21. ^ a b „Berlinale: 1997 Programme”. berlinale.de. Arhivirano iz originala 11. 07. 2019. g. Pristupljeno 2012-01-14. 
  22. ^ a b „Festival de Cannes: Among Grey Stones”. festival-cannes.com. Pristupljeno 2009-07-31. 
  23. ^ a b „24th Moscow International Film Festival (2002)”. MIFF. Arhivirano iz originala 2013-03-28. g. Pristupljeno 2013-03-31. 
  24. ^ Tempelman, Olaf (januar 2013). „Voor alles en iedereen ongrijpbaar”. De Volkskrant (na jeziku: holandski) (International Film Festival Rotterdam). str. 12. 
  25. ^ #Literature.
  26. ^ Bloomsbury.com. „Kira Muratova”. Bloomsbury Publishing (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-04-08. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Donin [Donin, K. A.]. Kadr za kadrom: Kira Muratova. Hronika odnogo filьma. K.: OOO «Atlant-ЮЭmSi», 2007. 119 s. ISBN 978-966-8968-11-2

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кира_Муратова&oldid=28633893”