Klaudije

Klaudije
Bista cara Klaudija, Nacionalni arheološki muzej u Napulju
Lični podaci
Puno ime	Tiberije Klaudije Druz (po rođenju) Tiberije Klaudije Neron Germanik (kasnije) Tiberije Klaudije Cezar Avgust Germanik (nakon smrti)
Datum rođenja	1. avgust 10. p. n. e.
Mesto rođenja	Lugdunum, Rimsko carstvo
Datum smrti	13. oktobar 54. n. e. (63 god.)
Mesto smrti	Rim, Rimsko carstvo
Grob	Avgustov mauzolej
Porodica
Supružnik	(1) Plaucija Urgulanila (2) Elija Petina (3) Valerija Mesalina (4) Agripina Mlađa
Potomstvo	Klaudija Oktavija, Britanik, Klaudija Antonija, Klaudije Druz
Roditelji	Neron Klaudije Druz Antonija Mlađa
Dinastija	Julijevci-Klaudijevci
Rimski car
Period	24. januar 41 — 13. oktobar 54. n. e. (13 god.)
Prethodnik	Kaligula
Naslednik	Neron

Tiberije Klaudije Neron Cezar (lat. Tiberius Claudius Nero Caesar Drusus); Lugdunum, 1. avgust 10. p. n. e. — Rim, 13. oktobar 54.), poznat i kao Tiberije Klaudije Druz Neron Germanik (lat. Tiberius Claudius Drusus Nero Germanicus), bio je četvrti rimski car iz Julijevsko-klaudijevske dinastije, a vladao je od 24. januara 41. do svoje smrti 54. godine. Rođen u Lugdunumu u Galiji (današnji Lion, Francuska), od oca Druza i majke Antonije mlađe, i bio je prvi rimski imperator rođen van Italije.

Pošto je u mladosti bio mlohav i imao blagu gluvoću zbog bolesti, porodica ga je progonila i bio je isključen sa javne funkcije sve do svog konzulskog položaja (koji je delio sa svojim nećakom, Kaligulom, 37. godine). Klaudijeva slabost ga je verovatno spasila od sudbine mnogih drugih plemića od čistki tokom vladavine Tiberija i Kaligule, pošto potencijalni neprijatelji u njemu nisu videli ozbiljnu pretnju. Njegov opstanak je doveo do toga da ga je pretorijanska garda proglasila carem nakon Kaligulinog ubistva, u kom trenutku je bio poslednji odrasli muškarac u svojoj porodici i to uprkos protivljenju senata koji je pokušao da povrati republiku.

Uprkos nedostatku iskustva, Klaudije je bio sposoban i efikasan administrator. Proširio je carsku birokratiju na oslobođenje i pomogao u obnavljanju finansija carstva nakon ekscesa Kaliguline vladavine. Takođe je bio ambiciozan graditelj, gradeći nove puteve, akvadukte i kanale širom Carstva. Tokom njegove vladavine, Carstvo je započelo uspešno osvajanje Britanije i tokom narednih nekoliko decenija doveo veći deo današnje Engleske i Velsa pod rimsku vlast. Imajući lični interes za pravo, predsedavao je javnim suđenjima i svakodnevno izdavao uredbe. Tokom svoje vladavine smatran je ranjivim, posebno od strane elemenata plemstva. Klaudije je stalno bio primoran da jača svoj položaj, što je rezultiralo smrću mnogih senatora. Ti događaji su narušili njegovu reputaciju među antičkim piscima, iako su noviji istoričari revidirali to mišljenje. Mnogi autori tvrde da ga je ubila njegova sopstvena žena, Agripina Mlađa. Nakon njegove smrti u 63. godini, na mestu cara ga je nasledio njegov pranećak i zakonski usvojeni posinak Neron.

Biografija

Mladost

Klaudije je rođen 1. avgusta 10. p. n. e. u Lugdunumu (danas Lion, Francuska) u Galiji. Njegov otac, Neron Klaudije Druz bio je stariji sin Livije Druzile, druge supruge cara Avgusta, iz njenog prvog braka sa Tiberijem Klaudijem Neronom. Tako je Klaudije pripadao Klaudijevskoj grani carske dinastije. Njegov stric, Tiberije, postaće car 14. godine.

Bista Antonije Mlađe, Klaudijeve majke, Puškinov muzej u Moskvi.

Klaudijeva majka, Antonija Mlađa bila je kćerka čuvenog generala i trujumvira Marka Antonija, iz njegovog braka sa Avgustovom sestrom Oktavijom Mlađom.

Klaudije je imao brata Germanika i sestru Livilu.

Klaudijev otac, Druz, umro je 9. godine p. n. e. neočekivano tokom vojne kampanje u Germaniji, verovatno zbog bolesti. Klaudija je nakon toga odgajala majka, koja se nije preudavala. Klaudije je bio hrom i imao je govornu manu, a kada je to postalo primetno odnosi sa njegovom porodicom postali su veoma loši.

Njegova majka Antonija govorila je o njemu kao čudovištu i smatrala ga nesposobnim i tupim. Od tada, Klaudija je verovatno odgajala baka, carica Livija koja ga je tretirala nešto blaže, ali bi mu ipak često slala oštra pisma u kojima ga je kritikovala. Da bi bio disciplinovaniji, predat je na brigu bivšem vozaču zaprežnih kola, pošto je porodica pretpostavljala da je njegovo stanje rezultat lenjosti i manjka jake volje. Ipak, u ranoj mladosti simptomi njegove onesposobljenosti su skoro nestali, pa je porodica obratila više pažnje na njegovo obrazovanje.

Čuveni rimski istoričar Tit Livije unajmljen je da bude Klaudijev učitelj istorije. Klaudije je proveo dosta vremena u društvu filozofa pa se i sam car Avgust začudio veštini njegovog govorništva, koju su Rimljani veoma cenili i koja je bila centralni element obrazovanja viših slojeva rimskog društva.

Klaudijeva budućnost činila se svetlom.

Politička karijera

Neron Klaudije Druz (Stariji), rimski general i otac cara Klaudija

Usled svog interesovanja za istoriju, Klaudije je otpočeo rad na istorijatu rimskih građanskih ratova tokom prvog veka pre nove ere. U tom delu, Klaudije je verovatno bio previše kritičan prema Oktavijanu, koji je tada vladao kao Imperator Cezar Avgust. Ovo je moglo da podseti Avgusta da je Klaudije ipak unuk njegovog najvećeg rivala Marka Antonija, pa su Antonija i Livija brzo reagovale. Ovaj događaj verovatno je doveo do mišljenja u Klaudijevog porodici da on nije sposoban za javne funkcije, pošto se pokazao nepouzdanim i nije sledio tadašnju sveprisutnu klimu laskanja Avgustu i kultu njegove ličnosti.

U narednom periodu, Klaudije je ostao skrajnut, i nisu mu čak ni ukazivane počasti kao što je to bio slučaj sa ostalim članovima carske porodice. Kada je Avgust umro 14. godine, Klaudije - tada dvadesettrogodišnjak - zamolio je svog strica, novog imperatora Tiberija, da mu dozvoli da otpočne svoju političku karijeru. Tiberije je odgovorio dajući Klaudiju ceremonijalne konzulske počasti. Međutim, nove Klaudijeve zahteve Tiberije je odbio.

Pošto nije uspeo, Klaudije je odustao od političke karijere i vodio privatan život baveći se istorijom i književnošću. Uprkos preziru svoje sopstvene porodice, Klaudije je izgleda uživao poštovanje među narodom. Odmah nakon Avgustove smrti, red vitezova (lat. equites) izabrao je Klaudija da bude na čelu njihove delegacije.

Kada mu je izgorela kuća, senat je zahtevao da bude obnovljena o javnom trošku. Takođe je zahtevano da Klaudiju bude omogućeno da govori u senatu. Tiberije od odbio oba zahteva, ali naklonost koju je Klaudije uživao u javnosti nije nestala.

Nakom smrti Tiberijevog jedinog sina, Druza Julija Cezara, pojedini su podržali Klaudija kao potencijalnog novog naslednika. Kako je u ovom periodu nastao vrhunac strahovlade Tiberijevog miljenika, Lucija Elija Sejana, Klaudije se povukao iz javnog života i držao u pozadini.

Po Tiberijevoj smrti, marta 37., novi imperator postao je Klaudijev bratanac Gaj, poznatiji pod nadimkom Kaligula. Nakon dolaska svog nećaka na vlast, Klaudije se po prvi put našao na javnoj funkciji, i bio izabran za konzula za godinu 37. zajedno sa samim Kaligulom. Uprkos početnoj naklonosti, Kaligula se neprestano izrugivao Klaudiju, zbijajući šale sa njim i ponižavajući ga pred senatom. Prema Kasiju Dionu, Klaudije je bio veoma mršav i bolestan pred kraj Kaliguline vladavine, najverovatnije zbog stresa.

Kaligulino ubistvo 41.

Grat proglašava Klaudija za cara, Lorens Alma-Tadema, ulje na platnu, 1871.

Kaligula, njegova supruga Milonija Cezonija i jednogodišnja ćerka Julija Druzila ubijeni su u zaveri dela pretorijanske garde predvođenih Kasijem Herejom 24. januara 41. godine. Nema dokaza da je Klaudije učestvovao u zaveri iako je moguće da je bio obavešten o njenom postojanju, budući da je sam napustio mesto na kome je njegov bratanac ubijen, i to neposredno pred sam atentat.

Pošto su stradale Kaligulina supruga i ćerka, postalo je jasno da Hereja namerava da ukloni sve preostale članove carske porodice, čime je i sam Klaudijev život došao u opasnost.

Tokom haosa koji je usledio odmah nakon Kaligulinog ubistva, Klaudije je bio svedok osvete Kaligulinih lojalnih germanskih telohranitelja koji su u znak odmazde za carevo ubistvo uhvatili i ubili nekoliko nedužnih patricija, uključujući i neke Klaudijeve prijatelje. Klaudije je pobegao i sakrio se u palati.

Po tradicionalnoj priči, pretorijanac po imenu Grat našao je Klaudija kako se krije iza jedne zavese i onda ga prozvao imenom Germanik: Ovo je Germanik, hajdemo ga učiniti našim carem. Germanik, Klaudijev stariji brat, bio je izuzetno popularan general, i čak i dugo posle svoje smrti bio je popularan u vojsci.

Moguće je da je deo pretorijanske garde već planirao da učini Klaudija carem, a nije isključeno da je i sam Klaudije znao i učestvovao u tome. Klaudije je prokrijumčaren u pretorijanski kamp, gde je bio pod zaštitom vojnika.

Izbor za imperatora

Senat se brzo sastao; mnogi su zagovarali povratak republike, ali rasprava se ubrzo okretala oko toga ko će biti novi princeps. Kada se pročulo da je Klaudije pod zaštitom pretorijanaca koji su ga izvikali za cara, senatori su zahtevali da Klaudije bude doveden pred njih da bi ga potvrdili za cara. Osećajući opasnost, Klaudije je odbio. Pojedini istoričari, najviše Flavije Josif, tvrde da je Klaudija posavetovao da odbije ovaj predlog kralj Judeje, Irod Agripa.

Naposletku je senat bio primoran da prihvati Klaudijev izbor za cara. Za uzvrat, Klaudije se složio da abolira većinu onih koji su učestvovali u zaveri protiv Kaligule. Ipak, rimska masa zahtevala je da se Kaliguline ubice kazne, pa je Klaudije naredio smrt Kasija Hereje i još nekolicine zaverenika.

Klaudije kao car

Osvajanje Britanije i javni radovi

Portret imperatora Klaudija, Španski nacionalni arheološki muzej

Klaudije je bio prvi imperator koga je na presto dovela podrška pretorijanaca, a ne senata. Stoga se Klaudije na početku svoje vladavine oslanjao na pretorijance. Za vreme Klaudija, Rimsko carstvo ponovo se proširilo, po prvi put posle Avgusta. Provincije Trakija, Norik, Likija i Judeja su aneksirane ali najvažnije je bilo osvajanje Britanije 43. godine. Sam Klaudije doveo je značajna pojačanja rimskim snagama u Britaniji i otpočeo pripreme za ofanzivu. Zbog njegovih napora, senat ga je počastvovao trijumfom.

Kao imperator, Klaudije je obraćao posebnu pažnju na pravo, i često se sam bavio pravnim slučajevima. Međutim, lako je potpadao pod tuđ uticaj a mnogi antički istoričari kritikuju Klaudijevu pravnu aktivnost navodeći da su njegove presude često bile proizvoljne i nisu se uvek držale zakona. Klaudije je takođe rešavao sporove u provincijama. Oslobodio je nekoliko gradova poreza, ali i potvrdio prava Jevreja širom rimskog carstva. Brojni edikti izdati su za vreme Klaudijeve vladavine, jedan od poznatijih ticao se statusa bolesnih robova. Uobičajena praksa bila je da gospodari ostavljaju svoje bolesne robove u hramu boga medicine, Asklepija, umesto da im pruže pomoć, a onda ih ponovo preuzmu u slučaju da prežive. Klaudije je objavio da će robovi koji su napušteni na ovaj način, u slučaju da prežive, postati slobodni. Osim toga, gospodari koji odluče da ubiju svoje robove da ih ne bi lečili, mogli su da budu optuženi za ubistvo.

Imperator se bavio i javnim radovima, a jedan od njegovih najvećih doprinosa je izgradnja zimske luke u Ostiji, kao rešenje problema nestašica žita tokom zime. Žito iz Egipta, koji je pretvoren u provinciju u doba Oktavijana Avgusta) moglo se dovoziti i po lošem vremenu a Klaudije je obezbedio brojne privilegije za brodove i mornare koji bi putovali u Egipat i po zimskom vremenu.

Odnosi sa senatom

Klaudije se veoma trudio da poboljša odnose sa senatom. Odbio je titulu imperatora i zalagao se da senat aktivnije učestvuje u donošenju novih zakona, umesto da samo odobrava predloge cara.

Uprkos tome, mnogi u senatu ostali su neprijateljski raspoloženi prema Klaudiju. Nekoliko pobuna podignuto je protiv Klaudija što je rezultovalo pogubljenjem mnogih senatora. Posebno nezadovoljstvo izazivalo je to što se car okružio oslobođenicima i poverio im važne funkcije. Najpoznatiji carev saradnik, bivši rob, Narcis, bio je Klaudijev sekretar zadužen za carevu prepisku a često se u carevo ime obraćao i vojsci (što je bio slučaj neposredno pred osvajanje Britanije).

Klaudije i Pretorijanska garda

Zbog toga što ga je za cara proglasila Pretorijanska garda, umesto Senata – bio je prvi car tako postavljen – pojedini komentatori su osporavali Klaudijevu reputaciju kao vladara (na primer Seneka). Štaviše, on je bio prvi car koji je koristio mito da bi obezbedio lojalnost vojske. Pa ipak, potvrda njegovih državničkih vrednosti, za razliku od prethodnika Tiberija i Kaligule, dokazana je njegovom apoteozom posle smrti i podizanjem hrama „Svetom Klaudiju“ na Kelijskom brdu u Rimu. Oni koji smatraju ovo Agripinino iskazivanje poštovanja ciničnim ipak priznaju da, cinično ili ne, ovakvo poštovanje nije iskazano njegovim prethodnicima, što dokazuje da Klaudije nije bio omražen, kakvim ga smatraju pojedini, i drevni i moderni, istoričari. Štaviše, iako je Klaudijevu divinizaciju poništio njegov naslednik Neron, ponovo je uspostavio imperator Vespazijan.

Klaudije je bio prvi imperator koji je nazivan „Cezar“ samo kao izraz časti. (On nije imao legitimno pravo na ime „Cezar“.) Od tada će „Cezar“ postati deo titule svakog narednog rimskog imperatora, a iz toga će kasnije nastati titule nemačkog „Kajzera“ i ruskog „Cara“.

Brakovi

Klaudijeva statua na kojoj je prikazan kao Jupiter. Muzej u Vatikanu

Uprkos uspesima koje je postigao kao imperator, Klaudijev privatni život bio je daleko od idealnog. Ženio se četiri puta, a istoričar Svetonije optužuje Klaudija da je lako dolazio pod uticaj svojih supruga kao i da je bio ženskaroš.

Sa prvom ženom, Plautilom Urgulanilom, Klaudije je imao sina, Klaudija Druza, koji se ugušio u ranoj mladosti. Klaudije se razveo od Plautile zbog preljube da bi se nedugo potom oženio Elijom Petinom, Sejanovom rođakom. Sa Elijom je imao ćerku, Klaudiju Antoniju. Međutim, Klaudije se uskoro ponovo razveo.

Negde između 38. i 39. godine, nakon što se razveo od svoje druge supruge, Klaudije se oženio i treći put, Valerijom Mesalinom, koja je bila njegova rođaka i bliska krugu Kaligulinih miljenika. Ubrzo je Klaudiju rodila kćer, Klaudiju Oktaviju a nakon njegovog dolaska dolaska na presto, rođen je i sin, Britanik. Njihov brak završio se katastrofom. Antički istoričari tvrde da je Mesalina bila nimfomanka koja je redovno varala Klaudija - Tacit čak navodi da je Mesalina otišla toliko daleko prostituišući se da bi se takmičila u tome ko će imati više seksualnih partnera tokom jedne noći. Prema Tacitu, Mesalina je manipulisala Klaudijem, koristeći svoj uticaj za gomilanje ličnog bogatstva. Sve je kulminiralo kada se Mesalina 48. godine javno udala za svog ljubavnika Gaja Silija, dok je Klaudije bio u Ostiji. Nije jasno da li se prethodno razvela od Klaudija, a neki izvori navode da su Mesalina i njen ljubavnik nameravali da svrgnu cara. Iako nije jasno šta se zapravo dogodilo i koji su bili Mesalinini motivi, ona i Silije su na kraju pogubljeni a Klaudije je tražio od pretorijanaca da mu obećaju da će ga ubiti ako se ponovo oženi.

Ipak, Klaudije se ponovo oženio Agripinom Mlađom, Germanikovom ćerkom (čime je bila Klaudijeva bratanica i bliska rođaka) i Kaligulinom sestrom. Klaudije se nakon skandala sa Mesalinom osećao veoma nesigurnim. On je pripadao Klaudijevskoj grani porodice ali ne i Julijevcima. Štaviše, Klaudije nije imao jasnog naslednika, pošto je Britanik bio dečak. Agripina je bila jedna od preostalih Avgustovih potomaka a njen sin, Lucije Domicije Ahenobarb (budući imperator Neron) bio je jedan od poslednjih muških članova dinastije. Agripina je pokazivala velike ambicije, ona i njen sin mogli su poslužiti Klaudijevim neprijateljima da se okupe protiv njega. Klaudije se na brak odlučio da bi ponovo spojio dve grane carske porodice i okončao zavadu koja je postojala između Julijevaca i Klaudijevaca a koja je počela nakon Germanikove smrti 19. godine. Klaudije se oženio Agripinom 49., usvojio njenog sina Nerona.

Britanik i Neron imenovani su za zajedničke naslednike.

Smrt

Antički istoričari slažu se da je Klaudije otrovan, moguće pečurkama, i da je umro 13. oktobra 54. Ipak, izvori se ne slažu oko detalja, dok neki navode da se car nalazio u Rimu, drugi tvrde da je bio u mestu Sineusa, ali svi govore da je Klaudijeva supruga Agripina bila odgovorna za njegovu smrt. Klaudije je otvoreno počeo da žali zbog svojih loših brakova i možda nameravao da Britanika proglasi za jedinog naslednika, budući da se on bližio zrelom dobu. Agripina je imala motiv da ubije Klaudija, tako obezbeđujući presto svom sinu Neronu, pre nego što bi Britanik mogao da ojača i osigura svoja prava kao očev naslednik.

Klaudijev pepeo položen je u Avgustovom mauzoleju a senat i njegov naslednik, Neron, odmah su ga deifikovali.

Antički istoričari navode da je Klaudije bio velikodušan i jednostavan ali ga istovremeno opisuju kao krvožednog, okrutnog i sklonog da se brzo razgnevi, što je i sam Klaudije priznao, izvinjavajući se zbog svog temperamenta. Klaudije je opisan i kao čovek koga je bilo lako ubediti i kojim je bilo lako manipulisati. Međutim, neka preživela dela prikazuju Klaudija u drugom svetlu, kao inteligentnog, učenog, načitanog i savesnog administratora sa sklonošću ka detaljima i pravednosti. Ipak, njegova ličnost mahom ostaje enigmatična.

Klaudijevi naučni radovi

Isključenje iz javnog života pogodovalo je Klaudijevoj sklonosti za naukom, naročito istorijom i lingvistikom. Dok je još bio dečak Klaudije je započeo rad na rimskoj istoriji koju je otvorio ubistvom Julija Cezara, da bi zatim preskočio nekoliko godina i započeo je ponovo završetkom građanskog rata. Istorija je imala 43 poglavlja. Napisao je i dvadeset poglavlja o istoriji Etruraca i osam poglavlja istorije Kartagine. Nažalost, ni jedno od ovih dela nije sačuvano.

Takođe je predložio reformu rimskog alfabeta dodajući tri nova slova.

Vidi još

• Spisak rimskih careva
• Julijevsko-Klaudijevsko porodično stablo

Spoljašnje veze

• Klaudijev život (Svetonije; engleski prevod i latinski original)