Konoplja
Konoplja | |
---|---|
Naučna klasifikacija | |
Carstvo: | Plantae |
Kladus: | Tracheophytes |
Kladus: | Angiospermae |
Kladus: | Eudicotidae |
Kladus: | Rosids |
Red: | Rosales |
Porodica: | Cannabaceae |
Rod: | Cannabis L. |
vrste[1] | |
Cannabis sativa L. |
Konoplja (lat. Cannabis — „kanabis”)[2] je rod jednogodišnjih dikotiledonih biljaka iz familije Cannabaceae, koji uključuje više vrsta. Broj vrsta unutar roda je osporavan. Tri vrste mogu biti prepoznate: Cannabis sativa, Cannabis indica, i Cannabis ruderalis; C. ruderalis se može uključiti u C. sativa. Sve tri se mogu tretirati kao podvrste jedne vrste, C. sativa;[1][3][4][5] ili se C. sativa može uzeti kao pojedinačna nerazdeljena vrsta.[6] Veruje se da je poreklom iz centralne Azije, Kine i severozapada Himalaja, i već vekovima se koristi u industrijske, medicinske, duhovne i uživalačke svrhe.[7][8]
Svaka konoplja, pa i industrijska, sadrži psihoaktivni sastojak delta-9-tetrahidrokanabinol (∆9-THC, THC), u proseku oko 3%. Pretežan deo THC-a se nalazi u cvetnim vrhovima ženske biljke, dok muška biljka uglavnom nije psihoaktivna. U cvetovima ženskih biljaka gajenih za uživanje, taj nivo dostiže do 20-30%, dok je kod biljaka gajenih za industrijsku upotrebu, i do sto puta niži (ispod 0,3%).
Obično se pod nazivom industrijska konoplja podrazumeva konoplja koja se upotrebljava za dobijanje tkanina, dok se u uživalačke, duhovne i medicinske svrhe koriste posebne sorte, i to isključivo ženske biljke. Konoplja je poznata i po nazivima: kanabis (latinski), gandža (indijski), marihuana (španski naziv iz Meksika), trava (žargonski), itd.
Istorija konoplje
[uredi | uredi izvor]Istorija konoplje u pisanom obliku traje skoro 5000 hiljada godina, a evidentno je da su upotrebu konoplje ljudi beležili od početaka svoje pismenosti. Konoplja je jedna od prvih kultivisanih biljaka i smatra se da je upotreba konoplje stara koliko i poljoprivreda. U početku se najviše gajila zbog vlakana, a stari Kinezi su od nje pravili konopce, odeću i hartiju. Najranija pominjanja njenih psihoaktivnih svojstava mogu se naći u vedskom spisu Atharva-Veda, indijskom svetom spisu starom četiri hiljade godina.
Upotrebu konoplje na Balkanskim prostorima je još u 5. veku p. n. e. zabeležio Herodot:
Konoplja u njihovoj zemlji raste divlja, ali je Skiti i seju, a narodi Trakije od nje prave odeću. Skiti uzmu seme ove konoplje, uđu pod svoje šatore i bacaju ga na usijano kamenje, pa se ono dimi i stvara paru, kojoj nije ravno ni jedno parno kupatilo u celoj Grčkoj. Od te pare, Skiti su oduševljeni od veselja.
Poreklo imena
[uredi | uredi izvor]Reči raznih slovenskih naroda za konoplju (staroslovensko konoplia, rusko konoplя, češko konopi, poljsko konopie) su toliko slične, da ona zasigurno vuče poreklo iz zajedničke slovenske prapostojbine. Poznavanje reči nam ukazuje i na poznavanje biljke, pa tako etimologija može pomoći da se otkrije koliko dugo Sloveni poznaju konoplju, kada drugi, arheološki ili pisani, izvori nedostaju.
Adolf Pikte[9] smatra da su Grci prvi put preko Herodota čuli za konoplju, a da su od Tračana preuzeli tu reč: „Verovatno je, da su oni to ime primili od Tračana, skupa sa samom biljkom i to posle Herodotovog vremena. Posle toga, Grci su to ime preneli kao '’Kannabis’’, ili '’Kanabis’’ Rimljanima, od kojih je ona ušla u novolatinske jezike, da bi se ponovo srela sa slovenskim i germanskim rečima, donetim, bez sumnje, neposredno sa istoka.” U srpskom jeziku se srećemo još sa rečima kanap i konac, koje su nastale od istog korena kao i konoplja.
Vrste konoplje
[uredi | uredi izvor]Konoplja raste kao samonikla biljka, ali se takođe već nekoliko hiljada godina uzgaja širom planete, što je rezultovalo izuzetnom varijabilnošću vrste. Postoje tri varijante iste botaničke vrste:
- Cannabis sativa, koja je uzgajana u Evropi a zabeležio ju je 1753. godine definisavši je kao monotipsku biljku.
- Cannabis indica, biljka donesena iz Indije koju je Lamark 1783. godine prepoznao kao biološki različitu od sative.
- Cannabis ruderalis, biljka samonikla u jugoistočnim delovima centralne Azije, koju je početkom XX veka definisao ruski botaničar V. Janiševski, ostavljajući otvorenim pitanje radi li se o posebnoj vrsti ili o posebnom tipu.
U botanici postoje monotipski i politipski pristup klasifikaciji konoplje, koji se spore oko toga da li je reč o jednoj vrsti s brojnim varijacijama ili o više različitih vrsta s različitim svojstvima.
Upotrebe konoplje
[uredi | uredi izvor]Konoplja ima više različitih načina upotrebe: industrijsku, medicinsku, uživalačku i duhovnu.
Industrijska upotreba konoplje
[uredi | uredi izvor]Konoplja koja služi za industrijsku upotrebu se najčešće naziva industrijska konoplja. Ona se koristi u industriji radi izgrade konopaca, tkanine, platna, hartije, odeće, goriva, građevinskih materijala, itd. Odlikuje se veoma niskim nivoom glavnog opojnog sastojka, THC-a (obično ispod 0,3%).
Uzgoj i prerada konoplje je predstavljao sastavni deo modernih ekonomija sve do XIX veka. Konoplja je bila nezamjenjivi resurs u proizvodnji tkanina, u pomorstvu, u proizvodnji hrane, u građevinarstvu, u proizvodnji papira. Ali konoplja je, pred kraj XIX veka izgubila na svojoj konkurentnosti pred narastajućim industrijama pamuka i nafte. Krajem 20. veka, širi društveni interes za uzgoj industrijske konoplje najviše se ispoljava u zemljama Evropske unije i ona biva povremeno uključena u državne podsticaje ekološki održivoj proizvodnji.
Medicinska upotreba konoplje
[uredi | uredi izvor]Konoplja se kao lek upotrebljava preko 5000 godina.[10] 2740. godine p. n. e. je zabeležena prva upotrebe konoplje kao leka u Kini. Herbarijum kineskog cara Šen Nunga konoplju spominje kao biljku koja može biti delotvorna u lečenju malarije i konstipacije.
Danas se u medicini konoplja najčešće upotrebljava kao lek protiv stresa, gubitka apetita, mučnine izazvane hemoterapijom, radi ublažavanja posledica teških bolesti, itd.[11]
Uživalačka upotreba konoplje
[uredi | uredi izvor]O uživalačkoj ili rekreativnoj upotrebi konoplje se govori onda kada se ona upotrebljava zbog njenih opojnih dejstava a ne, na primer, radi dobijanja vlakana ili lečenja.[12] Konoplja se najčešće uživa putem pušenja, i to cvetovi ženske biljke. Ručno smotana cigareta od konoplje se naziva džoint, buksna ili sprava. Nakon duže i učestale rekreativne upotrebe konoplje može se javiti psihička zavisnost.[13]
Ritualna upotreba konoplje
[uredi | uredi izvor]O ritualnoj upotrebi konoplje se govori onda kada se ova biljka koristi u religiji u ritualne svrhe. Konoplja ima dugu istoriju ritualne upotebe u mnogim kultovima i religijama širom sveta. U Indiji se upotrebljava već vekovima u čast boga Šive. Rastafarijanci je smatraju svetom biljkom, a njeno uživanje verskim činom. U islamu su je koristili derviški (sufi) redovi. Neki istoričari smatraju da je upotrebljavana i u judaizmu i ranom hrišćanstvu[14].
Zakonski status konoplje
[uredi | uredi izvor]Ključno pitanje u zakonu se odnosi na razlikovanje tipova konoplje koji poseduju psihoaktivni sastojak THC od tipova konoplje koji ne poseduju THC. Zakonodavstvo većine zemalja u svetu zastupa monotipski pristup koji smatra da naglašena varijabilnost ipak ne dopušta definisanje različitih vrsta biljke. Uzgajivače konoplje direktno pogađa i obeshrabruje delovanje službi društvene kontrole zasnovano na poistovećivanju indijske i industrijske konoplje. Premda uzgajivači mogu razlikovati psihoaktivne primerke konoplje od industrijskih, jer strategije uzgoja variraju već od odabira sjemenki, preko načina sadnje, sve do vremenskog perioda sazrijevanja biljke, državne službe ne posvećuju preveliku pažnju razlikovanju. Biljka čije se mogućnosti i uzgoj danas sve više istražuju, u kontekstu održivog razvoja, neretko je predmet sistematskog uništavanja. Na primer, preko 90% konoplje koje su 1990-ih američke državne agencije (ponajviše DEA — Drug Enforsement Agency) zaplenile i uništile, otpada na nekultivisanu (divlju) konoplju koja uglavnom ne poseduje psihoaktivne sastojke[15]. Tako u „ratu protiv droga” uz primerke vrste koji su ciljani zbog psihoaktivnih sastojaka, kao kolateralna žrtva pada i industrijska konoplja.
Aktivizam
[uredi | uredi izvor]Kao reakcija na restriktivne zakone o konoplji u pojedinim državama, širom sveta se javlja niz protesta za dekriminalizaciju ili legalizaciju konoplje. Svetski marš konoplje je globalna manifestacija koja se prve subote maja meseca, svake godine održava u stotinama gradova širom planete. Cilj marša je ukidanje prohibicije konoplje i omogućavanje njene legalne medicinske, industrijske, uživalačke i duhovne upotrebe.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Geoffrey William Guy; Brian Anthony Whittle; Philip Robson (2004). The Medicinal Uses of Cannabis and Cannabinoids. Pharmaceutical Press. str. 74–. ISBN 978-0-85369-517-2.
- ^ Cannabis
- ^ „Classification Report”. United States Department of Agriculture. Pristupljeno 13. 2. 2017.
- ^ „Indica, Sativa, Ruderalis – Did We Get It All Wrong?”. The Leaf Online. 26. 1. 2015. Arhivirano iz originala 14. 02. 2017. g. Pristupljeno 13. 2. 2017.
- ^ „Species of Cannabis”. GRIN Taxonomy. Pristupljeno 13. 2. 2017.
- ^ „Cannabis sativa L.”. Plants of the World Online. Royal Botanic Gardens, Kew. Pristupljeno 17. 1. 2019.
- ^ A. ElSohly, Mahmoud (2007). Marijuana and the Cannabinoids. Humana Press. str. 8. ISBN 978-1-58829-456-2. Pristupljeno 2. 5. 2011.
- ^ M. Lambert, Didier (2009). Cannabinoids in Nature and Medicine. Wiley-VCH. str. 20. ISBN 978-3-906390-56-7. Pristupljeno 21. 8. 2018.
- ^ Navedeno prema: Les origines indo-europeennes, ou les Aryas primitifs, par Adolphe Pictet, Tome premier, Paris, 1877. c. 386—395.
- ^ BBC NEWS | Programmes | Panorama | Timeline: the use of cannabis, Pristupljeno 5. april 2013.
- ^ Internationale Arbeitsgemeinschaft Cannabis als Medizin Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. септембар 2013), Приступљено 5. април 2013.
- ^ N. Dubreta: Konoplja — sociološki aspekti uzgoja i upotrebe
- ^ „Forum za podršku u oporavku — Index page[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 27. 09. 2007. г. Приступљено 06. 01. 2008. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ „Cannabis linked to Biblical healing”. BBC. 3. 1. 2003. Приступљено 3. 7. 2007.
- ^ Наведено према: N. Dubreta: Konoplja — sociološki aspekti uzgoja i upotrebe
Литература
[uredi | uredi izvor]- Deitch, Robert (2003). Hemp: American History Revisited: The Plant with a Divided History. Algora Pub. ISBN 978-0-87586-206-4.
- Earleywine, Mitchell (2005). Understanding Marijuana: A New Look at the Scientific Evidence. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-513893-1.
- Emmett, David; Graeme Nice (2009). What you need to know about cannabis: understanding the facts. Jessica Kingsley Publishers. ISBN 978-1-84310-697-5.
- Hulsewé, A. F. P. (1979). China in Central Asia: The Early Stage 125 BC — AD 23: an annotated translation of chapters 61 and 96 of the History of the Former Han Dynasty. E. J. Brill, Leiden. ISBN 90-04-05884-2.
- Geoffrey William, Guy; Brian Anthony Whittle; Philip Robson (2004). The medicinal uses of cannabis and cannabinoids. Pharmaceutical Press. ISBN 978-0-85369-517-2.
- Holland, Julie M.D. (2010). The Pot Book: A Complete Guide to Cannabis: Its Role in Medicine, Politics, science, and culture. Park Street Press. ISBN 978-1-59477-368-6.
- Iversen, Leslie L (2008). The science of marijuana (2nd izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-532824-0.
- Jenkins, Richard (2006). Cannabis and Young People: Reviewing the Evidence. Jessica Kingsley. ISBN 978-1-84310-398-1.
- Lambert, Didier M (2008). Cannabinoids in Nature and Medicine. Wiley-VCH. ISBN 978-3-906390-56-7.
- Mallory, J. P. and Victor H. Mair (2000). The Tarim Mummies: Ancient China and the Mystery of the Earliest Peoples from the West. Thames & Hudson, London. ISBN 0-500-05101-1.
- Roffman, Roger A; Robert S. Stephens (2006). Cannabis Dependence: Its Nature, Consequences, and Treatment. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81447-8.
- Russo, Ethan; Melanie Creagan Dreher; Mary Lynn Mathre (2004). Women and Cannabis: Medicine, Science, and Sociology. Haworth Press. ISBN 978-0-7890-2101-4.
- Solowij, Nadia (1998). Cannabis and Cognitive Functioning. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-59114-0.