Konstantin Makroduka
| Konstantin Makroduka | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | nepoznat |
| Datum smrti | 30. maj 1185 |
| Mesto smrti | Konstantinopolj, |
Konstantin Duka (grčki: Κωνσταντινος Δουκας; umro 30. maja 1185), zvan Makroduka (Μακροδουκας, „Visoki Duka“, verovatno je bio nadimak koji mu je dodelio Nikita Honijat[1]), bio je vizantijski plemić.
Život
[uredi | uredi izvor]Iako istaknuta ličnost u kasnom komninskom periodu, nemoguće je utvrditi njegovo porodično poreklo ili njegove veze sa dinastijom Duka iz 11. veka.[1] Prvi put je posvedočen u dokumentima koji datiraju iz 1166. godine, gde već nosi visoki dvorski čin paniperevasta i sevastokratora i povezan je sa vladajućom dinastijom brakom sa ćerkom sevastokratora Isaka Komnina i bratanicom cara Manojla I Komnina (r. 1143. –1180). Makroduka se zatim pojavljuje 1170. i 1176. godine, kada je pratio cara Manojla I u njegovim pohodima protiv Turaka Seldžuka.[1]
Pod Andronikom I Komninom (r. 1183–1185), Makroduka je u početku uživao carevu naklonost i uzdigao se do ranga panipersevasta. Međutim, nakon pobune Makrodukinog nećaka Isaka Komnina, koji se proglasio za cara na Kipru, on je uhapšen zajedno sa ostalim rođacima pobunjenika, optužen za izdaju i osuđen 30. maja na smrt kamenovanjem. Pošto je preživeo kamenovanje, odvučen je u Manganu, gde je raskomadan.[2]
Porodica
[uredi | uredi izvor]Konstantin Makroduka se oženio Anom Komnin, ćerkom Isaka Komnina 1166. Imali su najmanje jednu ćerku, Zoju Duka, koja se udala za Jovana Anđela.[3]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v Polemis 1968, str. 192.
- ^ Polemis 1968, str. 192–193.
- ^ Polemis 1968, str. 193.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London: The Athlone Press. OCLC 299868377.
- Stiernon, Lucien (1965). „Notes de titulature et de prosopographie byzantines: Sébaste et gambros”. Revue des études byzantines (na jeziku: francuski). 23: 222—243. doi:10.3406/rebyz.1965.1349.
