Константин Макродука
| Константин Макродука | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | непознат |
| Датум смрти | 30. мај 1185 |
| Место смрти | Константинопољ, |
Константин Дука (грчки: Κωνσταντινος Δουκας; умро 30. маја 1185), зван Макродука (Μακροδουκας, „Високи Дука“, вероватно је био надимак који му је доделио Никита Хонијат[1]), био је византијски племић.
Живот
[уреди | уреди извор]Иако истакнута личност у касном комнинском периоду, немогуће је утврдити његово породично порекло или његове везе са династијом Дука из 11. века.[1] Први пут је посведочен у документима који датирају из 1166. године, где већ носи високи дворски чин панипереваста и севастократора и повезан је са владајућом династијом браком са ћерком севастократора Исака Комнина и братаницом цара Манојла I Комнина (р. 1143. –1180). Макродука се затим појављује 1170. и 1176. године, када је пратио цара Манојла I у његовим походима против Турака Селџука.[1]
Под Андроником I Комнином (р. 1183–1185), Макродука је у почетку уживао цареву наклоност и уздигао се до ранга паниперсеваста. Међутим, након побуне Макродукиног нећака Исака Комнина, који се прогласио за цара на Кипру, он је ухапшен заједно са осталим рођацима побуњеника, оптужен за издају и осуђен 30. маја на смрт каменовањем. Пошто је преживео каменовање, одвучен је у Мангану, где је раскомадан.[2]
Породица
[уреди | уреди извор]Константин Макродука се оженио Аном Комнин, ћерком Исака Комнина 1166. Имали су најмање једну ћерку, Зоју Дука, која се удала за Јована Анђела.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Polemis 1968, стр. 192.
- ^ Polemis 1968, стр. 192–193.
- ^ Polemis 1968, стр. 193.
Литература
[уреди | уреди извор]- Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London: The Athlone Press. OCLC 299868377.
- Stiernon, Lucien (1965). „Notes de titulature et de prosopographie byzantines: Sébaste et gambros”. Revue des études byzantines (на језику: француски). 23: 222—243. doi:10.3406/rebyz.1965.1349.
