Konstantin Paleolog (sevast)
Konstantin Paleolog (srednjegrčki: Κωνσταντίνος Παλαιολόγος) je bio vizantijski aristokrata iz sredine 12. veka – brat velikog eteriarha Georgija Paleologa.[1]
Podaci o Konstantinu Paleologu su izuzetno oskudni: njegovo ime je posvedočeno u registrima sinoda održanih 12. i 13. maja 1157. i 6. marta 1166. godine, gde se pojavljuje samo sa titulom pansevast sevast (najsvetliji sevast) i nazvan je kao brat velikog eteriarha Georgija Paleologa[2], iz čega proizilazi da je Konstantin bio sin sevasta Aleksija Paleologa i njegove žene Ane Komnin.[3]
Uprkos visokoj počasnoj tituli pansevast sevast, sa kojom je Konstantin posvedočen, izvori ne sadrže podatke o bilo kakvim vojnim ili dvorskim funkcijama koje bi on mogao da obavlja, a koje bi odgovarale njegovom visokom činu i prisustvu na važnim događajima kao što su carski sabori.[4]
Pretpostavlja se da je Konstantin Paleolog bio dopisnik Mihaila Glike, od kojeg je dobio četiri omilije posvećene Svetom pismu. Prvi od njih nosi posvetu Pansevast sevast kir Konstantin Paleolog.[5]
Postoje mišljenja da je Konstantin Paleolog vlasnik dva olovna pečata sa likom Svetog Đorđa i metričkim natpisom u legendi, čiji se jedan pečat čuva u Vogtovom muzeju umetnosti.[6]
Konstantin Paleolog se poistovećuje sa adresatom opismusa – dela prepiske anonimnog atinskog monaha iz prve polovine 12. veka, sadržanog u kodeksu Atos Pantokrator 120.U pitanju je pismo (br. 17) upućeno monahu sevastu Konstantinu Paleologu. Njegov prepis je sadržan u tzv. Codex Vindobonensis philol. gr. 321. iz druge polovine XIII veka gde je pisar njegovo autorstvo pripisivao Mihailu Pselu. Iz sadržaja pisma se razume da je Konstantin Paleolog bio monah na ostrvu Plati.[7] Pretpostavlja se da je završio svoj život kao monah na ovom ostrvu.[8]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Polemis 1968, pp. 156; Cheynet & Vannier 1986, 19. — Constantin Paléologue.
- ^ Stiernon 1965, pp. 233, 234; Cheynet & Vannier 1986, 19. — Constantin Paléologue.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, 19. — Constantin Paléologue.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, 19. — Constantin Paléologue.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, 19. — Constantin Paléologue.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, 19. — Constantin Paléologue.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, 15. — Constantin Paléologue; Gautier 1977, pp. 100-101(Le lettre 9)
- ^ Cheynet & Vannier 1986, 19. — Constantin Paléologue.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- (jezik: francuski) Cheynet, Jean-Claude; Vannier, Jean-François (1986). Les premiers paléologues. Études Prosopographiques (online), Byzantina Sorbonensia, 5. Paris: Éditions de la Sorbonne (published online 4 septemvri 2017),. doi:10.4000/books.psorbonne.1939. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć), ISBN 9782859441104, online ISBN 9782859448295,. doi:10.4000/books.psorbonne.1927. Nedostaje ili je prazan parametar|title=(pomoć), poseten na 20 юni 2022 - (jezik: francuski) Gautier, Paul (1977). Un recueil de lettres faussement attribué à Michel Psellos. – Revue des études byzantines, 35, 99 – 106,. doi:10.3406/rebyz.1977. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć).2067, ISSN 0771-3444 - (jezik: engleski) Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London: The Athlone Press, OCLC 299868377
- (jezik: francuski) Stiernon, Lucien (1965). Notes de titulature et de prosopographie byzantines: Sébaste et gambros. – Revue des études byzantines, 23, 222 – 243,. doi:10.3406/rebyz.1965.1349. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć), ISSN 0771-3444
