Korei
| Korei | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 342. p. n. e. |
| Datum smrti | 27. mart 215. p. n. e. (127 godina) |
| Grob | Kataoka no Umasaka no misasagi (Nara) |
| Car Japana | |
| Period | 290. p. n. e. – 215. p. n. e.[1] |
| Prethodnik | Koan |
| Naslednik | Kogen |
Korei (孝霊天皇 Kōrei-tennō); poznat i kao Ojamatonekohikofutoni no Mikoto, bio je sedmi car Japana.[2][3] Smatra se da je vladao od 290. p. n. e. do 215. p. n. e.[4][5]
O vladaru[uredi | uredi izvor]
Današnji istraživači sumnjaju u postojanost devet careva Japana, u koje spada i Korei, pa ih klasifikuju u tz. mitološke careve, sve do Sudžina nakon čega dolaze vladari sa čvršćim dokazima postojanja.[6] Ime „Korei“ je posthumno ime koje se po japanskom običaju dodeljuje posle smrti.[7]
Istoričari svrstavaju Koreija u tz. mitološke vladare jer čvrstih dokaza o njegovom životu i vladavini ne postoje i malo toga se zna o njemu.[8] U zapisima Kodžiki i Nihon šoki ostalo je sačuvano ime i genelogija vladara. Veruje se da je bio sin cara Koana i majke Ošihime koja je bila ćerka Ametarashihiko kunio šihito no Mikoto.[9] Iako nema jačih dokaza da je ovaj vladar zaista vladao, Japanci su tradicionalno prihvatili njegovo postojanje održavajući mesto koje se smatra njegovim grobom (carski misasagi).[10]
U Kodžikiju je ostalo zabeleženo da je u toku vladavine cara Koreija provincija Kibi bila osvojena.[11]
Džien, japanski pesnik, pisac i budistički monah iz 12. veka ostavio je zapis da je Korei bio najstariji sin cara Koana i da je vladai iz palate Ihoto-no-mija u Kurodi, kasnije deo provincije Jamato.[12]
Korei je posthumno ime. Ipak sugeriše se da je to ime izvedeno iz kineske forme i može se povezati sa budizmom koji je kasnije došao u Japan, što govori da je taj naziv dodeljen dosta kasnije, verovatno u vreme kada je Kodžiki napisan.[10]
Pravo mesto gde je sahranjen car Koan ni danas nije poznato[2] pa se umesto toga tradicionalno poštuje u šintoističkom hramu (misasagi) Nari. Tamo je i njegov zvanični mauzolejum Kataoka no Umasaka no misasagi.[13]
Supruge i deca[uredi | uredi izvor]
Carica: Kuvaši-hime (細媛命), ćerka Šiki no Agatanuši Ome (磯城県主大目)
- Princ Ojamatonekohikokunikuru (大日本根子彦国牽尊) (car Kogen)
Kasuga no Ćićihajamavakahime (春日之千千速真若比売)
- Princeza Chichihayahime (千千速比売命)
Jamato no Kunikahime (倭国香媛), ćerka Vaćicumi (和知都美命)
- Princeza Jamatototohimomosohime (倭迹迹日百襲媛命), sahranjena u Hašihaki (humka)
- Princ Kibicuhiko no mikoto (吉備津彦命), predak klana Kibi
- Princeza Jamatototovakajahime (倭迹迹稚屋姫命)
Haeirodo (絙某弟), mlađa sestra Jamato no Kunikahime
- Princ Hikosašima (彦狭島命)
- Princ Vakatehiko (稚武彦命), predak klana Kibi
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ "Genealogy of the Emperors of Japan" at Kunaicho.go.jp; retrieved 2013-8-28.
- ^ a b Imperial Household Agency (Kunaichō): 孝霊天皇 (7); retrieved 2013-8-22.
- ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon, pp. 5–6 na sajtu Gugl knjige; Brown, Delmer M. (1979). Gukanshō, pp. 252; Varley, H. Paul. (1980). Jinnō Shōtōki, pp. 90–92;
- ^ Ponsonby-Fane, Richard. (1959). The Imperial House of Japan, pp. 30.
- ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Kōrei Tennō" in Japan Encyclopedia. str. 561 na sajtu Gugl knjige
- ^ Yoshida, Reiji. "Life in the Cloudy Imperial Fishbowl," Japan Times. March 27, 2007; retrieved 2013-8-22.
- ^ Brinkley, Frank. (1916). A History of the Japanese People from the Earliest Times to the end of the Meiji Era, na sajtu Gugl knjige
- ^ Kelly, Charles F. "Kofun Culture," Japanese Archaeology. April 27, 2009.
- ^ Varley 1980, str. 90
- ^ a b Aston 1896, str. 146–147
- ^ Chamberlain, Basil. (1919). The Kojiki, pp. 196.
- ^ Brown & Ishida 1979, str. 252; p. Varley. str. 90.
- ^ Ponsonby-Fane. str. 418.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Aston, William George. (1896). Nihongi: Chronicles of Japan from the Earliest Times to A.D. 697. London: Kegan Paul, Trench, Trubner. OCLC 448337491
- Brown, Delmer Myers; Ishida, Ichirō (1979). The Future and the Past: A Translation and Study of the Gukanshō, an Interpretative History of Japan Written in 1219. Berkley: University of California Press. ISBN 978-0-520-03460-0. OCLC 251325323.
- Chamberlain, Basil Hall. (1920). The Kojiki. Read before the Asiatic Society of Japan on April 12, May 10, and June 21, 1882; reprinted, May, 1919. OCLC 1882339
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Ponsonby-Fane, Richard Arthur Brabazon (1959). The Imperial House of Japan. Ponsonby Memorial Society. OCLC 194887.
- Titsingh, Isaac (1834). Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.
- Varley, H. Paul (1980). A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04940-5. OCLC 59145842.
| Normativna kontrola: Ljudi |
|---|
