Pređi na sadržaj

Korisnik:Anka Petrović/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Geteov akvarel (1809)
Geteov akvarel (1809)

Simbolika boja (eng. color symbolism) u umetnosti i antropologiji odnosi se na upotrebu boje kao simbola u različitim kulturama. Velika je raznolikost u korišćenju boja i njihovoj povezanosti između kultura[1], pa čak i unutar iste kulture u različitim vremenskim periodima.[2] Različitost u simbolizmu boja javlja se zato što se značenje boja i simbolizam javljaju na individualnoj, kulturološkoj i univerzalnoj osnovi. Simbolika boja takođe zavisi od konteksta i pod uticajem promena tokom vremena.[3] Simbolične predstave verskih koncepata ili članaka mogu da sadrže određenu boju sa kojom je koncept ili objekat povezan. [4] Postoje dokazi koji ukazuju da su boje korišćene u tu svrhu već 90.000 godina pre nove ere.

Među najprimitivnijim ljudima postoje samo dva pojma o boji, bela boja predstavlja svetlo dana za razliku od crne koja predstavlja tamu i noć.

U drevnim vremenima favorizovana su crna, bela i crvena boja.[5] Crvena boja nosi značenje obojene tkanine, crna asocira na prljavo i neobojeno platno, a bela na neobojeno i čisto platno. Društvene norme i sistemi predstavljanja vrteli su se oko ovih vrednosti sve do srednjeg veka.[6]

U srednjem veku, upotreba boja podelila je katoličku crkvu. Mišel Pasturo karakteriše kao „hromofobe“ one koji, poput Bernarda od Klervoa, veruju da boje predstavljaju podlu materiju i da su beskorisna veština koju je čovek dodao u stvaranje. Oni potiskuju ukrašavanje mesta, knjiga, odeće i kultnog posuđa. Naprotiv, postoje i drugi, 'hromofili' kao što su opat Suger, koji asimiliraju boje sa svetlošću, a samim tim i sa Duhom i promovišu njenu upotrebu.[7] Ovde je 'boja' suprotstavljena beloj, crnoj ili sivoj. Bela boja je božanstvena.[8] Od kraja XII veka preovlađuju branioci upotrebe boja. Glavne srednjovekovne boje (bela, žuta, crvena, zelena, plava i crna) rasprostranjene su u odeći i u crkvama.

Zajednička udruženja[uredi | uredi izvor]

Crvena[uredi | uredi izvor]

Crvena boja je primarna boja u svim modelima prostora u boji. Često je povezana sa ljubavlju, strašću i požudom, ali i opasnošću. Često se koristi u relaciji sa Danom zaljubljenih. [9] Takođe se može koristiti da bi se označila opasnost ili upozorenje, ali je takođe povezana sa važnošću. Na primer, koristi se za znake opasnosti[10] i vatrogasna vozila. [11] U Kini, crveno se često koristi za simbolizaciju sreće i koristi se za mnoge praznike ili venčanja. [12]

Plava[uredi | uredi izvor]

Plava je primarna boja u svim modelima prostora u boji.To je boja okeana i neba; često simbolizuje mir, stabilnost, nadahnuće, mudrost ili zdravlje. [13] Može da bude smirujuća boja i simbolizuje pouzdanost. [14] U katoličkoj crkvi, Devica Marija je najčešće prikazana u plavom, da simbolizuje da je božanskom naklonošću. [15] Plava se naširoko koristi za odeću ili spavaće sobe za dečake, mada je razlog što je plava toliko povezana sa dečacima tema diskusija. [16] Plava takođe može da znači tugu u većini kultura. Može se povezati i sa životom.

Žuta[uredi | uredi izvor]

Žuta je primarna boja u mnogim modelima prostora u boji, a sekundarna u svim ostalim. To je boja koja je često povezana sa suncem ili radošću. [17] Ponekad se koristi u kontekstu sa kukavičlukom ili strahom, tačna fraza "žuto-trbuh". [18] Deca imaju tendenciju da vole ovu boju i koristi se za prodaju proizvoda deci. [19] Takođe se koristi za školske autobuse i taksi vozila, jer je tako svetla, primetna boja. [20]

Zelena[uredi | uredi izvor]

Zelena je primarna boja u mnogim modelima prostora u boji, a sekundarna u svim ostalim. Najčešće se koristi za predstavljanje prirode, izlečenja, zdravlja, omladine ili plodnosti, jer je to tako dominantna boja u prirodi. Može biti veoma opuštajuća boja [21], ali se takođe koristi u SAD da simbolizuje novac, pohlepu, bolest ili ljubomoru. [22][16 ] Reći da je neko "zelen" znači da je neiskusan ili nov.[23] .

Crna[uredi | uredi izvor]

Crna je primarna boja u svim modelima prostora u boji. U zapadnoj kulturi, ona se smatra negativnom bojom i obično simbolizuje smrt, tugu ili zlo, ali i depresiju.[24] Ljudi često nose crno zbog žalosti, mada ova praksa nije rasprostranjena kao što je bila u prošlosti.[25]

Bela[uredi | uredi izvor]

Bela je primarna boja u svim modelima prostora u boji. Ona najčešće simbolizuje savršenstvo, veru, nevinost, mekoću i čistoću. [26] Mlade često nose bele haljine da simbolizuju čistoću.[27]

Roze[uredi | uredi izvor]

Roze je sekundarna ili tercijarna boja u mnogim modelima prostora u boji. Povezana je sa nežnošću, slatkoćom i ljubavlju.[28] Postoji urbana legenda da je roze boja bila muška pre sredine XX veka, na osnovu dokaza o konfliktnim tradicijama pre otprilike 1940. Del Guicid (2012) tvrdi da je roze-plavo rodno kodiranje uglavnom dosledno u Velikoj Britaniji i SAD od kada se pojavilo oko 1890. godine.

Simbolika boja u marketingu[uredi | uredi izvor]

Boja igra važnu ulogu u postavljanju očekivanja za proizvod i prenošenju njegovih ključnih karakteristika.[29] Boja je drugi najvažniji element koji omogućava potrošačima da identifikuju pakovanje brenda.[30]

Marketinški stručnjaci za proizvode sa međunarodnim tržištem se kreću kroz varijacije simbolike boja između kultura ciljanim oglašavanjem. Proizvođač automobila, Folksvagen, pokrenuo je reklamu u Italiji sa crnom ovcom usred većeg stada koja simbolizuje one koji poseduju VV Golf kao nekog jedinstvenog i samouverenog među gomilom drugih koji nisu. U nekoliko kultura širom sveta, crna ovca predstavlja izopštenika i doživljava se kao nešto nepoželjno. U Italiji, crna ovca predstavlja samopouzdanje i nezavisnost.

Stado crnih i belih ovaca koje pasu.
Stado crnih i belih ovaca koje pasu.

Postoje mnoge dodatne varijacije u simbolici boja između kultura. Hladnoća je simbolizovana plavom u istočnoj Aziji, SAD i Švedskoj, dok je toplina simbolizovana žutom u SAD i plavom u Holandiji. Ponekad su značenja boja u oštroj suprotnosti preko geografskih granica, što zahteva da proizvodi koji se prodaju određenim demografskim kategorijama uzmu u obzir te promene na različitim tržištima. Na primer, ženstvenost je simbolizovana plavom u Holandiji i ružičastom u SAD, dok je muškost simbolizovana plavom u Švedskoj i SAD, a crvenom u Velikoj Britaniji i Francuskoj.[29] U nekim slučajevima se konstruiše simbolika boja u marketingu. Za kompanije čiji su proizvodi definisani imenom njihove boje, njihova prodaja je podložna simbolici i asocijaciji na to ime. U jednom primeru, kompanija koja prodaje boju pod nazivom „sigurno bela“ je više nego udvostručila svoju prodaju preimenovanjem iste boje u „drevnu svilu“.[30]

Konceptualizacije boja međukulturalno[uredi | uredi izvor]

Simbolika boja se vremenom menjala. Između V i XVII veka, boja je u velikoj meri bila povezana sa verskim kontekstom. Plava je bila simbol neba, a bela čistoća. Danas je čistoća još uvek simbolizovana belom u Australiji i SAD, ali plavom u drugim zemljama poput Indije. Slično, crkva je uticala na percepciju boja poput grimizne i ljubičaste. Uglavnom zbog toga što su se boje za ove boje mogle dobiti samo od dragocenih pigmenata, religiozne ličnosti poput Madone, kardinala i Device viđene su u grimiznoj i ljubičastoj boji.

Katolički nadbiskup i kardinal u horskoj odeždi.
Katolički nadbiskup i kardinal u horskoj odeždi. Biskupi tradicionalno nose ljubičastu, a kardinali crveno.

Danas ljubičasta simbolizuje zlo i neverstvo u Japanu, ali isto simbolizuje plava u istočnoj Aziji i žuta u Francuskoj. Pored toga, sveta boja hinduističkih i budističkih monaha je narandžasta.

Grupa mladih budističkih monaha u Kambodži.
Grupa mladih budističkih monaha u Kambodži. Narandžasta, koja simbolizuje prosvetljenje, važna je boja u budizmu.


Narandžasta, koja simbolizuje prosvetljenje, važna je boja u budizmu. Renesansa je takođe bila vreme u kome su crna i ljubičasta bile boje žalosti. Danas je žaljenje ili smrt simbolizovano belom u istočnoj Aziji, crnom u SAD i plavom u Iranu, dok je sreća simbolizovana belom u Australiji i Novoj Zelandiji, a žutom u Kini.[29]

Postoji opšte neslaganje oko toga da li su reakcije na boju i njenu simboliku rezultat kulturološke uslovljenosti ili instinkta. Nekoliko studija je zaključilo da je boja deo procesa društvenog učenja zbog značajne simbolike unutar kulture. Visok kvalitet i pouzdanost simbolizuje plava u SAD, Japanu, Koreji i zelena i žuta u Kini - kao i ljubičasta u Kini, Južnoj Koreji i Japanu. Zbog ovih varijacija, kritični znaci variraju u različitim kulturama. Znakovi upozorenja su različito kodirani jer je opasnost simbolizovana zelenom u Maleziji i crvenom u SAD i Meksiku. Ista zelena boja simbolizuje zavist u Belgiji i SAD, ali zavist simbolizuje žuta u Nemačkoj i Rusiji, a ljubičasta u Meksiku. Čak se i boje koje označavaju snažne emocije razlikuju. Ljubav je simbolizovana zelenom u Japanu, crvenom i ljubičastom u Kini, Koreji, Japanu i SAD. Nesreću simbolizuje crvena u Čadu, Nigeriji i Nemačkoj. U Kini, Danskoj i Argentini sreća je simbolizovana crvenom bojom. Tradicionalna svadbena boja je crvena u Kini, a bela u SAD. U Indiji crvenom bojom simbolizuju ambiciju i želju.[29]

Jedan primer u kojem različite konceptualizacije boje mogu dovesti do zabune je bojenje dolazećih ili opadajućih trendova na finansijskim tržištima; dok se u većini sveta zelena ili plava koristi za označavanje dolazećeg trenda, a crvena za označavanje opadajućeg trenda, u kontinentalnoj Kini, Japanu, Južnoj Koreji i Tajvanu je obrnuto. Ova konfuzija često dovodi do toga da zapadni mediji koriste netačne ili obrnute slike naslova da prate izveštaje o velikom ekonomskom usponu ili padu na azijskom tržištu.[31]

Boje u ezoterizmu[uredi | uredi izvor]

Analogije i korespondencije; sinestezija[uredi | uredi izvor]

Boje i geometrijske figure[uredi | uredi izvor]

Kandinski uspostavlja korelaciju između tri elementarna geometrijska oblika i tri osnovne boje: žuti trougao, crveni kvadrat i plavi krug. Johanes Iten i Paul Kle su izgradili slične analogije.

Boje i drago kamenje[uredi | uredi izvor]

Drago kamenje: dijamant (bezbojan), smaragd (zelena), rubin (crvena) i safir (plava).

Fino kamenje: akvamarin (bledo plavo-zelena), ametist (ljubičasta), citrin (žuta), gorski kristal (bezbojan), topaz (providna, svetlo ka tamno žutoj), turmalin (zelena, plava , braon ili bledo crvena), cirkon (bezbojan, plava, bledo zelena, braon, itd.).

Boje i planete[uredi | uredi izvor]

Svaka planeta ima svoju boju. Sunce: žuta, zlatna; Mesec: bela, srebrna; Mars: crvena, boja rđe; Merkur: narandžasta, boja žive; Venera: zelena, bakarna; Jupiter: plava, boja kalaja; Saturn: crno, boja olova.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pre nego što je bio široko proučavan u naučnom kontekstu, o simbolici boja su teoretisali radoznali pojedinci iz drugih humanističkih nauka. Ovi rani teoretičari uključuju nemačkog pisca Johana Volfganga fon Getea (u njegovoj Teoriji boja[32]) i ruskog apstraktnog umetnika Vasilija Kandinskog (između ostalog u delu O duhovnom u umetnosti[33]). Iako su rasprave o bojama poput ovih često nenaučne (na primer, Kandinski je bio pod jakim uticajem teozofije), povremeno nailaze na rezonancu sa umetnicima, filozofima i drugima koji rade na „mekšim“ temama.

U drevnim vremenima favorizovana su crna, bela i crvena boja.[34] Crvena boja nosi značenje obojene tkanine. Crna asocira na prljavo i neobojeno platno, a bela na neobojeno i čisto platno. Društveni kodovi i sistemi predstavljanja vrteli su se oko ovih vrednosti sve do srednjeg veka.[35]

U srednjem veku, upotreba boja podelila je katoličku crkvu. Mišel Pasturo karakteriše kao „hromofobe“ one koji, poput Bernarda od Klervoa, veruju da boje predstavljaju podlu materiju i da su beskorisna veština koju je čovek osmislio. Oni potiskuju ukrašavanje mesta, knjiga, odeće i kultnog posuđa. Naprotiv, postoje i drugi, 'hromofili' kao što su opat Suger, koji asimiliraju boje sa svetlošću i promovišu njenu upotrebu. [36] Od kraja XII veka preovlađuju branioci upotrebe boja. Glavne srednjovekovne boje (bela, žuta, crvena, zelena, plava i crna) rasprostranjene su u odeći i u crkvama.

U to vreme, hrišćanstvo je duboko uticalo na simboliku boja: bela je izražavala čistoću, poniznost i liberalnost. Crna postaje odraz smirenja i pokajanja od IX veka, postajući obavezna boja monaške odeće. Plava boja, koja se ranije smatrala samo varijantom crne, dobija autonomno značenje krajem XI veka: svetloplava boja je prikazana u Bogorodičinom vencu,[37] i postala je simbol spokoja i iskrenosti. Žuta, boja koja je i zlato i zli sumpor, povezuje se sa bolešću, opadanjem (žuta je boja koja umire, dosadna i tužna u poređenju sa zlatom ili sunčevom svetlošću, izvor energije i života), izdajom, bojom Judine haljine).[38] Zelena, simbolizuje nestabilnost (povezanu sa ljubavlju, detinjstvom, srećom i slučajnošću), boju islama ili boju đavola od XII. veka, tako da je predstavljala prirodu među romantičarima. Crna, simbol mraka i smrti, postala je „boja mode“ od XIV. do XVI. veka i bila je kraljevska boja do sredine XVII. veka. Iako se i dalje povezuje sa vradžbinama i žalovanjem, crna je usvojena na svim evropskim sudovima nakon raskošnih zakona koji zabranjuju rimskim aristokratama da nose obojenu odeću koja se smatrala razmetljivom kada je nastupila crna smrt.[39] Anonimni sonet je sažimao svu simboliku koju su boje dostigle u Zlatno doba, oko 1593.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Boja

Spisak boja

Vid u boji

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Smith, N. S.; Whitfield, T. W. A.; Wiltshire, T. J. (april 1990). „The accuracy of the NCS, DIN, and OSA-UCS colour atlases”. Color Research & Application (na jeziku: engleski). 15 (2): 111—116. doi:10.1002/col.5080150209. 
  2. ^ Birren, Faber (2006). Color psychology and color therapy : a factual study of the influence of color on human life. [Whitefish, MT]: Kessinger Publishing. ISBN 1-4254-2410-4. OCLC 74452551. 
  3. ^ Feisner, Edith Anderson (2016). Color studies. Ronald Reed (3rd edition izd.). [New York]. ISBN 978-1-5013-0336-4. OCLC 1053938255. 
  4. ^ „Encyclopaedia Britannica” (na jeziku: engleski). doi:10.1163/9789004337862_lgbo_com_050367. 
  5. ^ dir., Villard, Laurence, (2002). Couleurs et vision dans l'Antiquité classique (na jeziku: francuski). Presses universitaires de Rouen. ISBN 2-87775-336-0. OCLC 638812024. 
  6. ^ Michel., Pastoureau, (2014). Le petit livre des couleurs (na jeziku: francuski). Edition du Panama. ISBN 978-2-7578-4153-2. OCLC 1029024137. 
  7. ^ Pastoureau, Michel (1999). „Le temps mis en couleurs : des couleurs liturgiques aux modes vestimentaires (XIIe-XIIIe siècles)”. Bibliothèque de l'école des chartes (na jeziku: francuski). 157 (1): 111—135. ISSN 0373-6237. doi:10.3406/bec.1999.450962. 
  8. ^ 1804-1876., Portal, Frédéric, baron de, (1979). Des couleurs symboliques dans l'antiquité, le moyen-aĝe et les temps modernes (na jeziku: francuski). Éditions de la Maisnie. ISBN 2-85707-004-7. OCLC 9855320. 
  9. ^ „valentine - Google pretraga”. www.google.com. Pristupljeno 2022-05-15. 
  10. ^ „Road vertical signs. Variable message traffic signs: Product standard” (na jeziku: engleski). doi:10.3403/03263875u. 
  11. ^ „Why are fire trucks red?”. www.rocklandfirefighters.org. Pristupljeno 2022-05-15. 
  12. ^ „Color Symbolism in Chinese Culture: What do Traditional Chinese Colors Mean?”. Color Meanings (na jeziku: engleski). 2015-01-16. Pristupljeno 2022-05-15. 
  13. ^ „Meaning of The Color Blue |”. Bourn Creative (na jeziku: engleski). 2011-01-15. Pristupljeno 2022-05-15. 
  14. ^ „Blue Color Meaning: The Color Blue Symbolizes Trust and Loyalty”. Color Meanings (na jeziku: engleski). 2013-03-01. Pristupljeno 2022-05-15. 
  15. ^ „Why is the Blessed Virgin Mary always wearing blue?”. Aleteia — Catholic Spirituality, Lifestyle, World News, and Culture (na jeziku: engleski). 2017-06-24. Pristupljeno 2022-05-15. 
  16. ^ published, Natalie Wolchover (2012-08-01). „Why Is Pink for Girls and Blue for Boys?”. livescience.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  17. ^ „Yellow”. www.colormatters.com. Pristupljeno 2022-05-15. 
  18. ^ „Yellow-bellied - Definition, Meaning & Synonyms”. Vocabulary.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  19. ^ „Meaning of The Color Yellow |”. Bourn Creative (na jeziku: engleski). 2011-02-05. Pristupljeno 2022-05-15. 
  20. ^ „Meaning of The Color Yellow |”. Bourn Creative (na jeziku: engleski). 2011-02-05. Pristupljeno 2022-05-15. 
  21. ^ „Meaning of The Color Green |”. Bourn Creative (na jeziku: engleski). 2011-01-25. Pristupljeno 2022-05-15. 
  22. ^ „Meaning of The Color Green |”. Bourn Creative (na jeziku: engleski). 2011-01-25. Pristupljeno 2022-05-15. 
  23. ^ „Green definition and meaning | Collins English Dictionary”. www.collinsdictionary.com. Pristupljeno 2022-05-15. 
  24. ^ „Black Color Psychology - Black Meaning & Personality”. Color Psychology (na jeziku: engleski). 2015-02-22. Pristupljeno 2022-05-15. 
  25. ^ Jalland, Patricia (1996). Death in the Victorian family. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-820188-5. OCLC 34410599. 
  26. ^ „Meaning of The Color White |”. Bourn Creative (na jeziku: engleski). 2010-12-05. Pristupljeno 2022-05-15. 
  27. ^ „14 Colorful Wedding Dresses You Can Buy Right Now”. Brides (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  28. ^ „Meaning of The Color Pink |”. Bourn Creative (na jeziku: engleski). 2010-11-15. Pristupljeno 2022-05-15. 
  29. ^ a b v g Aslam, Mubeen M (2006). „Are You Selling the Right Colour? A Cross‐Cultural Review of Colour as a Marketing Cue”. Journal of Marketing Communications. Pristupljeno 2022-05-15. 
  30. ^ a b Popa, C.N.; Popescu, S.; Berehoiu, R.M.T.; Berehoiu, S.M.T. (2013). „Considerations regarding use and role of colour in marketing” (PDF). Scientific Papers Series - Management, Economic Engineering in Agriculture and Rural Development. str. 269—274. 
  31. ^ „Colour coding cultural translation - Making Sense: Language and Translation blog”. www.worldaccent.com. Pristupljeno 2022-05-15. 
  32. ^ author., Goethe, Johann Wolfgang von, 1749-1832,. Goethe's theory of colours. ISBN 978-0-367-02315-7. OCLC 1233317368. 
  33. ^ 1866-1944., Kandinsky, Wassily, (2008). Concerning the spiritual in art. Floating Press. ISBN 978-1-77541-154-3. OCLC 575710339. 
  34. ^ Villard, Laurence (2002). Couleurs et vision dans l'Antiquité classique (na jeziku: francuski). Publication Universitaire Rouen Havre. str. 97. 
  35. ^ Michel Pastoureau, Dominique Simonnet (2007). Le petit livre des couleurs (na jeziku: francuski). Points. str. 121. 
  36. ^ Pastoureau, Michel (1999). „Le temps mis en couleurs : des couleurs liturgiques aux modes vestimentaires (XIIe-XIIIe siècles)”. Bibliothèque de l'École des chartes (na jeziku: francuski). 157 (1): 111—135. doi:10.3406/bec.1999.450962. 
  37. ^ Fonctions de la couleur en Eurasie (na jeziku: francuski). Editions L'Harmattan. 2000. str. 129. 
  38. ^ „5. Le jaune : tous les attributs de l'infamie !”. LExpress.fr (na jeziku: francuski). 2004-08-02. Pristupljeno 2022-05-15. 
  39. ^ Pastoureau, Michel (2010). Noir: histoire d’une couleur (na jeziku: francuski). Editions du Seuil. str. 210. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

○ Faber Biren, (1961), „Color psychology and color therapy”, The Citadel Press

○ Idit Anderson Fajsner, (2016), „Color studies”, Bloomsbury

○ Pjer Tilije, (1997), „La revanche des sorcières”, Belin

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Simbolika boja u Bibliji

Boje u različitim kulturama

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Анка_Петровић/песак&oldid=24550805”