Korisnik:Vlada/Telo
--Tyffransky 18:31, 5. maj 2007. (CEST)
TELO (gr. σαρξ, lat. sago, carnis, corpus-corporis, meso, telo, plot): Čovekov biološki oblik i konkretna pojava u egzistenciji.
Po filozofiji hrišćanske religije, još u najranijim spisima starog zavjeta, a i u preteči te religije,judeizmu, može se naći verovanje da Telo ne postoji pre duše ili posle duše, kao odvojeno ipostas, nego se istovremeno pojavljuje kao sastavni deo ljudskoga bića. Bez njegove lične podrške, bez postojanja u subjektu, telo se ruši: "Jer je svako tijelo (σαρξς) kao trava" (1 Petr. 1,23). Po Ocima Crkve, rađanje od drugih tela bilo je uvedeno docnije, posle pada u greh. Način sazdavanja ili stvaranja pre greha razlikuje se od načina prokreacije ili rađanja unetoga posle pada u greh. Rađanje tela vezano je, dakle, za grešnu pohotu (1 Petr. 1,23). Po Origenu, telo će preći u nebiće, duše i duhovna bića ponovo će doći u svoje stanje pre ulaska u Telo. Crkva ispoveda veru u vaskrsenje i besmrtnost tela, preobraženih obožujućom blagodaću (1 Sol. 4,14-17). Logos Božiji primio je ljudsko telo: "Logos postade telo" (Jovan 1,14). Ovaploćenje (σαρκωσις), primanje tela, jeste sami temelj oboženja. Hristos se vazneo sa telom i doći će s njim: "Ako neko bude kazao da je Hristos napustio Svoje sveto telo, da je Njegovo božanstvo svuklo Njegovo telo, te da će On doći bez onoga što je primio, taj neće videti slavu Njegovog javljanja" (Sv. Grigorije Bogoslov, Bogoslovska beseda I, 25, str. 47).
Pod telom ovde se misli na celoga čoveka, ne samo na telesnu, neživotnu stranu, kako verovahu apolinarijevci. Između tela i duha postoji suštintska veza, te zato Sv. Apostol Pavle govori o "telesnom čoveku" i o "duhovnom čoveku" (1 Kor. 2,14), to jest o uništenju ili umanjenju telesnoga, odnosno o uzrastanju duhovnog elementa u čoveku. "Jer koji su po tijelu tjelesno misle, a koji su po Duhu duhovno (misle). Jer je tjelesno mudrovanje smrt, a duhovno mudrovanje život i mir" (Rim. 8,5-6). Ali pošto je Isus Hristos razrušio greh u telu, telo je mrtvo za greh (Rim. 8,3,10), to jest ono ne živi više nužno u poretku greha. Pojam tela, jednoznačan reči plot (σωμα), ukazuje takođe na stvarno, suštinsko Hristovo prisustvo u Evharistiji, kao i na telo ili skup članova Crkve ili Hristovog Tela.