Korisnik:Mirko Šević/pesak

Мирко Шевић/песак
P. hungaricus u Nacionalnom Parku Plitvička jezera u Hrvatskoj.
Научна класификација
Биномно име
Pachyiulus hungaricus (Karsch, 1881)
Синоними
Julus hungaricus Karsch, 1881 Pachyiulus gracilis Verhoeff, 1928

Pachyiulus hungaricus je vrsta stonoge koja pripada porodici Julidae i može se pronaći u albaniji, Bugarskoj, Grčkoj, Rumuniji i svim državama bivše Jugoslavije (osim Slovenije).

Opis

Pachyiulus hungaricus je jedna od najvećih predstavnika svoje porodice u Evropi, ženke mogu da dostignu dužinu između 10 i 15cm. Jedinke su crveno obojene, sa žutim do zeleno-mrkim prstenjem koje označava kraj pojedniačnih segmenata na telu ove životinje.

Mehanizmi odbrane

Ova vrsta poseduje tri tipa odbrambenih mehanizama, koji joj pomažu u opstanku. Jarke boje ove stonoge su jasan indikator ostalim životinjama da Pachyiulus hungaricus poseduje otrovne supstance, i da stoga nije pogodan plen, ovakva pojava naziva se aposematska obojenost. Drugi vid odbrane je čvrst spoljašnji skelet, odnosno snažna kutikula koja je čini neprobojnom za sitne grabljivce, kao i mogućnost savijanja u spiralu, kako bi se zaštitile nožice i glava. Treći vid odbrane je hemijska odbrana. Ove životinje poseduju posebne trodelne žlezde, zvane ozadene, koje su kanalima povezane sa otvorima(ozoporama) na bokovima svakog članka ove životinje. Izlučevine ovih žleza su smeša hemijakalija koje većinom spadaju u grupu hinona u razmeri od približno 80% i ostalih 20% ne-hinonskoj grupi jedinjenja. Najčešći hononi su 2-metil1,4benzohinon i 2-metoksi-3-metil-1,4-benzohinon.Ovakva mešavina hemikalija je pokazala i antimikrobne karakteristike, izazivajući inhibiciju rasta nekih sojeba bakterija. Rezultati istraživanja su takođe pokazali da su gljivice bile osetljivije na ispitivana jedinjenja od bakterija.