Pređi na sadržaj

Korisnik:Aleksandar Andj/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Endru Hjubermen

[uredi | uredi izvor]

Endru Hjubermen (eng. Andrew Huberman; rođen 26. septembra 1975.) je američki neurolog i voditelj podkasta. Vanredni je profesor neurobiologije i oftalmologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stenford. Od 2021. godine vodi podkast Huberman Lab ili „Hjubermenova laboratorija”, koji uprkos svojoj popularnosti privlači kritike zbog promovisanja zdravstvenih tvrdnji koje nisu dovoljno potkrepljene dokazima.[1] [2][3][4][5]Hjubermen je promovisao i sarađivao sa kompanijama za zdravstvene dodatke ishrani.

Rani život i obrazovanje

[uredi | uredi izvor]
Datoteka:Huberman.webp
Rođenje Endru Dejvid Hjuberman, septembar 26, 1975(48)[6], Palo Alto,Kalifornija Škola Univerzitet Kalifornija, Santa Barbara Univerzitet Kalifornija, Berkli Univerzitet Kalifornija, Dejvis Polje Neuronauka Institucije Stenford UniverzitetTeze Regulacija razvoja oka-specifične retinogenikulatne projekcije neuralnom aktivnošću i aksonskim vodećim signalima[7](2004)Akademski Ben Bares(Stenford) savetnik Barbara Čapman Vebsajt [https://www.hubermanlab.com/ hubermanlab.com

]

Endru Hjubermen je rođen 1975. godine u Stenford bolnici u Palo Altu, Kaliforniji. Sin je argentinskog fizičara i profesora na Stenfordu i majke autora dečijijh knjiga.[8][9] Kao dete, bio je aktivan u sportovima poput fudbala i plivanja.[8] Pohađao je "Gun" srednju školu.

Roditelji su mu se razveli kada je imao 12 godina, nakon čega se udaljio od tradicionalne akademije i bio zainteresovan za skejtbordig, čak je razmatrao i karijeru vatrogasca.[8]

Nakon pauze od osnovnog obrazovanja i preispitivanja svojih interesovanja pod uticajem terapije i interesovanja za biopsihologiju, Hjubermen je nastavio sa studijama i pohađao je Futhil koledž.[8]

Diplomirao je psihologiju na Univerzitetu Kalifornija, Santa Barbara 1998. godine, a magistrirao psihologiju na Univerzitetu Kalifornija, Berkli 2000. godine. Dok je bio na Berkliju, prvobitno je pokušao da Karla Dž. Šac bude njegov doktorski mentor, međutim, ona je odbila ponudu kako je bila zabrinuta da ima ograničeno poznavanje molekularne i ćelijske biologije i da će njena laboratorija preći na Harvard. Podstakla je Hjubermena da pređe na Univerzitet Kalifornija, Dejvis i stupi u kontakt sa Barbarom Čapman.[10] Hjubermen je stekao doktorat iz neurologije na UC Dejvis 2004. godine.[8] Za svoju disertaciju dobio je nagradu Alan G. Mar za najbolju doktorsku disertaciju 2005. godine.[11]

Akademska Karijera

[uredi | uredi izvor]

Završio je postdoktorsko obrazovanje iz neurologije na Stenfordu pod mentorstvom Bena Baresa između 2006. i 2011. godine.[11][12] Od 2006. do 2009. godine bio je postdoktorski saradnik Helen Hej Vitni.[11] Tokom svog postdoktorskog rada na Stenfordu, Hjubermen je razvio alate za proučavanje vizuelnog sistema i time doprineo Trešeru.[8]

Od 2011. do 2015. godine, Hjubermen je bio pomoćni profesor neurobiologije i neurologije na Univerzitetu Kalifornija, San Dijego. Godine 2016. preuzeo je poziciju na fakultetu na Univerzitetu Stenford.[8]

Hjubermen sprovodi istraživanja u svojoj laboratoriji poznatoj kao Hjubermenova laboratorija, koju je osnovao na Univerzitetu Kalifornija, San Dijego, fokusirajući se na biološke nauke.[8] Kasnije je preneo svoju laboratoriju na Stenford 2016. godine.[8]

Laboratorija je privukla pažnju 2016. godine koristeći virtuelnu stvarnost (VR) za stimulaciju regeneracije retinalnih neurona.[8] [13][14]Takođe su istraživali ne-farmakološke intervencije za poremećaje anksioznosti, uključujući VR izloženost kontrolisanim stresorima i tehnike disanja.[8][15]

U 2023. godini, laboratorija Endrua Hjubermena, sa Davidom Spigelom, objavila je istraživački rad o ublažavanju stresa i sprovela istraživanje o kortizolu.[8] Laboratorija je takođe 2023. objavila studiju o regeneraciji vizuelnog sistema, doprinoseći razumevanju tehnika upravljanja stresom i potencijalu za oporavak vizuelnog sistema.[8]

U 2024. godini, Njujork magazin je izjavio da laboratorija Endrua Hjubermena na Stenfordu ,,jedva postoji", sa samo jednim postdoktorantom koji tamo radi, a laboratorija je značajno smanjena tokom pandemije Kovid-19. Portparol Hjubermena je rekao da laboratorija i dalje funkcioniše.[2]

Hjubermen je takođe vodio istraživanje regeneracije očnog tkiva kod miševa, što može imati buduću primenu u proučavanju regeneracije optičkog nerva kod ljudi.[16][12]

Podkasti

[uredi | uredi izvor]

Hjubermen jestupio u kontakt sa Robertom Morom 2019. godine, izdavačem iz Njujorka u sferi zdravlja i fitnesa i osnivačem bokserskog podkasta pod nazivom "The Fight with Teddy Atlas". Kako je pandemija KOVID-19 napredovala, Hjubermenovo nezadovoljstvo je raslo kako je bio nezadovoljan zdravstvenim zvaničnicima koji nisu pružali uputstava za unapređenje javnog zdravlja. Mor je omogućio Hjubermenova gostovanja u velikim podkastima, uključujući one koje vode Džo Rogan i Rič Rol. Ove pojave pomogle su u povećanju njegovih pratioca na društvenim mrežama. Krajem 2020. godine, Hjubermen se pojavio na tehnološkom podkastu Leksa Fridmana. Fridman ga je podstakao da pokrene sopstveni podkast.[8]

U 2021. godini, Hjubermen je pokrenuo podkast pod nazivom Hjubermenova laboratorija. Iste godine, Hjubermen i Mor su osnovali "Scicomm Media'' za proizvodnju sadržaja vezanog za nauku. [8]Kako je 2023. godine, podkast postao treći najpopularniji podkast u SAD na Spotifaj platformama i najposećeniji šou na Epl Podkastima.[17][18] U 2023. godini, "GQ" magazin ga je opisao kao "jedan od najslušanijih šou programa u svetu".[4] Njegov Jutjub kanal ima 5,1 milion pretplatnika, a njegov Instagram nalog ima 5,5 miliona.[19][20]

Profesor biologije Andrea Lave je izjavila da je sadržaj Hjubermenovog podkasta karakterističan za pseudonauku, često predstavljajući zdravstvene tvrdnje kao naučne kada zaista nisu dovoljno potkrepljene naučnim dokazima ili jednostavno pogrešne.[5] Džonatan Džeri iz kancelarije za nauku i društvo je preispitao Hjubermenovu promociju nedovoljno kontrolisanih dijetetskih dodataka. Prema Džerijevim tvrdnjama, „Hjubermenova laboratorija” je sponzorisana od strane kompanija koje nude diskutabilne proizvode iz perspektive medicine zasnovane na nauci.[1] Džozef Zundel, kancerolog, veruje u Hjubermenovu stručnost u neuronauci, ali ga je takođe kritikovao zbog ekstrapolacije istraživanja na životinjama za potrebe ljudi bez odgovarajućeg naučnog obrazloženja i odstupanja iz svoje oblasti ekspertize.[19] Ove kritike potvrđuje i Njujork magazin, koji takođe navodi da Hjubermen često ,,postavlja sigurnost tamo gde postoji neodređenost".[2] Neuronaučnik Dejvid Berson, koji poznaje Hjubermena od njegovih postdoktorskih istraživanja i gost je na njegovom podkastu, kaže da je Hjubermenovo istraživanje poštovano među neuronaučnicima i opisuje njegov podkast kao "fantastičnu uslugu za svet" i kao način da "otvori vrata" ka svetu nauke.[19]

Preporuke Hjubermena u vezi sa kremama za sunce na njegovom podkastu, gde je izjavio da je ,,isto tako uplašen od krema za sunce kao i od melanoma" i tvrdnje da se molekuli u nekim tipovima krema za sunce mogu naći u neuronima 10 godina nakon nanošenja, izazvalo je kritike. [3] U članku iz 2023. godine u "GQ" magazinu , Hjubermen je rekao da on nije ,,zastupnik teorija zavere o kremama za sunce". Takođe je izrazio skeptičnost prema fluorizaciji i vakcinaciji protiv gripa, uprkos naučnim dokazima o njihovoj efikasnosti.[5]

Nagrade i priznanja

[uredi | uredi izvor]
  • Koganova nagrada za doprinos nauci o vidu i oftalmologiji 2017 (eng. Cogan Award for Contributions to Vision Science and Ophthalmology)
  • Pju biohemijska stipendija (eng. Pew Biomedical Scholar)
  • Meknajtova neurološka stipendija (eng. McKnight Neuroscience Scholar Award)
  • Za disertaciju dobio je nagradu Alan G. Mar 2005. (eng. Allan G. Marr Prize for Best Ph.D. Dissertation)

Odabrane publikacije

[uredi | uredi izvor]

Spoljni linkovi

[uredi | uredi izvor]
Kontrolna baza podataka autornosti
Internacionalno VIAF WorldCat
Nacija SAD
Akademija Google Scholar ORCID

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „Andrew Huberman Has Supplements on the Brain”. Office for Science and Society (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-29. 
  2. ^ a b v Howley, Kerry (2024-03-25). „Andrew Huberman’s Mechanisms of Control”. Intelligencer (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-29. 
  3. ^ a b Beres, Derek (2023-10-03). „The dangerous myths sold by the conspiritualists”. Coda Story (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-29. 
  4. ^ a b Gayomali, Chris (2023-03-02). „The Real-Life Diet of Andrew Huberman, Who Switches to Red Party Lights After Dark”. GQ (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-29. 
  5. ^ a b v Love, Andrea (2024-03-27). „So, Should You Trust Andrew Huberman?”. Slate (na jeziku: engleski). ISSN 1091-2339. Pristupljeno 2024-05-29. 
  6. ^ „x.com”. X (formerly Twitter). Pristupljeno 2024-05-29. 
  7. ^ „Neural activity and axon guidance cue regulation of eye-specific retinogeniculate development - ProQuest”. www.proquest.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-29. 
  8. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m magazine, STANFORD (2023-06-20). „The Huberman Effect”. stanfordmag.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-29. 
  9. ^ Black, Lester. „How a Stanford professor became one of the world’s top podcasters”. SFGATE (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-29. 
  10. ^ Huberman, Erik (2021-10-14). „The Power of Focus and Passion with Andrew Huberman - CSQ | C-Suite Quarterly”. CSQ | C-Suite Quarterly - The Voice of the C-Suite (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-29. 
  11. ^ a b v „Andrew D. Huberman | Stanford Medicine”. CAP Profiles (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-29. 
  12. ^ a b Ben Barres (na jeziku: engleski), 2024-05-24, Pristupljeno 2024-05-30 
  13. ^ „National libraby of medicine”. 
  14. ^ „Dr. Andrew Huberman on Virtual Reality Research”. NIH News in Health (na jeziku: engleski). 2019-06-26. Pristupljeno 2024-05-30. 
  15. ^ magazine, STANFORD (2023-06-20). „The Huberman Effect”. stanfordmag.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-30. 
  16. ^ Weintraub, Karen. „Regrown Brain Cells Give Blind Mice a New View”. Scientific American (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-30. 
  17. ^ Shapiro, Ariel (2023-11-29). „Apple and Spotify have revealed their top podcasts of 2023. Here is what they do — and don’t — tell us.”. The Verge (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-30. 
  18. ^ „Apple shares the most popular podcasts of 2023”. Apple Newsroom (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-30. 
  19. ^ a b v Ducharme, Jamie (2023-06-28). „How Andrew Huberman Got America to Care About Science”. TIME (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-30. 
  20. ^ „Apple Podcasts : United States of America : All Podcasts Podcast Charts - Top”. chartable.com. Pristupljeno 2024-05-30. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Aleksandar_Andj/песак&oldid=28393376”