Пређи на садржај

Корисник:Aleksandar Andj/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Ендру Хјубермен

[уреди | уреди извор]

Ендру Хјубермeн (енг. Andrew Huberman; рођен 26. септембра 1975.) је амерички неуролог и водитељ подкаста. Ванредни је професор неуробиологије и офталмологије на Медицинском факултету Универзитета Стенфорд. Од 2021. године води подкаст Huberman Lab или „Хјуберменова лабораторија”, који упркос својој популарности привлачи критике због промовисања здравствених тврдњи које нису довољно поткрепљене доказима.[1] [2][3][4][5]Хјубермен је промовисао и сарађивао са компанијама за здравствене додатке исхрани.

Рани живот и образовање

[уреди | уреди извор]
Датотека:Huberman.webp
Рођење Ендру Дејвид Хјуберман, септембар 26, 1975(48)[6], Пало Алто,Калифорнија Школа Универзитет Калифорнија, Санта Барбара Универзитет Калифорнија, Беркли Универзитет Калифорнија, Дејвис Поље Неуронаука Институције Стенфорд УниверзитетТезе Регулација развоја ока-специфичне ретиногеникулатне пројекције неуралном активношћу и аксонским водећим сигналима[7](2004)Академски Бен Барес(Стенфорд) саветник Барбара Чапман Вебсајт [https://www.hubermanlab.com/ hubermanlab.com

]

Ендру Хјубермен је рођен 1975. године у Стенфорд болници у Пало Алту, Калифорнији. Син је аргентинског физичара и професора на Стенфорду и мајке аутора дечијијх књига.[8][9] Као дете, био је активан у спортовима попут фудбала и пливања.[8] Похађао је "Гун" средњу школу.

Родитељи су му се развели када је имао 12 година, након чега се удаљио од традиционалне академије и био заинтересован за скејтбордиг, чак је разматрао и каријеру ватрогасца.[8]

Након паузе од основног образовања и преиспитивања својих интересовања под утицајем терапије и интересовања за биопсихологију, Хјубермен је наставио са студијама и похађао је Футхил колеџ.[8]

Дипломирао је психологију на Универзитету Калифорнија, Санта Барбара 1998. године, а магистрирао психологију на Универзитету Калифорнија, Беркли 2000. године. Док је био на Берклију, првобитно је покушао да Карла Џ. Шац буде његов докторски ментор, међутим, она је одбила понуду како је била забринута да има ограничено познавање молекуларне и ћелијске биологије и да ће њена лабораторија прећи на Харвард. Подстакла је Хјубермена да пређе на Универзитет Калифорнија, Дејвис и ступи у контакт са Барбаром Чапман.[10] Хјубермен је стекао докторат из неурологије на УЦ Дејвис 2004. године.[8] За своју дисертацију добио је награду Алан Г. Мар за најбољу докторску дисертацију 2005. године.[11]

Aкадемска Kаријера

[уреди | уреди извор]

Завршио је постдокторско образовање из неурологије на Стенфорду под менторством Бена Бареса између 2006. и 2011. године.[11][12] Од 2006. до 2009. године био је постдокторски сарадник Хелен Хеј Витни.[11] Током свог постдокторског рада на Стенфорду, Хјубермен је развиo алате за проучавање визуелног система и тиме допринео Трешеру.[8]

Од 2011. до 2015. године, Хјубермен је био помоћни професор неуробиологије и неурологије на Универзитету Калифорнија, Сан Дијего. Године 2016. преузео је позицију на факултету на Универзитету Стенфорд.[8]

Хјубермен спроводи истраживања у својој лабораторији познатој као Хјуберменова лабораторија, коју је основао на Универзитету Калифорнија, Сан Дијего, фокусирајући се на биолошке науке.[8] Касније је пренео своју лабораторију на Стенфорд 2016. године.[8]

Лабораторија је привукла пажњу 2016. године користећи виртуелну стварност (VR) за стимулацију регенерације ретиналних неурона.[8] [13][14]Такође су истраживали не-фармаколошке интервенције за поремећаје анксиозности, укључујући VR изложеност контролисаним стресорима и технике дисања.[8][15]

У 2023. години, лабораторија Ендруа Хјубермена, са Давидом Спигелом, објавила је истраживачки рад о ублажавању стреса и спровела истраживање о кортизолу.[8] Лабораторија је такође 2023. објавила студију о регенерацији визуелног система, доприносећи разумевању техника управљања стресом и потенцијалу за опоравак визуелног система.[8]

У 2024. години, Њујорк магазин је изјавио да лабораторија Ендруа Хјубермена на Стенфорду ,,једва постоји", са само једним постдокторантом који тамо ради, а лабораторија је значајно смањена током пандемије Ковид-19. Портпарол Хјубермена је рекао да лабораторија и даље функционише.[2]

Хјубермен је такође водио истраживање регенерације очног ткива код мишева, што може имати будућу примену у проучавању регенерације оптичког нерва код људи.[16][12]

Подкасти

[уреди | уреди извор]

Хјубермен јеступио у контакт са Робертом Мором 2019. године, издавачем из Њујорка у сфери здравља и фитнеса и оснивачем боксерског подкаста под називом "The Fight with Teddy Atlas". Како је пандемија КОВИД-19 напредовала, Хјуберменово незадовољство је расло како је био незадовољан здравственим званичницима који нису пружали упутстава за унапређење јавног здравља. Мор је омогућио Хјуберменова гостовања у великим подкастима, укључујући оне које воде Џо Роган и Рич Рол. Ове појаве помогле су у повећању његових пратиоца на друштвеним мрежама. Крајем 2020. године, Хјубермен се појавио на технолошком подкасту Лекса Фридмана. Фридман га је подстакао да покрене сопствени подкаст.[8]

У 2021. години, Хјубермен је покренуо подкаст под називом Хјуберменова лабораторија. Исте године, Хјубермен и Мор су основали "Scicomm Media'' за производњу садржаја везаног за науку. [8]Како је 2023. године, подкаст постао трећи најпопуларнији подкаст у САД на Спотифај платформама и најпосећенији шоу на Епл Подкастима.[17][18] У 2023. години, "GQ" магазин га је описао као "један од најслушанијих шоу програма у свету".[4] Његов Јутјуб канал има 5,1 милион претплатника, а његов Инстаграм налог има 5,5 милиона.[19][20]

Професор биологије Андреа Лаве је изјавила да је садржај Хјуберменовог подкаста карактеристичан за псеудонауку, често представљајући здравствене тврдње као научне када заиста нису довољно поткрепљене научним доказима или једноставно погрешне.[5] Џонатан Џери из канцеларије за науку и друштво је преиспитао Хјуберменову промоцију недовољно контролисаних дијететских додатака. Према Џеријевим тврдњама, „Хјуберменова лабораторија” је спонзорисана од стране компанија које нуде дискутабилне производе из перспективе медицине засноване на науци.[1] Џозеф Зундел, канцеролог, верује у Хјуберменову стручност у неуронауци, али га је такође критиковао због екстраполације истраживања на животињама за потребе људи без одговарајућег научног образложења и одступања из своје области експертизе.[19] Ове критике потврђује и Њујорк магазин, који такође наводи да Хјубермен често ,,поставља сигурност тамо где постоји неодређеност".[2] Неуронаучник Дејвид Берсон, који познаје Хјубермена од његових постдокторских истраживања и гост је на његовом подкасту, каже да је Хјуберменово истраживање поштовано међу неуронаучницима и описује његов подкаст као "фантастичну услугу за свет" и као начин да "отвори врата" ка свету науке.[19]

Препоруке Хjубермена у вези са кремама за сунце на његовом подкасту, где је изјавио да је ,,исто тако уплашен од крема за сунце као и од меланома" и тврдње да се молекули у неким типовима крема за сунце могу наћи у неуронима 10 година након наношења, изазвало је критике. [3] У чланку из 2023. године у "GQ" магазину , Хјубермен је рекао да он није ,,заступник теорија завере о кремама за сунце". Такође је изразио скептичност према флуоризацији и вакцинацији против грипа, упркос научним доказима о њиховој ефикасности.[5]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • Коганова награда за допринос науци о виду и офталмологији 2017 (енг. Cogan Award for Contributions to Vision Science and Ophthalmology)
  • Пју биохемијска стипендија (енг. Pew Biomedical Scholar)
  • Мекнајтова неуролошка стипендија (енг. McKnight Neuroscience Scholar Award)
  • За дисертацију добио је награду Алан Г. Мар 2005. (енг. Allan G. Marr Prize for Best Ph.D. Dissertation)

Одабране публикације

[уреди | уреди извор]

Спољни линкови

[уреди | уреди извор]
Контролна база података ауторности
Интернационално VIAF WorldCat
Нација САД
Академија Google Scholar ORCID

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Andrew Huberman Has Supplements on the Brain”. Office for Science and Society (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-29. 
  2. ^ а б в Howley, Kerry (2024-03-25). „Andrew Huberman’s Mechanisms of Control”. Intelligencer (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-29. 
  3. ^ а б Beres, Derek (2023-10-03). „The dangerous myths sold by the conspiritualists”. Coda Story (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-29. 
  4. ^ а б Gayomali, Chris (2023-03-02). „The Real-Life Diet of Andrew Huberman, Who Switches to Red Party Lights After Dark”. GQ (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-29. 
  5. ^ а б в Love, Andrea (2024-03-27). „So, Should You Trust Andrew Huberman?”. Slate (на језику: енглески). ISSN 1091-2339. Приступљено 2024-05-29. 
  6. ^ „x.com”. X (formerly Twitter). Приступљено 2024-05-29. 
  7. ^ „Neural activity and axon guidance cue regulation of eye-specific retinogeniculate development - ProQuest”. www.proquest.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-29. 
  8. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м magazine, STANFORD (2023-06-20). „The Huberman Effect”. stanfordmag.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-29. 
  9. ^ Black, Lester. „How a Stanford professor became one of the world’s top podcasters”. SFGATE (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-29. 
  10. ^ Huberman, Erik (2021-10-14). „The Power of Focus and Passion with Andrew Huberman - CSQ | C-Suite Quarterly”. CSQ | C-Suite Quarterly - The Voice of the C-Suite (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-29. 
  11. ^ а б в „Andrew D. Huberman | Stanford Medicine”. CAP Profiles (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-29. 
  12. ^ а б Ben Barres (на језику: енглески), 2024-05-24, Приступљено 2024-05-30 
  13. ^ „National libraby of medicine”. 
  14. ^ „Dr. Andrew Huberman on Virtual Reality Research”. NIH News in Health (на језику: енглески). 2019-06-26. Приступљено 2024-05-30. 
  15. ^ magazine, STANFORD (2023-06-20). „The Huberman Effect”. stanfordmag.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-30. 
  16. ^ Weintraub, Karen. „Regrown Brain Cells Give Blind Mice a New View”. Scientific American (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-30. 
  17. ^ Shapiro, Ariel (2023-11-29). „Apple and Spotify have revealed their top podcasts of 2023. Here is what they do — and don’t — tell us.”. The Verge (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-30. 
  18. ^ „Apple shares the most popular podcasts of 2023”. Apple Newsroom (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-30. 
  19. ^ а б в Ducharme, Jamie (2023-06-28). „How Andrew Huberman Got America to Care About Science”. TIME (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-30. 
  20. ^ „Apple Podcasts : United States of America : All Podcasts Podcast Charts - Top”. chartable.com. Приступљено 2024-05-30. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Aleksandar_Andj/песак&oldid=28393376”