Korisnik:BuhaM/Projekti

Raskovnik

Raskovnik je mitska biljka, najpoznatija od nekoliko sličnih koje postoje samo u pričama iz srpske, odnosno slovenske mitologije.^[1]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Raskovnik od raskovati nešto što je okovano, zaključano. U prvom izdanju Srpskog rječnika iz 1818. godine Vuk Karadžić nije uvrstio reč „raskovnik”,^[2] dok u izdanju iz 1852. piše sledeće:^[3]^[4]

„

ráskȏvnȋk, m. nekakva (može biti izmišljena) trava, za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklop otvori sam od sebe. Ovu travu žele osobito oni koji traže u zemlji novaca, jer kažu da su oni, osobito gdje ih je mnogo, tako zatvoreni da se bez nje ne mogu otvoriti i izvaditi. Pripovijeda se u Zemunu da je ondašnji jedan trgovac, želeći takovu travu naći, nekakvu babu metnuo u bukagije,^[a] pa je pustio noću da ide po livadi: pa kao gdje bi se bukagije same od sebe otvorile, ondje mora biti raskovnik.

”

Durga imena za raskovnik[uredi | uredi izvor]

U svrljiškom kraju raskovnik se naziva još i raskov ili „zemaljski ključevi”.^[7]

Opis i moći raskovnika[uredi | uredi izvor]

Veruje se da raskovnik izraste, procveta i uvene u toku jedne noći (noći punog meseca), i da svetli. Onome ko ga ubere omogućava da otvori sve što je zatvoreno i zaključano, ali i da nađe skriveno blago. Međutim i pored svog sjaja raskovnik je teško naći.^[1]

Postoji verovanje da će onaj ko poseduje raskovnik postati vidovit, pa će tako moći da pronađe i otkopa skriveno blago.^[8]

Raskov je, po verovanju, biljka čiji je koren u obliku čoveka, muškarca – raskov ima sve što ima i muškarac. Pomoću raskova mogu da se otvaraju katanci, riznice koje su zatvorene i slično. Po kazivanju A. Mladenovića, drugo ime za raskov (ili raskovnik) je „zemaljski ključevi”.^[7]

Legende i predanja[uredi | uredi izvor]

Negotin i okolina[uredi | uredi izvor]

U Negotinu i okolini postoji predanje da su tragači za blagom raskovnikom otvarali pećinska vrata, ali su se retko vraćali živi. Jedna takva pećina nalazi se na planini Rtanj u blizini Boljevca. Priča se da se grupa Štubičana nikada nije vratila iz te pećine.^[9]

Po predanju iz svrljiškog kraju, hajduk Veljko je znao gde se nalazi blago popa Martina, a verovalo se i da čuva raskovnik, „zemaljske ključeve”, pomoću kojih se može doći do tog blaga. Njega su ubili Bugari i Mađari upravo da bi se domogli raskovnika, ali nisu uspeli da ga nađu. da dođu do „zemaljskih ključeva”. Po kazivanju, deda Borko, travar jedini je našao „tog raskova”, „na zvano mesto 'Crvene stene'”, na Svrljiškim planinama. Po ovom kazivanju, raskov raste samo na tom vrhu, i to isključivo muški. Postoji samo jedan muški dok je ženskih vrsta raskova čak devet, od kojih je samo jedan „pravi” i smatra se majkom. Kada se prelomi jedan njegov „prstak” iz njega ide bela voda, kao mleko, tj. ovaj raskov izgleda kao majka koja doji. A kada se muškom raskovu prelomi jedan „prstak” (tj. bilo koji njegov deo) iz njega ide voda crvena kao krv – i ona se tretira kao Isusova krv. Veruje se i da svaka vrsta ženskog raskova ima svoju namenu. Inače, neki kazivači izjednačuju raskov sa biljkom mandragorom. Zabeleženo je verovanje da je zakopano blago ostavljeno „pod zaverom zemaljskog ključa” ili raskova, tj. da u svakoj riznici mora da postoji ili muški ili ženski raskov. Ako je u riznici ženski raskov, onaj ko želi da otvori riznicu mora da donese muški, i obrnuto, ako je u riznici muški, donosi se ženski. Tokom dvadeset minuta oni vode ljubav. Tada nastaje cika i pištanje, pa za to vreme, dok su raskovi zauzeti čovek može nesmetano da iznese iz riznice šta god želi. A posle tih dvadeset minuta ne može da se iznese „ni jedan rust”, odnosno ni najmanji predmet. Ukoliko čovek koji dođe do pravog muškog raskova ne zna da rukuje njime, to može biti ubitačno. Isto je ubitačno i ako ne zna kog je pola raskov koji se nalazi u riznici. Jer, ako je u riznici muški raskov, to može biti opasno po život, pošto tada nastaje borba između dva muška raskova, „i to ruši kamen i brda, i sve se ruši, i čovek ostaje tamo”. Po jednom kazivanju, upravo iz tih razloga „zlatari”, koji su otvarali magazu u planini Kukavici, kod Leskovca, nisu više izašli. Često kazivači navode da raskovnik raspolaže ogromnom silom, prosto neshvatljivom običnom smrtniku. Slično je i u drugim krajevima. Po jednom kazivaču (iz etno-filma Kamenka Katića): „To je neka sila Božija, ko to zna šta je”. 6 U svrljiškom kraju se takođe veruje da raskov ima toliko moćnu silu „da ruši brda, stenje, sve moguće”. Jedna od situacija kada se u najvećoj meri može sagledati moć kojom raspolaže raskov, jeste upravo navedena borba dva muška raskova, tokom koje se oslobađa ogromna energija. Nekada se raskov ušivao u deo odeće onih koji su išli u rat („žena ili majka im negde ušije raskov”), pošto se veruje da raskov štiti i od metka („tu metak ne prolazi uopšte, može da puca kakvo oće, ali metak ne dolazi do njega”). Treba naglasiti da je za korišćenje raskova, po verovanju, potrebno posebno znanje. Pre svega važno je znati „kako da ga nađeš, kako da ga iskopaš, kako da ga transportuješ do odgovarajućeg mesta i kako da ga upotrebiš, ako ga samo staviš u džep, nikakav efekat nemaš od njega, jer on gine”. Veruje se da raskov ne može da živi bez crnog vina. Treba pripremiti voštanu kutiju i naliti prirodno crno vino u nju, i to potpuno prirodno vino, od čistog zrna grožđa. Čim se raskov iskopa, treba ga staviti u tu kutiju sa vinom i posmatrati šta on radi. Čim dospe u vino, raskov počne da se pomera i okreće, sve dok se i ne okupa. Tek kada se okupa, on se umiri. Onda se kutija poklopi voštanim poklopcem, umota se u beli peškir i nosi se kući, “i s tim posle možeš da radiš šta hoćeš, jer on je moćan dok je živ, a kad je mrtav nema nikakav efekat”. Raskov se, po nekim verovanjima, može pronaći samo uoči Đurđevdana, u ponoć. Najbolje je ako tragač zna na kom mestu raskov „izlazi”. Onda „moraš da sedneš tu i da motriš kako on niče i raste, jer dok ne svane sunce on raste, cveta i procvetava, i ne poznaje se gde je bio”. Ako tragač ne zna tačno na kom mestu raskov niče, mora da posmatra veću površinu i da sačeka da prva zora zarudi. Tada orao „iz ko zna koju daljinu i visinu” dolazi i „trči da otkine cvet i da ga proguta, jer ga čuva i daje mu moć života dugo godina; kaže se u narodu 'živi kao sićevički orao', jer taj cvet ga čuva”. Ali, prvo je potrebno prekrstiti se i zapaliti sveću, pa tek onda početi sa kopanjem tamo gde je orao otrgnuo taj cvet. Kao što je već rečeno, veruje se da se u svakoj riznici nalazi raskov koji je čuva. Kada je u riznici muški raskov, treba doneti ženski i obrnuto. Dok oni vode ljubav, magaza je slobodna za iznošenje blaga. Kada se pogreši, i donese se ženski raskov do riznice u kojoj se nalazi takođe ženski, reakcije nema. „Zlatar” niti može da uđe, niti će mu život biti ugrožen. Međutim, kada se donese muški raskov do riznice, u kojoj se već nalazi takođe muški, dolazi do stravične buke, sve se ruši i lomi. Po jednoj priči, ljudi iz države Jordan su dolazili u istočnu Srbiju, u Golubac, u Đerdapsku klisuru, i doneli pravi ženski raskov, ali nisu ništa uspeli da urade, što je dokaz da se tamo takođe nalazi ženski raskov. Po verovanju, u golubačkoj tvrđavi postoji magaza, koja je nekada pripadala Hajduk-Veljku. Za korišćenje raskova najbitniji je koren, u obliku čoveka. Takođe, raskov ima i cvet koji cveta uoči Đurđevdana (kao što je već rečeno). Veruje se da su „zemaljske ključeve”, raskov imali Hajduk Veljko i Deda Borko, travar. Smatra se da je Deda Borko mogao da leči upravo zato što je posedovao raskov. Po jednom kazivanju, on je 40 godina tražio raskov da bi ga našao. Izlazio je, uoči Đurđevdana, sa šatorom na planinu, i po 4 do 5 dana boravio na njoj, tražeći raskov. Samo je jednom pronašao raskov i to mu je služilo dok je bio živ. Po kazivanju, Deda Borko, travar živeo je „oko 98 godina”, a njegova dugovečnost se takođe pripisuje dejstvu raskova. Raskov kad se iskopa, „izlazi bel kao suza, čist kao da si ga ribao sa ribaću četku, bez obzira kakvo je blato okolo”. Kada se uzima raskov, ne sme da se dodiruje golom rukom, već ga treba uzimati belim peškirom ili maramicom koji su čisti, ispeglani „kao dete kad okupaš i poviješ ga u belu pelenu”. U vinu se raskov okreće „sad u jednu, sad u drugu stranu”. Ako se stavi na leđa on se okrene na stomak, i obrnuto, ako se stavi na stomak, on se okrene na leđa. Mnogo ljudi traga za raskovom („ljudi zemlju kopaju da nađu taj raskov”). Po jednom kazivanju, postoje neka mesta u jugoistočnoj Srbiji gde se zna da ima magaza, ali se navodno „traži taj raskov”, jer se veruje da je bez njega nemoguće osloboditi blago iz tih riznica. Na nekim mestima ne postoji smetnja da se uđe u magazu. Čovek može da uđe, da gleda, da pretura, da se raduje, ali ako poželi da izađe, ne može ni da mrdne („koči te neka sila, kao neki zid te sprečava”). Čim se ostavi bilo kakav oblik tog blaga, odmah je moguće da se nesmetano izađe. Misli se da u takvim situacijama samo raskov pomaže. Po kazivanju, podzemni prolaz koji vodi prema granici, riznici PopMartina, je poznat. Ali, kad se dođe ispred vrata, tu se naiđe na mnoštvo poluga i katanaca i „zlatar” dalje od toga ne može da priđe: „Isto te spreči neka sila, neki zid, ne možeš da mrdneš napred”. Za tu riznicu kazuju da je najbogatija u jugoistočnoj Srbiji i da se tačno zna gde je to mesto.

Верује се да човек може да пронађе расков уз помоћ корњаче. Треба зазидати

kornjačino gnezdo dok ona nije tu. Oko kornjačinog gnezda se splete pruće, napravi se koš i zagradi se i na tom mestu se sačeka, jer kornjača ne može na drugi način da savlada prepreku i otvori gnezdo, sem da pronađe raskovnik. Kornjača zna gde može da ga pronađe, uzme ga u usta, donese i „samo dodirne zazidano”, nakon čega se zid razruši. Takođe se veruje i da „raskovnik devetokril” pomaže nerotkinjama. Naime, postoji i muški i ženski raskovnik, a plod mu je u obliku malog deteta. Muški raskovnik „ima i pačence i sve”, i to žene koje nemaju decu nose za pojasom („u tkanice”), „potope ga u vodu, pa piju vodu”. Za neke od poznatih ličnosti veruje se da su imali raskovnik. Na primer, četnički vojvoda Kosta Pećanac imao je, po kazivanjima, raskovnik usađen u dlan i zbog toga mogao je da otvori svaku bravu. Raskovnik je često zamišljan kao mali čovek („kad izvade raskovnik, pupčić mu vezan za koren; i kad ga otkinu, ono mu kapne krv od pupak”). Ova predstava je opšterasprostranjena, a po kazivaču iz pomenutog etno-filma raskovnik se zamišljao kao mali čovek („kao palac veliki”) koji leži u travi i „sjaji kao jaje od kokoške”. 7 Veruje se da se raskovnik može pronaći u planini („moja mati posle noći tražila raskov po planin; ona je imala raskovnik, isto kao detence, ima i kosicu na glavu; to je kao mala lutkica”). Takođe, veruje se i da svako zakopano zlato poseduje svoj „kuran”. To je način, tj. informacija, na koji može da se uzme i da se skinu čini sa njega, da bi moglo da se koristi. Misli se da postoje ljudi „koji znaju da uklone prokletiju zlata”. Kao što je već rečeno, informacija o pronalaženju zlata može se, po verovanju, dobiti i u snovima. Tako se u snu jednoj ženi („majka Novke Boškove”) javilo da treba da odnese okrvavljenu mušku detinju košuljicu na mesto gde joj je „kazato” da se nalazi zlato. Ona nije pristala na to i kasnije je to dete umrlo, zapalila mu se košuljica pored vatre i od opekotina je dete umrlo. ^[7]

Mitske i druge magijske biljke[uredi | uredi izvor]

U narodu postoji verovanje da postoje biljke koje rastu samo „za uštapa”, odnosno za vreme punog meseca. To su biljke „koje je retko ko video” i o njima postoje samo predanja.

Raskovnik je najpoznatija među uštapskim biljkama, ne zato što se o njemu nešto pouzdano zna, već zato što se o njemu najčešće govori.
Cvilika je biljka za koju se veruje da raste u okolini Knjaževca i da će onaj ko je ubere ili iščupa ubrzo umreti. Prema drugom verovanju, svaki čovek ima svoju cviliku, pa kada u trenutku smrti „duševadnik” dođe po njegovu dušu, on iščupa i biljku, koja tada cvili. Tako i najusamljeniji čovek ima nekog ko će ga ožaliti.
Alske trave rastu na „uvratinama” — mestima na njivi na kojima se plug i volovi okreću, pa ona ostanu neuzorana. Takva mesta su počast divljoj prirodi i priznanje da je sve nekada bilo njeno. Na uvratinama se ne odmara, ne obeduje, ne ostavljaju se deca, jer su ta mesta odmorišta za ale. Onaj ko bere alske trave mora ih dobro poznavati i tačno znati za šta ih bere i čemu koja služi, inače će biti kažnjen.
Travka života je trava koja obezbeđuje besmrtnost. Veruje se da je samo jedan čovek uspeo da je pronađe, ali mu ju je zmija ukrala. Inače, prema verovanju, samo zmije znaju tajnu ove trave.
Mračna trava ili trava od devet mrakova raste u šupljinama trulih panjeva, gde se krije od sunca. Prema verovanju, njome se leče oni „u koje je ušao mrak”.^[1]

U različitim narodnim verovanjima i nekim stvarnim biljnim vrstama pridaju se magična svojstva:

u Negotinu i okolini veruje se da magična svojstva imaju vratika (Tanacetum vulgare), vilino sito (Carlina acaulis), hajdučka trava (Achillea millefolium), crni glog (Crataegus douglasii), bogorodičina trava (Hypericum perforatum), božje drvce (Artemisia abrotanum), kukurek (Helleborus sp.), čičak (Arctium sp.) i druge.^[9]

Blago cara Radovana[uredi | uredi izvor]

Prostori na kojima žive Srbi često su kroz istoriju bili meta osvajača, tako da je narod stalno strepeo za svoj život i imovinu. Zato su oni bogatiji, kad god su pretili ratovi i nesigurna vremena, zakopavali i skrivali svoju imovinu. Takođe se veruje i da su hajduci zakopavali blago koje su otimali od Turaka. Dešavalo se da se ponegde zaista nađe neko zakopano blago, što je dalo povod narodnoj mašti da iznedri brojne legende o velikom zakopanom blagu. Među tim legendama posebno mesto zauzimaju one o blagu cara Radovana, iako takav car zapravo nikada nije postojao.^[8] Verovanje u skriveno blago mitskog cara Radovana i u 19. veku bilo je opšterasprostranjeno u istočnoj Srbiji.^[10] U mitskom sistemu koji se obrazuje u vezi sa motivom traganja za zlatom, u svrljiškoj oblasti, središnje mesto je rezervisano za čudesnu biljku raskovnik. Po narodnom verovanju, u najvećem broju slučajeva do zlata se može doći samo uz pomoć raskovnika.^[7]

Vrste za koje se veruje da su raskovnik[uredi | uredi izvor]

-- -- -- -- Raskovnik (Lager trilobum, Lagrepitium giler) – Prema obliku korena ima antropomorfne elemente: glavu, noge, ruke, oči, polne organe, pa prema tome postoji muški i ženski, a pridaje mu se magijska moć: njome se svaka brava sama otvara, on „raskiva” mnoge bolesti kod ljudi i stoke, nalazi se veoma teško, uz pomoć kornjače, ježa ili konja, a posedovali su je hajduci i zato lako nalazili skriveno blago (Čajkanović, 1994g, str. 264). Za raskovnik se veruje da ima devet kora, stablo crveno kao krv, a u legendi o ovoj biljci očituje se veza između crvene boje i zlata. U jednom od predanja kaže se da je može pronaći ptica žunja; kad izleti iz gnezda treba ga zatvoriti crvenom maramom. Kada shvati da ne može ući u gnezdo, doneće travku raskovnik, otvoriti ulaz, ali će odmah hteti da uništi travku i baciće je u crvenu maramu misleći da je vatra (Radenković, 1996, str. 300).^[11]

Raskovnik u srpskoj kulturi[uredi | uredi izvor]

Kao jedna od najpoznatijih magičnih biljaka u srpskoj mitologiji, raskovnik je postao jedan od simbola srpskog jezika, tradicije i kulture.

Prema ovoj mitskoj biljci ime je dobio Raskovnik, časopis za književnost i kulturu na selu. Pokrenut je 1968. godine sa ciljem da okupi darovite narodne stvaraoce, objavljuje nove zapise narodnih umotvorina, kao i da podstiče razvoj kulture na selu.^[12] Na klapni prednje korice svakog broja odštampan je citat iz Srpskog rječnika, deo Vukovog objašnjenja ovog pojma: „Raskovnik je nekakva (može biti izmišljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklop otvori sam od sebe”.
Godine 2015. pokrenut je projekat Raskovnik: srpski leksikografski portal i platforma za uporedna istraživanja srpske leksike.^[13] Na naslovnoj strani portala stoji između ostalog: „Raskovnik je magična biljka koja otključava brave i katance, ali ne morate nama verovati na reč. Pogledajte kako je raskovnik definisao Vuk u svom Srpskom rječniku... Kao rečnička platforma, Raskovnik ne pruža fantastične bravarske usluge ali pomaže u „otključavanju” jezičkih tajni: kakva je, na primer, razlika između vampirdžije i vampirulje? Kako se proverava da li je neko pravi dembel? A za koga možemo da kažemo da je dženabet čovek?”^[14]
Godine 2007. osnovan je hor studenata Farmaceutskog fakulteta Raskovnik. Hor okuplja studente zainteresovane da se, pored redovnog studiranja, bave i kulturno-umetničkim stvaralaštvom i aktivnostima, na amaterskoj osnovi.^[15]

Raskovnik u književnosti[uredi | uredi izvor]

O narodnom verovanju u magičnu moć biljke raskovnik pisao je još Bora Stanković u priči Biljarica, objavljenoj 1902. godine u zbirci kratkih priča Božji ljudi.^[16] Glavna junakinja priče je starica koja živi sama u planini i odatle povremeno silazi u grad, kako bi prodavala lekovito bilje. Ona pripada posebnom sloju ljudi koji uglavnom egzistiraju na marginama društva, u svakodnevnom životu uniženi i izopšteni, ali koji u prazničnom vremenu dobija ulogu medijatora između ljudskog i božanskog sveta. Za razliku od „običnih” ljudi, ona noću ne spava, već bere lekovito bilje koje baš tada najlakše nalazi, prema mirisu. Međutim, još je jedan razlog zašto ona živi sama u planini. Naime, u mladosti je radila kao služavka u selu, ali je pobegla odatle i nastanila se u planini, „tamo, gore, više Markova Kaleta, među papratom i zdravcem jednako čekajući da nađe raskovnik”. Potom u pripovedanje o staroj biljarici pisac unosi digresiju o narodnim verovanjima o raskovniku i njegovoj moći otvaranja brava i pronalaženja zakopanog blaga.^[17] Upravo je želja da bude bogata, o čemu je sanjala još od rane mladosti, Biljaricu odvela u potragu za raskovnikom. Nabrajanjem svih želja koje se nadala da će ostvariti novcem dobijenim pomoću raskovnika ona zapravo pokazuje svoju potrebu za ostvarivanjem određenog društvenog statusa. Tom snu o bogatstvu i sreći ona je posvetila ostatak svog života. Iako se san ne ostvaruje sve do poznih godina, ona i dalje nastavlja svoje traganje za čudotvornom biljkom, verujući da će joj ona omogućiti da kupi kuću, zemlju i stoku i vrati se u grad. Potraga za raskovnikom do te mere je ispunila njen život i unutrašnji svet, da je njena egzistencija u potpunosti podređena tom cilju,^[18] zbog čega je umrla u planini sama i zaboravljena. Kako kaže Stanković na kraju priče: „I taj joj raskovnik došao glave.”^[19]

Napomene[uredi | uredi izvor]

^ Bukagije su gvozdeni okovi na nogama zatvorenika. Reč „bukagije“ jedna je od reči koje se često koriste u savremenom srpskom jeziku, ali je njeno značenje i poreklo mnogima nepoznato. Etimološki, termin „bukagije“ potiče iz turskog jezika, preciznije od reči bukaǧı, što znači upravo okovi za noge - gvozdeni okovi koji su se nekada stavljali oko nogu zatvorenika kako ne bi mogao da pobegne iz zatvora. Izraz „bukagije” su pluralija tantum, odnosno spadaju u imenice koje imaju samo oblik množine, te treba istaći da je nepravilno reći „bukagija”.^[5] Figurativno se reč ponekad koristi za tešku obuću.^[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b ^v Bodirogić 2016, str. 21-23
^ Karadžić, Vuk Stefanović (1818). Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma. Beč: Štamparija Jermenskog manastira. str. 714. Pristupljeno 15. 6. 2024. COBISS.SR 26228999
^ Karadžić, Vuk Stefanović (1852). Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima. Beč: Štamparija Jermenskog manastira. str. 638. Pristupljeno 15. 6. 2024. COBISS.SR 73137671
^ „RASKOVNIK”. Raskovnik: rečnička platforma. Pristupljeno 2024-06-15.
^ „Bukagije”. Veliki Rečnik. 2017-12-03. Pristupljeno 2024-06-15.
^ „BUKAGIJE”. Raskovnik: rečnička platforma. Pristupljeno 2024-06-15.
^ ^a ^b ^v ^g Todorović 2020, str. 7-11
^ ^a ^b Vuković 1985, str. 218-220
^ ^a ^b Đuričković 2007, str. 56
^ Todorović 2020, str. 2
^ Božović 2016, str. 70
^ „Časopis – Raskovnik – Opština Knić” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-06-15.
^ „O nama”. Raskovnik: rečnička platforma. Pristupljeno 2024-06-15.
^ „Raskovnik: rečnička platforma - naslovna strana”. Raskovnik: rečnička platforma. Pristupljeno 2024-06-15.
^ „Hor „Raskovnik“”. Farmaceutski fakultet. Pristupljeno 2024-06-15.
^ Jokić, Marićević Balać 2018, str. 389
^ Stanković 2006, str. 161-162
^ Jokić, Marićević Balać 2018, str. 391
^ Stanković 2006, str. 163

Literatura[uredi | uredi izvor]

Božović, Ivana (2016). „Kategorija biljaka u basmama od čini i uroka u južnoslovenskoj bajalačkoj tradiciji”. Zbornik radova Filozofskog fakulteta. 46 (4): str. 67—91. ISSN 0354-3293. CS1 održavanje: Tekst viška (veza)COBISS.SR 228022540
Radenković, Ljubinko (1996). Simbolika sveta u narodnoj magiji Južnih Slovena. Niš: Prosveta : Balkanološki institut SANU. ISBN 86-7455-292-7. COBISS.SR 49599244
Vuković, Milan T. (1985). „Vradžbine, bajanja, mađije”. Narodni običaji, verovanja i poslovice kod Srba. Beograd: M. T. Vuković. COBISS.SR 207228935
Đuričković, Milutin (2007). „Narodna verovanja iz Negotina i okoline”. Narodna verovanja i običaji. Beograd: Bookland. ISBN 978-86-7182-258-9. COBISS.SR 137144588
Čajkanović, Veselin (1994). Stara srpska religija i mitologija. Sabrana dela iz srpske religije i mitologije / Veselin Čajkanović. 5. Beograd: Srpska književna zadruga ... [et al.] ISBN 978-86-379-0284-3. COBISS.SR 82530311
Čajkanović, Veselin (1994). Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama. Sabrana dela iz srpske religije i mitologije / Veselin Čajkanović. Beograd: Srpska književna zadruga ... [et al.] ISBN 978-86-379-0283-6. COBISS.SR 82529799
Vukova pesmarica o biljkama: stihovi, verovanja, zapisi, poslovice, zagonetke. Biblioteka Baština. 1. Beograd: Književna zajednica Zvezdara. 1990. ISBN 978-86-7433-018-0. COBISS.SR 1232652
Stanković, Bora (2006). „Božji ljudi VIII - Biljarica”. Pripovetke. Beograd: Evro. ISBN 978-86-505-0456-7. COBISS.SR 129250060
Tucakov, Jovan (1990). Lečenje biljem : fitoterapija (5. изд.). Beograd: Rad. ISBN 978-86-09-00228-1. COBISS.SR 16955392
Bodirogić, Milenko (2016). O biljkama, životinjama i predelima: srpska mitologija. Novi Sad: Orfelin izdavaštvo. ISBN 978-86-6039-008-2. COBISS.SR 311284743
Jokić, Jasmina; Marićević Balać, Jelena (2018). „Semantika i funkcija raskovnika u Božjim ljudima Borisava Stankovića” (PDF). Književnost i jezik. 65 (3/4): str. 389—400. ISSN 0454-0689. CS1 održavanje: Tekst viška (veza)COBISS.SR 26602761
Todorović, Ivica (2020). MITSKO ZLATO - Prilog proučavanju mitologije traganja za zlatom na primeru građe iz svrljiške oblasti (PDF). SRPSKI NAUČNI CENTAR. Pristupljeno 18. 6. 2024.