Korisnik:IvonaIlic/песак2

Il Kafe

Tip	politika i književnost
Osnivač	Pjetro Veri
Osnivanje	jun 1764.
Jezik	italijanski
Ukidanje	maj 1766.
Sedište	Milano
Zemlja	Italija

Il Kafe je bio italijanski časopis koji je izlazio od juna 1764. do maja 1766. godine. Nastao je u Milanu zahvaljujući braći Pjetru i Alesandru Veriju uz doprinos filozofa i naučnika Čezara Bekarije i grupe intelektualaca koji su se okupljali u Akademiji dei Punji. Osnivači časopisa, iako su poticali iz aristokratije, bili su glasnogovornici kulturnih, društvenih i političkih potreba novonastalih klasa koji su težili osvežavanju institucija i racionalizaciji državnog aparata.

Časopis je postao glavno sredstvo za širenje prosvetiteljske misli u Italiji.

Istorija

Mirom u Ahenu 1748. godine, tenzije između Habzburškog carstva, Pruske, Engleske, Francuske i Španije su se ublažile, favorizujući dijalog između nacija. U Italiji su ideje prosvetiteljstva našle plodan kulturni kontekst u Milanu i Napulju, kojim su dominirali reformski suvereni. Milano je u osamnaestom veku, pod kontrolom Marije Terezije, doživljavao režim prosvećenog despotizma koji je omogućio srećnu konfrontaciju između intelektualaca i vlade.

Zasnivanje

Časopis je izlazio svakih deset dana. Izrađena su ukupno 74 broja, koji su kasnije ukoričeni u dva toma. Da bi se izbegla cenzura koja je bila na snazi u austrijskoj Lombardiji, kopije su štampane u Breši, u to vreme na teritoriji Venecije. Il kafe se bavio raznim temama i bio je inspirisan engleskim časopisom Spektator čija je svrha bila širenje inovativnih ideja mladih intelektualaca.

Od 118 potpisanih članaka, 53 nose ime Pjetra Verija, 31 Alesandra Verija, 7 Čezara Bekarije, 6 Karla Sebastijana Frančija, 5 Pjetra Frančeska Sekija Komnena i isto toliko Đuzepea Viskontija iz Saličeta , 2 matematičara Paola Frizija, Luiđija Lambertengija i opata Alfonsa Longa, 1 Fransoa de Bajua, Ruđera Boškovića, Đana Rinalda Karlija i Đuzepea Kolpanija.

Naslov

Naslov ima i simboličku i stvarnu vrednost u isto vreme. U to vreme kafeterije su se brzo razvijale širenjem i upotrebom pića, kojima su se pripisivale velike zdravstvene vrline. Kafa je nedavno uvezena sa Bliskog istoka zahvaljujući arapskim trgovcima i smatralo se da može da probudi vrline čoveka. Filozof Monteskje u jednom od persijskih Pisama (XXVI) kroz jednog od likova opisuje Prokopovu radnju u kojoj se „kafa priprema tako da daje duh onima koji je koriste''.

Kafeterije 1700-ih bile su mesta gde su se okupljali ljudi otvoreni za novine i gde su se stvarali uslovi pogodni za rađanje novih časopisa kroz aktivno učešće, učešće u diskusijama ili pasivno čitanje. Ova vrsta mesta, rasprostranjena pre svega u Engleskoj, postala je potpuno novo mesto za otvorene sastanke i diskusije bez ikakvih uslova za ulaz. Svako ko je bio spreman da plati piće mogao je da uđe da se zabavi čitanjem stranih novina ili, jednostavno, da uživa u prijateljskom razgovoru.

Suštinska komponenta prosvetiteljske bitke Il Kafea bila je njegova književna i jezička perspektiva. Problem difuzije iluminista u stvari je i problem jezika: „stvari, a ne reči“ je jedan bitan moto Il kafea, u kom se ne ograničavamo na pasivnu reprodukciju stvarnosti, već je prelazimo i objašnjavamo; jezik koji odlučno preseca mostove sa klasicizmom i lingvističkim purizmom. Ton tekstova je kolokvijalan i direktan i svedoči o nameri intelektualca da uspostavi novi odnos sa svojom publikom: otvoren, srdačan i predusretljiv.

Bibliografija

• uredili Gvido Baldi, Silvija Guso, Mario Raceti, Đuzepe Cakarija, „Zadovoljstvo tekstova“ od baroka do prosvetiteljstva, Paravija, ISBN 9788839520920B
• Abbrugiati, Raymond, Études sur «Le Café », 1764-1766: Un périodique des Lumières, 225. Publications de l'université de Provence, 2006