Korisnik:Jovana.krnjaic/pesak
Aspekti bezbednosti na Internetu[uredi | uredi izvor]
Bezbednost računara i mobilnih uređaja na Internetu[uredi | uredi izvor]
Pojam bezbednosti računara na Internetu podrazumeva zaštitu od kradljivaca podataka (Data Thives) i mrežnih napadača (Networks Attackers), koji se danas popularno nazivaju hakeri.
Najčešći oblici i načini narušavanja bezbednosti računara na Internetu su:
- Skidanje elektronske pošte zaražene zlonamernim softverom ko se obično nalazi u prilogu;
- Poseta sumnjivim sajtovima;
- Instalacija neprovernih programa koji su zaraženi zlonamernim softverom;
- Preusmeravanje na lažni Web sajt;
- Neoprezno korišćenje društvenih mreža...
Povezanost računara preko Interneta ima veliki broj dobrih strana, ali te neograničene mogućnosti komunikacije preko Interneta mogu u velikoj meri da utiču na bezbednost računara, pa treba obratiti pažnju na sledeće aspekte:
- Zaštitni zid
- Antivirusni programi koji sprečavaju da na računar dođe zlonamerni softver
- Šifrovanje podataka.
Napadi koji se najčešće realizuju na mobilnoj mreži:
- prisluškivanje;
- oponašanje mreže;
- preuzimanje kontrole nad delom mreže;
- slanje lažnih signala;
- krađa korisničkih podataka...
Neki od načina da zaštitimo mobilne uređaje na Internetu su:
- šifrovanje podataka na memoriji telefona;
- pažljivo biranje aplikacija koje preuzimamo sa Interneta;
- instaliranje antivirus softvera;
- isključivanje Wi-Fi, NCF, prenosa podataka ukoliko nemamo potrebu da ih koristimo...
Bezbednost korisnika na Internetu[uredi | uredi izvor]
Objavljivanje ličnih podataka je najrizičniji vid ponašanja u digitalnoj komunikaciji kod velikog broja tinejdžera koji koriste internet, a drugi najčešći rizik je susret sa pornografskim sadržajima.
Deca u Srbiji izložena su velikom riziku kada je u pitanju prihvatanje prijatelja na društvenim mrežama, odnosno prihvatanje za prijatelja osobe koje ne poznaju lično. Iza takvih profila mogu se kriti pedofili, hakeri...
Ministarstvotrgovine, turizma i telekomunikacija oformilo je Nacionalni kontak centar za bezbednost dece na Internetu, gde deca u svakom trenutku mogu pozvati centar na broj 19833, kako bi dobili neke savete ili uputiti prijavu za neki od vidova internet nasilja.
U sledećoj tabeli nalaze se mogući digitalni bezbednosni rizici kojima deca i mladi mogu biti izloženi. Na osnovu tabele možemo videti da dete može biti primalac, učesnik ili akter. [1]
| Vrste digitalnih bezbednosnih rizika | ||||
| DETE | Komercijalni | Agresivni | Seksualni | Vrednosi |
| Sadržaj – dete kao primalac | Oglasi, neželjene poruke, sponzorstvo | Nasilni sadržaji, jezik i govor mržnje | Neprimerni seksualni i pornografski sadržaji | Netačni podaci i saveti (npr. o drogama, dijetama...), rasizam |
| Kontakt – dete kao učesnik | Evidentiranje, upotreba ličnih podataka | Izloženost praćenju, uznemiravanju, nasilju | Kontakt sa nepoznatim osobama, udvaranje | Samopovređivanje i štetno ubeđivanje |
| Akcija – dete kao akter | Nedozvoljeno preuzimanje sadržaja, kockanje | Uznemiravanje i kinjenje drugih | Produkcija i distribucija pornografskih materijala | Davanje saveta (npr. promovisanje suicida, anoreksičnosti) |
Digitalno nasilje (cyberbullying) je korišćenje digitalne tehnologije (interneta i mobilnih telefona) s ciljem da se druga osoba uznemiri, povredi, ponizi i da joj se nanese šteta.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Dr Ristić, Miroslava; Dr Mandić, Danimir: Obrazovanje na daljinu, Učiteljski fakultet Beograd, Beograd, 2017.
- ^ Kuzmanović, Dobrinka; Lajović, Biljana; Grujić, Smiljana; Medenica, Gordana: Digitalno nasilje – prevencija i delovanje, Ministarstvo prosvete, nauke i Tehnološkog razvoja Republike Srbije i Pedagoško društvo Srbije, Beograd, 2016.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Zvanični sajt Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije