Корисник:Jovana.krnjaic/песак
Аспекти безбедности на Интернету[уреди | уреди извор]
Безбедност рачунара и мобилних уређаја на Интернету[уреди | уреди извор]
Појам безбедности рачунара на Интернету подразумева заштиту од крадљиваца података (Data Thives) и мрежних нападача (Networks Attackers), који се данас популарно називају хакери.
Најчешћи облици и начини нарушавања безбедности рачунара на Интернету су:
- Скидање електронске поште заражене злонамерним софтвером ко се обично налази у прилогу;
- Посета сумњивим сајтовима;
- Инсталација непроверних програма који су заражени злонамерним софтвером;
- Преусмеравање на лажни Web сајт;
- Неопрезно коришћење друштвених мрежа...
Повезаност рачунара преко Интернета има велики број добрих страна, али те неограничене могућности комуникације преко Интернета могу у великој мери да утичу на безбедност рачунара, па треба обратити пажњу на следеће аспекте:
- Заштитни зид
- Антивирусни програми који спречавају да на рачунар дође злонамерни софтвер
- Шифровање података.
Напади који се најчешће реализују на мобилној мрежи:
- прислушкивање;
- опонашање мреже;
- преузимање контроле над делом мреже;
- слање лажних сигнала;
- крађа корисничких података...
Неки од начина да заштитимо мобилне уређаје на Интернету су:
- шифровање података на меморији телефона;
- пажљиво бирање апликација које преузимамо са Интернета;
- инсталирање антивирус софтвера;
- искључивање Wi-Fi, NCF, преноса података уколико немамо потребу да их користимо...
Безбедност корисника на Интернету[уреди | уреди извор]
Објављивање личних података је најризичнији вид понашања у дигиталној комуникацији код великог броја тинејџера који користе интернет, а други најчешћи ризик је сусрет са порнографским садржајима.
Деца у Србији изложена су великом ризику када је у питању прихватање пријатеља на друштвеним мрежама, односно прихватање за пријатеља особе које не познају лично. Иза таквих профила могу се крити педофили, хакери...
Министарствотрговине, туризма и телекомуникација оформило је Национални контак центар за безбедност деце на Интернету, где деца у сваком тренутку могу позвати центар на број 19833, како би добили неке савете или упутити пријаву за неки од видова интернет насиља.
У следећој табели налазе се могући дигитални безбедносни ризици којима деца и млади могу бити изложени. На основу табеле можемо видети да дете може бити прималац, учесник или актер. [1]
| Врсте дигиталних безбедносних ризика | ||||
| ДЕТЕ | Комерцијални | Агресивни | Сексуални | Вредноси |
| Садржај – дете као прималац | Огласи, нежељене поруке, спонзорство | Насилни садржаји, језик и говор мржње | Непримерни сексуални и порнографски садржаји | Нетачни подаци и савети (нпр. о дрогама, дијетама...), расизам |
| Контакт – дете као учесник | Евидентирање, употреба личних података | Изложеност праћењу, узнемиравању, насиљу | Контакт са непознатим особама, удварање | Самоповређивање и штетно убеђивање |
| Акција – дете као актер | Недозвољено преузимање садржаја, коцкање | Узнемиравање и кињење других | Продукција и дистрибуција порнографских материјала | Давање савета (нпр. промовисање суицида, анорексичности) |
Дигитално насиље (cyberbullying) је коришћење дигиталне технологије (интернета и мобилних телефона) с циљем да се друга особа узнемири, повреди, понизи и да јој се нанесе штета.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Др Ристић, Мирослава; Др Мандић, Данимир: Образовање на даљину, Учитељски факултет Београд, Београд, 2017.
- ^ Кузмановић, Добринка; Лајовић, Биљана; Грујић, Смиљана; Меденица, Гордана: Дигитално насиље – превенција и деловање, Министарство просвете, науке и Технолошког развоја Републике Србије и Педагошко друштво Србије, Београд, 2016.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Званични сајт Министарства трговине, туризма и телекомуникација Републике Србије