Pređi na sadržaj

Korisnik:Lukadzd/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Mercedes-Benc W201[uredi | uredi izvor]

Mercedes-Benc W201 (190, 190 E, 190 D)
Mercedes-Benc 190E 2.3 (W201)
Pregled
ProizvođačDaimler-Benc
ProizvodnjaSeptembar 1982 - April 1993 1,874,668 proizvedeno[1]
MontažaNemačka: Bremen

Nemačka: Zindelfingen Poljska: Jelč-Laskovice

Tajland: Tonburi
DizajnerPeter Pfeifer Bruno Sako
Karoserija i šasija
KlasaKompaktni izvršni automobil
Karoserija4-vratna limuzina
RasporedPrednji motor, pogon na zadnje točkove
Pogonski agregat
MotorBenzin:

1.8, 2.0, 2.3 L M102 8V I4 2.3, 2.5 L M102 16V I4 2.6 L M103 I6 3.2 L M103 AMG I6

Dizel: 2.0, 2.2 L OM601 I4 2.5 L OM602 I5

2.5 L OM602 Turbo-dizel I5
Stepen prenosa4-brzinski manuelni

5-stepeni manuelni

4-brzinski 4G-Tronik automatski
Veličine
Međuosovinsko
rastojanje		2,665 mm (104.9 in)
Dužina1982–88: 4,420 mm (174.0 in) 1988–93: 4,448 mm (175.1 in)
Širina1982–88: 1,678 mm (66.1 in) 1988–93: 1,690 mm (66.5 in)
Visina1982–88: 1,390 mm (54.7 in) 1988–93: 1,375 mm (54.1 in)
Masa1,110–1,300 kg (2,447–2,866 lb)
Hronologija
NaslednikMercedes-Benc C-klasa (W202)

Mercedes-Benz W201 je za sedane Mercedes 190 bila interna marka, porizvedene od 1982. do 1993. bila je prvi automobil kompaktne klase sa prednjim motorom, zadnjim pogonom, pet putničkih, četvorovratnih sedana.

Tokom jedanaestogodišnjeg veka trajanja modela W201, proizvedeno je 1.870.629 primeraka raznih varijanta.[1] Šef dizajna u Mercedes-Bencu, Bruno Sako, od 1975 do 1999. je pored klasika kao što su W140, W124 dizajnirao i W201. Debitovano na sajmu automobila u Parizu 1982. godine i proizvedeno u Bremenu i Sindelfingenu u Nemačkoj.

Uz W201 uvedene su po prvi put, za model namenjen masama, amortizere sa 5 veza koje se koristilo kasnije u modela E i C klase, geometrijom protiv ronjenja i čučenja, prednji i zadnji stabilizatori, vazdišni jastuci, ABS kočnice i zatezači sigurnosnih pojaseva. Zahvaljujući velike upotrebe laganog čelika visoke čvrstoće učinilo je da pri udarcu sa betonskom barijerom pri brzini od 56 km/h bez ozbiljnih povreda putnika ili deformacije kabine.

Varijanti boljih performanci su bile otkrivene na sajmu automobila u Frankfurtu 1983. godine, model 190E 2.3-16V, 2.3 je označilo da je kubikaža motora bila 2.3L, a 16V označilo da je svaki od četiri cilindra imalo četiri ventila.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Za istraživanje i razvoj modela W201, od januara 1974. do januara 1982., uloženo je preko £600 miliona, nakon čega su inženjeri Mercedesa rekli da je „ekstremno preinženjerisan“. Testiranje prve prototipe započelo je 1978. godine, nakon čega je odobren konačni dizajn 6. marta 1979. Prvi prototipi na osnovu konačnom dizajnau testirani su krajem te godine, dok je proizvodnja započela u februaru 1982. godine. Model 190 predstavljen je 8. decembra 1982. godine i pušten na tržištu u Nemačkoj dan posle, a na tržištu Velike Britanije model sa volanom na desnoj strani pošteno je u septembru 1983. godine.[2]

1987-Mercedes Benz-190E-2.3
1987 Mercedes-Benc 190 E 2.3 (SAD)

Proizvodnja je započeta u Sindelfingenu sa kapacitetom od 140 000 jedinica godišnje, dok su na početku određene teškoće sprečile proizvodnju W201 u Bremenu. Naknadno je Bremen odobren za proizvodnju, zamenivši komercijalnu proizvodnju.

Model 190 E (E za „Einspritzung“ ili ubrizgivanje goriva) koristi Boš KE-Đetronik sistem ubrizgivanja i merenja goriva umesto karburatora kod modela 190. Uz većim usisnim i izduvnim ventilima i sistemu za ubrizgivanje goriva, model 190 E daje više snage od modela 190.[3]

17. maja 1993. godine proizveden je poslednji Mercedes-Benz 190E.

Benzinski modeli[uredi | uredi izvor]

1985 Mercedes-Benz 190 E (W 201) 2.0 sedan (2015-05-29) 02
1985 Mercedes-Benc 190 E (Australija)
1985 Mercedes Benz W201 190E (Interior)
1985 Mercedes-Benc 190 E Enterijer

1982. godine, bile su dostupne samo modeli 190 i 190 E. Sve su bili opremljeni motorom M102 sa 1.997 cc (2.0L)  u liniji 4. 190 su bili opremljeni motorom M102.921 efektivne snage od 89 ks (66 kV), dok su 190 E bili opremljeni motorom M102.962 efektivne snage od 118 ks (88 kV). 190 E 2.3 (2.299 cc) je lansiran samo za tržište Severne Amerike septembra 1983. godine (kasnije je bio dostupan za kupovinu u drugim zemljama), opremljen motorom M102.961 od 113 ks (84 kV). Snaga je manja od očekivano zbog jačih standarda emisija na tržištu Severne Amerike u to vreme. Sistem za ubrizgivanje goriva, usisna grana i bregasta osovina su poboljšani 1984. godine, pa je motor proizveo 120 ks (90 kV). Iste godine je model 190 sa karburatorom poboljšan, a snaga je povećana na 104 ks (77 kV) i stigla je varijanta 2.3-16 „Kosvort“.

190 E 2.3 je bio od 1985. godine opremljen motorom M102.985 sa snagom od 130 ks (97 kV), pa je unapređen 1987. godine koristeći Bošov KE3-Đetronik sistem ubrizgivanja goriva, unapređen sistem paljenja i veći stepen kompresije[4] sa 134 ks (100 kV).

Međunarodni sajam automobila u Frankfurtu u septembru 1985. godine označio je dolazak prvih 190 modela opremljenih prednim šestocilindričnim motorom. 190 E 2.6, koji je bio opremnjen motorom M103.940, imao je snagu od 158 ks (118 kV) sa katalizatorom i 164 ks (122 kV) bez njega. U Severnoj Americi, 190 E 2.6 je bio na tržištu sve do 1993. Godine, tj. do kraja proizvodnog ciklusa modela W201. Od 1992. do 1993. Godine, 2.6 litarska verzija je bila dostupna kao specijalni „Sportlajn“ model, sa unapređenim amortizerima i enterijerom.[5]

1990. godine, Mercedes Benc je ukinuo model 190 sa karburatorom i umesto njega predstavio 190 E 1.8 sa ubrizgivanjem goriva. Ovaj novi model je bio opremljen motorom M102.910 od 1.8 litara. Ovaj motor je imao isti otvor kao i prethodni model M102.962, ali je imao kraći hod i proizvodio je istu snagu od 107 ks (80 kV) kao i prethodni model 190.[3]

Dizel modeli[uredi | uredi izvor]

Mercedes Benz 190 D 2.5 1987 (14390741551)
Mercedes-Benc 190 D

Model 190 D je imao tri različita motora na raspolaganju. Osnovni motor je bio četvorocilindrični motor od 2,0 litra, koji nikada nije bio dostupan na tržištu Severne Amerike. Verzija sa motorom od 2,2 litra, koja je imala istu snagu kao i 2,0-litarski model, predstavljena je u septembru 1983. godine. Međutim, ova verzija je bila dostupna samo u modelskim godinama 1984. i 1985. i to samo u SAD i Kanadi.[6]

Motor od 2,5 litra sa rednim petocilindričnim motorom bio je dostupan u kasnim 1980-im i ranim 1990-im godinama. Turbo verzija motora od 2,5 litra, koja je bila dostupna na kontinentalnoj Evropi ali ne i u Velikoj Britaniji tokom dugog perioda, bio je dostupan američkim kupcima tek 1987. godine i danas predstavlja kolekcionarski predmet. Spoljni izgled modela 2,5 Turbo se razlikovao od ostalih modela postojanjem otvora na suvozačevom blatobranu za dovod vazduha u turbopunjač.

Ograničena izdavanja[uredi | uredi izvor]

190 LE[uredi | uredi izvor]

Za Veliku Britaniju i Irsku, u modelskoj godini 1993., Mercedes Benc je proizveo posebno izdanje modela 190. Ovo izdanje je nazvano 190LE, iako je na zadnjem poklopcu gepeka bilo ispisano 190 E (na levoj strani brave), dok je na desnoj strani bilo ispisano LE. Proizvodnja ovog specijalnog izdanja bila je ograničena na približno 1.000 automobila, pričemu je svaki od njih dobio sertifikat koji je sadržao jedinstveni broj za svaki pojedinačni automobil.

Model 190 LE je bio dostupan u samo tri različite boje: Azuro plava (plava/ljubičasta), Brilijant Srebrena i Roso Crvena. Automobili u Azuro plavoj boji su imali sivu kariranu platnenu unutrašnjost, dok su automobili u Srebrenoj boji došli sa crnom kariranom platnenom unutrašnjosti. Automobili u Roso crvenoj boji su imali unutrašnjost od platna u biskvit/krem nijansi.

190 LE je bio opremljen dodatnim funkcijama koje su bile opcije na drugim modelima, ali su bile dostupne samo za verzije sa 1,8 ili 2,0-litarskim motorom. Oba modela, 1,8 i 2,0, su imala standardni električni nagibni i klizni šiberom, četiri električna prozora, električnu antenu, aluminijumske felne, Blaupunkt Verona CR43 radio sistem i enterijer od orahovog drveta. Verzija sa 2,0 litara motorom dodatno je imala zadnje naslone za glavu i prednji naslon za ruke. Cena LE modela bila je snižena za otprilike £3.500 u odnosu na istu specifikaciju modela sa 1,8 litarskim motorom, i za £2.000 u odnosu na model sa 2,0 litarskim motorom.

Fabrički nije bilo moguće dodavati dodatne opcije na LE modeli automobila, iako su neki od njih bili opremljeni drugim dodacima koje su dileri naknadno ugrađivali.

180 E[uredi | uredi izvor]

1991 Mercedes-Benz 180 E (W 201) Limited Edition sedan (24021251215)
1991 Mercedes-Benc 180 E Ograničena izdavanja (Australija)

U periodu od oktobra 1991. do marta 1994. godine, u Australiji je bila dostupna ograničena serija 180 E automobila.[7] Ova serija je u osnovi predstavljala 1,8-litarski model 190 E sa osnovnom opremom. [7]Prilagođavanjem opreme i kompenzacijom uvoznih dažbina, Mercedes-Benc je postigao značajnu cenovnu razliku između modela 180 E koji se prodavao za 45.450 A$ u poređenju sa 190 E koji je koštao 63.200 A$. Ova razlika je bila ostvarena uklanjanjem nekih opcionalnih dodataka, kao i uključivanjem komponenti proizvedenih u Australiji, kao što su opruge za amortizere i vetrobransko staklo, zbog primene politike izvoznih kredita.[8] Model 180 E je izostavio antiblok sistem za kočenje, električne prozore, kontrolu klime, električna sedišta, grejanje retrovizora, tempomat i zvučni sistem sa više zvučnika, mada su servo upravljač, klima i centralno zaključavanje ostali standardni.[9]

190 E 2.3-16 i 2.5-16 Kosvort[uredi | uredi izvor]

Mercedes-Benz W 201 190 E 2.5 16V 13.04.22 JM (3)
Mercedes-Benc W201 2.5-16
Mercedes-Benz W 201 190 E 2.5 16V 13.04.22 JM (2)
Mercedes-Benc W201 2.5-16 (zadnji pogled)

Kajem sedamdesetih godina, Mercedes je učestvovao u reli trkama sa svojim velikim kupeom sa V8 motorom iz R107 serije, pre svega sa Mercedesom 450 SLC 5.0. Kako bi preuzeo inicijativu u reli trkama i sa modelom 190 E, Mercedes je angažovao britansku inženjersku kompaniju Kosvort da razvije motor snage 320 ks (239 kV) za trkački automobil. Ovaj projekat je bio poznat kao projekat WAA i pokrenut je u saradnji sa Kosvortom.[10] U isto vreme, Audi je prezentovao Audi Kuatro sa svojim sistemom pogona na sve četiri točka i turbo motorom, što je stavilo Mercedesov model 2.3-16V u nešto manje konkurentan položaj. Želja Mercedesa da se takmiči u trkačkom sportu sa modelom 190, uključujući i novi motor, nastavila se u seriji moto trka DTM (Deutsche Tourenwagen Meisterschaft) u Nemačkoj. Međutim, automobili koji su se takmičili u ovom šampionatu morali su biti bazirani na modelu koji se koristi za svakodnevnu voznju. Zbog toga, Mercedes je bio primoran da stavi u serijsku proizvodnju verziju modela 190 sa motorom Kosvorta, ali snižene snage. Ova verzija automobila je poznata kao 190 E 2.3-16V i premijerno je predstavljena u septembru 1983. godine na Sajmu automobila u Frankfurtu. Pre svog oficijalnog debija, tri automobila su postavila svetske rekorde u avgustu, na testu izdržljivosti od 50.000 km na Nardo testnom postrojenju u Itali.

Motor[uredi | uredi izvor]

2.5-16 Cosworth
2.5-16 Kosvort

Kosvortov motor je baziran na M102 2,3-litarskom četvorocilindričnom motoru sa 8 ventila koji proizvodi 136 ks (101 kV) i već je bio u modelima 190 i E-klase. Kosvort je razvio specijalnu glavu cilindra izrađenu od lake legure koristeći svoj poseban proces livenja.[11] Ova glava cilindra je posedovala dve bregaste osovine iznad glave i po četiri ventila po cilindru, što ukupno čini 16 ventila. Ovi ventili su bili konstruisani tako da budu "najveći koji praktično mogu biti ugrađeni u komoru za sagorevanje".[11]

Sa svojih 2,3 litara i 16 ventila, motor je obezbeđivao značajnu izlaznu snagu od 183 ks (136 kV) pri 6.200 obrtaja u minuti, dok je maksimalni okretni momenat od 236 Nm bio dostignut pri 4.500 obrtaja u minuti. Postignuto je otvor od 95,50 mm * 80,25 mm, što je omogućilo automobilu da lako dostigne crvenu liniju na 7.000 obrtaja u minuti.[12] Ubrzanje od 0 do 100 km/h bilo je manje od osam sekundi, a maksimalna brzina iznosila je 230 km/h.[12]

Automobili namenjeni za američko tržište imali su blizu istu snagu, ali su imali neznatno niži odnos kompresije, koji je iznosio 9,7:1 umesto standardnih 10,5:1. Maksimalna snaga za te automobile bila je 167 ks (125 kV) pri 5.800 obrtaja u minuti, dok je maksimalni okretni momenat iznosio 220 Nm pri 4.750 obrtaja u minuti.

Verzija motora za upotrebu na putu je prošla rekonfiguraciju, koja je uključivala smanjenje veličine ulaznih i izduvnih otvora, upotrebu različitih profila bregastih osovina i uklanjanje suvog kartera. Takođe, specijalizovano "Kugelfischer" ubrizgavanje goriva je zamenjeno Boš K-Đetronik sistemom. Ove izmene su doprinele smanjenju snage na zahtevanih 183 ks (136 kV), ali su i dalje rezultirale motorom koji je "izuzetno fleksibilan, sa ravnomernom krivom obrtnog momenta i širokim opsegom snage".[11] Glave motora su livene u Koskast livnici kompanije Kosvort u Vorčesteru i poslate u Nemačku da bi se ugradile na preostali deo motora. Deo komponenti motora je varirao u odnosu na standardni 2,3-litarski motor, uključujući klipove od lake legure i prstenove projektovane da izdrže više brzine motora, dok su klipnjače, ležajevi i poklopci ležaja ostali nepromenjeni.[11]

16V AMG PoverPak[uredi | uredi izvor]

Samo dostupan za modele 2.5-16 i modele Evolucija I, opciona AMG PoverPak je povećala snagu na 224 ks (167 kV) pri 7.200 o/min i obrtni moment od 245 Nm pri 5.000 o/min. Maksimalnda brzina je dotizala do 250 km/h. U svojim poslednjim verzijama, ovi motori su proizvodili do 350 ks (261 kV) u trkačkoj podešavanju.

2.5 L model[uredi | uredi izvor]

1990 190E 2.5-16
1990 Mercedes-Benc 190E 2.5-16V (UK)

Motor povećane zapremine od 2,5 litara zamenio je 2,3-litarski motor 1988. godine. Ovaj motor je uključivao dvostruke razvodne lance umesto pojedinačnih lanaca koji su se često lomili na ranije 2,3 motore, pa se povećala maksimalnda snaga za 17 ks (13 kV) uz manji porast obrtnog momenta. Za evropsko tržište, imao je snagu od 201 ks (150 kV) bez katalizatora, a sa katalizatorom imali su nešto smanjenu snagu od 197 ks (147 kkV). Kosvort takođe navodi projektni kod „VAB“ za razvoj glave sa 2,5-16 ventila, isto kao i za glavu od 2,3-16 ventila.[13]

Evolucijski Modeli[uredi | uredi izvor]

Evolucija I[uredi | uredi izvor]

Mercedes-Benz 190 E 2.5-16 Evo I, Techno-Classica 2018, Essen (IMG 9538)
190 E 2.5-16 Evolucija I

Uz pojavu BMV-a M3 Sport Evolucija, direktni konkurent za 190 E, postalo je jasno da modelu 2,5-16V treba dodatna snaga kako bi pružio bolje performanse u odnosu na svog konkurenta. U martu 1989. godine, debitovao je 190 E 2.5-16 Evolucija na automobilskom sajmu u Ženevi. Prvi Evo model, poznatiji kao Evo I, imao je novi zadnji spojler i šire arke na trkačkim točkovima. Napravljeno je više izmena na komponentama ispod površine, uključujući kočnice i amortizere. Automobil je bio opremljen podesivim sistemom amortizera koji je omogućavao prilagođavanje visine vozila putem unutrašnjeg prekidača. Sve ove izmene su imale za cilj da omoguće Evo modelima da buudu još efikasniji na trkačkoj stazi.

Snaga Evo I modela jednaka je snazi standardnog 2.5-16 modela i iznosi 202 ks (151 kV). Međutim, Evo I ima redizajniran motor sa sličnim kapacitetom, ali sa nekoliko bitnih izmena. Ima kraći hod i veći otvor koji omogućava povećanje maksimalnog broja obrtaja i poboljšanu proizvodnju snage. Dodatne izmene obuhvataju poboljšanu rotirajuću masu, unapređeni sistem podmazivanja i poboljšanu vremensku brzinu.[14] Kosvort takođe spominje projektnu šifru "VAC" za razvoj Evo motora sa kratkim hodom.[10][13]

Proizvedeno je samo 502 automobila Evo I modela radi homologacije u skladu sa DTM pravilima. Za kupce koji su želeli još veće performanse, postojala je opcija PoverPak koju je dizajnirao AMG, dostupna za doplatu od 18.000 DM. Ova opcija uključivala je poboljšane bregaste osovine, veći gasni leptir, unapređeni sistemi za paljenje i upravljanje gorivom, kao i poboljšane usisne i izduvne sisteme. Kao rezultat, snaga je poboljšana za 30 ks (22 kV) u odnosu na standardni model, što je ukupno dovelo do iznosa od 232 ks (173 kV).

Evolucija II[uredi | uredi izvor]

Techno Classica 2018, Essen (IMG 9212)
Mercedes 190 E 2.5 16V Evo II
Mercedes-Benz, Techno-Classica 2018, Essen (IMG 9349)
Pogled otpozadi koji prikazuje radikalni zadnji spojler zajedno sa spojlerom zadnjeg stakla

Na automobilskom sajmu u Ženevi u martu 1990. godine, bio je predstavljen model 190 E 2.5-16 Evolucija II. Cena ovog automobila iznosila je 136.720 DM i prodavan je tokom 1990. godine.

Evo II model je imao AMG PoverPak ugrađen u isti kratkohodni 2.463 cc (2.5 L) linijski četvorocilindrički motor kao i Evo, sa maksimalnom snagom od 232 ks (173 kV) pri 7.200 o/min i obrtnim momentom od 245 Nm pri 5.000 o/min. Dodatno, imao je SLS-ove podesive amortizere koji omogućavaju podešavanje visine vožnje pomoću unutrašnjeg prekidača. Očigledna modifikacija Evo II modela bila je radikalna karoserija dizajnirana od strane prof. Ričarda Eplera sa Univerziteta u Štutgartu, koja je uključivala veliko podesivo zadnje krilo, spojler zadnjeg stakla i 17-inčne aluminijumske felne. Ova komponenta je bila namenjena za aerodinamičke svrhe i prošla je testove u aerotunelu da bi se smanjio koэficijent otpora na 0,29, dok je istovremeno povećana sila pritiska. Postoje anegdote iz tog vremena koje govore o BMV-ovom šefu istraživanja i razvoja, Volfgangu Rajclu, koji je izjavio: "Zakoni aerodinamike moraju biti različiti između Minhena i Štutgarta; ako ovaj zadnji spojler funkcioniše, moraćemo promeniti naš aerotunel". Prepričano je da je BMV kasnije izvršio redizajn svog aerotunela.[15]

500 primeraka je bilo ofarbano u „blaušvarc“ plavo/crni metalik, ali poslednja dva, brojevi 501 i 502, su bila ofarbana u astralno srebro. Ova boja ih čini najređim modelima Evolucije.

Proizvodnja modela Evo II, u okviru serije 190, imala je najkraći trajanje, započevši 1990. godine i završivši se 1991. godine.

Motori[uredi | uredi izvor]

Zapremina

(cc)

Tip Konfiguracija Snaga Maks. Brzina Model Napomene
1,997 Karb I4 8V 89 ks

(66 kV)

109 mph

(175 km/h)

190
104 ks

(77 kV)

115 mph

(185 km/h)

1,737 Ubr 106 ks

(79 kV)

115 mph

(185 km/h)

190 E 1.8
1,797 Ubr 108 ks

(80 kV)

115 mph

(185 km/h)

190 E 1.8 "180 E" u AUS
1,997 Ubr 120 ks

(90 kV)

122 mph

(196 km/h)

190 E, 190 E 2.0
2,298 Ubr 134 ks

(100 kV)

124 mph

(200 km/h)

190 E 2.3
2,597 Ubr I6 12V 164 ks

(122 kV)

133 mph

(214 km/h)

190 E 2.6
2,299 Ubr I4 16V 182 ks

(136 kV)

143 mph

(230 km/h)

190 E 2.3-16
Ubr 175 ks

(130 kV)

140 mph

(225 km/h)

Ubr Kat 168 ks

(125 kV)

137 mph

(220 km/h)

2,498 Ubr 201 ks

(150 kV)

146 mph

(235 km/h)

190 E 2.5-16
Ubr Kat 191 ks

(143 kV)

143 mph

(230 km/h)

2,498/2,463 Ubr I4 16V AMG p/p 222 ks

(165 kV)

152 mph

(245 km/h)

2,463 Ubr Kat I4 16V Evo 191 ks

(143 kV)

143 mph

(230 km/h)

190 E 2.5-16 Evo I
2,463 Ubr I4 16V Evo II 232 ks

(173 kV)

155 mph

(249 km/h)

190 E 2.5-16 Evo II
1,997 Dizel I4 8V 71 ks

(53 kV)

100 mph

(161 km/h)

190 D 2.0
74 ks

(55 kV)

2,199 72 ks

(54 kV)

190 D 2.2 SAD jedino
2,497 I5 10V 93 ks

(69 kV)

109 mph

(175 km/h)

190 D 2.5
Turbo Dizel 120 ks

(90 kV)

119 mph

(192 km/h)

190 D 2.5 Turbo nije na tržištu u obliku desnog volana za UK

[16]

[17]

Menjači[uredi | uredi izvor]

Modeli 4-brzinski manuelni 5-stepeni manuelni 4-brzinski 4G-Tronik automatski
190, 190 E, 190 E 1.8, 190 E 2.0, 190 D 2.0 Standardno Opcija* Opcija
190 E 2.3, 190 E 2.6, 190 D 2.5 / Standardno Opcija
190 E 2.3-16, 190 E 2.5-16 / Standardno** Opcija
190 D 2.5 Turbo / / Standardno

[18]

* Od Avgust 1983. ** Getragov dog-leg.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Kittler, Eberhard, ur. (2001). Deutsche Autos. 6: Seit 1990: Mercedes, Ford, Opel und Porsche / Eberhard Kittler (1. Aufl izd.). Stuttgart: Motorbuch-Verl. ISBN 978-3-613-02052-8. 
  2. ^ „New cars: Mercedes 190”. Motor Sport Magazine (na jeziku: engleski). 2014-07-07. Pristupljeno 2023-06-16. 
  3. ^ a b „Mercedes History: The 201 series (1982 - 1993)”. BenzInsider.com - A Mercedes-Benz Fan Blog (na jeziku: engleski). 2007-03-09. Pristupljeno 2023-06-16. 
  4. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2015-09-24. Pristupljeno 2023-06-16. 
  5. ^ „1990-1993 Mercedes-Benz 190: Full Review - Consumer Guide Automotive”. web.archive.org. 2012-08-04. Pristupljeno 2023-06-16. 
  6. ^ „Book sources - Wikipedia”. en.wikipedia.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-06-16. 
  7. ^ a b „180E sedan - Overview”. GoAuto. 
  8. ^ „Mercedes' little bundle of joy”. Drive (na jeziku: engleski). 2016-10-02. Pristupljeno 2023-06-16. 
  9. ^ „180E sedan - Our Opinion”. GoAuto. 
  10. ^ a b „Michael Costin & Keith Duckworth”. web.archive.org. 2005-11-07. Pristupljeno 2023-06-16. 
  11. ^ a b v g „Flying the Flag”. Autocar Magazine: 32—33. 
  12. ^ a b „Shooting Star”. Autocar Magazine: 35—40. 
  13. ^ a b „Cosworth Type Reference”. Race-cars.com. 
  14. ^ „1991 Mercedes-Benz 190E 2.5-16 Evolution II - Practical Classics”. web.archive.org. 2006-01-09. Pristupljeno 2023-06-16. 
  15. ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. 2015-02-18. Pristupljeno 2023-06-16. 
  16. ^ „Mercedes-Benz PKW vehicle list”. Arhivirano iz originala 12. 4. 2002. g. 
  17. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 12. 4. 2002. g. 
  18. ^ „NPR_startseite”. www.w123-hannover.de. Pristupljeno 2023-06-16. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Lukadzd/песак&oldid=25920877”