Pređi na sadržaj

Korisnik:Lukal123/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Šablon:Infobox scientist

Ronald Fišer[uredi | uredi izvor]

Ser Ronald Ajlmer Fišer [1](17. februar 1890 – 29. jul 1962) je bio britanski statističar i genetičar. Za njegovo delo u statistici, bio je opisan kao „genije koji je skoro samostalno stvorio osnove moderne statističke nauke“[2] i „najznačajnija ličnost u statistici HH veka“.[3] U genetici, njegov rad je koristio matematiku da kombinuje Mendelove zakone i prirodnu selekciju; ovo doprinosi oživljavanju Darvinizma u ranom HH veku revizijom teorije evolucije poznatom kao moderna sinteza. Za svoje doprinose biologiji, Fišer je prozvan„najvećim od Darvinovih naslednika“.[4]

Od 1919. pa nadalje, radio je u Eksperimentalnoj stanici Rotamsted 14 godina;[5] tamo je analizirao neverovatne količine podataka iz eksperimenata sa poljoprivrednim kulturama od 1840-ih, i razvio je analizu varijancije (ANOVA). Osnovao je svoju reputaciju tamo narednih godina kao biostatističar.

Poznat je kao jedan od tri oca populacione genetike. Ocrtao je Fišerov princip, Fišerovsku izbeglicu i hipotezu atraktivnog sina, teorije o seksualnoj selekciji. Njegov doprinos statistici uključuje metod maksimalne mogućnosti, pouzdanog zakljčka, derivaciju različitih proizvoljnih distibucija, osnovne principe dizajna eksperimenata, i još mnogo toga.

Fišer je imao snažno mišljenje o rasi. Tokom svog života, bio je značajan pristalica eugenike, interesovanja koje je dovelo do njegovog rada u poljima statistike i genetike.[6] Šta više, bio je neslagažući glas u Uneskovom izveštaju „Rasno pitanje“, insistirajući na rasnim razlikama.[7]

Rani život i školovanje[uredi | uredi izvor]

Fišer je rođen u istočnom Finčliju u Londonu, u Engleskoj, u porodici srednje klase; njegov otac, Džordž, je bio uspešan partner u firmi „Robinson i Fišer, akcionari i prodavci umetnina“.[8] Bio je jedan od blizanaca, drugi bejaše mrtvorođen i odrastao je kao najmlađi, sa tri sestre i jednim bratom.[9] Od 1896. do 1904. živeli su u kući Inverfortovih u Londonu, gde je „Englesko nasleđe“ postavilo plavu plaketu 2002-e, pre selidbe u Stritam.[10] Njegova majka, Kejt, umrla je od akutnog peritonitisa kad je imao 14 godina, njegov otac je izgubio svoj biznis 18 meseci kasnije.[11]

Slab vid tokom celog života je uzrokovao njegovo odbacivanje iz britanske armije u Prvom svetskom ratu[12], ali je takođe razvilo njegovu sposobnost da vizualizuje zadatke na geometrijski način, ne pišući matematiča rešenja, ili dokaze. Upisao je školu „Harou“ sa 14 godina i osvojio školsku Nild medalju iz matematike. Godine 1990. je osvojio školarinu da studira na „Gonvil i Kiz koledžu“, u Kembridžu. Godine 1912 dobio je prvenac u astronomiji.[13] Godine 1915 objavio je rad „Evolucija seksualneog preferiranja“[14], koji se bavio seksualnom selekcijom i izborom partnera.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Tokom 1913. do 1919, Fišer je radio šest godina kao statističar u gradu Londonu i predavao fiziku i maematiku u nizu državnih škola, u Temzinom nautičkom trenažnom koledžu, i u Bredfild koledžu. Tamo se smestio sa svojom novom mladom, Ajlin Ginis, sa kojom je imao dva sina i šest ćerki.

U 1918. objavio je „Veza između srodnika u pretpostavci Mendelovog pravila“, u kojoj je uveo pojam varijancije i njegovu predložio formalnu analizu.[15] Objavio je i genetski konceptualni model pokazujući kontinuiranu varijaciju među fenotipskim osobinama merenim od strane biostatističara koje mogu biti proizvod kombionovanog delovanja mnogih diskretnih gena i stoga biti proizvod Mendelovog pravila. Ovo je bio prvi korak ka osnivanju populacione genetike i kvantitivne genetike, koja demonstrira da prirodna selekcija može promeniti alelnu frekvenciju u populaciji, što je rezultovalo u pomirenju isprekidane prirode sa postepenom evolucijom.[16] Džoan Boks, Fišerov biografičar i ćerka kaže da je Fišer već rešio ovaj problem 1911. godine.[17]

Eksperimentalna stanica Rotamsted, (1919 – 1933)[uredi | uredi izvor]

Od 1919. pa nadalje, počeo je da radi u Eksperimentalnoj stanici Rotamsted 14 godina[18]; tamo je analizirao neverovatne količine podataka iz eksperimenata sa poljoprivrednim kulturama od 1840-ih, i razvio je analizu varijancije (ANOVA). U 1919. godini bila mu je ponuđena pozicija u Laboratoriji Galton u Univerzitetskom koledžu London koju je vodio Karl Pirson, ali umesto toga je prihvatio povremen posao u Rotamstedu u Hapendenu da bi istražio mogućnost analiziranja neverovatne količine podataka iz eksperimenata sa poljoprivrednim kulturama akumuliranih od 1942 iz „Klasičnih terenskih eksperimenata“. Analizirao je podatke zapisane tokom mnogo godina i 1921, objavio Studije varijacije poljoprivrednih kultura, i njegovu prvu primenu analize varijancije ANOVA-e[19]. U 1928, Džozef Oskar Irvin je počeo trogodišnje ograničenje u Rotamstedu i postao jedan od prvih ljudi koji će da usavrše Fišerove inovacije. Između 1912. i 1922. Fišer je preporučio, analizirao (sa greškama u pokušajima dokaza) i široko popularizovao maksimalnu mogućnost[20].

Fišerov članak iz 1924. O distribuciji koja stvara funkcije greške više dobro poznate statistike predstavlja Pirsonov či-kvadratni test i Vilijam Gasetovu Studentsku te- distribuciju i gde se razvila Fišerova cet-distribucija, nova statistička metoda često korišćena mnogo decenija kasnije kao Ef distribucija. Bio je pionir u principima dizajna eksperimenata i statistike malih uzoraka i analize pravih podataka.

U 1925. je objavio Statističke metode za istraživače, jednu od najuticajnijih knjiga o statističkim metodama u HH veku[21]. Fišerova metoda[22][23] je tehnika fuzije podataka ili „meta- analize“ (analize analize). Ova knjiga je takođe popularizovala p-vrednost, i igra centralnu ulogu u njegovom pristupu. Fišer predlaže pe=0.05, ili 1 od 20 mogućnost da će ga prevazići šansa, kao granicu statističkog značaja, i primenjuje ovo u normalnoj distribuciji (kao dvostrani test), time dobijajući pravilo dve standardne devijacije (pri normalnoj distribuciji) za statistički značaj[24]. Broj 1,96, približna vrednost 97,5% tačke normalne distribucije korišćene u verovatnoći i statistici, takođe potiče iz ove knjige.

U 1928, Fišer je bio prvi koji je koristio disfuzione jednačine da pokuša da izračuna distribuciju alel frekvecija i procenu genetskog povezivanja pomoću metode maksimalne mogućnosti među populacijama.[25]

U 1930, Genetska teorija prirodne selekcije je prvo objavljena od strane Klarendon presa i posvećena Leonardu Darvinu. Kao centralno delo neodarvinističke moderne evolucione sinteze,[26] pomoglo je da definiše populacionu genetiku, koju je Fišer osnovao zajedno sa Sivilom Rajtom i J. B. S. Haldana, i oživeo Darvinovu odbačenu ideju seksualne selekcije. Jedan od Fišerovih omiljenih aforizama bio je „Pririodna selekcija je mehanizam za generisanje neverovatno velikog stepena neverovatnosti".[27]

Fišerova popularnost je rasla i on je počeo da putuje i da drži predavanja. U 1931, proveo je šest nedelja u laboratoriji za statistiku na Ajova stejt koledžu gde je držao tri predavanja nedeljno, i upoznao mnoge američke statističare, uključujući i Džordža V. Snedekora. Vratio se ponovo 1936.

Univerzitetski koledž London, (1933 – 39)[uredi | uredi izvor]

Godine 1933, Fišer je postao direktor odeljenja eugenike u Univerzitetskom koledžu London[28]. U 1935, objavio je Dizajn eksperimenata, koji je „takođe osnovna [i unapređena] statistička tedžnika i primena... Matematičko opravdanje metoda nije bilo naglašeno i dokazi su često bili jedva skicirani ili potpuno izostavljeni...[Ovo je] navelo Dž. B. Mana da popuni rupe rigoroznim matematičkim tretmanom“.[29][30] U ovoj knjizi je Fišer takođe iscrtao „Damu koja proba čaj“, sada poznati dizajn statističkog randomizovanog eksperimenta koji koristi Fišerov test tačnosti i orginalnu ekspoziciju Fišerovog verovanja u pojam nulte hipoteze.[31][32]

Iste godine je objavio rad na temu poverljivog zaključka[33][34] i primenio ga Berens – Fišerovom problemu, čije rešenje, predloženo prvo od strane Valtera Berensa i nekoliko godina kasnije Fišera, čini Berens – Fišerovu distribuciju.

U 1936. uveo je „Set podataka cveta irisa“ kao primer diskriminantne analize.[35]

U njegovom radu Talas naprednih i prednosnih gena iz 1937. predložio je Fišerovu jednačinu u kontekstu populacione dinamike da bi opisao pobršinsko širenje prednosnog alela i istraživao njegove putujuće talasne sposobnosti.[36] Iz ovoga je izašla Fišer – Kolmogorova jednačina.[37] U 1937, posetio je Indijski statistički institut u Kalkuti, i jednog njegovog vandrednog radnika, P.S. Mahalanobisa, često se vraćajući da podstakne njegov (institutov) razvoj. Bio je počasni gost njegove 25. godišnjice, kada je imao 2000 zaposlenih.

U 1938, Fišer i Frenk Jejts su opisali Fišer – Jejts mešanje u njihovoj knjizi Statističke tabele za biološka, agrikulturalna i medicinska istraživanja.[38] Njihov opis algoritma koristio je papir i olovku; tabela random brojeva donela je slučajnost.

Univerzitet Kembridž (1940 – 1956)[uredi | uredi izvor]

U 1943, zajedno sa A.S. Korbetom i C.B. Vilijamsom je objavio rad na temu relativne obilnosti vrsta gde je razvio logaritamski niz u koji je stavio dva različita seta podataka o obilnosti[39]. Iste godine preuzeo je Balforovo presedništvo iz genetike gde je 1948. pozvan italijanski istraživač Luiđi Luka Kavali-Sforza, formirajući jedinicu sa jednim čovekom u oblasti bakterijske genetike.

U 1936, Fišer je koristio Pirsonov či-kockasti test da analizira Mendelove podatke i zaključio je da su Mendelovi podaci sa predviđenim odnosima previše savršeni, što sugeriše da supodešavanjima (namernia ili nesvesna) bila izvršena nad podacima da bi uklopili opažanja sa hipotezom.[40] Kasnije su autori tvrdili da je bilo mana u Fišerovoj analizi, predlažući različita statistička i botanička objašnjenja za Medelove brojeve.[41][42] U 1947, Fišer je osudio časopis Nasledstvo sa Kirilom Darlingtonom i 1949. je objavio Teoriju parenja bliskih srodnika.

U 1950 je objavio „Genske učestalosti u klajnu utvrđenim od strane selekcije i difuzije“[43] o talasu napretka predonosnih gena i o klajnovima genetske učestalosti, poznatog po prvoj primeni kompjutera, EDSAC-a, u biologiji. Razvio je kompjuterske algoritme za analizu podataka iz svojih balansiranih eksperimentalnih nacrta,[44] sa različitim edicijama i prevodima, postajući standardna referenca za naučnike mnogoh disciplina. U ekološkoj genetici on i E.B. Ford su pokazali da je sila prirodne selekcije mnogo jača nego što je predpostavljeno, zbog mnogo ekogenetičkih situacija (kao što je polimorfizam) koje se održavaju zahvaljujući prirodnoj selekciji.

Tokom ovog vremena bavio se i na mapiranju hromozoma miševa; razmnožavajući miševe u laboratorijama u svojoj kući.[45]

Fišer se javno protivio istraživanju iz 1950. koje je pokazalo da pušenje duvana izaziva rak pluća, argumenirajući da koorelacija ne implicira uzrok.[46][47][48][49] [50][51]Da citiramo njegove biografe Jejtsa i Matera: „Bilo je sugerisano da je razlog tome činjenica da je Fišer bio zaposlen kao konsultant duvanskih firmi i da ova kontroverza izaziva sumlju o vrednosti njegovih argumenata. Ovo ga pogrešno ocenjuje. Nije bio iznad prihvatanja finasijskih nagrada za svoj rad, ali razlog ovog zanimanja je nesumljivo bilo njegova mržnja puritanskih tendencija svih vrsta; a možda i lična uteha koju je uvek pronalazio u duvanu.

Držao je Krunijsko predavanje na temu populacione genetike 1953. godine.[52]

U zimu 1953 – 1954. Fišer je upoznao Debaratu Bazua, indijskog statističara koji je 1958. napisao: „U vezi sa argumentom seta, Ser Ronald se trudio da pronađe sredinu između dva pola statistike – Berklijeve i Bejzove.[53] Moj trud da razumem Fišerov kompromis su me dovele do principa verovatnoće“.[54]

Adelejd, (1957-1962)[uredi | uredi izvor]

U 1957, penzionisani Fišer je emigrirao u Australiju, gde je provodio vreme kao viši israživač u Naučnoj i privrednoj istraživačkoj organizaciji Komonvelt (CISRO) u Adelejdu. Umro je tamo 1962, i njegovi posmrtni ostaci su zakopani unutar Katedrale Svetog Petra, u Adelejdu.[55]

  1. ^ „Ronald Aylmer Fisher, 1890-1962”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society (na jeziku: engleski). 9: 91—129. 1963-11. ISSN 0080-4606. doi:10.1098/rsbm.1963.0006.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  2. ^ „Ronald Aylmer Fisher, 1890-1962”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society (na jeziku: engleski). 9: 91—129. 1963-11. ISSN 0080-4606. doi:10.1098/rsbm.1963.0006.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  3. ^ „Ronald Aylmer Fisher, 1890-1962”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society (na jeziku: engleski). 9: 91—129. 1963-11. ISSN 0080-4606. doi:10.1098/rsbm.1963.0006.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  4. ^ Edwards, A. W. F. (2011). "Mathematizing Darwin". Behavioral Ecology and Sociobiology. 65 (3): 421–430. doi:10.1007/s00265-010-1122-x. PMID 21423339.
  5. ^ Kennedy, Michael (2001). Ronald [Russell], Sir Landon. Oxford Music Online. Oxford University Press. 
  6. ^ Fisher, Richard (2009-10). „One minute with Michael Green.”. New Scientist. 204 (2732): 27. ISSN 0262-4079. doi:10.1016/s0262-4079(09)62871-2.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  7. ^ unesdoc.unesco.org https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/pf0000073351_eng. Pristupljeno 2019-03-17.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  8. ^ Fisher, Ronald Aylmer; Owen, A. R. G. (1962). „An Appreciation of the Life and Work of Sir Ronald Aylmer Fisher :F.R.S., F.S.S. Sc.D.”. The Statistician. 12 (4): 313. ISSN 0039-0526. doi:10.2307/2986951. 
  9. ^ Box, Joan Fisher (2005-01-14), Fisher, Ronald Aylmer, John Wiley & Sons, Inc., ISBN 0471667196, Pristupljeno 2019-03-17 
  10. ^ Soton, Oxford University Press, 2011-10-31, Pristupljeno 2019-03-17 
  11. ^ Fisher, Ronald Aylmer; Owen, A. R. G. (1962). „An Appreciation of the Life and Work of Sir Ronald Aylmer Fisher :F.R.S., F.S.S. Sc.D.”. The Statistician. 12 (4): 313. ISSN 0039-0526. doi:10.2307/2986951. 
  12. ^ Box, Joan Fisher; Edwards, A. W. F. (2005), "Fisher, Ronald Aylmer", Encyclopedia of Biostatistics, 8 Volume Set, Encyclopedia of Biostatistics, John Wiley & Sons, doi:10.1002/0470011815.b2a17045, ISBN 978-0470849071.
  13. ^ Fisher, Sir Ronald Aylmer (1890–1962), Oxford University Press, 2018-02-06, Pristupljeno 2019-03-17 
  14. ^ „EUGENIC LEGISLATION”. Journal of Heredity. 6 (3): 142—144. 1915-03. ISSN 1465-7333. doi:10.1093/oxfordjournals.jhered.a109077.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  15. ^ Fisher, R. A. (1919). „XV.—The Correlation between Relatives on the Supposition of Mendelian Inheritance.”. Transactions of the Royal Society of Edinburgh (na jeziku: engleski). 52 (02): 399—433. ISSN 0080-4568. doi:10.1017/S0080456800012163. 
  16. ^ Box, Joan Fisher (1981-05). „Gosset, Fisher, and the t Distribution”. The American Statistician. 35 (2): 61. ISSN 0003-1305. doi:10.2307/2683142.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  17. ^ Fisher, Geoff (2013-03). „Life support”. New Scientist. 217 (2909): 30. ISSN 0262-4079. doi:10.1016/s0262-4079(13)60742-3.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  18. ^ Kennedy, Michael (2001). Ronald [Russell], Sir Landon. Oxford Music Online. Oxford University Press. 
  19. ^ Heron, David (1910-04). „On the Probable Error of a Partial Correlation Coefficient”. Biometrika. 7 (3): 411. ISSN 0006-3444. doi:10.2307/2345396.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  20. ^ (Johann), Pfanzagl, J. (1994). Parametric statistical theory. Hamböker, R. Berlin: W. de Gruyter. ISBN 9783110889765. OCLC 815506977. 
  21. ^ „Statistical and Social Inquiry Society of Ireland: Centenary Celebrations”. Journal of the Royal Statistical Society. 110 (4): 348. 1947. ISSN 0952-8385. doi:10.2307/2981241. 
  22. ^ 1890-1962., Fisher, Ronald Aylmer, Sir, (1970). Statistical methods for research workers. (14th ed., rev. and enl izd.). Darien, Conn.,: Hafner Pub. Co. ISBN 0050021702. OCLC 135627. 
  23. ^ Fisher, R.A.; Fisher, R. A (1948). "Questions and answers #14". The American Statistician. 2 (5): 30–31. doi:10.2307/2681650. JSTOR 2681650.
  24. ^ Dallal, Gerard E. (1986-08). „STATOOLS: Statistical Utility Programs”. The American Statistician. 40 (3): 236. ISSN 0003-1305. doi:10.2307/2684555.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  25. ^ Fisher, R. A.; Balmukand, Bhai (1928-7). „The estimation of linkage from the offspring of selfed heterozygotes”. Journal of Genetics (na jeziku: engleski). 20 (1): 79—92. ISSN 0022-1333. doi:10.1007/BF02983317.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  26. ^ Richard Dawkins : how a scientist changed the way we think : reflections by scientists, writers, and philosophers. Grafen, Alan., Ridley, Mark. Oxford: Oxford University Press. 2006. ISBN 9780191516214. OCLC 77519739. 
  27. ^ Huxley, Julian; De Beer, Gavin (1963). The elements of experimental embryology. New York: [Hafner Pub. Co.] 
  28. ^ Cobban, Professor Alfred, (1901–1 April 1968), Professor of French History, University College, University of London, since 1953; Head of History Department, 1961–66; Editor of History, Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2019-03-17 
  29. ^ „Statistical and Social Inquiry Society of Ireland: Centenary Celebrations”. Journal of the Royal Statistical Society. 110 (4): 348. 1947. ISSN 0952-8385. doi:10.2307/2981241. 
  30. ^ 4. Analysis of Variance, De Gruyter Oldenbourg, 2007-12-31, str. 99—148, ISBN 9783486843668, Pristupljeno 2019-03-17 
  31. ^ CHAPTER I. EARLY BELL SYSTEM EXPERIMENTATION, Harvard University Press, ISBN 9780674280540, Pristupljeno 2019-03-17 
  32. ^ Null Hypothesis, Springer-Verlag, Pristupljeno 2019-03-17 
  33. ^ Fisher, R. A. (1935-12). „THE FIDUCIAL ARGUMENT IN STATISTICAL INFERENCE”. Annals of Eugenics (na jeziku: engleski). 6 (4): 391—398. doi:10.1111/j.1469-1809.1935.tb02120.x.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  34. ^ Seidenfeld, Teddy (1992-08). „R. A. Fisher's Fiducial Argument and Bayes' Theorem”. Statistical Science. 7 (3): 358—368. ISSN 0883-4237. doi:10.1214/ss/1177011232.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  35. ^ Fisher, R. A. (1936-9). „THE USE OF MULTIPLE MEASUREMENTS IN TAXONOMIC PROBLEMS”. Annals of Eugenics (na jeziku: engleski). 7 (2): 179—188. doi:10.1111/j.1469-1809.1936.tb02137.x.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  36. ^ FISHER, R. A. (1937-06). „THE WAVE OF ADVANCE OF ADVANTAGEOUS GENES”. Annals of Eugenics. 7 (4): 355—369. ISSN 2050-1420. doi:10.1111/j.1469-1809.1937.tb02153.x.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  37. ^ Fisher, 4th Baron, (Patrick Vavasseur Fisher) (born 14 June 1953), Oxford University Press, 2013-12-01, Pristupljeno 2019-03-17 
  38. ^ 1890-1962., Fisher, Ronald Aylmer, Sir, ([1963]). Statistical tables for biological, agricultural, and medical research,. Yates, Frank, (6th ed., rev. and enl izd.). New York,: Hafner Pub. Co. ISBN 0028447204. OCLC 550706.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  39. ^ Fisher, R. A.; Corbet, A. S.; Williams, C. B. (1943). "The relation between the number of species and the number of individuals in a random sample of an animal population". Journal of Animal Ecology. 12 (1): 42–58. doi:10.2307/1411. JSTOR 1411.
  40. ^ Fisher, R.A. (1936-04-15). „Has Mendel's work been rediscovered?”. Annals of Science (na jeziku: engleski). 1 (2): 115—137. ISSN 0003-3790. doi:10.1080/00033793600200111. 
  41. ^ Franklin, Allan; Edwards, A. W. F.; Fairbanks, Daniel J.; Hartl, Daniel L.; Seidenfeld, Teddy (2008). Ending the Mendel-Fisher Controversy. University of Pittsburgh Press. ISBN 9780822973409.
  42. ^ 1891-1970., Sturtevant, A. H. (Alfred Henry), (2001). A history of genetics. Cold Spring Harbor, N.Y.: Cold Spring Harbor Laboratory Press. ISBN 0879696079. OCLC 45330256. 
  43. ^ Fisher, R. A. (1950). "Gene Frequencies in a Cline Determined by Selection and Diffusion". Biometrics. 6 (4): 353–361. doi:10.2307/3001780. JSTOR 3001780. PMID 14791572.
  44. ^ Box, Joan Fisher (2005-01-14), Fisher, Ronald Aylmer, John Wiley & Sons, Inc., ISBN 0471667196, Pristupljeno 2019-03-17 
  45. ^ Moehring, Amanda J.; Mackay, Trudy F. C. (2004-07). „The Quantitative Genetic Basis of Male Mating Behavior in Drosophila melanogaster”. Genetics. 167 (3): 1249—1263. ISSN 0016-6731. doi:10.1534/genetics.103.024372.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  46. ^ Fisher, Ronald (July 6, 1957), "Dangers Of Cigarette-Smoking", The British Medical Journal, London: British Medical Association, 2 (5035): 43, doi:10.1136/bmj.2.5035.43, JSTOR 25383068
  47. ^ Fisher, Ronald (August 3, 1957), "Dangers Of Cigarette-Smoking", The British Medical Journal, London: British Medical Association, 2 (5039): 297–298, doi:10.1136/bmj.2.5039.297-b, JSTOR 25383439, PMC 1961712
  48. ^ Fisher, Ronald (1958), "Cigarettes, Cancer, and Statistics" (PDF), The Centennial Review of Arts & Science, East Lansing, Michigan: Michigan State University Press, 2: 151–166
  49. ^ Fisher, Ronald (1958), "The Nature of Probability"(PDF), The Centennial Review of Arts & Science, East Lansing, Michigan: Michigan State University Press, 2: 261–274
  50. ^ Fisher, Ronald (July 12, 1958), "Lung Cancer and Cigarettes" (PDF), Nature, London: Nature Publishing Group, 182 (4628): 108, doi:10.1038/182108a0
  51. ^ Fisher, Ronald (August 30, 1958), "Cancer and Smoking" (PDF), Nature, London: Nature Publishing Group, 182 (4635): 596, doi:10.1038/182596a0
  52. ^ „Croonian Lecture - Population genetics”. Proceedings of the Royal Society of London. Series B - Biological Sciences. 141 (905): 510—523. 1953-09-09. ISSN 2053-9193. doi:10.1098/rspb.1953.0058. 
  53. ^ Aldous, Prof. David John, (born 13 July 1952), Professor of Statistics, University of California, Berkeley, since 1986, Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2019-03-17 
  54. ^ Author's Page, Elsevier, 2010, str. xvii—xvii, ISBN 9780240806891, Pristupljeno 2019-03-17 
  55. ^ Predel, B., Au-Ra (Gold - Radium), Springer-Verlag, str. 1—1, ISBN 3540435344, Pristupljeno 2019-03-17 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Lukal123/песак&oldid=21739701”