Pređi na sadržaj

Корисник:Lukart132/песак

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Halo
Žanr(ovi)Pucačina iz prvog lica (glavni serijal)

Strategija u realnom vremenu (Halo Wars serijal)

Tvin-stik šuter (Spartan Assault serijal)

Arkadne igre (Halo: Fireteam Raven)
Razvijač(i)Bungie

Ensemble Studios

343 Industries

Creative Assembly
Izdavač(i)Xbox Game Studios
PlatformeXbox

Microsoft Windows

macOS

Xbox 360

Windows Phone

iOS

Xbox One

Arkade

Xbox Series X/S
Prva igraHalo: Combat Evolved
Novembar 15, 2001
Poslednja igraHalo Infinite
Decembar 8, 2021

Halo (engl. Halo) je vojna naučnofantastična video igra i medijska franšiza koju je napravio Bandži (engl. Bungie). Franšizu trenutno upravlja i razvija kompanija 343 Industries, a u vlasništvu je Xbox Game Studios. Centralni fokus franšize se zasniva na iskustvima Master Čifa (engl. Master Chief), jednog iz grupe supervojnika pod kodnim imenom Spartanci (engl. Spartans) i njegovog saputnika, veštačke inteligencije, Kortane.

Originalna trilogija je centrirana oko međuzvezdanog rata između čovečanstva i alijanse vanzemaljaca pod nazivom Kovenant. Ova alijansa, predvođena religioznim liderima pod nazivom Proroci, štuje drevnu civilizaciju poznatu kao Glasnici (engl. Forerunners) koja je nestala u borbi sa parazitskim Flodom. Halo strojevi su grupa ogromni, nastanjivih, prstenastih superoružja koje su napravili Glasnici kako bi uništili Flod ali Kovenant je pogrešno shvatio ove strojeve kao religiozne artefakte, koji će ih kada se aktiviraju transportovati na Veliki Put da upoznaju Glasnike. Ovi strojevi su slični Orbitalima iz novela Kultura Ijana M. Banksa i u manju ruku koncept autora Larija Nivena Prstenasti svet.[1][2][3][4] Najnovija igra, Halo Infinite, izašla je 2021. godine.[5]

Igre u serijalu su veoma uspešne i smatraju se da su one Iksboksove "ubitačne igre" (engl. killer app).[6] Ovo je dovelo do nastanka termina "Halo ubica" kojim se opisuju igre na konzolama za koje se smatra da su bolje od Haloa.[7] Sa velikim uspehom prve igre Halo: Combat Evolved i Majkrosoftovih marketinških kampanja, dalji nastavci su doveli do rekordnih prodaja.[8][9][10] Do 2015. godine, igre su prodale preko 65 miliona kopija širom sveta i doprinele skoro 3.4 milijardi dolara profita.[11][12][13] Od februara 2021, brojka prodatih kopija porasla je na 81 miliona.[14] Halo franšiza je postala jedna od medijskih franšiza sa najvećom zaradom svih vremena. Ovakve prodaje su dovele da se franšiza proširi na ostale medije; Halo svet se sada prostire na najprodavanije novele, grafičke novele, stripove, kratke filmove, animirane filmove, filmove kao i druge licencirane produkte.

Radnja igre

[uredi | uredi izvor]

Pre stotinu hiljada godina, "Mantija odgovornosti" je pripadala Glasnicima. Međutim, Prethodnici su hteli da sklone toliku moć iz ruku Glasnika i da je daju čovečanstvu. Iz odmazde, Glasnici su istrebili Prethnodike. Jedan od poslednjih Prethodnika je ispustio sporu u nadi da će se razmnožiti i spasiti Prethondike. Spora se veoma brzom proširila, međutim, umesto što je stvarala Prethodnike, spora je napravila parazit poznat kao Flod. Glasnici su se borili protiv Floda, koji se širio tako što je inficirao svako živo biće i tako je pregazio većinu galaksije Mlečni put. Pošto im je ponestajalo opcija, Glasnici su napravili Halo strojeve - prstenaste megastrukture i oružja kao poslednja opcija koji će uništiti sav život u galaksiji i zaustiviti Flod. Pošto više nisu mogli da odlažu, Glasnici su aktivirali prstenove i tako su nestali.[15]

Posle skoro stotinu hiljada godina kasnije u 26. veku, čovečanstvo je, pod okriljem Svemirske Komande Ujedinjenih Nacija ili skraćeno SKUN (engl. UNSC), koloniziralo mnoge svetove zahvaljujući razvoju putovanja koji je brži od svetlosti, takozvani slipspejs. Tenzije između vlade i kolonija koje su zahtevale nezavisnost dovele su do žestokih sukoba. SKUN je finansirao Spartan-II projekat koji će stvoriti grupu poboljšanih supervojnika, čija je svrha bila da ove ustanke uguši tajno.[16] Godine 2525. ljudske svetove je napala teokratska alijanska vanzemaljaca pod nazivom Kovenant, čije vođstvo je proglasilo čovečanstvo jereticima i uvredom za njihove bogove Glasnike i tako je počeo nihov genocidan rat. Kovenant je imao superiorniju tehnologiju i veliku brojčanost koja se pokazala veoma efektivna u borbama. Spartanaca je bilo previše malo da bi preokrenuli ishod rata u korist čovečanstva. Nakon Kovenantovog napada na planetu Rič, poslednje uporište SKUN-a pre Zemlje, Master Čif Džon-117 je jedan od poslednjih preostalih Spartanaca.

Master Čif i Kortana su bili instrumentalni u uništavanju Halo prstena kako bi zastuvili Kovenant i pretnju Floda. Kovenant je zahvatio građanski rat nakon što je rasa Sanghili izbačena, gde su mnoge rase shvatile da je njihova vera zapravo laž. Bivši obeščašćeni Sanghili komandir Kovenanta poznat kao Arbiter, zajedno sa ostatkom svoje rase, pomogao je ljudima da unište Kovenant i zaustave njenog lidera, Istinu, od aktiviranja Halo stroja preko Arka. Rat između ljudi i Kovenanta se završio, međutim novi konflikti su počeli da nastaju širom galaksije.

U posleratnom periodu, SKUN je napravio novu generaciju Spartanaca i tenzije između SKUN-a i kolonijskih ustanika se nastavio. Glasnik poznat kao Dajdakt se vratio da uspostavi prevlast nad čovečanstvom, međutim zaustivili su ga Master Čif i Kortana za koju se smatralo da je nestala nakon sukoba. Kortana je preživela kroz glasnički repozitorijum znanja poznat kao Domen, preko koga je uspela da se oslobodi SKUN-a i uspostavi hegemoniju nad galaksijom gde je vladala veštačka inteligencija.[17] Posle dve godine raštrkanog rata Kortana je uništila SKUN i napala Proterane (engl. Banished), plaćeničku organizaciju koju vodi Džiralhanaj rasa. Proterani su pobedili u ovom konfliktu, uništili Kortanu i nastavili sukobe sa SKUN-om za kontrolu nad strojem Zeta Halo.[18]

Serijal

[uredi | uredi izvor]

Za više informacija: Lista Halo medija

Vremenska lenta sa godinama izdanja
2001Halo: Combat Evolved
2002
2003
2004Halo 2
2005
2006
2007Halo 3
2008
2009Halo Wars

Halo 3: ODST
2010Halo: Reach
2011Halo: Combat Evolved Anniversary
2012Halo 4
2013Halo: Spartan Assault
2014Halo: The Master Chief Collection
2015Halo: Spartan Strike

Halo 5: Guardians
2016
2017Halo Wars 2

Halo Recruit
2018Halo: Fireteam Raven
2019
2020
2021Halo Infinite

Originalna trilogija

[uredi | uredi izvor]

Glavni artikli: Halo: Combat Evolved, Halo 2 i Halo 3

Igre originalne Halo trilogije je napravio Bandži i one su pucačine iz prvog lica u kojima igrač doživljava najviše akcije iz perspektive protagoniste.[19] Prva igra u serijalu, Halo: Combat Evolved izašao je na Iksboksu, 25. novembra 2001. godine.[20] Igra je originalno trebala da izađe za Vindovs i makOS, sve do 2000. kada je Majkrosoft kupio Bandži i igra je postala Iksboksov titl, što je odužilo verziju za računar naredne dve godine.[21][22] Halo: Combat Evolved je uveo mnoge aspekte igre i priče koji su poznati u celoj trilogiji. Igrač se bori protiv različitih vanzemaljaca dok pokušava da otkrije tajne takozvanog Halo stroja. Koncept koji je ova igra imala jeste da igrač može da nosi dva oružja, što tera igrača da pažljivo odabere oružja koja će koristiti.[23] Igrači se bore kako oružjem tako i udaranjem, sa ograničenim korišćenjem bombi. Bandži je ovaj format "oružje-bombe-udarci" nazvao "Zlatni trougao Haloa"[24], koji je fundamentalno ostao nepromenjen kroz čitavu trilogiju. U Halo: Combat Evolved, igračev život se meri kroz broj helti i štita koji se stalno puni. Kasniji nastavci su odbacili koncept helti, da bi ga ponovo vratili u kasnijim delovima van trilogije.[25] Port za Vindovs i makOS je razvio Gearbox Software i izbačen je 30. septembra za Vindovs i 11. novembra 2003. godine za makOS.[26][27] Samostalna ekspanzija, pod nazivom Halo: Custom Edition je izbačena kao ekskluziva za Vindovs i omogućila je igračima da stvaraju svoj sadržaj za igru.

Naslednik prvog dela, Halo 2, izbačen je za Iksboks 9. novembra 2004. godine i kasnije za Vindovs Vistu 17. maja 2007. godine. Prvi put, igra je izbačena u dve različite verzije: standardna verzija sa diskom i tradicionalnim Iksboks pakovanjem i kolektorska verzija sa posebno dizajniranom aluminijumskom kutijom kao i sa bonus DVD-om, knjižicom i drugačijim korisičnim uputstvom. Halo 2 je ubacio nove elemente igre, najpre mogućnost igrača da koristi dva oružja istovremeno.[28] Za razliku od prethodnika, Halo 2 je podržavao onlajn multiplejer preko Xbox Live. Igra koristi "mečmejking" kako bi spojila igrače koji traže određene modove igre koje bi želeli da igraju.[28] Ovo je u to vreme bila promena od tradicionalne "liste servera" koja se tada koristila za traženje onlajn mečeva. Nakon izbacivanja, Halo 2 je postala najigranija igra na Xbox Live servisu te nedelje. Ovu titulu je držala preko dve godine, najduže od bilo kojih igara u tom periodu.[29]

Halo 3 je poslednja igra u originalnoj Halo trilogiji, s kojim se završava priča koja je započeta u prvom delu.[30] Igra je izbačena na Xbox 360 25. septembra 2007. godine.[31] Igra je dodala mnoštvo novih vozila, oružja i opremu.[32] Takođe je imala i ograničeni alat za editovanje mapa, poznat kao Fordž (engl. Forge), što dozvoljava igračima da ubace određene objekte, kao što su oružja i vozila u već postojećim mapama.[33] Igrači su mogli i da sačuvaju snimak svoje poslednje sesije i da ga pregledaju kao video iz raznih uglova.[34]

Na E3 2014. godine, Majkrosoft i 343 Industries su najavili Halo: The Master Chief Collection, koja je izbačena 11. novembra 2014. godine na Xbox One. Igra je sadržala kompletnu kampanju i modove multiplejera za Halo: Combat Evolved, Halo 2, Halo 3 i Halo 4. Kampanja za Halo 3: ODST je ubačena kasnije kao ekspanzija i bila je besplatna za sve koji su kupili Master Chief Collection krajem 2014. godine.[35]

Saga povratnika

[uredi | uredi izvor]

Glavni artikli: Halo 4, Halo 5: Guardians i Halo Infinite

Nakon što se Bandži odvojio od Majkrosofta, 343 Industries, studio koji je Majkrosoft napravio 2009. godine, preuzeo je Halo franšizu.[36][37][38] Ovaj studio je već učestvovao u produkciji animirane serije Halo Legends i nadgledao je proizvodnju Halo: Reach i Halo: Combat Evolved Anniversary.[39] Sledeća igra u serijalu, Halo 4, najavljena je na E3 2011 i bila je prva igra u takozvanoj "Sagi povratnika".[40][41] Igra je sadržala mnoge stvari kao prethodne igre, kao što su nova ili redizajnirana oružja,[42] poboljšan alat za editovanje mapa,[43] nove mape i proširen multiplejer.[44] Halo 4 je izbačen 6. novembra 2012. godine[45] i doveo je do rekordnih prodaja za franšizu.[46] Kao novi dodatak, multiplejer kampanja pod nazivom Spartan Ops izbačena je par nedelja nakon Halo 4 i priča o tome šta se dogodilo na kraju igre.[47]

Halo 5: Guardians izbačen je za Xbox One 27. oktobra 2015. godine.[48] Igra se kreće kroz mnoge svetove, najpre Sanghili matični svet i priča se okreće oko lova Spartanca Lokea na Master Čifa koji pokušava da nađe Kortanu.[49]

Treći deo Sage povratnika, Halo Infinite, najavljen je tokom E3 2018.[50] Igra vraća fokus na Master Čifa i korene originalne igre na novom Zeta Halo stroju. Priča se fokusira na otkrivanju ne tako poznatih događaja u Halo serijalu, posledica rata sa Kortanom i borbe protiv Proteranih.[18]

Spinofovi

[uredi | uredi izvor]

Glavni artikli: Halo Wars, Halo 3: ODST, Halo: Reach, Halo: Spartan Assault, Halo: Spartan Strike i Halo Wars 2

Uspeh glavne Halo trilogije je dovelo da nastanka mnogih spinofova. Halo Wars 2 je strategija u realnom vremenu koju je napravio Ensemble Studios za Xbox 360. Radnja igre je u 2531. godini, 21 godinu pre događaja u Halo: Combat Evolved. Mnogo truda je potrošeno na pravljenje dobrih kontrola koju si jednostavne i intuitivne za razliku od drugih strateških igara na konzolama.[51] Igra je najavljena na X06, i izbačena u februaru i martu 2009. godine.

U intervjuu iz jula 2008. godine sa MTV, Majkrosoftov načelni za biznis Iksboksa, Don Matrik, izjavio je da Bandži radi na novoj Halo igri za Majkrosoft, koja je nezavisna od drugih Halo projekata. Najava igre za novi Halo projekat je očekivana na E3 2008 gde je Bandži rekao da radi na igri već nekoliko meseci, ali je Majkrosoft odložio projekat.[52] Najava Halo projekta je trebala da bude deo Majkrosoftovog sto pedeset minutne prezentacije ali je smanjena na 90 minuta, Majkrosoft je onda izjavio da želi da da igri svoj događaj.[53] Nakon izbacivanja tizera 25. septembra,[54] projekat je otkriven kao Halo 3: Recon, kasnije preimenovan u Halo 3: ODST. Priča igre je između Halo 2 i Halo 3, gde igrači kontrolišu grupu ljudskih vojnika pod nazivom "Orbital Drop Šok Trupers" (ODST). Igra je izbačena 22. septembra 2009. godine.

Nakon izbacivanja Halo 3, Bandži je odlučio da izbaci igru koja se dešava pre originalne trilogije. Tako, priča je bila centirana oko ljudskog sveta koji bi bio uništen. Kompozitori Halo franšize, Martin O Donel i Majkl Salvatori su se vratili da naprave muziku za Rič, koja je bila sumorne prirode kako bi se poklapala sa pričom. Rič je najavljen na Electronic Entertainment Expo 2009 i prvi trejler je prikazan 2009. godine na Spike Video Game Awards. Oni koji su kupili ODST mogli su da prisustvuju u miltiplejer beti Halo: Riča u maju 2010. godine. Beta je omogućila Bandžiju da dobije povratne informacije za bagove kao i da poboljšaju igru pre nego što igra izađe. Majkrosoftov budžet za marketinšku kampanju Riča je bio najveći do tada i napravili su igrane reklame, figure i interaktivne medije kako bi promovisali igru. Nakon izbacivanja, igra je napravila profit od 200 miliona dolara prvog dana i time postavila novi rekord za franšizu. Rič se takođe dobro prodao i širom sveta. Prijem igre je bio pozitivan sa recenzijama Gamepro, IGN i Official Xbox Magazine koji su ga nazvali "najbolji Halo titl do sada". Ovo je bila poslednja Bandžijeva Halo igra.

U oktobru 2017. godine, 343 Industries je razvio i izbacio demo u virtualnoj realnosti u partnerstvu za Endeavor One pod nazivom Halo Recruit.[55]

U 2018. godini, 343 Industries je u partnerstvu sa Raw Thrills i PlayMechanix razvio arkadnu igru pod nazivom Halo: Fireteam Raven koja je izbačena kasnije u 2018. godini, gde su Round1 USA i Dave & Buster arkade prve izbacile igru.[56][57]

Fireteam Taven arkadni štand u Edinburu, Ujedinjeno Kraljevstvo

Igre alternativne realnosti

[uredi | uredi izvor]

Za više informacija: I Love Bees i Marketing za Halo 3

Igre alternativne realnosti su korišćene kako bi se promovisale igre u glavnoj trilogiji. Kortanina Slova, serija kriptovanih imejl adresa koje je Bandži pustio pre izbacivanja Halo: Combat Evolved.[58] I Love Bees je korišćen za promociju Halo 2. Igra je bila centirana oko sajta koji je napravio 42 Entertainment, koju je pokrenuo Majkrosoft, a podržao Bandži. Kroz igru se mogu naći audio klipovi koji ukupno čine priču na Zemlji između Halo i Halo 2.[59][60] Slično tako, Iris je korišćena kao marketinška kampanja za Halo 3.[61] Činili su je 5 veb servera koji su imali razne medija fajlove povezani sa Halo svetom.

Otkazani projekti

[uredi | uredi izvor]

Nekoliko igara je bilo planirano za Game Boy Advance,[62] Gizmondo,[63][64] Ultra-Mobile PC[65] i Nintendo DS.[66][67][68]

Majkrosoft je 2006. godine najavio epizodičnu video igru koju bi razvijao studio filmskog direktora Piter Džeksona Wingnut Interactive.[69] Igra pod nazivom Halo: Chronicles je potvrđena da je u razvoju 2007. godine[70] i do 2008. godine su i dalje bili otvoreni položaji za tim.[71] Džekson je rekao blogu Jostiq u julu 2009. godine da projekat nije više u razvoju.[72][73] Džeksonov menadžer Ken Kamins je objasnio da je projekat otkazan zbog manjka budžeta koji su rezultovali u otkazima zaposlenih januara 2009. godine.[74]

Pre nego što je Ensemble Studios zatvoren, kompanija koja je napravila Halo Wars, razvijali su MMO igru koja je interno imala ime Titan Projekat. Projekat je otkazan interno 2007-2008. godine bez formalne najave Majkrosofta.[75][76]

343 Industries su najavili besplatnu Halo multiplejer, Halo Online, za Vindovs 2015. godine. Igra je izbačena sa zatvorenom betom koja je bila ograničena samo u Rusiji te godine. Igra se razvijala sa Saber Interactive pomoću izmenjene verzije Halo 3 endžina, a izdavač igre je bio Innova Systems.[77] Projekat je otkazan u avgustu 2016. godine.[78][79] Igrači su modifikovali igru kako bi zaobišli restrikcije regiona.[80] Takozvani, "ElDewrito" projekat je imao pravnih problema sa Majkrosoftom zbog kršenja pravila korišćenja igre.[81] Bez obzira na ovo, igrači su i dalje nastavili da igraju, a moderi su rekli da je njihova popularnost ubrzala planove Majkrosofta da izbace Vindovs verziju Halo: The Master Chief Collection.[82][83]

Druge pojave

[uredi | uredi izvor]

Halo karakteri, poput Spartan Nikol-458 i Arbitera, su se pojavili u igrama Dead or Alive 4 i Killer Instinct: Season Three.[84][85] Master Čif je dodat kao karakter u Fortnajtu 2020. godine kao i deo koji je inspirisan Halo mapom.[86]

Halo 2600, igra gde igrači kontroliši Master Čifa je napisana od strane Ed Frajsa, prethodnog podpredsednika za izdavanje igara u Majkrosoftu, 2010. godine za Atari 2600.

Halo muzika je takođe dostupna u Guitar Hero III: Legends of Rock.[87] U Forza Horizon 4 postoji level igre gde se igrači trkaju u Vartogu kao Master Čif, sa Halo strojem vidljivim na nebu kao i Kortana na radiju i mnoge prepreke Kovenanta na putu koje igrač mora da zaobiđe.[traži se izvor]

Razvoj

[uredi | uredi izvor]

Bandži

[uredi | uredi izvor]

Glavni artikl: Bandži

Bandži je osnovao Aleks Seropijan 1991. godine koji je zajedno sa Džejson Džounsom izbacio igru Minotaur: The Labyrinths of Crete. Bandži je postao istaknut developer za Makintoš platformu jer je bila manja i mogli su lako da se takmiče unutar nje. Ono što će kasnije postati Halo je na početku bila strategiju u realnom vremenu za Mek, pod nazivom Monkey Nuts and Blam[88], a igra se odvijala na planeti Solipsis.[58] Ova planeta je eventualno postala prsten i tada je Pol Rasel[89] predložio naziv "Halo" koji je i postao naziv igre.[90]

Prva Halo igra najavljena je 21. jula 1999. godine tokom Macworld Conference & Expo.[91] Prvobitno je trebala da bude strategija u realnom vremenu za Mek i Vindovs operativne sisteme ali kasnije su je promenili u akcionu igru iz trećeg lica.[21][91][92] Majkrosoft je 19. juna 2000 godine. kupio Bandži i Halo: Combat Evolved je postao Iksboksov glavni titl.[22] Nakon što su dobili razvojne alate za Iksboks, Bandži je skroz promenio igru i pretvorio je u pucačinu iz prvog lica. Prva Halo je igra je trebala da ima onlajn multiplejer ali je izbačen jer u to vreme Xbox Live nije bio dostupan.[93]

Halo nije bio u prvom planu da bude Iksboksova glavna igra zbog unutrašnjih zabrinutosti i kritika gejming medija ali Ed Frajs nije mario. Iksboksov marketing je veoma često uključivao Halo čija se zelena tematika poklapala za bojom konzole.[94]

Uspešnost igre dovela je to njenog nastavka, Halo 2, koji je najavljen 8. avgusta 2002. godine na Majkrosoftovom New York City X02 događaju.[95] Igra je imala bolju grafiku, nova oružja i multiplejer na Xbox Live.[96][97] Halo 3 je najavljen 2006. godine na Electronic Entertainment Expo.[98] Koncepcija igre je urađena čak i pre nego što je Halo 2 izašao 2004. godine.[99] Igra je imala nove grafičke tehnologije i sopstveni grafički endžin.[100][101]

Bandži je napravio još dve Halo igre pre nego što su postali nezavisni od Majkrosofta: Halo 3: ODST 2009. godine i Halo: Reach 2010. godine.

343 Industries

[uredi | uredi izvor]

Glavni artikl: 343 Industries

Nakon što je Halo 3 izašao, Bandži je najavio da će se odvojiti od Majkrosofta i postati nezavisna kompanija. Prava na Halo franšizu su i dalje ostala Majkrosoftu. Kako bi nadgledali sve u vezi Halo, Majkrosoft je napravio unutrašnju diviziju, 343 Industries,[102] koja će služiti kao "naslednik" za franšizu.[103] Frank O Konor, prethodno zaposlen u Bandžiju[104] je sada u kreativni direktor u 343.[102]

U objavi o nastanku 343 Industris, Majkrosoft je takođe najavio da će Xbox Live ubuduće biti centralno mesto za Halo sadržaj pod nazivom Halo Waypoint.[105] Waypoint-u se pristupa preko dešborda Xbox 360 i nudi igračima pristup multimedijalnom sadržaju kao i praćenje njihove "karijere" unutar Halo igre. O Konor je opisao Waypoint kao glavnu destinaciju za Halo.[106]

Prva igra kompanije, Halo 4, najavljena je 6. novembra 2012 .godine sa "generalno pozitivnim" ocenama.[107][108]

U decembru 2014. godine, generalni menadžer 343 Industries, Boni Ros, izjavila je kako je Majkrosoftov cilj da Halo bude aktuelan barem još 30 godina.[109]

Kompanija je kasnije izbacila Halo 5 za Xbox One 28. oktobra 2015. godine.

U decembru 2020. godine, najavljeno je da će kompanija 13. januara 2022. godine prestati da podržava onlajn servise starije Halo igre na Xbox 360 konzoli. Razlog ovome jeste da vreme i rad potreban na održavanju ovih servisa nije prioritet u poređenju sa podrškom koja je potrebna za nove i buduće Halo igre.[110]

Kompanija je izbacila Halo Infinit za Majkrosoft Vindovs, Xbox Series X/S i Xbox One 8. decembra 2021. godine.

Uticaji u kulturi

[uredi | uredi izvor]

Lista omiljenog naučnofantastičnog materijala ljudi zaposlenih u Bandžiju je objavljen na njihovom sajtu 2006. godine.[111] Developeri su priznali da korišćenje prstenastih megastruktura u serijalu prati koncepte koji se nalaze u knjizi Larija Nivena Prstenasti svet i serijal Kultura Ijana M. Banksa (od kojih su takođe Consider Phlebas[112] i Excession[111] imali značajan uticaj). U artiklu Edža, Bandžijev Džejmi Grizmer je dao komentar: "Uticaj nečega kao Prstenastog sveta nije nužno u dizajnu, već osećaj da se nalazite negde drugde. Taj osećaj veličine i priče koja se tamo odvija."[112] Grizmer je objasnio: "Jedan od glavnih izvora inspiracije je bio "Armor" (autor Džon Stikli), u kom vojnik mora stalno da preživljava jedan te isti rat iznova. Taj osećaj beznađa i nemilosrdne borbe je bio uticajan".[112] Uticaj Floda dolazi iz asimiliranja vanzemaljskih rasa u knjizi Kristofera Rovlija "Veng",[112] takođe se spekuliralo da je Master Čifovo ime, "Džon 117" bila referenca lika pod nazivom "Džon 6725416" u Rovlijevom "Starhemeru"[113] ili čak na lik "Džon Spartan" iz Razbijača.[114] IGN je u jednom od svojih artikala istraživao utacijaje na Halo franšizu i komentarisao sličnosti između Halo i načunofantastične novele "Enderova igra" autora Orson Skot Karda. Aspekti SPARTAN Projekta i dizajn Kovenantovih dronova podsećaju na program supervojnika i "Bagers" koji se nalaze u noveli.[113] Bandži je takođe priznao je da je čuveni film "Tuđini" Džejmsa Kamerona bio veoma snažan uticaj.[115]

Dopis Rodžera Travisa koji je izdao Escapist poredi Halo za latinskom epskom pesmom, "Enejida", koju je napisao rimski pesnik Vergilije. Travis priča o sličnostima između radnje iz oba dela i poredi likove koji su prisutni u njima, gde Flod i Kovenant imaju istu ulogu kao Kartaginjani dok se Master Čif podudara sa Enejom.[116]

Muzika

[uredi | uredi izvor]
Martin O Donel, glavni kompozitor za sve Halo igre koje je napravio Bandži

Glavni artikli: Halo Original Soundtrack, Halo 2 Original Soundtrack, Halo 3 Original Soundtrack i Halo 4 Original Soundtrack

Martin O Donel i Majkl Salvatori su napravili većinu muzike za Bandžijev Halo. Bandži je prišao O Donelu i tražio drevnu i misterioznu muziku za prikaz Haloa, O Donel je rešio da napravi muziku koristeći gregorijansko pojanje, koji bi se pridružili sa ostalima da otpevaju vokalne delove.[117] Zvog prirode igre, muzika je dizajnirana da se menja dinamički na osnovu igre.[118] Kako bi napravio bolje iskustvo za slušanje, O Donel je preuredio delove muzike u samostalna izdanja koja prate tok igre.[119] Halo 2 je imao licenciranu muziku od Inkubusa i Brejking Bendžamina pored orkestralnih delova, Stiv Vaj je izveo gitarske porcije.

Muzika Halo igara je pomogla da se obnovi interes u crkveno pojanje.[120]

Za muziku Halo 2, producent Najl Rodžers i O Donel su odlučili da podele muziku u dva različita volumena. Prvi, Volume One, izbačen je 9. novembra 2004. godine i sadržao je sve teme kao i muziku koja je "inspirisana" (Stiv Vaj, Inkubus, Hubastank i Brejking Bendžamin). Drugi deo, Volume 2, sadržao je ostatak muzike, od koje je većina bila nedovršena ili se ne nalazi u prvom volumenu, pošto je prvi volumen izbačen pre same igre.[121] Halo 2, za razliku od svog prethodnika iskoristio svu prednost Dolby 5.1 Digital Surround Sound[122] U 2014. godini, muzika u igri je ponovo snimljena i prerađena za novu verziju Halo 2 Anniversary koja je deo Master Čif Kolekcije u kojoj se nalaze prerađene verzije svih igara u kojim je protagonista Master Čif.

Muzika za Halo 3 je objavljena 20. novembra 2007. godine. O Donel je istakao kako je želeo da vrati teme iz originalne igre kako bi pomogli u završetku trilogije.[123] Muzika je prezentovana, na sličan način kao i za Halo 2,[121] u formi različitih volumena. Za razliku od prethodnika, gde je muzika bila sintetizovana na kompjuteru, muzika za Halo 3 je snimljena pomoću orkestra sa 60 instrumenata i 24 glasova u horu.[124] Konačna muzika je snimljena od strane Nortvest Simfonije u Studio Iks u Sijetlu, Vašington.[125] Muzika je u paketu izbačena u decembru 2008. godine.[126] Muzika za Halo 3: ODST je izbačena uz igru.[127]

Za Bandžijevu poslednju igru, Halo: Reach, Martin O Donel i Majkl Salvatori su se vratili da naprave novu traku. O Donel je napravio "sumornu i visceralnu" muziku kako bi moglo da se odrazi na tamnu prirodu i stil igre. Dok je Bandži pravio Halo: Reach i Halo 3: ODST u isto vreme, Martin je takođe pravio trake za obe igre u isto vreme ali produkcija za muziku Halo: Reach nije počela do izbacivanja Halo 3: ODST. Traka je izbačena na iTunes 15. septembra 2010. godine i u setu dva diska 28. decembra 2010. godine.

Za Halo Wars, muziku je pravio Stiven Ripi. Ripi je poslušao O Donelove trake za inspiraciju i pomešao je teme u svoje delove. Pored sintetizovanih i orkestralnih delova, kompozitor se fokusirao na hor i klavir kao nužne elemente jer je smatrao da su ovi elementi bitni za stvaranje "Halo zvuka".[128] Umesto Nortvest Simfonije, Ripi je otputovao u Prag i snimio delove sa FILMharmonic orkestrom pre nego što se vratio u Sjedinjene Države da završi muziku. Samostalan disk i digitalna verzija trake su najavljeni u januaru 2009. godine,a disk je izbačen 17. februara iste godine.[129]

Muziku Halo 4 su komponovali Nil Davidž i Kazuma Džinouči. Halo 4 Original Soundtrack izašao je 22. oktobra 2012. godine dok je specijalna edicija sa dva diska izbačena 6. novembra. Nil Davidž je bio kompozitor van kompanije što je bilo skupo za 343 Industris i to je dovelo da Kazuma Džinoči postane glavni odgovorni za muziku u Halo 5: Guardians. Muzika Nil Davidža i Kazuma Džinočija za Halo 4 je imala mešane ocene i bila je priznata za kreativnu muziku ali previše drugačija od originalne Halo formule.

U 2014. godini Kazuma Džinoči je potvrdio da će komponovati traku za Halo 5. Halo 5: Guardians Original Soundtrack izbačen je na CD-u i Vajnlu 30. oktobra 2015. godine. Traka je koristila hor od 30 ljudi u Pragu. Orkestralna muzika je snimljena u Abbey Road Studio.

U 2017. godini, 343 Industries i Creative Studios su izbacili nastavak na Halo Wars, pod nazivom Halo Wars 2. Traku je komponovao Gordi Hab, Brajan Li Vajt i Brajan Trifo pod direkcijom Pol Lipsona koji je pomogao oko audija i muzike za skoro svaku prethodnu Halo igru. Halo Wars 2 traka je sadržala mnoge melodije od muzike koju je Stiven Ripi komponovao za prvu Halo Wars igru ali sa novim promenama i melodijama kako bi se bolje predstavili likovi. Traka je objavljena 17. februara 2017. godine, a digitalno 21. februara iste godine.

Adaptacije

[uredi | uredi izvor]

Za više informacija: Lista Halo medija

Halo franšiza ima različite tipove robe i adaptacija van video igara. U ovo spadaju novele, grafičke novele i drugi licencirani produkti kao što su akcione figure i pakovanje sa Mountain Dew. Joyride Studios je napravio Halo i Halo 2 akcione figure dok je Halo 3 akcione figure, namenjene kolekcionarima, napravio McFarlane Toys i postale su najprodavanije akcione figure 2007. i 2008. godine.[130] MEGA Bloks je u partnerstvu sa Majkrosoftom napravio igračke iz igre Halo Wars.[131]

Knjige

[uredi | uredi izvor]
Halo autori Džozef Stejten i Erik Najlund

Kao deo Majkrosoftovih multimedijalnih napora, Microsoft Studios je odlučio da napravi novelu koja bi ze nadovezala na Combat Evolved. Erik Najlund je napisao "Halo: Pad Riča" za sedam nedelja i objavio je u oktobru 2001. godine.[132] Sama igra je pretvorena u novelu 2003. godine pod nazivom "Halo: Flod" autora Vilijama C. Dica.[133] Najlund će napisati još nekoliko Halo dela uključujući novele "Prvi napad" (2003) i "Duhovi Oniksa" (2006).[134] Druge novele su napisali Džozef Stejten, Tobajas S. Bakel, Karen Travis,[135] Greg Ber,[136] Met Forbek,[137] Džon Širli,[138] Troj Dening i Kansadra Rouz Klark.

Kolekcija kratkih priča, "Halo: Evolucije" je simultano izbačena u pisanom formatu kao i u formi audioknjige u novembru 2009. godine. "Evolucije" uključuje materijal Najlunda, Bakela, Karen Travis i doprinose Bandžija.[139] Tor je ponovo izbacio prve tri Halo novele sa novim sadržajem i naslovnom stranom.[140] Još jedna kolekcija, "Halo: Frakture" je spojio nove i prethodno izbačene kratke fikcije 2016. godine.[141]

Do avgusta 2021. godine, Halo serijal se sastoji od trideset i šest novela od raznih autora.[142]

Stripovi

[uredi | uredi izvor]

Halo svet je prvi put adaptiran u format stripa 2006. godine, pod nazivom "Halo Grafička novela", kolekcija četiri kratke priče.[143] Napisana je i ilustrovana od strane novelista Li Hamoka, Džej Ferbera, Cutomu Nihaja, Bret Luisa, Sajmon Bislija, Ed Lija i Žan Žiroa. Na Nju Jork Komik Konu 2007. godine, Marvel Komiks je najavio da će raditi na trenutnom Halo serijalu sa Brajan Majkl Bendisom i Aleks Malejevom. Limitarana serija, pod nazivom "Halo: Ustanak", povezuje dešavanja između Halo 2 i Halo 3.[144] Planirano je da se objavi pre Halo 3, ali konstantna odlanjaga su prouzrokovala da se strip objavi u aprilu 2009. godine.[145]

Marvel je na Komik Konu 2009. godine najavio da će se dva nova stripa, serijal iz pet delova koje je napisao Piter Dejvid i drugi serijal koji je napisao Fred Van Lente, pojaviti narednog leta i zime.[146] Dejvidov serijal, Halo: Helljumper je period pre Halo: Combat Evolved i fokusira se na ODST. Serijal iz pet delova je objavljen između jula i novembra 2009. godine.[147] Lentov serijal, originalno pod nazivom "Spartan Blek" je centriran oko tima Spartanaca.[148] Preimenovan strip, Halo: Blood Line, se pojavio u decembru 2009. godine.[149] Strip verzija knjige "Halo: Pad Riča" je bio podeljen u tri dela: Boot Camp, Covenant i Invasion.[150] Dva nova serijala su najavljena 2013. godine. Serijal iz tri dela, Halo: Initiation, izbačen je u avgustu 2013. godine gde se Brajan Rid vratio kao pisac.[151] Tada je i najavljen Halo: Escalation, strip koji prati period nakon Halo 4.[152]

Do avgusta 2021. godine, Halo serijal ima trinaest različitih grafičkih novela i stripova od raznih autora.[142]

Filmovi

[uredi | uredi izvor]

Neostvareni film

[uredi | uredi izvor]

Predsednik Columbia Pictures Piter Šlesel je 2005. godine počeo da radi van studija na pravljenju Halo filma. Aleks Garland je napisao scenario za film.[153] Majkrosoftovi uslovi su zahtevali 10 miliona dolara i 15 procenata profita, mnogi studiji nisu pristali. Universal Pictures i 20th Century Fox su odluči da zajedno naprave film, plate Majkrosoftu 5 miliona dolara i 10% procenata od profita.[154] Piter Džekson je odabran kao izvršni producent[155] sa Nil Blamkampom kao direktorom. Pre nego što se Blomkamp prijavio, Giljermo del Toro je bio u pregovorima za direktora.[156]

D. B. Vajs i Džoš Olson su prepisali Garlandov scenario tokom 2006. godine.[157] Preprodukcija filma je zaustavljena i iznova pokrenuta nekoliko puta.[158] Kasnije tokom te godine, 20th Century Fox je pretio da će se povući iz projekta, što je dovelo do toga da Universal Pictures da ultimatum Džeksonu i Šleselu gde su morali da smanje svoje plate ili će se projekat ukinuti. Obojica su odbili i projekat je zaustavljen.[154] Blomkamp je izjavio kako je projekat ukinut kasne 2007. godine[159] ali je Džekson insistirao da će se film napraviti.[160] Blomkamp i Džekson su sarađivali na Distrikt 9, ali direktor je rekao /Film-u da više ne razmatra da radi na Halo filmu ako se prilika pojavi.[161] Prava na film su se od tada vratila Majkrosoftu.[162] Blomkamp će napraviti serijal kratkih filmova kao promociju za Halo 3, koji se kolektivno nazivaju Halo: Landfall.[163]

Halo 4: Foward Unto Dawn

[uredi | uredi izvor]

Pogledati: Halo 4: Forward Unto Dawn

Halo 4: Foward Unto Dawn je film i miniserija u Halo svetu. Ovaj film je originalno izbačen kao vebserijal koji se sastoji od 5 epizoda koje su izbačene između 5. oktobra 2012. godine i 2. novembra 2012. godine. Radnja serije je u ranim danima rata između čovečanstva i kovenanta, oko 2526. godine, serija prati Tomasa Laskija, mladog kadeta u Korbulo Akademiji Vojnih Nauka i kako ga je Džon-117 inspirisao da postane lider. Laski je takođe lik u igri Halo 4 gde je komandir na brodu UNSC Infinity. Film je izbačen na Blu-reju i DVD-u 4. decembra 2012. godine.

Halo: Nightfall

[uredi | uredi izvor]

Ridli Skot je 3. aprila 2014. godine najavio da njegova kompanija, Scott Free Productions radi na Halo seriji sa 343 Industries i Xbox Entertainment Studios. Skot bi bio izvršni producent sa Davidom V. Zukerom i Serđo Mimika-Gezanom kao direktorima. Serija je trabala da prati isti format kao Halo 4: Forward Unto Dawn.[164] Na E3 2014 9. juna je najavljeno da će Halo: Nightfall biti uključen u Halo: The Master Chief Collection. Serija uvodi novog lika u franšizu, Agent Džejmson Loke, kog igra igra glumac Majk Kolter, ova serija treba da bude njegova priča.[165] Loke je jedan od Spartanaca koji se nalaze na naslovnoj slici Halo 5 i igra veliku ulogu.[166] 343 Industries je 24. jula 2014. godine izbacio prvi trejler za seriju.[167] Halo: Nightfall je dostupan za gledanje preko Halo Channel, aplikacija za Xbox One, Windows 8.1 i Windows Phone.[168] Serija je postala dostupna za skidanje, strimovanje i kupovinu na disku 16. marta 2015. godine.[169]

Paramaunt+ televizijska serija

[uredi | uredi izvor]

Glavni artkl: Halo (TV Serija)

Xbox Entertainment Studios i 343 su 21. maja 2013. godine najavili da će napraviti Halo seriju sa Stivenom Spilbergom kao izvršnim producentom. Originalno serija je nosila ime Halo: Televizijska serija. Pričalo se da Nil Blomkamp pravi pilot epizodu za seriju.[170] Xbox Entertainment Studios se ugasio 2014. godine. Kasnije, najavljeno je da će serija imati premijeru na američkoj kablovskoj mreži Šoutajm.[171] Prvog marta 2018. godine najavljeno je da će serija krenuti sa snimanjem iste te godine sa spekulacijama da će izaći sredinom ili krajem 2019. godine.[172] Kajl Kilen je 28. juna 2018. godine angažovan kao šouraner i izvršni producent zajedno sa Rupertom Vajtom koji je takođe angažovan kao izvršni producent i direktor.[173] Vajt se 4. decembra 2018. godine povukao kao direktor i producent iz projekta zbog ličnog angažovanja.[174] Oto Bathurst je 21. februara 2019. godine zamenio Vajta kao direktora i producent.[175] Sedamnaestog aprila 2019. godine najavljeno je da je Pablo Šrajber glumac koji će igrati Master Čifa.[176] Dedlajn je 2. avgusta 2019. godine najavio da će Nataša Makelhon igrati Kortanu i Katarinu Holzi, Bokim Vudbajn je dobio ulogu Sorena-066, Šabana Azmi igra Admirala Margaret Parangoski i Jerin Ha kao Kvan Ha. Najavljeno je da će serija izaći u ranoj 2021. godini.[177] Pogrešno je preneto da je snimanje serije počelo u oktobru 2019. godine.[178] U novembru 2020. godine ulogu Kortane je preuzela Džen Tejlor, koja je davala glas Kortani u svakoj igri Halo franšize.[179] Prijavljeno je da je snimanje počelo u februaru 2021. godine i da je ViacomCBS prebacio seriju sa Šoutajm na Paramaunt+[180] dok je Šoutajm i dalje imao zasluge za produkciju. Serija je krenula sa emitovanjem 24. marta 2022. godine.[181]

Animirane serije

[uredi | uredi izvor]

Glavni artkl: Halo Legends

Majkrosoft je na Komik Konu 2009. godine najavio da nadgleda produkciju serijala od sedam kratkih animiranih filmova, koji se zajedno zovu Halo Legends. Animacije, koje je finansirao 343 Industries, su napravile šest japanskih produkcijskih kuća: Bee Train Productions, Bones, Casio Entertainment, Production I.G., Studio 4°C i Toei Animation. Šindži Aramaki, kreator i direktor Appleseed i Appleseed Ex Machina, je bio kreativni direktor projekta. Varner Bros su distribuirali Legends na DVD-u i Blu-reju u februaru 2010. godine.[102][182] Šest priča su zvanično deo Halo sveta dok je sedma priča koju je napravio Toi, bila parodija na svet.[183]

Animirana serija The Fall of Reach je uključena u Halo 5: Guardians limitiranoj ediciji i kolektorskoj ediciji.[184][185]

Prijem i ocene

[uredi | uredi izvor]
Ukupna prodaja po jedinici
Datum Ukupan broj prodanih kopija Referenca
30. avgust 2007. 14.5+ miliona [186]
8. januar 2009. 25+ miliona [187]
24. maj 2010. 34+ miliona [188]
31. oktobar 2012. 46+ miliona [189]
19. oktobar 2014. 60+ miliona [190]
13. jul 2015. 65+ miliona [11]
24. februar 2021. 81+ miliona [14]
Ukupna bruto prodaja
Datum Ukupno Referenca
Oktobar 2015. $4.6 billion [191]
Novembar 2021. $6 billion [192]

Halo franšiza je komercijalno i kritički veoma uspešna. Tokom prva dva meseca po izbacivanju Halo: Combat Evolved, prodala je više od pedeset procenata Iksboks konzoli,[193] dok je do Aprila 2002. prijavljeno da je prodano milion primeraka.[194] Halo 2 je na dan izbacivanja ostvario 125 miliona dolara, što ga je, u to vreme, učinilo najbrže prodavanim medijskim produktom u istoriji Sjedinjenih Država.[195][196] Zajedno, prve dve igre su prodale 14.8 miliona kopija do izbacivanja Halo 3.[197]

Događaji kao ovaj u Best Baj radnji u Nju Jorku, su se održavali u noći na dan izbacivanja Halo 3.

GameSpot je 24. septembra 2007. godine prijavio da u svojim radnjama ima 4.2 miliona kopija Halo 3, samo dan pre zvaničnog izbacivanja igre, u to vreme svetski rekord.[198][199] Halo 3 je prešao prethodni rekord za najveću zaradu u prvom danu, zaradivši 170 miliona dolara u prvih dvadeset i četiri sata.[8][199] Globalno, prodaja je prešla preko 300 miliona dolara u prvoj nedelji, što je pomoglo da se udvostruči prodaja Xbox 360 u poređenju na prodaje pre izlaska Halo 3.[197][200] Na kraju 2007. godine, Halo 2 i Halo: Combat Evolved su bili na prvom i drugom mestu najprodavanijih Iksboks titlova dok je Halo 3 bio najprodavaniji titl na Xbox 360.[201] Halo Wars je bila najprodavanija strateška igra u realnom vremenu na konzoli koja je prodala više od miliona kopija.[202] Halo serijal će dalje prodati više od 27 miliona kopija do avgusta 2009. godine[203] i preko 34 miliona kopija do maja 2010. godine.[204][205] Tor Books je prijavio da je prodaja materijala iz franšize preko 1.7 milijardi dolara,[140] a da su Bandžijeve igre pre Riča doprinele zaradi od 1.5 milijardi dolara.[206] Muzičke trake za Halo 2, Halo 3, ODST i Rič su bili barem nedelju dana na tabeli Bilbord 200.[207] Do maja 2011. godine, celokupna zarada Halo robe bila je 2 milijarde dolara, sa prodanih 40 miliona kopija igara.[208] Ukupan broj se popeo na 2.3 milijarde dolara u junu 2011. godine[209] i na 2.8 milijardi dolara u januaru 2012. godine.[210] Celokupna zarada franšize je prešla 4.6 milijardi dolara do oktobra 2015. godine, gde je 25% zarade došlo od robe koja nije vezana za igre.[191]

Halo adaptacije su takođe bile uspešne. Mnoge novele su se pojavili na tabeli Publishers Weekly, a grafičke novele su prodale preko 100 hiljada kopija, "redak hit" za žanr igra u stripove.[211] Duhovi Oniksa, Kontakt Harvest, Kol Protokol i prvi volumen Kriptum su se pojavili na listi bestselera Nju Jork Tajmsa,[133][212][213][214][215][216] a Kol Protokol je bio na pedesetom mestu liste bestselera USA Today.[217] Torove prve tri novele su prodale više od miliona kopija do aprila 2009. godine.[218]

Ukupno, Halo serijal je bio veoma dobro ocenjen. Halo: Combat Evolved je primio mnoge nagrade Igre godine.[219][220] U martu 2007. godine, IGN je svrstao igru u najbolju Iksboks igru ikada, dok su je čitaoci rangirali kao četrnaestu najbolju igru ikada na "IGN Readers' Choice 2006 - The Top 100 Games Ever".[221][222] Gejmspaj je rangirao Halo: Combat Evolved na deseto mesto na svojoj listi "Top 25 najprecenjenijih igara ikada", gde su kritikovali repetivnost u dizajnu nivoa i nedostatak onlajn multiplejera.[223] Halo 2 je takođe primio mnoge nagrade,[224] IGN ga je rangirao kao broj 2 u listi "Top Iksboks igre svih vremena" u martu 2007. godine.[221] Od svog prvog izbacivanja na Iksboks u novembru 2004. godine do izlaska Gears of War na Xbox 360 u novembru 2006. godine, dve godine kasnije, Halo 2 je bila najpopularnija igra na Xbox Live.[225] Halo 3 je nominovan i osvojio mnoge nagrade: "Igra godine" Tajm časopisa i IGN je izabrao Halo 3 kao najbolju Xbox 360 onlajn multiplejer igru i dodelio joj nagradu za inovativan dizajn 2007. godine.[226][227][228] Većina publikacija je označila multiplejer kao najbolji deo igre; IGN je rekao da su multiplejer mape najbolje u serijalu dok je Gejmspaj izjavio da će selekcija mapa zadovoljiti "Halo veterane".[229][230] Međutim, postojale su primedbe na radnju igre, Nju jork Tajms je rekao da igra ima "jednokratnu" radnju i Total Video Games je ocenio da je singlplejer deo igre veoma razočaravajuć.[231][232] Muzika i audio su primili veoma entuzijastične odgovore od recenzenata.[230][233][234]

Uticaj na kulturu

[uredi | uredi izvor]

Glavna trilogija i njen protagonista se smatraju za simbol današnjih video igara. Replika Master Čifa u vosku je napravio Madam Tiso u Las Vegasu, gde je Pit Venc poredio karaktera sa karakterima prethodnih generacija kao Spajdermen, Frodo i Luk Skajvoker.[235] Autor Eskejpista Rodžer Travis je poredio Halo priču sa Vergilijevom Enejidom, govoreći kako se verska i politička borba koja se opisuje u igrama odnosi na modernu epsku tradiciju.[116] GamesTM je izjavio kako je Halo: Combat Evolved zauvek promenio borbu u video igrama.[19] Game Daily je istakao da je dan izlaska Halo 2 "lako yporedljiv" sa najvećim u ostalim sektorima zabavne industrije i kao takva, to je bio prvi put da video igra bude veliki kulturni događaj u Sjedinjenim Državama.[236] Tajm Magazin je uključio franšizu u "2005 Tajm 100", istaknuvši da su u prvih deset nedelja nakon izlaska Halo 2, igrači ukupno potrošili 91 miliona sati igrajući igru onlajn.[237] Izveštaj Nju Jork Tajmsa je prijavio uspeh Halo 3 kao kritičnim za Majkrosoft, jer je time ubedio potrošače da kupe Xbox 360 konzolu koja do tada nije imala baš najbolju prodaju u poređenju sa Nintendo Wii. Na taj način, Majkrosoft je takođe poboljšao imidž svoje konzole. Majkrosoftove akcije su porasle za 1.7% 25. septembra 2007. godine, na dan izlaska Halo 3.[238] Halo je opisan kao serijal koji je "ponovo izmislio žanr koji nije znao da treba da se ponovo izmisli", gde su se aspekti glavne trilogije kopirali u drugim pucačinama iz prvog lica.[239]

Variety je nazvao Halo kao "ekvivalent Ratovima zvezda".[240] Fandom se još i naziva "Halo nacija".[241]

Mašinima

[uredi | uredi izvor]

Glavni artikl: Mašinima

Halo je kao popularni serijal sa velikom i aktivnom bazom obožavaoca stvorio uspon video produkcija u vidu mašinime.[242] Svi snimci bazirani oko Halo su snimljeni unutar multiplejer modova u glavnoj trilogiji. Mnoge produkcije su bazirane van glavnih dešavanja Halo, dok su drugi bazirani na fan fikciji koja je usko povezana sa pričom. Halo 3 sadrži funkciju koja omogućava uglove kamere koji prethodno nisu postojali kao i druge stvari koje olakšavaju produkciju. Igra je postala jedna od najpopularnijih alata za pravljenje mašinima i Majkrosoft je ažurirao svoj korisnički ugovor da dozvoli distribuciju nekomercijalnih tipova ovakvih fimlova.[243]

Jedna od poznatijih mašinima produkacija je komični serijal Red vs. Blue koji je napravio Rooster Teeth Productions. Ovaj serijal je dostigao veliki nivo uspeha u Halo mašinimi ali i u mašinimi generalno; mnogi smatraju da je ovaj serijal doprineo popularnosti žanra.[199][244] Red vs. Blue je stvorio godišnje prihode od 200 hiljada dolara i specijalne promocione epizode je naručio Bandži.[199] Prvi serijal, The Blood Gulch Chronicles, je završen 28. juna 2007. godine, posle 100 epizoda i mnogih promocionih videa.[245] Naredni serijali su The Recollection, koja sadrži više dramskih elemenata za razliku od svog komičnog prethodnika,[246] Project Freelancer, Chronus Trilogy, Antologija i The Shisno Paradox. Druge mašinime su Arby 'n the Chief, Fire Team Charlie, The Codex i interju šou This Spartan Life.

Esport

[uredi | uredi izvor]

Igrači su počeli da prave Halo takmičenja i lokalne partije nakon izbacivanja prve igre. Bandži je pratio uspeh ovih mečeva kao inspiraciju za pravljenje onlajn multiplejer moda u Halo 2.[247]

Veće organizacije su uskoro krenule da prave Halo takmičarske igre. U avgustu 2002. godine, G4 je držao Halo National Championship Finals, FFA (free-for-all) takmičenje šestnaest igrača širom zemlje (domaćin je bio Vil Viton iz Star Trek fame).[248] The Associates of Gaming Professionals (AGP), koji su se isključivo fokusirali na Halo, održali su svoj prvi događaj u novembru 2002. godine.[249] Inspirisani od strane prijatelja koji su se kladili na njihove Halo mečeve, Majk Sepso i Sandens Diđovani su formirali Major League Gaming iste godine.[250]

Majkrosoft i 343 Industries su sponzorisali svoju profesionalnu Halo Ligu, pod nazivom Halo Championship Series (HCS) 2014. godine.[251] Liga je počela u partnertstvu sa Ligom Elektronskih Sportova (ESL). Sezone 1 i 2 su se igrali na Master Čif Kolekciji.[252] U avgustu 2015. godine Majkrosoft je najavio da će povećati nagradu HCS na milion dolara, za novi događaj, Halo World Championship, koji će kasnije biti događaj za Halo 5.[253] Kasnije je najavljeno da će ovaj nagradni fond biti finansiran od strane publike, što je dovelo do toga da Major League Gaming najavi da se nagradni fond popeo na 2 miliona dolara. Kasnije te nedelje, 343 je najavio da će se nagradni fond zaustaviti na 2.5 miliona dolara. Ovo je bio najveći nagradni fond za esport na konzolama.[254]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Sones, Benjamin E. (14. 7. 2000). „Bungie dreams of rings and things, part 2”. Computer Games Online. Arhivirano iz originala 8. 4. 2005. g. Pristupljeno 13. 4. 2013. „we don't want people to think this is the game of Niven's Ringworld, simply because it takes place on a ring-shaped artificial world… you'd be surprised how often people assume this. ... structurally it's more similar to the "orbitals" in Iain M. Banks' Culture novels.” 
  2. ^ Cuddy, Luke (7. 6. 2011). Halo and Philosophy: Intellect Evolved. Open Court. ISBN 978-0812697186. „[...] Banks put out the Culture series of books, which envisions a slightly smaller structure called an "orbital" -- probably closer to the Halo structures [...]” 
  3. ^ Perry, Douglas C. (17. 5. 2006). „The Influence of Literature and Myth in Videogames”. IGN. Ziff Davis. str. 6. Arhivirano iz originala 18. 5. 2012. g. Pristupljeno 12. 8. 2007. „[Frank O'Connor, Bungie] The idea of a Ringworld, first posited in sci-fi by Larry Niven in his novel of the same name, is actually a variation of a Dyson Sphere, a fantastically impossible object described by the 20th century physicist, Freeman Dyson... icosohedron-shaped artificial worlds have also been used by Iain M. Banks and others because they are cool. And that's why we used one.” 
  4. ^ Grazier, Kevin R. (2. 5. 2007). „Halo Science 101”. Gamasutra. Arhivirano iz originala 31. 8. 2007. g. Pristupljeno 12. 8. 2007. 
  5. ^ Warren, Tom (25. 8. 2021). „Halo Infinite is launching on December 8th”. The Verge. Arhivirano iz originala 26. 10. 2021. g. Pristupljeno 26. 10. 2021. 
  6. ^ Glenday, Craig, ur. (11. 3. 2008). „Hardware History II”. Guinness World Records Gamer's Edition 2008. Guinness World Records. Guinness. str. 27. ISBN 978-1-904994-21-3. 
  7. ^ Islam, Zak (11. 7. 2011). „Respawn Entertainment's Next Game Will be Halo Killer”. PlayStation LifeStyle. Arhivirano iz originala 1. 6. 2012. g. Pristupljeno 23. 7. 2012. 
  8. ^ a b Snow, Blake. „Analyst: Halo 3 shatters retail record; sells $170M in 24 hrs”. GamePro. Arhivirano iz originala 11. 10. 2007. g. Pristupljeno 26. 9. 2007. 
  9. ^ Parker, Laura (23. 9. 2007). „The $300m space invader”. The Sydney Morning Herald. Arhivirano iz originala 28. 9. 2007. g. Pristupljeno 3. 6. 2008. 
  10. ^ Slodkowski, Antoni; Izumi, Sachi (16. 9. 2010). „Microsoft "Halo: Reach" sales hit $200 million on 1st day”. Reuters. Arhivirano iz originala 21. 9. 2011. g. Pristupljeno 13. 6. 2011. 
  11. ^ a b Makuch, Eddie (13. 7. 2015). „Halo Series Reaches 65 Million Units Sold”. GameSpot. CBS Interactive. Arhivirano iz originala 14. 7. 2015. g. Pristupljeno 13. 7. 2015. 
  12. ^ Sliwinski, Alexander (12. 11. 2012). „Halo 4 made $220 million day one, on track to $300 million in first week”. Joystiq. AOL. Arhivirano iz originala 7. 2. 2015. g. Pristupljeno 12. 11. 2012. 
  13. ^ Orry, James (6. 12. 2012). „Halo 4 sales in the region of 4 million, next game in series already underway”. VideoGamer.com. Arhivirano iz originala 4. 10. 2013. g. Pristupljeno 6. 12. 2012. 
  14. ^ a b Andreeva, Nellie (24. 2. 2021). „'Halo' TV Series Moves From Showtime To Paramount+”. Deadline. Arhivirano iz originala 25. 2. 2021. g. Pristupljeno 26. 2. 2021. 
  15. ^ „The Halo Universe 101”. halo.xbox.com. Microsoft. Arhivirano iz originala 25. 4. 2010. g. Pristupljeno 19. 11. 2009. 
  16. ^ „The Halo Timeline”. Xbox.com. Arhivirano iz originala 24. 2. 2007. g. Pristupljeno 30. 7. 2009. 
  17. ^ Easterling, Jeff; Patenaude, Jeremy; Peters, Kenneth (2016). Fortune, Emil, ur. Halo Mythos: A Guide to the Story of Halo. Bloomsbury. ISBN 9781681193564. 
  18. ^ a b Byford, Sam (6. 12. 2021). „Halo Infinite Campaign Review: Playing the Hits”. The Verge. Vox Media. Pristupljeno 27. 2. 2022. 
  19. ^ a b „Hail to the Chief”. gamesTM (61): 30—41. septembar 2007. 
  20. ^ „Halo on Metacritic”. Metacritic. Arhivirano iz originala 29. 6. 2007. g. Pristupljeno 11. 6. 2007. 
  21. ^ a b „Inside Bungie: History”. Bungie. Arhivirano iz originala 2. 5. 2006. g. Pristupljeno 19. 6. 2006. 
  22. ^ a b „Microsoft to Acquire Bungie Software”. Microsoft. 19. 6. 2000. Arhivirano iz originala 1. 5. 2006. g. Pristupljeno 11. 3. 2008. 
  23. ^ Fielder, Joe (9. 11. 2001). „Halo: Combat Evolved review at GameSpot”. GameSpot. Arhivirano iz originala 26. 1. 2014. g. Pristupljeno 2. 8. 2006. 
  24. ^ Bakken, Lars; et al. (2007). Is Quisnam Protero Damno!. Washington: Bungie. 
  25. ^ Accardo, Sal (15. 11. 2001). „GameSpy's review of Halo: Combat Evolved for the Xbox”. GameSpy. Arhivirano iz originala 19. 10. 2006. g. Pristupljeno 2. 9. 2006. 
  26. ^ „Halo: Combat Evolved PC version on Metacritic”. Metacritic. Arhivirano iz originala 3. 1. 2007. g. Pristupljeno 22. 8. 2006. 
  27. ^ „Halo: Combat Evolved Mac version at GameSpot”. GameSpot. Arhivirano iz originala 10. 10. 2004. g. Pristupljeno 22. 8. 2006. 
  28. ^ a b „Halo Retrospective: Halo 2”. UGO Networks. Arhivirano iz originala 10. 2. 2008. g. Pristupljeno 19. 2. 2008. 
  29. ^ „Halo 2 tops Live most-played list”. Eurogamer. 21. 2. 2006. Arhivirano iz originala 16. 12. 2008. g. Pristupljeno 10. 12. 2006. 
  30. ^ Achronos (9. 5. 2006). „Halo 3 Announced”. Inside Bungie. Bungie. Arhivirano iz originala 4. 5. 2008. g. Pristupljeno 6. 8. 2007. 
  31. ^ Smith, Luke (15. 5. 2007). „Finish the Fight on September 25, 2007”. Bungie. Arhivirano iz originala 18. 5. 2007. g. Pristupljeno 16. 5. 2007. „On September 25, 2007, players will be able to finish the fight they started in Halo: Combat Evolved and continued in Halo 2. Halo 3 will release in Europe on September 26, 2007” 
  32. ^ Goldstein, Hilary (10. 8. 2007). „Burn, Baby! Burn!”. IGN. str. 1—2. Arhivirano iz originala 20. 7. 2011. g. Pristupljeno 10. 8. 2007. 
  33. ^ Jarrard, Brian; O'Connor, Frank; Smith, Luke (28. 8. 2007). Official Bungie Podcast: 08/28/07. Bungie. Arhivirano iz originala 6. 2. 2012. g. Pristupljeno 2. 9. 2007. 
  34. ^ „Finish the Fight”. Edge (UK). br. 179. septembar 2007. str. 66—77. ISSN 1350-1593. Arhivirano iz originala 30. 9. 2007. g. Pristupljeno 7. 8. 2007. 
  35. ^ Gies, Arthur (7. 11. 2014). „Halo: The Master Chief Collection review: the library”. Polygon. Vox Media. Arhivirano iz originala 19. 11. 2014. g. Pristupljeno 11. 11. 2014. 
  36. ^ Milian, Mark (11. 5. 2011). „'Halo' and creators move on after divorce”. CNN. Arhivirano iz originala 9. 11. 2012. g. Pristupljeno 10. 7. 2014. 
  37. ^ Orry, James (21. 7. 2009). „Is 343 Industries Microsoft's Halo studio?”. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 6. 1. 2013. 
  38. ^ Milian, Mark (11. 5. 2011). „Halo' and creators move on after divorce”. CNN. Arhivirano iz originala 8. 1. 2014. g. Pristupljeno 5. 1. 2013. 
  39. ^ „Microsoft leaks details about next Halo game”. VentureBeat. 6. 6. 2011. Arhivirano iz originala 12. 6. 2018. g. Pristupljeno 6. 8. 2012. 
  40. ^ Yin-Poole, Wesley (28. 8. 2011). „Halo 4, 5, 6 the "Reclaimer Trilogy"”. Eurogamer. Arhivirano iz originala 29. 6. 2013. g. Pristupljeno 1. 7. 2013. 
  41. ^ „343 Industries opens up on Halo 4, The Reclaimer Trilogy”. GameSpot. CBS Interactive Inc. Arhivirano iz originala 14. 10. 2014. g. Pristupljeno 13. 11. 2014. 
  42. ^ Rosenberg, Adam (7. 11. 2012). „Halo 4 Promethean Guide – Enemies, New Weapons, And What It Takes To Win”. G4. Arhivirano iz originala 22. 2. 2013. g. Pristupljeno 11. 11. 2012. 
  43. ^ McElroy, Griffin (7. 7. 2012). „'Halo 4' Forge mode in development at Certain Affinity”. Polygon. Arhivirano iz originala 6. 6. 2013. g. Pristupljeno 6. 6. 2013. 
  44. ^ Shea, Jessica (10. 10. 2012). „The Halo Bulletin: 10.10.12”. HaloWaypoint.com. Arhivirano iz originala 6. 6. 2013. g. Pristupljeno 14. 10. 2012. 
  45. ^ „Halo 4 release date confirmed for November by Microsoft”. BBC Radio 1 Newsbeat. BBC. 18. 4. 2012. Arhivirano iz originala 2. 5. 2012. g. Pristupljeno 14. 6. 2012. 
  46. ^ Molina, Brett (12. 11. 2012). „'Halo 4' snags $220 million on first day”. USA Today. Arhivirano iz originala 6. 6. 2013. g. Pristupljeno 12. 11. 2012. 
  47. ^ Dyer, Mitch (9. 4. 2012). „Spartan Ops and Infinity Change Halo 4 Multiplayer”. IGN. Ziff Davis. Arhivirano iz originala 6. 6. 2013. g. Pristupljeno 23. 7. 2012. 
  48. ^ „The Halo Journey”. Xbox Wire. Microsoft. 16. 5. 2014. Arhivirano iz originala 16. 5. 2014. g. Pristupljeno 15. 12. 2014. 
  49. ^ Statt, Nick (23. 9. 2015). „Halo 5: Guardians' story shows Master Chief at his most vulnerable”. The Verge. Vox Media. Arhivirano iz originala 12. 11. 2015. g. Pristupljeno 8. 11. 2015. 
  50. ^ Watts, Steve. „E3 2018: Halo Infinite Revealed As New Halo Xbox One Game”. GameSpot. Pristupljeno 10. 6. 2018. 
  51. ^ Robinson, Andy (21. 6. 2007). „Interview: Ensemble talks up the console RTS”. Computer and Video Games. Arhivirano iz originala 13. 8. 2007. g. Pristupljeno 4. 10. 2007. 
  52. ^ lukems (7. 7. 2008). „E3 Announcement Shelved, For Now”. Bungie. Arhivirano iz originala 23. 7. 2008. g. Pristupljeno 23. 7. 2008. 
  53. ^ Pham, Alex (16. 7. 2008). „Microsoft explains Halo's no-show at E3 game conference”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 22. 7. 2008. g. Pristupljeno 23. 7. 2008. 
  54. ^ Geddes, Ryan (25. 9. 2008). „Bungie Video Teases New Game”. IGN. Arhivirano iz originala 28. 9. 2008. g. Pristupljeno 25. 9. 2008. 
  55. ^ Wolfkill, Kiki (17. 10. 2017). „Introducing Halo Recruit”. Halo Waypoint. Arhivirano iz originala 8. 5. 2019. g. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  56. ^ Warren, Tom (17. 5. 2018). „Microsoft's new Halo arcade game lives inside a giant coin-operated machine”. The Verge. Arhivirano iz originala 18. 5. 2018. g. Pristupljeno 17. 5. 2018. 
  57. ^ „Raw Thrills and Microsoft join forces to bring Halo to arcades”. Arcade Heroes. 18. 5. 2018. Arhivirano iz originala 27. 9. 2018. g. Pristupljeno 11. 10. 2018. 
  58. ^ a b McLaughlin, Rus (20. 9. 2007). „IGN Presents The History of Halo”. IGN. Arhivirano iz originala 18. 5. 2012. g. Pristupljeno 20. 3. 2008. 
  59. ^ Terdiman, Daniel (18. 10. 2004). „I Love Bees Game a Surprise Hit”. Wired News. Arhivirano iz originala 15. 10. 2014. g. Pristupljeno 19. 3. 2008. 
  60. ^ Shachman, Noah (4. 11. 2004). „Sci-Fi Fans Are Called Into an Alternate Reality”. The New York Times. Arhivirano iz originala 25. 9. 2013. g. Pristupljeno 19. 3. 2008. 
  61. ^ Hein, Kenneth (10. 9. 2007). „Anatomy Of An Onslaught: How Halo 3 Attacked”. Brandweek. Arhivirano iz originala 10. 2. 2008. g. Pristupljeno 20. 3. 2008. 
  62. ^ Thorsen, Tor (18. 6. 2004). „Rumor Control: Halo GBA and Dirty Harry: The Game”. GameSpot. Arhivirano iz originala 19. 2. 2006. g. Pristupljeno 6. 6. 2008. 
  63. ^ Thorsen, Tor (7. 1. 2005). „Rumor Control: Xbox Next Patents and Gizmondo Halo”. GameSpot. Arhivirano iz originala 1. 12. 2008. g. Pristupljeno 6. 6. 2008. 
  64. ^ Grant, Christopher (5. 5. 2006). „Gizmondo Halo "project" used cam-mouselook”. Joystiq. Arhivirano iz originala 7. 11. 2011. g. Pristupljeno 6. 6. 2008. 
  65. ^ Thorsen, Tor (9. 3. 2006). „Origami officially unveiled”. GameSpot. Arhivirano iz originala 7. 10. 2008. g. Pristupljeno 12. 6. 2008. 
  66. ^ Casamassina, Matt (1. 1. 2007). „Matt Casamassina claims playing Halo DS”. IGN. Arhivirano iz originala 7. 9. 2007. g. Pristupljeno 2. 10. 2007. 
  67. ^ Casamassina, Matt (2. 10. 2007). „Matt Casamassina demonstrates 'Halo DS'”. IGN. Arhivirano iz originala 16. 12. 2008. g. Pristupljeno 2. 10. 2007. 
  68. ^ Crecente, Brian (5. 10. 2007). „Bungie Owns Bungie: The Q&A”. Kotaku. Arhivirano iz originala 11. 10. 2007. g. Pristupljeno 5. 10. 2007. 
  69. ^ O'Connor, Frank (25. 4. 2008). „Bungie Weekly Update 04/25/08”. Bungie. Arhivirano iz originala 11. 6. 2009. g. Pristupljeno 23. 4. 2009. 
  70. ^ Carless, Simon (7. 3. 2007). „GDC: Microsoft Talks Episodic Halo Xbox 360 Series”. Gamasutra. Arhivirano iz originala 10. 3. 2007. g. Pristupljeno 15. 1. 2007. 
  71. ^ Robinson, Andy (1. 8. 2008). „Microsoft STILL hiring for Halo Chronicles”. Computer and Video Games. Arhivirano iz originala 22. 8. 2008. g. Pristupljeno 9. 2. 2009. 
  72. ^ Kelly, Kevin (24. 7. 2009). „Peter Jackson tells Joystiq about the Halo movie, video game project”. Joystiq. Arhivirano iz originala 7. 11. 2011. g. Pristupljeno 24. 7. 2009. 
  73. ^ Nutt, Christian (24. 7. 2009). „Reports: Halo: Reach Bungie's Last Halo Game, More”. Gamasutra. Arhivirano iz originala 29. 7. 2020. g. Pristupljeno 25. 7. 2009. 
  74. ^ Fritz, Ben (27. 7. 2009). „Halo project dead, Peter Jackson's working on original video games”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 31. 7. 2009. g. Pristupljeno 28. 7. 2009. 
  75. ^ Staff (23. 9. 2008). „Exclusive: Ensemble Studios' Canceled Project Was Halo MMO”. Gamasutra. Arhivirano iz originala 10. 11. 2010. g. Pristupljeno 27. 10. 2009. 
  76. ^ „HALO MMO (Titan) [X360 PC – Cancelled] – Unseen 64”. Unseen 64: Beta, Cancelled & Unseen Videogames!. Arhivirano iz originala 23. 4. 2012. g. 
  77. ^ „Halo Online closed beta launching in Russia”. Halo Waypoint. Microsoft. 25. 3. 2015. Arhivirano iz originala 26. 3. 2015. g. Pristupljeno 26. 3. 2015. 
  78. ^ Francis, Bryant (25. 8. 2016). „Microsoft cancels free-to-play Halo Online”. Gamasutra. UBM. Arhivirano iz originala 25. 8. 2016. g. Pristupljeno 25. 8. 2016. 
  79. ^ „Russian free-to-play Halo Online canceled”. Polygon. Arhivirano iz originala 15. 2. 2021. g. Pristupljeno 2018-04-24. 
  80. ^ „Unofficial Halo Online mod adds six new maps from Halo 3”. pcgamer (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2. 2. 2017. g. Pristupljeno 30. 1. 2017. 
  81. ^ „ElDewrito: Microsoft Freezes Development of Fan-Made 'Halo Online' Mod”. Variety. Arhivirano iz originala 27. 1. 2022. g. Pristupljeno 2018-04-25. 
  82. ^ Horti, Samuel (2019-03-23). „Halo ElDewrito modders gave Microsoft 'a kick in the pants' over Master Chief Collection”. PC Gamer (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 29. 9. 2020. g. Pristupljeno 2019-06-21. 
  83. ^ „Halo ElDewrito modders are the reason MCC is coming to PC "right now"”. PCGamesN (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 5. 12. 2020. g. Pristupljeno 2019-06-21. 
  84. ^ O'Connor, Frank (13. 12. 2005). „Go Tell the Spartans: The Making of Slugfest”. Bungie. Arhivirano iz originala 19. 3. 2008. g. Pristupljeno 10. 10. 2007. 
  85. ^ McWhertor, Michael (21. 2. 2016). „Halo's The Arbiter is coming to Killer Instinct Season 3”. Polygon. Vox Media. Arhivirano iz originala 23. 2. 2016. g. Pristupljeno 22. 2. 2016. 
  86. ^ „Halo's Master Chief is Coming to Fortnite with Classic Map Blood Gulch”. Game Informer. Arhivirano iz originala 10. 5. 2021. g. Pristupljeno 27. 5. 2021. 
  87. ^ Hryb, Larry (21. 11. 2007). „Guitar Hero III: Halo Theme Mjolnir Mix (Free)”. Major Nelson. Arhivirano iz originala 9. 6. 2012. g. Pristupljeno 9. 6. 2012. 
  88. ^ Trautmann, Eric (2004). The Art of Halo. New York: Del Ray Publishing. str. ix. ISBN 978-0-345-47586-2. 
  89. ^ IGN Devs React. „Halo: Combat Evolved Devs React to Speedrun (Marty O'Donnell, Marcus Lehto)”. Youtube. IGN. Arhivirano iz originala 2021-12-22. g. Pristupljeno 21. 2. 2021. 
  90. ^ Toyama, Kevin (maj 2001). „Cover Story: Holy Halo”. Next Generation Magazine: 61. 
  91. ^ a b Lopez, Vincent (21. 7. 1999). „Heavenly Halo Announced from Bungie”. IGN. Arhivirano iz originala 4. 4. 2002. g. Pristupljeno 11. 3. 2008. 
  92. ^ Hiatt, Jesse (novembar 1999). „Halo The Closest Thing to the Real Thing”. Computer Gaming World. str. 94—96. Arhivirano iz originala 21. 10. 2011. g. Pristupljeno 11. 3. 2008. 
  93. ^ Lopez, Vincent (4. 3. 2001). „Playable Halo at GameStock”. IGN. Arhivirano iz originala 23. 2. 2002. g. Pristupljeno 12. 3. 2008. 
  94. ^ Alexander, Leigh (14. 8. 2009). „Interview: Former Microsoft Exec Fries Talks Xbox's Genesis”. Gamasutra. Arhivirano iz originala 25. 5. 2011. g. Pristupljeno 17. 8. 2009. 
  95. ^ „Halo 2 and Project Gotham Racing 2 Announced!”. IGN. 8. 8. 2002. Arhivirano iz originala 13. 8. 2002. g. Pristupljeno 19. 3. 2008. 
  96. ^ Blevins, Tal (20. 8. 2004). „Halo 2 Hands-On”. IGN. Arhivirano iz originala 21. 8. 2004. g. Pristupljeno 19. 3. 2008. 
  97. ^ Mirabella, Fran (24. 5. 2004). „Halo 2 Multiplayer Hands-On Vol. 4”. IGN. Arhivirano iz originala 29. 5. 2004. g. Pristupljeno 19. 3. 2008. 
  98. ^ Achronos (9. 5. 2006). „Halo 3 Announced”. Bungie. Arhivirano iz originala 4. 5. 2008. g. Pristupljeno 6. 8. 2007. 
  99. ^ O'Donnell, Martin (25. 9. 2007). Halo 2 Developer's Commentary. Halo 3 Collector's Edition (video game). Microsoft Game Studios. Korisna informacija se nalazi na: 04:00. „I remember when we were doing the Cortana Letters years ago where we had the entire plan from the beginning of the Cortana Letters to the end of the trilogy.” 
  100. ^ Sanders, Kathleen (9. 5. 2006). „E3 2k6: Halo 3 Trailer Impressions”. IGN. Arhivirano iz originala 7. 2. 2012. g. Pristupljeno 25. 6. 2007. 
  101. ^ Klepek, Patrick (19. 3. 2007). „Bungie Says Halo 3 Graphics are coming Together”. 1UP.com. Arhivirano iz originala 18. 7. 2012. g. Pristupljeno 2. 10. 2007. 
  102. ^ a b v Fritz, Ben (22. 7. 2009). „Video game publishers Microsoft, Ubisoft invading Hollywood's turf”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 24. 7. 2009. g. Pristupljeno 22. 7. 2009. 
  103. ^ Hryb, Larry (9. 12. 2009). „Show #343: Interviews with members of 343 Industries about Halo and more”. Major Nelson Radio. Arhivirano iz originala 8. 12. 2010. g. Pristupljeno 9. 12. 2009. 
  104. ^ Smith, Luke (16. 5. 2008). „Bungie Weekly Update: 5/16/2008”. Bungie. Arhivirano iz originala 18. 8. 2009. g. Pristupljeno 22. 7. 2009. 
  105. ^ „Halo Legends and Halo Waypoint Announced at Comic-Con”. Xbox.com. 23. 7. 2009. Arhivirano iz originala 26. 7. 2009. g. Pristupljeno 25. 7. 2009. 
  106. ^ McWhertor, Michael (25. 7. 2009). „Halo Waypoint Further Detailed By Microsoft”. Kotaku. Arhivirano iz originala 26. 7. 2009. g. Pristupljeno 25. 7. 2009. 
  107. ^ „Halo 4 Reviews”. GameRankings. CBS Interactive. Arhivirano iz originala 8. 1. 2013. g. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  108. ^ „Halo 4 Reviews”. Metacritic. CBS Interactive. Arhivirano iz originala 17. 11. 2012. g. Pristupljeno 17. 11. 2012. 
  109. ^ Makuch, Eddie (15. 12. 2014). „Microsoft Wants Halo to Last Another 30 Years”. GameSpot. CBS Interactive. Arhivirano iz originala 17. 12. 2014. g. Pristupljeno 17. 12. 2014. 
  110. ^ 343 Industries (18. 12. 2020). „Halo News – Sunsetting Halo Xbox 360 Game Services in 2021”. Halo Waypoint (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 1. 2021. [mrtva veza]
  111. ^ a b O'Connor, Frank (12. 4. 2006). „The Bungie Guide to Sci Fi”. Bungie. Arhivirano iz originala 18. 10. 2012. g. Pristupljeno 12. 5. 2012. 
  112. ^ a b v g Anon. (2010). Mott, Tony, ur. „2001: A Space Odyssey”. Edge. br. 215. str. 86.  Published online as: „The Best Games Of 2000 To 2009: Halo: Combat Evolved”. Edge-Online.com. 29. 4. 2011. Arhivirano iz originala 29. 6. 2012. g. Pristupljeno 12. 5. 2012. 
  113. ^ a b Perry, Douglass C. (17. 3. 2007). „The Influence of Literature and Myth in Videogames”. IGN. Arhivirano iz originala 20. 2. 2009. g. Pristupljeno 10. 12. 2007. 
  114. ^ Stover, Matthew (2006). Yeffeth, Glenn, ur. Halo Effect. You Are the Master Chief. Dallas, Texas: Benbella Books. ISBN 978-1-933771-11-3. 
  115. ^ „All the Right Moves”. Bungie. 18. 2. 2010. Arhivirano iz originala 7. 6. 2010. g. Pristupljeno 20. 6. 2010. 
  116. ^ a b Travis, Roger (10. 10. 2006). „Bungie's Epic Achievement: Halo and the Aeneid”. The Escapist. Arhivirano iz originala 21. 11. 2007. g. Pristupljeno 10. 12. 2007. 
  117. ^ Haske, Steven (30. 5. 2017). „The Complete, Untold History of Halo”. Vice. Arhivirano iz originala 15. 3. 2018. g. Pristupljeno 27. 3. 2018. 
  118. ^ Marks, Aaron (2. 12. 2002). „The Use and Effectiveness of Audio in Halo: Game Music Evolved”. Music4Games. Arhivirano iz originala 11. 10. 2007. g. Pristupljeno 6. 9. 2006. 
  119. ^ O'Donnell, Martin (2002). „Introduction”. Halo: Original Soundtrack (Medijske beleške). Sumthing. 
  120. ^ Schweitzer, Vivien (26. 12. 2008). „Aliens Are Attacking. Cue the Strings.”. The New York Times. Arhivirano iz originala 18. 9. 2020. g. Pristupljeno 12. 2. 2020. 
  121. ^ a b O'Donnell, Martin (2006). „Introduction”. Halo 2 Original Soundtrack: Volume Two (Medijske beleške). Sumthing. 
  122. ^ O'Donnell, Martin (2006). „Introduction”. Halo 2 Original Soundtrack: Volume One (Medijske beleške). Sumthing. 
  123. ^ O'Connor, Frank; O'Donnell, Martin; Smith, Luke; Jarrard, Brian. „Bungie Podcast Ep. 51: With Martin O'Donnell”. Bungie. Arhivirano iz originala 13. 7. 2007. g. Pristupljeno 10. 12. 2007. 
  124. ^ O'Donnell, Martin (2007). „Introduction”. Halo 3 Original Soundtrack (Medijske beleške). Sumthing. 
  125. ^ Staff (20. 9. 2007). „Interview with Halo 3 Composer Marty O'Donnell”. Music4Games. Arhivirano iz originala 9. 3. 2008. g. Pristupljeno 13. 4. 2008. 
  126. ^ Traiman, Steve (1. 12. 2008). „"Halo Trilogy" soundtrack set previews new game”. Reuters. Arhivirano iz originala 16. 12. 2008. g. Pristupljeno 3. 12. 2008. 
  127. ^ Damigella, Rick (19. 9. 2009). „Halo 3: ODST Soundtrack Review – Music for Repelling the Covenant”. G4tv.com. Arhivirano iz originala 24. 9. 2012. g. Pristupljeno 30. 5. 2011. 
  128. ^ Bedegian, Louis (13. 2. 2009). „GameZone Chats with Halo Wars Composer Stephen Rippy”. GameZone. Arhivirano iz originala 23. 1. 2010. g. Pristupljeno 17. 2. 2009. 
  129. ^ „Sumthing Else Music Works announces release of Halo Wars Original Soundtrack” (Saopštenje). Sumthing Else Music Works. 15. 1. 2009. Arhivirano iz originala 19. 2. 2009. g. Pristupljeno 15. 2. 2009 — preko Music4Games. 
  130. ^ Solomon, Rizal (10. 1. 2009). „Saturday Halo onslaught”. New Straits Times. str. 4. 
  131. ^ Pachner, Joanna (29. 5. 2009). „The Empire Strikes Back”. The Globe and Mail. str. 52. Arhivirano iz originala 26. 12. 2017. g. Pristupljeno 22. 8. 2017. 
  132. ^ Longdale, Holly. „Game Worlds in Written Words”. Xbox.com. Arhivirano iz originala 28. 2. 2007. g. Pristupljeno 2. 9. 2006. 
  133. ^ a b Klepek, Patrick (5. 5. 2003). „Halo novel cracks bestseller”. Gaming Age. Arhivirano iz originala 11. 10. 2007. g. Pristupljeno 2. 9. 2006. 
  134. ^ „The Next Halo Novel: Ghosts of Onyx”. Bungie. 29. 8. 2006. Arhivirano iz originala 19. 10. 2006. g. Pristupljeno 2. 9. 2006. 
  135. ^ „Bestselling Author Karen Traviss Set to Explore the Halo Universe”. Halo.Xbox.com. Microsoft. 20. 7. 2010. Arhivirano iz originala 23. 7. 2010. g. Pristupljeno 20. 7. 2010. 
  136. ^ Staff (8. 10. 2010). „Science Fiction Legend Greg Bear Set to Explore the Time of the Forerunners”. Halo Waypoint. Microsoft. Arhivirano iz originala 9. 10. 2010. g. 
  137. ^ GrimBrother One (22. 1. 2015). „Bam, said the lady”. Halo Waypoint. Arhivirano iz originala 13. 4. 2016. g. Pristupljeno 20. 1. 2018. 
  138. ^ Hillier, Brenna (4. 11. 2014). „Read a chunk of the new Halo novel”. VG 24/7. Arhivirano iz originala 4. 11. 2014. g. Pristupljeno 4. 11. 2014. 
  139. ^ Thorson, Tor (12. 8. 2009). „Tor Books forging Halo short-story comp”. GameSpot. Arhivirano iz originala 1. 4. 2014. g. Pristupljeno 12. 9. 2009. 
  140. ^ a b Parker, Laura (19. 5. 2010). „Halo novels get a makeover”. GameSpot. Arhivirano iz originala 23. 5. 2010. g. Pristupljeno 19. 5. 2010. 
  141. ^ „The Write Stuff”. Halo – Official Site. 13. 5. 2016. Arhivirano iz originala 7. 8. 2019. g. Pristupljeno 20. 1. 2018. 
  142. ^ a b Cornelis, Lars (27. 8. 2021). „Halo Timeline – Everything in Chronological Order”. Beyond Video Gaming. Arhivirano iz originala 14. 6. 2021. g. Pristupljeno 27. 8. 2021. 
  143. ^ Staff. „Halo Graphic Novel at IGN”. IGN. Arhivirano iz originala 15. 6. 2011. g. Pristupljeno 2. 9. 2006. 
  144. ^ George, Richard (18. 5. 2007). „IGN Exclusive Interview – Halo: Uprising”. IGN. Ziff Davis. Arhivirano iz originala 21. 7. 2011. g. Pristupljeno 24. 4. 2008. Šablon:Undue weight inline
  145. ^ „Halo Uprising #4 Hits Stores Today!”. Marvel Comics. 15. 4. 2009. Arhivirano iz originala 19. 4. 2009. g. Pristupljeno 17. 4. 2009. 
  146. ^ Collura, Scott (7. 2. 2009). „NYCC 09: Halo Returns to Marvel”. IGN. Arhivirano iz originala 10. 2. 2009. g. Pristupljeno 8. 2. 2009. 
  147. ^ Bailey, Kat (22. 4. 2009). „Halo: Helljumpers Coming This July”. 1UP.com. Arhivirano iz originala 30. 7. 2012. g. Pristupljeno 22. 4. 2009. 
  148. ^ George, Richard (8. 2. 2009). „The Halo War Continues at Marvel”. IGN. Arhivirano iz originala 12. 2. 2009. g. Pristupljeno 14. 2. 2009. 
  149. ^ George, David (22. 9. 2009). „Marvel's December '09 Releases”. IGN. Arhivirano iz originala 26. 9. 2009. g. Pristupljeno 23. 9. 2009. 
  150. ^ Schedeen, Jesse; Esposito, Joey (28. 4. 2011). „Halo: Orchestrating the Fall of Reach”. IGN. Ziff Davis. Pristupljeno 21. 9. 2015. 
  151. ^ Schedeen, Jesse (14. 8. 2013). „Halo: Initiation #1 Review”. IGN. Ziff Davis. Pristupljeno 21. 9. 2015. 
  152. ^ Schedeen, Jesse (22. 7. 2013). „Comic-Con: Halo Goes Ongoing at Dark Horse”. IGN. Ziff Davis. Pristupljeno 21. 9. 2015. 
  153. ^ Linder, Brian (3. 2. 2005). „Halo Goes Hollywood”. IGN. Arhivirano iz originala 7. 12. 2006. g. Pristupljeno 9. 9. 2006. 
  154. ^ a b Brodesser-Akner, Claude (6. 10. 2010). „The New Halo Game Is a Hit – So What's the Status of the Halo Movie?”. New York. Arhivirano iz originala 8. 10. 2010. g. Pristupljeno 8. 10. 2010. 
  155. ^ Staten, Joseph. „The Great Hollywood Journey, Part II”. Bungie. Arhivirano iz originala 25. 10. 2005. g. Pristupljeno 9. 9. 2006. 
  156. ^ Hewitt, Chris (8. 2. 2008). „Guillermo Del Toro Talks The Hobbit”. Empire. Arhivirano iz originala 7. 11. 2011. g. Pristupljeno 8. 2. 2008. 
  157. ^ Fritz, Ben (31. 10. 2006). „No home for 'Halo' pic”. Variety. Arhivirano iz originala 12. 12. 2007. g. Pristupljeno 20. 10. 2007. 
  158. ^ Thorsen, Tor (31. 10. 2006). „Halo movie indefinitely postponed”. GameSpot. Arhivirano iz originala 27. 2. 2007. g. Pristupljeno 13. 3. 2007. 
  159. ^ Farrell, Nick (9. 10. 2007). „Halo movie canned”. The Inquirer. Arhivirano iz originala 10. 6. 2011. g. Pristupljeno 30. 5. 2008. 
  160. ^ Robinson, Andy (29. 10. 2007). „Q&A: MS "already in talks" to continue Halo film”. Computer and Video Games. Arhivirano iz originala 30. 10. 2007. g. Pristupljeno 30. 10. 2007. 
  161. ^ Chen, David (24. 7. 2009). „Confirmed: Director Neill Blomkamp Would Probably Not Do a Halo Film, Even If Offered One”. /Film. Arhivirano iz originala 27. 7. 2009. g. Pristupljeno 24. 7. 2009. 
  162. ^ Blomkamp, Neill; Jackson, Peter (27. 7. 2009). „Halo Movie Interview – SDCC 09: Will Halo Still Happen?”. IGN. Arhivirano iz originala 19. 8. 2010. g. Pristupljeno 27. 7. 2009. 
  163. ^ Stanton, Rich (23. 8. 2021). „Neill Blomkamp ripped his ear off in a Warthog while filming Halo”. PC Gamer. Arhivirano iz originala 26. 10. 2021. g. Pristupljeno 26. 10. 2021. 
  164. ^ „RIDLEY SCOTT AND MICROSOFT TEAM FOR HALO DIGITAL FEATURE”. IGN. Arhivirano iz originala 3. 4. 2014. g. Pristupljeno 3. 2. 2014. 
  165. ^ „News: Halo: Nightfall first look: meet”. Arhivirano iz originala 30. 12. 2014. g. Pristupljeno 24. 9. 2014. 
  166. ^ Gilbert, Henry (24. 7. 2014). „Halo: Nightfall is the origin story of next big Spartan”. Arhivirano iz originala 7. 8. 2019. g. Pristupljeno 18. 2. 2020. 
  167. ^ „Eerste boek Borderlands verschenen”. Meer dan Games. 24. 7. 2014. Arhivirano iz originala 28. 7. 2014. g. Pristupljeno 25. 7. 2014. 
  168. ^ LeBlanc, Brandon (11. 11. 2014). „Immerse yourself in the Halo Universe with The Halo Channel”. Windows Blog. Microsoft. Arhivirano iz originala 24. 2. 2015. g. Pristupljeno 24. 2. 2015. 
  169. ^ Phillips, Tom (24. 2. 2015). „Halo: Nightfall available on demand, DVD next month”. Eurogamer. Arhivirano iz originala 24. 2. 2015. g. Pristupljeno 24. 2. 2015. 
  170. ^ El Mayimbe (25. 1. 2014). „EXCLUSIVE: Take A Guess Who's Directing Spielberg Produced 'Halo' Pilot!”. Latino Review. Arhivirano iz originala 29. 1. 2014. g. 
  171. ^ Goldman, Eric (11. 8. 2015). „Showtime Still Developing Halo TV Series”. IGN. Arhivirano iz originala 7. 8. 2019. g. Pristupljeno 11. 8. 2015. 
  172. ^ „Spielberg's Halo TV Series Starts Filming This Fall”. Screen Rant (na jeziku: engleski). 1. 3. 2018. Arhivirano iz originala 7. 8. 2019. g. Pristupljeno 1. 3. 2018. 
  173. ^ „Halo TV show finally greenlit by Showtime: 'Our most ambitious series ever”. Entertainment Weekly. 28. 6. 2018. Arhivirano iz originala 7. 8. 2019. g. Pristupljeno 13. 4. 2019. 
  174. ^ „Showtime's Halo TV Show Loses Producer/Director Rupert Wyatt”. Screen Rant. 4. 12. 2018. Arhivirano iz originala 7. 8. 2019. g. Pristupljeno 13. 4. 2019. 
  175. ^ „Showtime's Halo TV Series Hires Robin Hood Director Otto Bathurst”. Screen Rant. 21. 2. 2019. Arhivirano iz originala 7. 8. 2019. g. Pristupljeno 13. 4. 2019. 
  176. ^ „Pablo Schreiber to Play Master Chief in Showtime's 'Halo' Live-Action Series”. The Hollywood Reporter. 17. 4. 2019. Arhivirano iz originala 2. 7. 2020. g. Pristupljeno 17. 4. 2019. 
  177. ^ „'Halo': Natascha McElhone & Bokeem Woodbine Among Six Cast In Showtime Series Based On Xbox Franchise”. Deadline. 2. 8. 2019. Arhivirano iz originala 14. 5. 2020. g. Pristupljeno 2. 8. 2019. 
  178. ^ „Defending Jacob's Pablo Schreiber on Apple TV+ Drama and Halo TV Show”. Collider (na jeziku: engleski). 22. 7. 2020. Arhivirano iz originala 6. 11. 2020. g. Pristupljeno 23. 11. 2020. 
  179. ^ Halo TV Series Recasts Cortana With Original Voice Actress – IGN (na jeziku: engleski), 11. 11. 2020, Arhivirano iz originala 13. 11. 2020. g., Pristupljeno 23. 11. 2020 
  180. ^ „'Halo': Paramount+ Touts A "New Beginning" in Trailer for Video Game Series Starring Pablo Schreiber”. 10. 12. 2021. Arhivirano iz originala 10. 12. 2021. g. Pristupljeno 10. 12. 2021. 
  181. ^ Bailey, Kat; Bankhurst, Adam (2022-01-30). „Halo TV Series Release Date and Official Trailer Revealed”. IGN (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 31. 1. 2022. g. Pristupljeno 2022-01-31. 
  182. ^ Sinclair, Brendan (7. 1. 2010). „Halo Legends slips to Feb. 16”. GameSpot. Arhivirano iz originala 4. 2. 2012. g. Pristupljeno 25. 1. 2010. 
  183. ^ Goldstein, Hilary; Brudvig, Erik (23. 7. 2009). „SDCC 09: Halo Panel Live Blog”. IGN. Arhivirano iz originala 25. 7. 2009. g. Pristupljeno 24. 7. 2009. 
  184. ^ Futter, Mike (10. 7. 2015). „Halo: The Fall Of Reach Animated Series Comes With Halo 5 Collector's Editions”. Game Informer. GameStop. Arhivirano iz originala 27. 10. 2015. g. Pristupljeno 21. 9. 2015. 
  185. ^ Mejia, Ozzie (10. 7. 2015). „Halo: The Fall of Reach gets first teaser while Halo Channel goes mobile”. Shacknews. Arhivirano iz originala 25. 9. 2015. g. Pristupljeno 21. 9. 2015. 
  186. ^ „Prepare for all-out war”. The Sydney Morning Herald. Fairfax Media. 30. 8. 2007. str. 1. Arhivirano iz originala 5. 1. 2013. g. Pristupljeno 3. 3. 2015. 
  187. ^ Martin, Matt (8. 1. 2009). „Halo series sells 25m worldwide”. GamesIndustry.biz. Gamer Network. Arhivirano iz originala 17. 10. 2014. g. Pristupljeno 3. 3. 2015. 
  188. ^ Osborne, Eric (24. 5. 2010). „Halo: Reach Launches 09.14.2010!”. Bungie. Arhivirano iz originala 26. 10. 2014. g. Pristupljeno 3. 3. 2015. 
  189. ^ Yin-Poole, Wesley (31. 10. 2012). „More than 46 million Halo games have been sold worldwide”. Eurogamer. Gamer Network. Arhivirano iz originala 17. 7. 2015. g. Pristupljeno 3. 3. 2015. 
  190. ^ „Halo: The Master Chief Collection Now Available for Pre-order and Pre-download”. Xbox Wire. Microsoft. 17. 10. 2014. Arhivirano iz originala 13. 2. 2015. g. Pristupljeno 3. 3. 2015. 
  191. ^ a b Brustein, Joshua (22. 10. 2015). „Can the Woman Behind Halo 5 Save the Xbox?”. Bloomberg Business. Arhivirano iz originala 23. 10. 2015. g. Pristupljeno 11. 11. 2015. 
  192. ^ Makuch, Eddie (10. 11. 2021). „Halo Hits 81 Million Copies Sold Ahead Of Halo Infinite's Release”. GameSpot. Arhivirano iz originala 10. 11. 2021. g. Pristupljeno 11. 11. 2021. 
  193. ^ Patrizio, Andy (8. 1. 2002). „Xbox Assault Only Starting”. Wired. Condé Nast. Arhivirano iz originala 16. 10. 2014. g. Pristupljeno 27. 9. 2006. 
  194. ^ „"Halo: Combat Evolved" for Xbox Tops 1 Million Mark In Record Time: Xbox System And Games Are Off to Recording-Setting Start in Just Four Months”. Microsoft. 8. 4. 2002. Arhivirano iz originala 6. 1. 2008. g. Pristupljeno 1. 9. 2006. 
  195. ^ Thorsen, Tor (10. 11. 2004). „Microsoft raises estimated first-day Halo 2 sales to $124 million-plus”. GameSpot. CBS Interactive. Arhivirano iz originala 3. 3. 2014. g. Pristupljeno 15. 3. 2006. 
  196. ^ „November 9 – By the Numbers”. Official Xbox Magazine (40): 15. januar 2005. 
  197. ^ a b Glenday, Craig, ur. (11. 3. 2008). „Review of the Year: 2007 Chart”. Guinness World Records Gamer's Edition 2008. Guinness World Records. Guinness. str. 14. ISBN 978-1-904994-21-3. 
  198. ^ Sinclair, Brendan. „Analyst: 4.2M Halo 3s already at retail”. GameSpot. Arhivirano iz originala 6. 7. 2008. g. Pristupljeno 24. 9. 2007. 
  199. ^ a b v g Glenday, Craig, ur. (11. 3. 2008). „Record-Breaking Shooting Games: Halo”. Guinness World Records Gamer's Edition 2008. Guinness World Records. Guinness. str. 98–99. ISBN 978-1-904994-21-3. 
  200. ^ Hillis, Scott (4. 10. 2007). „Microsoft says "Halo" 1st-week sales were $300 mln”. Reuters. Arhivirano iz originala 6. 4. 2009. g. Pristupljeno 8. 10. 2007. 
  201. ^ Glenday, Craig, ur. (11. 3. 2008). „Hardware: Best-Sellers by Platform”. Guinness World Records Gamer's Edition 2008. Guinness World Records. Guinness. str. 51. ISBN 978-1-904994-21-3. 
  202. ^ Alexander, Leigh (19. 3. 2009). „Halo Wars Sells 1 Million”. Gamasutra. Arhivirano iz originala 22. 3. 2009. g. Pristupljeno 19. 3. 2009. 
  203. ^ Koha, Nuite (9. 8. 2009). „Halo Shines”. Herald Sun. str. 13. 
  204. ^ Staff (24. 5. 2010). „Biggest Blockbuster Game of the Year 'Halo: Reach' Launches Sept. 14, 2010”. GamerScore Blog. Microsoft. Arhivirano iz originala 27. 5. 2010. g. Pristupljeno 15. 6. 2010. 
  205. ^ Beaumont, Claudine (13. 9. 2010). „Halo Reach: Thousands expected to queue for midnight release”Neophodna novčana pretplata. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 10. 1. 2022. g. Pristupljeno 4. 4. 2011. 
  206. ^ Osborne, Eric (29. 4. 2010). „Non Facete Nobis Calcitrare Vestrum Perinæum”. Bungie. Arhivirano iz originala 2. 5. 2010. g. Pristupljeno 3. 5. 2010. 
  207. ^ Trust, Gary (23. 9. 2010). „Weekly Chart Notes: Bruno Mars, Rihanna, 'Halo'”. Billboard. Arhivirano iz originala 26. 9. 2010. g. Pristupljeno 26. 9. 2010. 
  208. ^ „GameSpy.com – Gaming's Homepage”. Arhivirano iz originala 24. 2. 2006. g. 
  209. ^ „Halo News – Halo Official Site – Tor Books Reveals Title, Cover Art, And Release Date of Second Halo Novel By Greg Bear”. Arhivirano iz originala 22. 7. 2011. g. 
  210. ^ Bs Angel (3. 1. 2012). „Tor Books Announces the On-sale Availability of Halo: Primordium”. Halo Waypoint. Arhivirano iz originala 17. 7. 2012. g. 
  211. ^ „BC-Best-sellers-Books-PW”. San Francisco Chronicle. Associated Press. 4. 12. 2008. Arhivirano iz originala 20. 2. 2009. g. Pristupljeno 5. 12. 2008. 
  212. ^ Greene, Marty. „First Strike Author Eric Nylund Q&A”. Xbox.com. Arhivirano iz originala 21. 8. 2006. g. Pristupljeno 2. 9. 2006. 
  213. ^ Brightman, James (19. 11. 2007). „Halo: Contact Harvest Becomes New York Times Bestseller in First Week”. GameDaily.com. Arhivirano iz originala 15. 2. 2009. g. Pristupljeno 15. 1. 2008. 
  214. ^ Berardini, Cesar (5. 8. 2007). „Halo: Ghosts of Onyx Enjoys Mass Market Debut Today”. Team Xbox. Arhivirano iz originala 14. 3. 2008. g. Pristupljeno 13. 4. 2008. 
  215. ^ „Best Sellers”. The New York Times. 23. 1. 2011. Arhivirano iz originala 20. 10. 2012. g. Pristupljeno 17. 8. 2012. 
  216. ^ „Best Sellers”. The New York Times. 23. 1. 2011. Arhivirano iz originala 4. 10. 2012. g. Pristupljeno 17. 8. 2012. 
  217. ^ „BC-Best-sellers-Books-USAToday”. San Francisco Chronicle. Associated Press. 4. 12. 2008. Arhivirano iz originala 22. 4. 2009. g. Pristupljeno 5. 12. 2008. 
  218. ^ „New Halo Trilogy from Tor Books”. Halo.Xbox.com. Microsoft. 6. 4. 2009. Arhivirano iz originala 15. 5. 2009. g. Pristupljeno 24. 7. 2009. 
  219. ^ „The Academy of Interactive Arts & Sciences:: Awards”. The Academy of Interactive Arts & Sciences. 28. 2. 2002. Arhivirano iz originala 29. 9. 2007. g. Pristupljeno 1. 9. 2006. 
  220. ^ „Halo: Combat Evolved – Awards”. Xbox.com. Arhivirano iz originala 10. 12. 2006. g. Pristupljeno 1. 9. 2006. 
  221. ^ a b Perry, Douglass C.; Brudvig, Erik; Miller, Jon (17. 3. 2007). „The Top 25 Xbox Games of All Time”. IGN. Arhivirano iz originala 20. 3. 2007. g. Pristupljeno 23. 4. 2008. 
  222. ^ „Readers' Picks Top 100 Games: 11–20”. IGN Readers' Choice 2006 – The Top 100 Games Ever. IGN. 2006. Arhivirano iz originala 31. 8. 2011. g. Pristupljeno 23. 1. 2008. 
  223. ^ „Top 25 Most Overrated Games of All Time”. GameSpy. 15. 9. 2003. Arhivirano iz originala 13. 5. 2011. g. Pristupljeno 26. 6. 2006. 
  224. ^ „Halo 2 Awards”. Xbox.com. Arhivirano iz originala 26. 6. 2007. g. Pristupljeno 12. 2. 2007. 
  225. ^ „Halo 2 tops Live most-played list”. Eurogamer. 21. 2. 2006. Arhivirano iz originala 16. 12. 2008. g. Pristupljeno 18. 3. 2008. 
  226. ^ Grossman, Lev (9. 12. 2007). „50 Top 10 Lists of 2007 – Top 10 Video Games”. Time. Arhivirano iz originala 12. 12. 2007. g. Pristupljeno 10. 3. 2008. 
  227. ^ „Best of 2007: Best Online Multiplayer Game (Xbox 360)”. IGN. Arhivirano iz originala 10. 1. 2008. g. Pristupljeno 14. 1. 2008. 
  228. ^ „Best of 2007: Most Innovative Design (Xbox 360)”. IGN. Arhivirano iz originala 10. 1. 2008. g. Pristupljeno 14. 1. 2008. 
  229. ^ Goldstein, Hilary (23. 9. 2007). „IGN (USA) Halo 3 Review”. IGN. Arhivirano iz originala 11. 10. 2007. g. Pristupljeno 23. 9. 2007. 
  230. ^ a b Graziani, Gabe (23. 9. 2007). „GameSpy Halo 3 Review”. GameSpy. Arhivirano iz originala 5. 10. 2007. g. Pristupljeno 23. 9. 2007. 
  231. ^ Herold, Charles (27. 9. 2007). „Halo 3 Mimics Halo 2, With Some Improved Graphic”. The New York Times. Pristupljeno 3. 10. 2007. 
  232. ^ Wilcox, Jon (27. 9. 2007). „TVG Review: Halo 3”. Total Video Games. Arhivirano iz originala 14. 12. 2007. g. Pristupljeno 3. 10. 2007. 
  233. ^ Boulding, Aaron (9. 11. 2001). „Halo: Combat Evolved review at IGN”. IGN. Arhivirano iz originala 1. 4. 2002. g. Pristupljeno 31. 8. 2006. 
  234. ^ McNamara, Andy. „Halo 2 review at Game Informer”. Game Informer. Arhivirano iz originala 9. 1. 2006. g. Pristupljeno 9. 2. 2007. 
  235. ^ „Master Chief Invades Madame Tussauds”. Microsoft. 10. 9. 2007. Arhivirano iz originala 16. 9. 2007. g. Pristupljeno 21. 9. 2007. 
  236. ^ Brightman, James (17. 11. 2004). „Halo 2's Success A Part of Pop Culture”. GameDaily. Arhivirano iz originala 20. 2. 2009. g. Pristupljeno 13. 11. 2007. 
  237. ^ Grossman, Lev (18. 4. 2005). „The Halo Trinity: Making Games That Matter”. Time. Arhivirano iz originala 12. 1. 2007. g. Pristupljeno 13. 11. 2007. 
  238. ^ Schiesel, Seth (26. 9. 2007). „Halo 3 Arrives, Rewarding Gamers, and Microsoft”. The New York Times. Arhivirano iz originala 15. 6. 2013. g. Pristupljeno 13. 11. 2007. 
  239. ^ Beatty, D'Marcus. „Halo Influence on the Gaming Industry”. CheatCC.com. Arhivirano iz originala 12. 11. 2007. g. Pristupljeno 13. 11. 2007. 
  240. ^ Graser, Mark (4. 9. 2010). „'Halo': the care and feeding of a franchise”. Variety. Arhivirano iz originala 2. 10. 2010. g. Pristupljeno 2. 10. 2010. 
  241. ^ Kohnstamm, Thomas. „The 'Halo 5' Effect”. Microsoft Story Labs. Microsoft. Arhivirano iz originala 19. 2. 2020. g. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  242. ^ Chong, David (15. 4. 2008). „Turning video games into movies”. Marketplace. American Public Media. Arhivirano iz originala 27. 9. 2011. g. Pristupljeno 12. 5. 2008. 
  243. ^ Price, Peter (16. 10. 2007). „Machinima waits to go mainstream”. BBC. Arhivirano iz originala 18. 10. 2007. g. Pristupljeno 11. 2. 2009. 
  244. ^ Thompson, Clive (7. 8. 2005). „The Xbox Auteurs”. The New York Times. Arhivirano iz originala 9. 1. 2006. g. Pristupljeno 8. 1. 2006. 
  245. ^ Kohler, Chris (26. 6. 2007). „Machinima Series Red vs. Blue Ends Tour of Duty”. Wired. Arhivirano iz originala 2. 4. 2015. g. Pristupljeno 13. 6. 2011. 
  246. ^ Gallaga, Omar (27. 3. 2007). „Game Over [Final Edition]”. Austin American-Statesman. str. F1. 
  247. ^ Agnello, Anthony (11. 11. 2019). „When 'Halo 2' Invaded Planet Earth”. The Ringer. Arhivirano iz originala 18. 12. 2019. g. Pristupljeno 24. 1. 2020. 
  248. ^ Mnemesis (31. 8. 2002). „Halo National Finals”. Bungie.net. Arhivirano iz originala 16. 7. 2015. g. Pristupljeno 17. 8. 2020. 
  249. ^ Jarrard, Brian (7. 11. 2003). „Interview with the AGP”. Bungie.net. Arhivirano iz originala 16. 7. 2015. g. Pristupljeno 17. 8. 2020. 
  250. ^ Kix, Paul (2005). „Have Gun Will Travel”. Ur.: Yeffeth, Glenn. Halo Effect. BenBella Books. 
  251. ^ Gies, Arthur (5. 11. 2014). „Halo gets serious about eSports with the Halo Championship Series”. Polygon. Arhivirano iz originala 10. 12. 2015. g. Pristupljeno 8. 12. 2015. 
  252. ^ Puga, Lauren (4. 11. 2015). „HALO GETS OFFICIAL ESPORTS LEAGUE: HALO CHAMPIONSHIP SERIES”. IGN. Arhivirano iz originala 25. 3. 2020. g. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  253. ^ Mueller, Saira (4. 8. 2015). „Microsoft's 'Halo' eSports Tournament, Halo Championship Series, Offers $1 Million Prize Money”. International Business Times. Pristupljeno 8. 12. 2015. 
  254. ^ Stubbsy, Mike (14. 5. 2016). „The 10 largest console eSports prize pools ever”. Red Bull. Arhivirano iz originala 6. 2. 2021. g. Pristupljeno 18. 8. 2020. 

Eksterne veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Lukart132/песак&oldid=26539358”