Korisnik:Makiijaveli/pesak

Slučaj Lu Jong je sudski slučaj koji su 2015. godine pokrenuli pravosudni organi u gradu Juanđijang, provincija Hunan u Kini, protiv Lu Jonga, obolelog od hronične mijeloidne leukemije optuženog za preprodaju generičkih lekova iz Indije. Slučaj se završio tako što je Narodno tužilaštvo Juanđijang odbacilo optužbe. Neki tvrde da je slučaj sukob između zaštite intelektualne svojine i osnovnog prava pacijenata na život i odražava sukob između pravosuđa i etike preživljavanja naroda u kontinentalnoj Kini. Kada je je 2018. godine snimljen film Ja nisam iscelitelj  pokrenuta je diskusije u kontinentalnoj Kini o preživljavanju pacijenata sa rakom, reformi kineskog zdravstvenog sistema, farmaceutskoj industriji i regulatornom sistemu vlasti.

Pravni slučaj

Lu Jong je bio vlasnik preduzeća za izvoz trikotaže u Vusiju, provincija Đangsu, koji je oboleo od hronične mijeloidne leukemije. Zbog visoke cene prepisanog leka Glivek (tj. imatiniba) na lečenje je potrošio gotovo celu porodičnu ušteđevinu. Nakon što je Lu Jong ostao bez novca, pronašao je generičku verziju leka Glivek sličnog dejstva i počeo da ga koristi. Otkrio je da je efikasan, nakon čega ga je predstavio drugim leukemičarima i otišao u Indiju da kupi lek. Međutim, u kontinentalnoj Kini Lu Jongova kupovina indijskog generičkog leka nema odobrenje niti legalne kanale, tako da ga je regulatorno odeljenje za lekove klasifikovalo kao „falsifikovani lek“. Osim toga, zbog komplikovane i problematične procedure dobijanja doznaka, Lu Jong je preko Taobaoa kupio tri bankovne debitne kartice od po 500 juana kako bi se olakšalo kupovinu leka, što je predstavljalo krivično delo ometanja upravljanja kreditnim karticama.

Biro za javnu bezbednost grada Juanđijanga je 2013. godine sproveo istragu o internet bandi za trgovinu bankovnim karticama u kojoj je otkriveno je da Lu Jong koristio bankovne kartica za transakcije. Narodno tužilaštvo u Juanđijang je 22. jula 2014. godine podiglo optužnicu protiv Lu Jonga za ometanje upravljanja kreditnim karticama i prodaju falsifikovani lekova zbog čega je i uhapšen 10. januara 2015. godine. Nakon hapšenja, stotine pacijenata je zajedno potpisali peticiju kojom se tražio imunitet Lu Jongu od krivičnog gonjenja.

Narodno tužilaštvo u Juanđijangu je 27. januara 2015. podnelo zahtev za povlačenje optužnice Narodnom sudu u Juanđijang, a sud je istog dana povukao optužbe. Lu Jong je pušten na slobodu već 29. januara.

Epilog

Vrhovno narodno tužilaštvo je 29. septembra 2016. godine izdalo Mišljenja o sveobuhvatnom obavljanju tužilačkih funkcija u cilju pružanja jake sudske garancije za unapređenje izgradnje zdrave Kine u kom piše:

Za prodaju manje količine lekova prerađenih privatno po tradicionalnim narodnim formulama, ili prodaju manje količine stranih ili inostranih lekova uvezenih bez odobrenja, bez nanošenja štete drugima ili odlaganja dijagnoze i lečenja, kao i za sopstvenu pomoć ili samospašavanje koje obavljaju pacijenti bez sticanja profita Proizvodnja i prodaja lekova u vidu uzajamne pomoći neće se tretirati kao krivično delo.

— Mišljenja o sveobuhvatnom obavljanju tužilačkih funkcija u cilju pružanja jake sudske garancije za unapređenje izgradnje zdrave Kine

Ja nisam iscelitelj

Objavljen je film 2018.godine Ja nisam iscelitelj zasnovan Lu Jongovoj priči. Najveća razlika između Lu Jonga i protagoniste filma Čeng Jonga je u tome što je Čeng Jong inicijalno profitirao od prodaje Gliveka , dok su sudske vlasti utvrdile da je Lu Jongov „postupak nije bio čin prodaje“.