Корисник:Makiijaveli/песак

Случај Лу Јонг је судски случај који су 2015. године покренули правосудни органи у граду Јуанђијанг, провинција Хунан у Кини, против Лу Јонга, оболелог од хроничне мијелоидне леукемије оптуженог за препродају генеричких лекова из Индије. Случај се завршио тако што је Народно тужилаштво Јуанђијанг одбацило оптужбе. Неки тврде да је случај сукоб између заштите интелектуалне својине и основног права пацијената на живот и одражава сукоб између правосуђа и етике преживљавања народа у континенталној Кини. Када је је 2018. године снимљен филм Ја нисам исцелитељ  покренута је дискусије у континенталној Кини о преживљавању пацијената са раком, реформи кинеског здравственог система, фармацеутској индустрији и регулаторном систему власти.

Правни случај

Лу Јонг је био власник предузећа за извоз трикотаже у Вусију, провинција Ђангсу, који је оболео од хроничне мијелоидне леукемије. Због високе цене преписаног лека Гливек (тј. иматиниба) на лечење је потрошио готово целу породичну уштеђевину. Након што је Лу Јонг остао без новца, пронашао је генеричку верзију лека Гливек сличног дејства и почео да га користи. Открио је да је ефикасан, након чега га је представио другим леукемичарима и отишао у Индију да купи лек. Међутим, у континенталној Кини Лу Јонгова куповина индијског генеричког лека нема одобрење нити легалне канале, тако да га је регулаторно одељење за лекове класификовало као „фалсификовани лек“. Осим тога, због компликоване и проблематичне процедуре добијања дознака, Лу Јонг је преко Таобаоа купио три банковне дебитне картице од по 500 јуана како би се олакшало куповину лека, што је представљало кривично дело ометања управљања кредитним картицама.

Биро за јавну безбедност града Јуанђијанга је 2013. године спровео истрагу о интернет банди за трговину банковним картицама у којој је откривено је да Лу Јонг користио банковне картица за трансакције. Народно тужилаштво у Јуанђијанг је 22. јула 2014. године подигло оптужницу против Лу Јонга за ометање управљања кредитним картицама и продају фалсификовани лекова због чега је и ухапшен 10. јануара 2015. године. Након хапшења, стотине пацијената је заједно потписали петицију којом се тражио имунитет Лу Јонгу од кривичног гоњења.

Народно тужилаштво у Јуанђијангу је 27. јануара 2015. поднело захтев за повлачење оптужнице Народном суду у Јуанђијанг, а суд је истог дана повукао оптужбе. Лу Јонг је пуштен на слободу већ 29. јануара.

Епилог

Врховно народно тужилаштво је 29. септембра 2016. године издало Мишљења о свеобухватном обављању тужилачких функција у циљу пружања јаке судске гаранције за унапређење изградње здраве Кине у ком пише:

За продају мање количине лекова прерађених приватно по традиционалним народним формулама, или продају мање количине страних или иностраних лекова увезених без одобрења, без наношења штете другима или одлагања дијагнозе и лечења, као и за сопствену помоћ или самоспашавање које обављају пацијенти без стицања профита Производња и продаја лекова у виду узајамне помоц́и нец́е се третирати као кривично дело.

— Мишљења о свеобухватном обављању тужилачких функција у циљу пружања јаке судске гаранције за унапређење изградње здраве Кине

Ја нисам исцелитељ

Објављен је филм 2018.године Ја нисам исцелитељ заснован Лу Јонговој причи. Највећа разлика између Лу Јонга и протагонисте филма Ченг Јонга је у томе што је Ченг Јонг иницијално профитирао од продаје Гливека , док су судске власти утврдиле да је Лу Јонгов „поступак није био чин продаје“.