Pređi na sadržaj

Korisnik:Milena519/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ikonica AIM
Programer(i)AOL
Napisan uC++, Adobe Flash
Operativni sistemMicrosoft Windows, Windows Mobile, macOS, Android, iOS, BlackBerry OS, Android TV
TipInstant messaging
LicencaProprietary

AIM (engl. AOL Instant Messenger) je trenutna (instant) poruka kreirana od strane AOL kompanije (Amrika onlajn), koja je koristila softver OSKAR (Otvoren sistem za komunikaciju u realnom vremenu) trenutne poruke i TOK (Razgovarajte sa Oskarom) protokol da bi dozvolila korisnicima komunikaciju u realnom vremenu.

AIM softver je bio najpopularan u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, u Severnoj Americi i bio je vodeći program među aplikacijama instant poruka u tom delu sveta. Popularnost je naglo opala početkom 2010. godine zbog društvenih mreža poput Fejsbuka i Tvitera koje su stekle ogromnu popularnost, a pad AIM programa se često upoređuje sa nekada popularnim Majspejsom.[1]

U junu 2015. godine AOL je preuzala kompanija Veržn Komunikejšns ( engl. Verizon Communications).[2][3] Ova kompanija je 2017. godine kombinovala AOL i Jahu i stvorila Out (engl. Oath Inc.)(poznatu kao Veržn Media, engl. Verizon Media). Kompanija je ukinula AIM kao uslugu 15. decembra 2017. godine.[4]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

U maju 1997. godine AIM je počeo sa radom kao jedinstveni prenos za Majkosoft Vindous.[1] AIM je bio otkrovenje "onlajn poruka" u originalnoj platformi napisanoj na PL/1 od strane Dejv Brouvna (engl. Dave Brown), na Stratus računaru. Jedno vreme program je imao najveći udeo na tržištu instant poruka u Severnoj Americi, pogotovo u SAD-u (sa 52% od ukupnog broja prijavljenih do 2006. godine).[5] Ovo ne uključuje druge programe vezane za AOL, kao što su Aj-Si-Kju i Aj-Čet.

Tokom svog procvata AIM je imao dosta konkurenata kao sto je Aj-Si-Kju ( iako je AOL stekao Aj-Si-Kju 1998. godine), Jahu i MSN programi za razmenu poruka. AOL je posebno imao rivalstvo sa PovVovom (engl. PowWow) i Majkosoftom od 1999. godine. Bilo je nekoliko pokušaja od strane Majkosofta da se istovremeno prijave na svoj server i na AIM-ove servere protokola. AOL je tada je blokirao mogućnost MSN-a za pristup AIM-u.[6][7]To je kao rezultat dovelo do udruživanja AOL i Vornera zbog nepoverenja u druge kompanije i formirali su Oupen Net koaliciju (engl. Open Net Colaition).[8]

Zvanična verzija za telefone se pojavila početkom 2001. godine na Palm OS kao AOL aplikacija.[9] Nezavisne aplikacije dozvolile su da se 2002. godine koristi za Sajdkik (engl. Sidekick).[10] Verija za Simbian OS je bila najavljena 2003. godine[11], kao i za Blekberi[12] i Vindovs telefone.[13]

Nakon 2012. godine, zvanični AIM softver za klijente uključio je i oglase i bio je dostupan za Majkosoft Vindous, Vindous telefone, Klasik Mak OS, Mak OS, Android, Ios, Blekberi OS.[14]

Program u senci

[uredi | uredi izvor]

Oko 2011. godine, AIM je počeo da gubi popularnost veliom brzinom, jednim delom zbog brzog uspona Džimejla, delom zbog toga što je mnogo korisnika prešlo na upotrebu SMS poruka a kasnije i na dopisivanje putem društvenih mreža, polako prelaze na aplikaciju Fejsbuk poruke, koja nastaje iste godine kao samostalna aplikacija.

Juna 2011. godine, jedan izvor je izvestio da je udeo AOL instant poruka na tržištu opao na 0.73%.[15] Ovaj broj podrazumevao samo instalirane IM aplikacije a ne i aktivne korisnike. Inžinjeri, koji su bili odgovorni za AIM, su izjavili da nisu mogli da ubede AOL da je budućnost u besplatnim aplikacijama.[1]

Dana 3. marta 2012. godine AOL je prekinuo angažovanje programera koji su radili na AIM.[16] Oktobra 2017. godine bilo je objavljeno da će 15. decembra AIM prestati sa radom[17][4][18], neprofitni tim programera poznat kao Vildman Prodakšns osnovao je server za zastarele verzije AOL instant poruka, pod nazivom AIM Foeniks.[19]

,,AIM čovek"

[uredi | uredi izvor]
,,Čovek koji trči"

AIM maskotu je dizajnirao Džo Roan Lazaro koja je bila postavljena 1997 godine. Oblik maskote je bio nalik čoveku u formi žute nalepnice, često je nazivan ,,Čovek koji trči". Maskota se pojavila na svakom AIM logu i većini žigova reči i uvek se pojavljivala na vrhu liste prijatelja. Popularnost AIM-a krajem 20. veka omogućila je da ,,Čovek koji trči" postane najpoznatiji brend na internetu. Nakon skoro 14 godina logo je nestao kao deo AIM-a, 2011. godine. U avgustu 2013. godine ,,Čovek koji trči" je vraćen.[20]

Godine 2014. urednik Komleks kompanije je ovaj logo nazvao ,,simbolom Amerike".[21] Aprila 2015. godine logo je zvanično predstavnjen na Virdžin London maratonu, organizovan za humanitarnu akciju za ,,Slobodnu decu".[22]

Protokol

[uredi | uredi izvor]

Standardan protokol koji su koristili AIM korisnici u toku komunikacije je Otvoreni Sistem za Komunikaciju u Relativnom vremenu (OSKAR). AOL je proizveo i jednostavniju verziju protokola TOK kom nedostaju prednosti OSKAR protokola, ali je korišćen za klijente koji su koristili običnu funkciju dopisivanja. Tehnički podaci TOK/TOK2 protokola bili su dostupni od strane AOL-a, dok je OSKAR zatvorio protokol za nezavisne proizvođače.

Izgled IM liste

U januaru 2008. godine,  AOL je napravio eksperiment proširivi protokol za razmenu poruka i prisustvo, podržan od strane AIM-a[23], dozvoljeno je bilo AIM korisnicima da koriste standardizovan otvoreni kod HMPP. Marta 2008. godine ovaj servis je ukinut. U maju 2008. godine AOL je počeo da nudi ograničenu podršku HMPP-a[24]. Prvog marta 2017. godine AOL je objavio da AOL HMPP protokol prestaje sa radom 28. marta 2017. godine.[25]

Privatnost

[uredi | uredi izvor]

Što se privatnosti tiče, AIM je uveo ograničenje za godište korisnika. AIM je bio dostupan samo za korisnike starije od 13 godina, deci mlađoj od 13 godina nije bilo dozvoljeno prijavljivanje na AIM.[26]

Prema AIM Polisi privatnosti, AOL nije imao prava da pristupa i čita bilo koje dopisivanje među korisnicima. Profili korisnika nisu bili privatni.[26]

U novembru 2002. godine, AOL je bezbednost AIM podigao na viši nivo zahvaljujući korporaciji sa Enterprajsis AIM servisom.[27]

Ukoliko bi bilo prihvaćeno da se pristupa javnom sadržaju, to bi omogućilo onlajn emitovanje reklama. Ovo je moglo da se odnosi na polisu i uslove servisa : ,, ... dodeljujete AOL-u, matičnom preduzeću, udruživanje, ustupcima, agentima i vlasnicima licence neopozivo, trajno, svetsko pravo na reprodukciju, prikazivanje, izvođenje i distribuciju, prilagođavanje i promociju ovog Sadržaja u bilo kom medijumu“. Ovo je omogućilo da bilo šta što korisnici postave bude iskorišćeno bez nekog posebnog zahteva.[26]

Bezbednost AIM-a je bila dovedena u pitanje. AIM je izjavio da su bili potrebni veliki napori da se osigura da neovlašćeni članovi ne pristupaju podacima ali ne garantuju da se to ne može dogoditi.[26]

AIM se razlikovao od drugih, baš kao i Jahu poruke nije zahtevao odobrenje da neki korisnik bude dodat na listu prijatelja drugog korisnika. Kao rezultat toga neki korisnici su mogli da vide kada je neko bio aktivan, kada je čitao njihov status i poruke i kada je posećivao njihov profil.Takođe je postojao Veb API za prikazivanje statusa i poruka koje nije moguće poslati, kao vidžet na veb stranici.[28] Postojala je mogućnost da se blokira bilo koji korisnik koji prati nečiji status ali to ne sprečava blokiranog korisnika da napravi novi profil i opet prati status. Malo bolja opcija privatnosti je bila odabir da je moguća komunikacija samo sa članovima sa liste prijatelja; međutim ova opcija blokirea sve ostale koji se ne nalaze na listi prijatlja.

Čet robot

[uredi | uredi izvor]

AOL i još neke kompanije su isporučivale robote ( botove) na AIM koji su mogli da prime poruku i pošalju odgovor na osnovu toga šta je botova svrha. Na primer, botovi su bili od pomoći pri učenju, kao Đak-Bot. Neki su bili specijalno namenjeni za adolescente i decu, poput Splejka.

Drugi su davali savete. Mnogo korisniji botovi su bili oni koji su imali funkcije poput mogućnosti igranja igrica, dobijanja sportskih rezultata, vremenske prognoze ili informacije o finansijskim zalihama. Korisnik je imao mogućnost da priča automatski preko četa i dobije odgovor na prirodnom ljudskom jeziku. Primarno su bili postavljeni za marketing i za jedinstvene mogućnosti oglašivača. Oglašivači su ga koristili za plasiranje proizvoda ili za što bolji odnos sa potrošačem.[29]

Ranjivost sistema

[uredi | uredi izvor]

AIM je imao sigurnosne slabosti koje su omogućile eksploataciju softvera nezavisnih proizvođača za izvršavanje zlonamernih radnji na računarima korisnika[30]. Iako je većina njih bila bezopasna, kao što je izbacivanje sa AIM servisa, drugi su izvršavali potencijalno opasne radnje, kao što je slanje virusa. Neki od ovih podviga su se oslanjali na socijalni inžinjering, širenje automatskim slanjem instant poruka koje sadrže URL u pratnji predloženog teksta da korisnik koji primi poruku treba samo da klikne na to, akcija koja dovodi do zaraze, ,,Trojanski konj". Ove poruke mogu biti olako shvaćene, kao poruke koje stižu od prijatelja i sadrže vezu veb adrese koja instalira softver na korisnikov računar za ponovno pokretanje ciklusa.

Korisnici su takođe prijavili sumnjive dodoteke u delu sa alatima i reklame od slobodnih softvera u novijoj verziji AIM-a. Mnoge žalbe o nedovoljnoj kontroli slobodnih softvera je dovelo do toga da mnogi korisnici prestanu sa korišćenjem ovog servisa.[30]

Dodatne funkcije

[uredi | uredi izvor]

Ajfon aplikacija

[uredi | uredi izvor]

Dana 6. marta 2008. godine, tokom Eplovog Ink. i Ajfon SDK događaja, AOL je najavio da će objaviti AIM aplikaciju za korisnike Ajfona i Aj-Ped tača. Aplikacija je u Ap prodavnici bila besplatna, ali je kompanija napravila i aplikaciju koja se naplaćivala a koja nije sadržala reklame. Obe veerzije su bile dostupne u Ap prodavnici. AIM klijent Ajfona i Aj-Ped tača je podržavao standarde AIM prijave, baš kao i Mobajl-Mi prijave. Takođe je postojala mogućnost za prijavu na AIM preko Safari pretraživača na Ajfonu Aj-Pedu.[31]

Godine 2011. AOL je izvršio remont servisa instant poruka. U remont je bio uključen i brend novi Ios aplikacije za Ajfon i Aj-Ped kom su bile pripojene sve dodatne funkcije. Ikona novog brenda je bila iskorišćena za aplikaciju, kao novitet su uvedena i iskošena slova za AIM logo. Korisnički interfejs je u potpunosti prepravljen, u novitete su spadali: nova lista prijatelja, grupa, slike i videi u liniji, kao i poboljšana razmena datoteka.[32]

Aplikacija za verziju 5.0.5 je promenjena marta 2012. godine. U poslednjoj interaciji, bilo je podržano više funkcija društvenog toka, kao na Fejsbuku i Tviteru, kao i slanje glasovnih poruka dužine do 60 sekundi.[33]

Aj-Ped aplikacija

[uredi | uredi izvor]

Epl je aprila 2010. godine objavio prvu generaciju Aj-Peda. Zajedno sa ovim novim uređajem AOL je objavio i AIM aplikaciju za Aj-Ped. Izgrađena je u potpunosti od nule za novu verziju Iosa sa posebinm korisničkim interfejsom koji podržava lokaciju, ažuriranje statusa na Fejsbuku kao i ćaskanje, Majspejs, Tviter, Jutjub, Forskver i moge druge platforme za društvene mreže.[34]

AIM izraz

[uredi | uredi izvor]

AIM Express (transkr. AIM ekspres) je pokrenut u iskačućem prozoru pretraživača. Ovo je bilo namenjeno za ljude koji ne žele ili ne mogu da instaliraju aplikaciju ili za one na čijim računarima nedostaje AIM aplikacija. AIM ekspres podržava mnoge novitete uključujući i samostalne klijente, ali ne obezbeđuje napredne opcije poput prenosa fajla, audio ćaskanje, video konferenciju ili informacije o društvenoj listi. To je bilo sprovedeno u Adobe flešu.[35] To je bila nadogradnja na AOL Kvik-Badi, koji je kasnije postao dostupan i za starije sisteme koji nisu mogli da se nose sa Ekspresom pre nego što je ukinut. Ekspres i Kvik su bili slični MSN veb menadžeru i Jahu Mesindžeru. Ova veb verzija se razvila u AIM veb-osnova Menadžer.

AIM strane

[uredi | uredi izvor]

AIM strane su realizovane u maju 2006. godine, dozvoljavajući svim svojim 63 milionima korisnika da kreiraju onlajn, dinamične profile. Lista prijatelja je bila osnova za AIM strane. Svaka AIM strana je izgrađena korišćenjem pratećeg Modula T mikroformata. AIM strane su ukinute 2007. godine.

Nova funkcija za AIM 7 : ,,AIM real-time IM"

AIM za mek

[uredi | uredi izvor]

AOL je razvio jednu potpuno novu verziju AIM-a za potrebe Makintaša 29. septembra, 2008 godine a krajnja verzija je završena 15. decembra 2008. godine. Redizajniran AIM za mek je u potpunosti odgovarao Junivrsal bajnari Kokoa API applikaciji koja je podržavala i Tigar i Leopard - Mek OS x 10.4.8 i Mek OS x 10.5.3. U oktobru 2009. godine AOL je pustio verziju AIM 2.0 za mek.

AIM realno vreme IM

[uredi | uredi izvor]

Ova funkcija je bila dostupna za AIM 7 koji je korisnicima omogućio da vide kada neko kuca poruke i kada je to završio. Ovo je bilo isprogramirano uz pomoć Trejs Risrč i Divelopment Centra na Univerzitetu Vinskosin-Madison i Geusdet Univerzitetu. Aplikacija pruža korisnicima koji imaju oštećen vid mogućnost pretvaranja poruka iz teksta u govor.[36] Za rad na aplikaciji korisnici su morali da imaju verziju AIM 6.8 ili neku bolju, što se ne poklapa sa starom verzijom AIM softvera, AIM za mek ili Aj-Čet.[36]

AIM za mobilne telefone

[uredi | uredi izvor]

Ova funkcija omogućava slanje tekstualnih poruka na telefonskom broju (tekstualne poruke su manje funkcionalne od instant poruka).[37]

Prekinute funkcije

[uredi | uredi izvor]

AIM telefonska linija

[uredi | uredi izvor]

AIM telefonska linija je bila usluga VoIP-a (engl. Voice over Internet Protocol; VoIP) , PS foun i foun Ps[38] koja se pridružila putem AIM aplikacije. Bilo je takođe poznato da radi sa Eplovim i Aj-Četovim klijentima.

Lansirana je 16. maja 2006. godine, AIM je pružao mogućnost korisnicima da imaju nekoliko lokalnih brojeva, dozvoljavajući AIM korisnicima da primaju besplatne dolazne pozive.[39] Usluga je omogućavala korisnicima da pozive na fiksne i mobilne telefone koriste na računaru. Usluga je bila besplatna samo za prijem, a korisnicii su morali da plate 14,95 dolara na mesečnom nivou za neograničen plan poziva.[40]

Da bi mogli da koriste AIM telefonsku liniju, korisnici su morali da instaliraju najnoviju besplatnu verziju softvera AIM Triton i bio im je potreban dobar set slušalica sa mikrofonom. Nekada bi moralo da prođe nekoliko dana da aplikacija počne sa radom nakon što se korisnik registruje.

Servis je zvanično ugašen 13. januara 2009. godine.[41]

AIM Kol-Aut

[uredi | uredi izvor]

AIM Kol-Aut je ugašena usluga kompanija Voice over IP PC-PC, PC-Fone i Fone-PC. Ovu uslugu je pružao AOL putem svoje AIM aplikacije koja je zamenila ugašenu AIM Foneline uslugu u novembru 2007. godine.[42] Nije zavisila od AIM klijenta i mogla je da se koristi samo sa AIM imenom preko funkcije Veb-Konektora ili namenskog SIP uređaja. Usluga AIM Kol-Aut ugašena je 25. marta 2009. godine.[43]

Bezbednost

[uredi | uredi izvor]

Dana 4. novembra 2014. godine AIM je osvojio jedan od sedam bodova na listi sigurne razmene poruka Fondacije za elektronske granice. AIM je dobio svrhu za šifrovanje tokom tranzita, ali je izgubio tu svrhu jer komunikacija nije šifrovana ključem kom dobavljač nema pristup, tj. komunikacija nije šifrovana od kraja do kraja, korisnici ne mogu da verifikuju identitet kontakata, prethodne poruke nisu bezbedne ako su ključevi za šifrovanje ukradeni (tj. usluga ne pruža prosleđenu tajnost), kod nije otvoren za slobodan pregled, tj. nije kod otvorenog tipa, dizajn bezbednosti nije pravilno dokumentovan.[44][45] Blak-Beri Mesindžer, Ebudi KSMS, Hushmail, Kik Mesindžer, Skajp, Viber i Jahu Mesindžer takođe su postigli jedan od sedam poena.[44]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Abruzis Džejson (15. april, 2014. godine)https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-mashable-1
  2. ^ Frend Imbrent (12. maj 2015. godine) https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-buyout-cnbc-2
  3. ^ Paul Sojers (23. jun 2015. godine) https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-3
  4. ^ a b Majkl Albers (pristupljeno oktobra 2017. godine)https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-retirement-4
  5. ^ Arhivirano iz originala 30. oktobra 2010. Pristupljeno 4. 12. 2010. https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-5
  6. ^ Tom Varner (21. april 2014. godine). Pristupljeno 15.01.2017. https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-6
  7. ^ 25. marta 2014. godine.Pristupljeno 15. januara 2017. https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-7
  8. ^ 5. februara 1999. https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-8Pristupljeno 13. decembra 2020.
  9. ^ 6. marta 2001. https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-9Pristupljeno 27. aprila 2019.
  10. ^ Džonatan Geler (2. oktobar 2007. godine)https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-10Pristupljeno 15. 1. 2017.
  11. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-11Pristupljeno 27. aprila 2019.
  12. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-12 pristupljeno 27. aprila 2019.
  13. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-13Pristupljeno 15. januara 2017.
  14. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-14Pristupljeno 4. decembra 2010.
  15. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-15Pristupljeno 11. avgusta 2011.
  16. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-16Pristupnjeno 15. januara 2017.
  17. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-17Pristupljeno 6. oktobra 2017.
  18. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-18 Pristupljeno 6. oktobra 2017.
  19. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-19 Brovn Davlin (jun 26, 2018. godina)
  20. ^ Adrian La-Franchttps://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-theatlantic.com-20
  21. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-21 pristupljeno 15. januara 2017
  22. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-22 pristupljeno 15. januara 2017.
  23. ^ Florian Džensen (januar 17, 2008) https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-23
  24. ^ Pristupljeno 14. maja, 2011. https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-24
  25. ^ Pristupljeno 1. marta, 2017.https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-25
  26. ^ a b v g Brendon De Hojs https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-6_Facts_About_AIM's_Privacy_Policy-26
  27. ^ Vajs Tod (11. novembar 2002. godine) https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-27
  28. ^ Pristupljeno 9. avgusta 2011. https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-28
  29. ^ 27. januar 2003. godine https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-29
  30. ^ a b 8. januar 2011. godine https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-fileforum.betanews.com-30
  31. ^ Majk Rumors 6. mart 2008. godina https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-31
  32. ^ Magazin 16. novembar 2011. godine https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-32
  33. ^ Preuzeto 25. mart 2015. godine https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-33
  34. ^ Mek priče 1. april 2010. godine https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-34
  35. ^ Preuzeto 4. decmbar 2010. godine https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-35
  36. ^ a b Preuzeto 15. januara 2015. godine https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-What_is_Real-Time_IM-36
  37. ^ 13. jul 2014. godine https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-37
  38. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-38 preuzeto 10. avgusta 2015. godine
  39. ^ Preuzeto 10. avgusta 2015. godine https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-39
  40. ^ Pi-Si svet 19. jun 2016. godine https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-pcworld.com-40
  41. ^ Preuzeto 10. avgusta 2015. godine https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-41
  42. ^ preuzeto 2. oktobra 2017. godinehttps://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-42
  43. ^ Preuzeto 18. decembra 2014. godine https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-43
  44. ^ a b fondacija za elektronske granice 4. novembar 2014. godine https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-secure-messaging-scorecard-44
  45. ^ 5. novembar 2014. godine https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-45
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Milena519/песак&oldid=23796921”