Пређи на садржај

Корисник:Milena519/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Иконица АИМ
Програмер(и)AOL
Написан уC++, Adobe Flash
Оперативни системMicrosoft Windows, Windows Mobile, macOS, Android, iOS, BlackBerry OS, Android TV
ТипInstant messaging
ЛиценцаProprietary

АИМ (енгл. AOL Instant Messenger) је тренутна (инстант) порука креирана од стране АОЛ компаније (Амрика онлајн), која је користила софтвер ОСКАР (Отворен систем за комуникацију у реалном времену) тренутне поруке и ТОК (Разговарајте са Оскаром) протокол да би дозволила корисницима комуникацију у реалном времену.

АИМ софтвер је био најпопуларан у последњој деценији двадесетог века, у Северној Америци и био је водећи програм међу апликацијама инстант порука у том делу света. Популарност је нагло опала почетком 2010. године због друштвених мрежа попут Фејсбука и Твитера које су стекле огромну популарност, а пад АИМ програма се често упоређује са некада популарним Мајспејсом.[1]

У јуну 2015. године АОЛ је преузала компанија Вержн Комуникејшнс ( енгл. Verizon Communications).[2][3] Ова компанија је 2017. године комбиновала АОЛ и Јаху и створила Оут (енгл. Oath Inc.)(познату као Вержн Медиа, енгл. Verizon Media). Компанија је укинула АИМ као услугу 15. децембра 2017. године.[4]

Историја

[уреди | уреди извор]

У мају 1997. године АИМ је почео са радом као јединствени пренос за Мајкософт Виндоус.[1] АИМ је био откровење "онлајн порука" у оригиналној платформи написаној на ПЛ/1 од стране Дејв Броувна (енгл. Dave Brown), на Стратус рачунару. Једно време програм је имао највећи удео на тржишту инстант порука у Северној Америци, поготово у САД-у (са 52% од укупног броја пријављених до 2006. године).[5] Ово не укључује друге програме везане за АОЛ, као што су Ај-Си-Кју и Ај-Чет.

Током свог процвата АИМ је имао доста конкурената као сто је Ај-Си-Кју ( иако је АОЛ стекао Ај-Си-Кју 1998. године), Јаху и МСН програми за размену порука. АОЛ је посебно имао ривалство са ПовВовом (енгл. PowWow) и Мајкософтом од 1999. године. Било је неколико покушаја од стране Мајкософта да се истовремено пријаве на свој сервер и на АИМ-ове сервере протокола. АОЛ је тада је блокирао могућност МСН-а за приступ АИМ-у.[6][7]То је као резултат довело до удруживања АОЛ и Ворнера због неповерења у друге компаније и формирали су Оупен Нет коалицију (енгл. Open Net Colaition).[8]

Званична верзија за телефоне се појавила почетком 2001. године на Палм ОС као АОЛ апликација.[9] Независне апликације дозволиле су да се 2002. године користи за Сајдкик (енгл. Sidekick).[10] Верија за Симбиан ОС је била најављена 2003. године[11], као и за Блекбери[12] и Виндовс телефоне.[13]

Након 2012. године, званични АИМ софтвер за клијенте укључио је и огласе и био је доступан за Мајкософт Виндоус, Виндоус телефоне, Класик Мак ОС, Мак ОС, Андроид, Иос, Блeкбери ОС.[14]

Програм у сенци

[уреди | уреди извор]

Око 2011. године, АИМ је почео да губи популарност велиом брзином, једним делом због брзог успона Џимејла, делом због тога што је много корисника прешло на употребу СМС порука а касније и на дописивање путем друштвених мрежа, полако прелазе на апликацију Фејсбук поруке, која настаје исте године као самостална апликација.

Јуна 2011. године, један извор је известио да је удео АОЛ инстант порука на тржишту опао на 0.73%.[15] Oвај број подразумевао само инсталиране ИМ апликације а не и активне кориснике. Инжињери, који су били одговорни за АИМ, су изјавили да нису могли да убеде АОЛ да је будућност у бесплатним апликацијама.[1]

Дана 3. марта 2012. године АОЛ је прекинуо ангажовање програмера који су радили на АИМ.[16] Октобра 2017. године било је објављено да ће 15. децембра АИМ престати са радом[17][4][18], непрофитни тим програмера познат као Вилдман Продакшнс основао је сервер за застареле верзије АОЛ инстант порука, под називом АИМ Фоеникс.[19]

,,АИМ човек"

[уреди | уреди извор]
,,Човек који трчи"

АИМ маскоту је дизајнирао Џо Роан Лазаро која је била постављена 1997 године. Облик маскоте је био налик човеку у форми жуте налепнице, често је називан ,,Човек који трчи". Маскота се појавила на сваком АИМ логу и већини жигова речи и увек се појављивала на врху листе пријатеља. Популарност АИМ-а крајем 20. века омогућила је да ,,Човек који трчи" постане најпознатији бренд на интернету. Након скоро 14 година лого је нестао као део АИМ-а, 2011. године. У августу 2013. године ,,Човек који трчи" је враћен.[20]

Године 2014. уредник Комлекс компаније је овај лого назвао ,,симболом Америке".[21] Априла 2015. године лого је званично представњен на Вирџин Лондон маратону, организован за хуманитарну акцију за ,,Слободну децу".[22]

Протокол

[уреди | уреди извор]

Стандардан протокол који су користили АИМ корисници у току комуникације је Отворени Систем за Комуникацију у Релативном времену (ОСКАР). АОЛ је произвео и једноставнију верзију протокола ТОК ком недостају предности ОСКАР протокола, али је коришћен за клијенте који су користили обичну функцију дописивања. Технички подаци ТОК/ТОК2 протокола били су доступни од стране АОЛ-а, док је ОСКАР затворио протокол за независне произвођаче.

Изглед IM листе

У јануару 2008. године,  АОЛ је направио експеримент прошириви протокол за размену порука и присуство, подржан од стране АИМ-а[23], дозвољено је било АИМ корисницима да користе стандардизован отворени код ХМПП. Марта 2008. године овај сервис је укинут. У мају 2008. године АОЛ је почео да нуди ограничену подршку ХМПП-а[24]. Првог марта 2017. године АОЛ је објавио да АОЛ ХМПП протокол престаје са радом 28. марта 2017. године.[25]

Приватност

[уреди | уреди извор]

Што се приватности тиче, АИМ је увео ограничење за годиште корисника. АИМ је био доступан само за кориснике старије од 13 година, деци млађој од 13 година није било дозвољено пријављивање на АИМ.[26]

Према АИМ Полиси приватности, АОЛ није имао права да приступа и чита било које дописивање међу корисницима. Профили корисника нису били приватни.[26]

У новембру 2002. године, АОЛ је безбедност АИМ подигао на виши ниво захваљујући корпорацији са Ентерпрајсис АИМ сервисом.[27]

Уколико би било прихваћено да се приступа јавном садржају, то би омогућило онлајн емитовање реклама. Ово је могло да се односи на полису и услове сервиса : ,, ... додељујете АОЛ-у, матичном предузећу, удруживање, уступцима, агентима и власницима лиценце неопозиво, трајно, светско право на репродукцију, приказивање, извођење и дистрибуцију, прилагођавање и промоцију овог Садржаја у било ком медијуму“. Ово је омогућило да било шта што корисници поставе буде искоришћено без неког посебног захтева.[26]

Безбедност АИМ-а је била доведена у питање. АИМ је изјавио да су били потребни велики напори да се осигура да неовлашћени чланови не приступају подацима али не гарантују да се то не може догодити.[26]

АИМ се разликовао од других, баш као и Јаху поруке није захтевао одобрење да неки корисник буде додат на листу пријатеља другог корисника. Као резултат тога неки корисници су могли да виде када је неко био активан, када је читао њихов статус и поруке и када је посећивао њихов профил.Такође је постојао Веб АПИ за приказивање статуса и порука које није могуће послати, као виџет на веб страници.[28] Постојала је могућност да се блокира било који корисник који прати нечији статус али то не спречава блокираног корисника да направи нови профил и опет прати статус. Мало боља опција приватности је била одабир да је могућа комуникација само са члановима са листе пријатеља; међутим ова опција блокиреа све остале који се не налазе на листи пријатља.

Чет робот

[уреди | уреди извор]

АОЛ и још неке компаније су испоручивале роботе ( ботове) на АИМ који су могли да приме поруку и пошаљу одговор на основу тога шта је ботова сврха. На пример, ботови су били од помоћи при учењу, као Ђак-Бот. Неки су били специјално намењени за адолесценте и децу, попут Сплејка.

Други су давали савете. Много кориснији ботови су били они који су имали функције попут могућности играња игрица, добијања спортских резултата, временске прогнозе или информације о финансијским залихама. Корисник је имао могућност да прича аутоматски преко чета и добије одговор на природном људском језику. Примарно су били постављени за маркетинг и за јединствене могућности оглашивача. Оглашивачи су га користили за пласирање производа или за што бољи однос са потрошачем.[29]

Рањивост система

[уреди | уреди извор]

АИМ је имао сигурносне слабости које су омогућиле експлоатацију софтвера независних произвођача за извршавање злонамерних радњи на рачунарима корисника[30]. Иако је већина њих била безопасна, као што је избацивање са АИМ сервиса, други су извршавали потенцијално опасне радње, као што је слање вируса. Неки од ових подвига су се ослањали на социјални инжињеринг, ширење аутоматским слањем инстант порука које садрже УРЛ у пратњи предложеног текста да корисник који прими поруку треба само да кликне на то, акција која доводи до заразе, ,,Тројански коњ". Ове поруке могу бити олако схваћене, као поруке које стижу од пријатеља и садрже везу веб адресе која инсталира софтвер на корисников рачунар за поновно покретање циклуса.

Корисници су такође пријавили сумњиве додотеке у делу са алатима и рекламе од слободних софтвера у новијој верзији АИМ-а. Многе жалбе о недовољној контроли слободних софтвера је довело до тога да многи корисници престану са коришћењем овог сервиса.[30]

Додатне функције

[уреди | уреди извор]

Ајфон апликација

[уреди | уреди извор]

Дана 6. марта 2008. године, током Епловог Инк. и Ајфон СДК догађаја, АОЛ је најавио да ће објавити АИМ апликацију за кориснике Ајфона и Ај-Пед тача. Апликација је у Ап продавници била бесплатна, али је компанија направила и апликацију која се наплаћивала а која није садржала рекламе. Обе веерзије су биле доступне у Ап продавници. АИМ клијент Ајфона и Ај-Пед тача је подржавао стандарде АИМ пријаве, баш као и Мобајл-Ми пријаве. Такође је постојала могућност за пријаву на АИМ преко Сафари претраживача на Ајфону Ај-Педу.[31]

Године 2011. АОЛ је извршио ремонт сервиса инстант порука. У ремонт је био укључен и бренд нови Иос апликације за Ајфон и Ај-Пед ком су биле припојене све додатне функције. Икона новог бренда је била искоришћена за апликацију, као новитет су уведена и искошена слова за АИМ лого. Кориснички интерфејс је у потпуности преправљен, у новитете су спадали: нова листа пријатеља, група, слике и видеи у линији, као и побољшана размена датотека.[32]

Апликација за верзију 5.0.5 је промењена марта 2012. године. У последњој интерацији, било је подржано више функција друштвеног тока, као на Фејсбуку и Твитеру, као и слање гласовних порука дужине до 60 секунди.[33]

Ај-Пед апликација

[уреди | уреди извор]

Епл је априла 2010. године објавио прву генерацију Ај-Педа. Заједно са овим новим уређајем АОЛ је објавио и АИМ апликацију за Ај-Пед. Изграђена је у потпуности од нуле за нову верзију Иоса са посебинм корисничким интерфејсом који подржава локацију, ажурирање статуса на Фејсбуку као и ћаскање, Мајспејс, Твитер, Јутјуб, Форсквер и моге друге платформе за друштвене мреже.[34]

АИМ израз

[уреди | уреди извор]

АIМ Express (транскр. АИМ експрес) је покренут у искачућем прозору претраживача. Ово је било намењено за људе који не желе или не могу да инсталирају апликацију или за оне на чијим рачунарима недостаје АИМ апликација. АИМ експрес подржава многе новитете укључујући и самосталне клијенте, али не обезбеђује напредне опције попут преноса фајла, аудио ћаскање, видео конференцију или информације о друштвеној листи. То је било спроведено у Адобе флешу.[35] То је била надоградња на АОЛ Квик-Бади, који је касније постао доступан и за старије системе који нису могли да се носе са Експресом пре него што је укинут. Експрес и Квик су били слични МСН веб менаџеру и Јаху Месинџеру. Ова веб верзија се развила у АИМ веб-основа Менаџер.

АИМ стране

[уреди | уреди извор]

АИМ стране су реализоване у мају 2006. године, дозвољавајући свим својим 63 милионима корисника да креирају онлајн, динамичне профиле. Листа пријатеља је била основа за АИМ стране. Свака АИМ страна је изграђена коришћењем пратећег Модула Т микроформата. АИМ стране су укинуте 2007. године.

Нова функција за АИМ 7 : ,,АIM real-time IM"

АИМ за мек

[уреди | уреди извор]

АОЛ је развио једну потпуно нову верзију АИМ-а за потребе Макинташа 29. септембра, 2008 године а крајња верзија је завршена 15. децембра 2008. године. Редизајниран АИМ за мек је у потпуности одговарао Јуниврсал бајнари Кокоа АПИ аппликацији која је подржавала и Тигар и Леопард - Мек ОС x 10.4.8 и Мек ОС x 10.5.3. У октобру 2009. године АОЛ је пустио верзију АИМ 2.0 за мек.

АИМ реално време ИМ

[уреди | уреди извор]

Ова функција је била доступна за АИМ 7 који је корисницима омогућио да виде када неко куца поруке и када је то завршио. Ово је било испрограмирано уз помоћ Трејс Рисрч и Дивелопмент Центра на Универзитету Винскосин-Мадисон и Геусдет Универзитету. Апликација пружа корисницима који имају оштећен вид могућност претварања порука из текста у говор.[36] За рад на апликацији корисници су морали да имају верзију АИМ 6.8 или неку бољу, што се не поклапа са старом верзијом АИМ софтвера, АИМ за мек или Ај-Чет.[36]

АИМ за мобилне телефоне

[уреди | уреди извор]

Ова функција омогућава слање текстуалних порука на телефонском броју (текстуалне поруке су мање функционалне од инстант порука).[37]

Прекинуте функције

[уреди | уреди извор]

АИМ телефонска линија

[уреди | уреди извор]

АИМ телефонска линија је била услуга ВоИП-а (енгл. Voice over Internet Protocol; VoIP) , ПС фоун и фоун Пс[38] која се придружила путем АИМ апликације. Било је такође познато да ради са Епловим и Ај-Четовим клијентима.

Лансирана је 16. маја 2006. године, АИМ је пружао могућност корисницима да имају неколико локалних бројева, дозвољавајући АИМ корисницима да примају бесплатне долазне позиве.[39] Услуга је омогућавала корисницима да позиве на фиксне и мобилне телефоне користе на рачунару. Услуга је била бесплатна само за пријем, а корисниции су морали да плате 14,95 долара на месечном нивоу за неограничен план позива.[40]

Да би могли да користе АИМ телефонску линију, корисници су морали да инсталирају најновију бесплатну верзију софтвера АИМ Тритон и био им је потребан добар сет слушалица са микрофоном. Некада би морало да прође неколико дана да апликација почне са радом након што се корисник региструје.

Сервис је званично угашен 13. јануара 2009. године.[41]

АИМ Кол-Аут

[уреди | уреди извор]

АИМ Кол-Аут је угашена услуга компанија Воице овер ИП ПЦ-ПЦ, ПЦ-Фоне и Фоне-ПЦ. Ову услугу је пружао АОЛ путем своје АИМ апликације која је заменила угашену АИМ Фонелине услугу у новембру 2007. године.[42] Није зависила од АИМ клијента и могла је да се користи само са АИМ именом преко функције Веб-Конектора или наменског СИП уређаја. Услуга АИМ Кол-Аут угашена је 25. марта 2009. године.[43]

Безбедност

[уреди | уреди извор]

Дана 4. новембра 2014. године АИМ је освојио један од седам бодова на листи сигурне размене порука Фондације за електронске границе. АИМ је добио сврху за шифровање током транзита, али је изгубио ту сврху јер комуникација није шифрована кључем ком добављач нема приступ, тј. комуникација није шифрована од краја до краја, корисници не могу да верификују идентитет контаката, претходне поруке нису безбедне ако су кључеви за шифровање украдени (тј. услуга не пружа прослеђену тајност), код није отворен за слободан преглед, тј. није код отвореног типа, дизајн безбедности није правилно документован.[44][45] Блак-Бери Месинџер, Ебуди КСМС, Хусхмаил, Кик Месинџер, Скајп, Вибер и Јаху Месинџер такође су постигли један од седам поена.[44]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Абрузис Џејсон (15. април, 2014. године)https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-mashable-1
  2. ^ Френд Имбрент (12. мај 2015. године) https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-buyout-cnbc-2
  3. ^ Паул Сојерс (23. јун 2015. године) https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-3
  4. ^ а б Мајкл Алберс (приступљено октобра 2017. године)https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-retirement-4
  5. ^ Архивирано из оригинала 30. октобра 2010. Приступљено 4. 12. 2010. https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-5
  6. ^ Том Варнер (21. април 2014. године). Приступљено 15.01.2017. https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-6
  7. ^ 25. марта 2014. године.Приступљено 15. јануара 2017. https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-7
  8. ^ 5. фебруара 1999. https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-8Приступљено 13. децембра 2020.
  9. ^ 6. марта 2001. https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-9Приступљено 27. априла 2019.
  10. ^ Џонатан Гелер (2. октобар 2007. године)https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-10Приступљено 15. 1. 2017.
  11. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-11Приступљено 27. априла 2019.
  12. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-12 приступљено 27. априла 2019.
  13. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-13Приступљено 15. јануара 2017.
  14. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-14Приступљено 4. децембра 2010.
  15. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-15Приступљено 11. августа 2011.
  16. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-16Приступњено 15. јануара 2017.
  17. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-17Приступљено 6. октобра 2017.
  18. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-18 Приступљено 6. октобра 2017.
  19. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-19 Бровн Давлин (јун 26, 2018. година)
  20. ^ Адриан Ла-Францhttps://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-theatlantic.com-20
  21. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-21 приступљено 15. јануара 2017
  22. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-22 приступљено 15. јануара 2017.
  23. ^ Флориан Џенсен (јануар 17, 2008) https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-23
  24. ^ Приступљено 14. маја, 2011. https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-24
  25. ^ Приступљено 1. марта, 2017.https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-25
  26. ^ а б в г Брендон Де Хојс https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-6_Facts_About_AIM's_Privacy_Policy-26
  27. ^ Вајс Тод (11. новембар 2002. године) https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-27
  28. ^ Приступљено 9. августа 2011. https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-28
  29. ^ 27. јануар 2003. године https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-29
  30. ^ а б 8. јануар 2011. године https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-fileforum.betanews.com-30
  31. ^ Мајк Руморс 6. март 2008. година https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-31
  32. ^ Магазин 16. новембар 2011. године https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-32
  33. ^ Преузето 25. март 2015. године https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-33
  34. ^ Мек приче 1. април 2010. године https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-34
  35. ^ Преузето 4. децмбар 2010. године https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-35
  36. ^ а б Преузето 15. јануара 2015. године https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-What_is_Real-Time_IM-36
  37. ^ 13. јул 2014. године https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-37
  38. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-38 преузето 10. августа 2015. године
  39. ^ Преузето 10. августа 2015. године https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-39
  40. ^ Пи-Си свет 19. јун 2016. године https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-pcworld.com-40
  41. ^ Преузето 10. августа 2015. године https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-41
  42. ^ преузето 2. октобра 2017. годинеhttps://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-42
  43. ^ Преузето 18. децембра 2014. године https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-43
  44. ^ а б фондација за електронске границе 4. новембар 2014. године https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-secure-messaging-scorecard-44
  45. ^ 5. новембар 2014. године https://en.wikipedia.org/wiki/AIM_(software)#cite_note-45
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Milena519/песак&oldid=23796921”