Korisnik:Milens/Hrišćanstvo

Hrišćanstvo (eng. Christianity) je jedna od monoteističkih (jednobožačka) religija nastalo na prostoru moćne Rimske imperije. Zasnovana je sa pojavom Isusa Hrista (eng. Jesus Christ, hebrejski: Jošua) u prvom veku nove ere. Tokom prva tri veka njenog razvijanja, prvenstveno je prestavnjene kao religija rimskih robova i najnižih društvenih slojeva. Zbog propovedanj jednakosti brzo je zavladala siromašnima o odbačena od strane bogatih. U početku je imalo mnogobrojne sekte, ali se kasnije, uglavnom zaslugom helenističkog obrazovanog propovednika Pavla iz Tarsa (tzv. Apostola Pavla), organizovalo u jedinstvenu religioznu zajednicu, crkvu. Danas, hrišćanstvo prestavlja jednu od najrasprostranjenijih svetskih religija, čiji broj vernika prelazi 2 200 000 000. Danas se pod hrišćanstvom podrazumevaju tri crkve: Pravoslavna, Katolička i Protestantska.

Istorija hrišćanstva

Званично, хришћанство је религија која која настаје у првом веку нове ере. Тачније, година рођења Исуса Христа, преставља годину новог рачунања времена. Али, за слободно се може рећи да су темељи хришћанства постављени 2000 година пре нове ере. са појавом Аврама, Исака и Јакова. То је прича стара више хиљада година. Аврам, Исак и Јаков су престављени као пророци који су веровали у бога Јехову (јеврејски: Јахве односно ЈХВХ). Њихов задатак, био је да проповедају божије речи и тако подуче народ о постојању бога Јехове. Такође, имали су задатак да припреме пут и наговесте рођење Исуса Христа-Сина божијег.

Hrišćanstvo se pojavljuje na tlu Izraela, koji je tada bio okupiran od strane Rimljana. Za samo tri veka njenog razvijanja, postalo je zvanična religija mnogih država i naroda. Hrišćanstvo je bilo organizovano u jedinstvenoj religioznoj zajednici, crkvi. Prvi hrišćani su, za simbol Isusa Hrist, odabrali znak ribe. „Isus Hrist, Božiji sin, Spasitelj“, se na grčkom piše Isu Ristu Teu Ios Sotir, a prva slova daji reč „IHTIS“, što u prevodu sa grčkog, znači riba.

Isus Hrist

Isus se smattra za oznivača hrišćanske religije. Po njemu je religija i dobila ime. Godina njegovog rođenja predstavlja godinu početka nove ere i novog načina računanja vremena. Do nedavno se smatralo da su Isus i same bibliske priče mit ili legenda. Najnovija istraživanja dokazala su da je Isus ipak istoriska ličnos. To su zaključili proučavajući dele nehrišćanskih književnika iz prvog veka nove ere – Josifa Flavija i Tacita. Osnovni izvori o životu i radu Isusa Hrista, predstavlja Novi zavet, drugi deo svete hrišćanske knjige, Biblije (grč. Biblija u prevodu „Knjiga“).

Život Isusa Hrista - Biblijske priče

Prema predanju Isus je sin Boga Jehove i device Marije. Naime, njegov dolazak najavio je anđeo Gabrijel kojeg je poslo sam Bog. Gabrijel je objasnijo Mariji da je ona izabrana da rodi Božijeg sina i da će ubrzo biti oplođena svetim duhom. To je objasnijo i Jakobu- budućem Marijinom mužu. Reko im je da detetu daju ime Isus Hrist. Hrist u prevodu znači mesija, pomazanik, od Boga poslat. Tako je i bilo. Isus ubrzo postaje mudar propodavac. Sakuplja narod i prenose im poruke od Boga date, učeći ih hrišćanskom moralu i principima. Ubrzo zatim počinje da čini čuda: leči bolesne, hrani gladne, oživljava mrtve, poji žedne... Oko 30 godine svog života biva kršten kod Jovana Krstitelja. Potom bira dvanaest apostola: Petra (Simona), Andriju, Jakova Zevedejeva, Jovana, Filipa, Vartolomija, Mateja, Tomu, Jakova Alfejeva, Simona, Leveja zvanog Tadija i Judu Iskariotskog. Posle tri godine propovedanja biva uhapšen i doveden pred Sinedrion (jevrejski sud), a potom je predat rimskom guverneru Pontiju Pilatu. Isus je osuđen da umre kao rob razapet na krstu. Na tajnoj večeri, uoči svoje smrti govori učenicima ko će ga izdati. Takođe im govori da će trećeg dana posle svoje smrti, vaskrsnuti i pridružiti se svome ocu na nebu. Hleb koji su jeli na toj večeri Isus je reko da je to njegovo telo, a vino koje su pili, da prestavlja njegovu krv. I da tako treba i da ostane. Po predanju u trenutku kada je podlegao mukana razapet na krst, spustio se mrak, iako je bilo podne. Poslednje reči su mu bile: „Oprosti im oče, neznaju šta čine.“

Biblija – Sveta knjiga

Biblija ( drugačije: Sveto Pismo, eng. Bible) je hrišćanska sveta knjiga. Sastoji se iz dva dela: Starog zaveta, u kojem je opisan nastanak Zemlje i ljudi na njoj, i njinov razvoj, do rođenja Isusa Hrista, i Novog zaveta, u kome je opisan život Isusa, kroz četiri jevanđelja, i budućnost ljudi i njihovog života na Zemlji. Novi zavet je zbirka spisa ideologa i osnivača rane hrišćanske crkve, pisanih na grčkom i delimično na jevrejskom jeziku u prvom i drugom veku nove ere. Inače, i sam Isus je govorio aramejski. Ovaj jezik danas je mrtav. Novi zavet sadrži ukupno 27 spisa kanonizovanih u nekoliko faza zaključno sa četvrtim vekom, iako su svi tekstovi bili dovršeni do sredine drugog veka. Sadrži četiri jevanđelja (grčki: evangelion - dobra vest) i to po Mateji, Luki, Marku i Jovanu. Prva tri jevanđelja su sinoptička. Novi zavet takođe sadrži ranu crkvenu istoriju (dela apostolska), dvadesetjednu poslanicu i jednu apokalipsu (otkrovenje Jovanovo). Upravo četiri jevanđelja predstavljaju izveštaj o Isusovom životu, o njegovim kazivanjima i delima. Prema Bibliji, Isus je začet bezgrešnim začećem. Ideja da je Isusa rodila devica trebalo bi da ispuni verovanje iz Starog zaveta da je on Sin Božiji. Prema istorijskim podacima rođen je u 31. godini vladavine rimskog imperatora Avgusta, u Vetlajemu, u Judeji, majke Marije, u siromašnoj jevrejskoj porodici, koja se sklonila u Galileju. Galileja je planinska oblast zapadno od reke Jordan i Galilejskog jezera. Prema Josifu Flaviju kod Jevreja su u to vreme postojale tri filozofske struje: fariseji, sadukeji i takozvani esenci. Treba napomenuti da je Isus bio poput rabina (hebrejski: učitelj, poznavalac pisma), odnosno jevrejski sveštenik i da je on ustvari iznutra reformisao jevrejsku religiju. Jevanđelja (što u prevodu sa grčkog znači „Dobra vest“), napisana su između 65. i 100. godine n.e. A napisao ih je Mateja, Marko, Luka i Jovan, po kojima su i dobil imena. Smatra se da je biblija pisana između 100. i 300. godine nove ere. Danas biblija prestavlja ne samo hrišćansku svetu knjigu, nego i najprodavanije delo svih vremena prevedeno na oko 1500 jezika. Pored hrišćanske biblije, koja se razlikuje kod katolika i pravoslavaca, postoji i Hebrejska biblija (eng. The Hebrew Bible, hebrejski: Tanakh).

Crkva - Širenje hrišćanstva

Crkva prvih hrišćana formirana je oko apostola u Jerusalimu. Posle Pedesetnce (Pentekoste) (dan kada je, po Isusovom preskazanju,sveti duh sišao na apostole), oni objavljuju vesti o Isusovom vaskrsenju. Osnivaju crkvu po celom Sredozemlju koje je tada bilo po vlašću Rimljana. Prema spisama apostola Petra (15.-67. g.n.e), mnogi judeisti okrećuse hrišćanstvu. Oni bivaju isključeni iz jevrejskih zajednica. Tada su oni u siriji u Antohiji, po prvi put nazvani hrišćanima. Raspadom Rimskog carstva 476. godine hrišćanstvo će postati jedina veza između dve novonastale države – Zapadno i Istočno Rimsko carstvo. Raspadom zapadnog i razvojom Istočnog carstva, Sredozemljem se razvija brilijantna hrišćanska kultura koja će prve značajnije sukobe imati 650. g. Sa novoosnovanom islamskom verom.

Milanski edikt

Car Konstantin Veliki koji je vladao od (306. – 337.) uvidevši bezopasnost , šta više potencijalnu korisnost nove religije po državu, zbog hrišćanskog učenja da je svaka vlast od boga, 30. aprila 313. godine Milanskim ediktom proglašava ravnopravnost hrišćanstva sa ostalim religijama, i ono ubrzo postaje i zvanična državna religija u Rimskom carstvu. Interesantna je činjenica da, iako je bio prvi hrišćanski vladar, Konstantin nije bio kršten, već ga je pred smrt krstio Euzebije. Između crkve i države sklopljen je obostrano koristan savez. Kasnije je hrišćanstvo postalo vladajuća religija evropskih naroda. U ime hrišćanstva vođeni su mnogi ratovi sa ciljem pokoravanja naroda i nametanja istog. Podela hrišćanske crkve. Brojne nesuglasice između istoka i zapada rimske inperije, kao i različitost filozofskih orijentacija i tumačenja teoloških pitanja (na primer tumačenje dogme o Svetoj Trojici) u različitim delovima carstvasu prouzlokovale su raspad, odnosno podelu hrišćanske crkve. Prva podela izvršena je 1054. Tada je izvršen rasklop (grč. Šizme) i time završen spor između rimskog pape Lava 19 i carigradskog patrijarha Mihajla Kerularija. S jedne strane je reformisana Pravoslavna („ortodoksna“) crkva ( ona koja čuva stvarnu doktrinu sedam crkvenih sabora), koja odbacuje i ne priznaje univerzalni autoritet pape. Sa druge strane je reformisana „Rimokatolička“ crkva („ona koja održava svet u jedinstvo), u kojoj papa ima fundamentalnu ulogu. Ove dve crkve nisu imale nikakve kontakte sve do 1964. godine kada su papa Pavle 4 i patrijarh Atinagoras ponovo uspostavili veze katoličke i pravoslavne crkve.

Hrišćanska verovanja

Hrišćani veruju u Isusa Hrista. Smatraju ga sinom boga Jehove. Veruju da je on poslat na zemlju da propoveda i uči narod o hrišćanskom morralu i o raju i njegovim tajnam. Ključno verovanje je verovanje o Isusovovom razapeće, koji predstavlja otkup svih ljudskih grehova. Dan Isusovog rođenja, hrišćani praznuju kao Božić, a dan njegovok vaskrsenja, kao Uskrs (Vaskrs). Dan Hristovog stradanja obeležen je kao Veliki petak i on označava najtužniji hrišćanski praznik. Hrišćani takođe veruju u život posle smrti. Vernici prema predanju odlaze u Raj, a nevernici u Pakao.