Korisnik:Pinki/U pripremi/Hronologija/1972.
Appearance
Korisnik:Pinki/U pripremi/Šablon:1A
Novembar
[uredi | uredi izvor]- 1. novembar
- 2—4. septembar
- 3. novembar
- U Zagrebu održana sednica Predsedništva Republičke konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda Hrvatske, na kojoj je razmotreno ostvarivanje stavova iz „Pisma predsednika i Izvršnog biroa Predsedništva SKJ“ i precizirani su zadaci Socijalističkog saveza na rešavanju svih fundamemtalnih problema privrede i društva.
- 4. novembar
- U Ljubljani održana 29 sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Slovenije na kojoj se raspravljalo o ostvarivanju zadataka iz „Pisma predsednika i Izvršnog biroa Predsedništva SKJ“. Na sednici su ocenjene idejno-politički i društveno-ekonomske prilike u SR Sloveniji. Izvršena je i analiza uzroka koji su doveli do jačanja nesamoupravnih tendencija, stvorili nejedinstvo u slovenačkom političkom rukovodstvu i time smanjili efikasnost u ostvarivanju Ustava i jačanju samoupravnih odnosa i položaja radnika.
- 4—11. septembar
- 6. septembar
- 6—9. septembar
- 6—17. septembar
- 7. novembar
- 8. novembar
- 9—11. septembar
- U Beogradu održana 45 sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, kojom je predsedavao novoizabrani predsednik CK SKS dr Tihomir Vlaškić. Na sednici se raspravljalo o zadacima i sprovođenju stavova iz „Pisma predsednika i Izvršnog biroa Predsedništva SKJ“ i govora predsednika Tita društveno-političkom aktivu SR Srbije. Kritički je osvetljena praksa SK Srbije i rad njegovih rukovodećih i izvršnih organa, kao i neka značajna pitanja iz društveno-ekonomskog života zemlje.
- 10—11. septembar
- 11. novembar
- U Beogradu održana 46 sednica CK SK Srbije na kojoj su usvojene ostavke na članstvo u Centralnom komitetu Marka Nikezića, Latinke Perović, Orhana Nevezatija i Kadri Reufija. Tom prilikom CK je obavešten da je Latinka Perović podnela ostavku i na članstvo u Predsedništvu SLJ, a Koča Popović na članstvo u stalnom delu Konferencije SKJ. I na ovoj sednici data je kritička ocena na ponašanje i delovanje rukovodećih ljudi CK SKS tokom „perioda liberalizma“.
- 13. novembar
- 14. novembar
- U Zagrebu održana 31 sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Hrvatske, na kojoj je bilo reči o sprovođenju stavova i zadataka iz „Pisma predsednika i Izvršnog biroa Predsedništva SKJ“. Pored ovoga na sednici su razmatrani i prioritetni zadaci na sprovođenju ustavnih amandmana i o osnovnim pravcima idejno-političkog delovanja Saveza komunista.
- 16—23. septembar
- 17. septembar
- 18. novembar
- 19—20. novembar
- U Socijalističkoj Republici Sloveniji održan referendum na kome su se građani izjasnili za ujedinjenje i izejnačavanje radničkog i zemljoradničkog zdravstvenog osiguranja.
- 19—24. septembar
- 20—23. septembar
- 21. novembar
- U Beogradu održano savetovanje CK SK Srbije sa sekretarima opštinskih i međuopštinskih Konferencija SK Srbije, na kome se raspravljalo o dotadašnjim aktivnostima i zadacima u sprovođenju stavova iz „Pisma predsednika i Izvršnog biroa Predsedništva SKJ“ i zaključaka sa 45 sednice CK SKS. Savetovanjem je rukovodio Tihomir Vlaškić predsednik CK SK Srbije.
- 22. novembar
- 23. novembar
- U Ljubljani održana 30 sednica CK SK Slovenije na kojoj je raspravljano o razvoju i značaju vaspitanja i obrazovanja.
- 24. novembar
- 24—30. septembar
- 27. novembar
- U Ljubljani održana zajednička sednica svih veća Skupštine SR Slovenije na kojoj je izabrano novo Izvršno veće Skupštine SR Slovenije na čelu sa Andrejom Marincom.
- 29. septembar
Decembar
[uredi | uredi izvor]- 6. decembar
- U saobraćajnoj nezgodi, u blizini Inđije, poginuo Aleksandar Gavrić (1932-1972), poznati pozorišni i filmski glumac.
- 11—27. decembar
- U Sarajevu pred Vojnim sudom JNA održano suđenje četvorici ustaških terorista, pripadnika tzv „Bugojanske grupe“, koju su 20. juna upali na teritoriju SFRJ i do 24. jula izvršili više terorističkih akcija na područiju SR Bosne i Hercegovine. Optuženi Đuro Horvat (1942—1973), Vejsil Keškić (1939—1973), Mirko Vlasinović (1932—1973) i Ludvig Pavlović (1951—1991) tada su osuđeni na smrtnu kaznu streljanjem. Vrhovni sud Jugoslavije je 30. januara potvrdio ovu presudu, a Predsedništvo SFRJ je četvrtooptuženog Ludviga Pavlovića, zbog mladosti, pomilovalo i smrtnu kaznu mu zamenilo zatvorskom u trajanju od 20 godina. Smrtna kazna nad osuđenim licima izvršena je 17. marta 1973. godine.