Корисник:Pinki/У припреми/Хронологија/1972.
Изглед
Корисник:Pinki/У припреми/Шаблон:1А
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар
- 2—4. септембар
- 3. новембар
- У Загребу одржана седница Председништва Републичке конференције Социјалистичког савеза радног народа Хрватске, на којој је размотрено остваривање ставова из „Писма председника и Извршног бироа Председништва СКЈ“ и прецизирани су задаци Социјалистичког савеза на решавању свих фундамемталних проблема привреде и друштва.
- 4. новембар
- У Љубљани одржана 29 седница Централног комитета Савеза комуниста Словеније на којој се расправљало о остваривању задатака из „Писма председника и Извршног бироа Председништва СКЈ“. На седници су оцењене идејно-политички и друштвено-економске прилике у СР Словенији. Извршена је и анализа узрока који су довели до јачања несамоуправних тенденција, створили нејединство у словеначком политичком руководству и тиме смањили ефикасност у остваривању Устава и јачању самоуправних односа и положаја радника.
- 4—11. септембар
- 6. септембар
- 6—9. септембар
- 6—17. септембар
- 7. новембар
- 8. новембар
- 9—11. септембар
- У Београду одржана 45 седница Централног комитета Савеза комуниста Србије, којом је председавао новоизабрани председник ЦК СКС др Тихомир Влашкић. На седници се расправљало о задацима и спровођењу ставова из „Писма председника и Извршног бироа Председништва СКЈ“ и говора председника Тита друштвено-политичком активу СР Србије. Критички је осветљена пракса СК Србије и рад његових руководећих и извршних органа, као и нека значајна питања из друштвено-економског живота земље.
- 10—11. септембар
- 11. новембар
- У Београду одржана 46 седница ЦК СК Србије на којој су усвојене оставке на чланство у Централном комитету Марка Никезића, Латинке Перовић, Орхана Невезатија и Кадри Реуфија. Том приликом ЦК је обавештен да је Латинка Перовић поднела оставку и на чланство у Председништву СЛЈ, а Коча Поповић на чланство у сталном делу Конференције СКЈ. И на овој седници дата је критичка оцена на понашање и деловање руководећих људи ЦК СКС током „периода либерализма“.
- 13. новембар
- 14. новембар
- У Загребу одржана 31 седница Централног комитета Савеза комуниста Хрватске, на којој је било речи о спровођењу ставова и задатака из „Писма председника и Извршног бироа Председништва СКЈ“. Поред овога на седници су разматрани и приоритетни задаци на спровођењу уставних амандмана и о основним правцима идејно-политичког деловања Савеза комуниста.
- 16—23. септембар
- 17. септембар
- 18. новембар
- 19—20. новембар
- У Социјалистичкој Републици Словенији одржан референдум на коме су се грађани изјаснили за уједињење и изејначавање радничког и земљорадничког здравственог осигурања.
- 19—24. септембар
- 20—23. септембар
- 21. новембар
- У Београду одржано саветовање ЦК СК Србије са секретарима општинских и међуопштинских Конференција СК Србије, на коме се расправљало о дотадашњим активностима и задацима у спровођењу ставова из „Писма председника и Извршног бироа Председништва СКЈ“ и закључака са 45 седнице ЦК СКС. Саветовањем је руководио Тихомир Влашкић председник ЦК СК Србије.
- 22. новембар
- 23. новембар
- У Љубљани одржана 30 седница ЦК СК Словеније на којој је расправљано о развоју и значају васпитања и образовања.
- 24. новембар
- 24—30. септембар
- 27. новембар
- У Љубљани одржана заједничка седница свих већа Скупштине СР Словеније на којој је изабрано ново Извршно веће Скупштине СР Словеније на челу са Андрејом Маринцом.
- 29. септембар
Децембар
[уреди | уреди извор]- 6. децембар
- У саобраћајној незгоди, у близини Инђије, погинуо Александар Гаврић (1932-1972), познати позоришни и филмски глумац.
- 11—27. децембар
- У Сарајеву пред Војним судом ЈНА одржано суђење четворици усташких терориста, припадника тзв „Бугојанске групе“, коју су 20. јуна упали на територију СФРЈ и до 24. јула извршили више терористичких акција на подручију СР Босне и Херцеговине. Оптужени Ђуро Хорват (1942—1973), Вејсил Кешкић (1939—1973), Мирко Власиновић (1932—1973) и Лудвиг Павловић (1951—1991) тада су осуђени на смртну казну стрељањем. Врховни суд Југославије је 30. јануара потврдио ову пресуду, а Председништво СФРЈ је четвртооптуженог Лудвига Павловића, због младости, помиловало и смртну казну му заменило затворском у трајању од 20 година. Смртна казна над осуђеним лицима извршена је 17. марта 1973. године.