Korisnik:SimonaS98/pesak
Mihai Eminesku[uredi | uredi izvor]
| Mihai Eminesku | |
|---|---|
 Portret Mihaja Emin1eskua. Fotografisao Jan Tomas u Pragu, 1869. godine | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Mihai Eminesku |
| Datum rođenja | 15. januar 1850. godine |
| Mesto rođenja | Botošani, Kneževina Moldavija |
| Datum smrti | 15. jun 1889. (39 god.)Bukurešt |
| Mesto smrti | Bukurešt, Kraljevina Rumunija |
| Nacionalnost | Rumun |
| Obrazovanje | Univerzitet u Beču Humboltov univerzitet u Berlinu |
| Zanimanje | pisac, pesnik, novinar |
| Književni rad | |
| Period | 1866—1888. |
| Jezik stvaranja | rumunski |
| Žanr | romantizam |
| Potpis |  |
Mihai Eminesku rođen je 15. januara 1850. godine u Botošanima. Bio je rumunski pesnik pisac i novinar. Eminesku je bio član književnog društva Juminea i radio je kao urednik za novine Timpul. [1]Njegove prve pesme su objavljene kada je imao 16 godina, a sa 19 godina je otišao da studira u Beč. Njegovi rukopisi, koji su sadržali 46 tomova sa oko 14.000 stranica teksta, ponuđeni su od Titua Maioreskua kao poklon Rumunskoj akademiji 25. januara 1902. godine.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Život[uredi | uredi izvor]
On provodi detinjstvo u Botošanima u roditeljskom domu. Svoje školovanje je prekidao, u međuvremenu bio je zapošljen kao civilni službenik u raznim institucijama.
Pesnik je imao dobro filozofsko obrazovanje i njegov poetski rad bio je pod uticajem velikih filozofskih sistema svoga vremena, antičke filozofije, Heraklita i Platona, od velikih sistema razmišljanja o romantizmu, po teorijama Artura Šopenhauera i Imanuela Kanta.
Objavljivanje prvog poznatog rada koji je napisao održano je 1866. godine. Istovremeno je uspeo da stvori ''Razmišljanje mladog čoveka'' čime je dobio pažnju javnosti u časopisu ''Porodica''. Od 1869-1872. godine studirao je u Beču. Aktivirao se među studentskim društvima, započinje saradnju sa ''Razgovori o pismenosti'' i počinje kao publicista u novinama ''Albina''. Zatim nastavlja studije u Berlinu i Junimea mu daje stipendiju pod uslovom da doktorira iz filozofije.
Pesme Mihaia Emineskua[uredi | uredi izvor]
Stvorio je ''поруке'' друштвене и филозофске поруке. Један од врхова његовог стваралашства може се назвати стихом ''морнинг стар'' on je prožet romantičnim raspoloženjem i istovremeno pun realizma.
Jedan od vrhunaca Emineskuovog stvaralaštva je [2] ''Глоса''. Глоса има филозофску вредност и прави је кодекс знања и етике. Средишњи мотив песме јесте свет као позориште према којем се особа изнад нивоа обичног човека поставља само као гледалац. Тај је мотив повезан са идејом разочарења, док су одвајање, изолација, равнодушност идеје обрађене у бројним Еминескуовим делима. У ''Посланици 1'',''Повратку 1'' i drugim svojim delima, Eminesku razmišlja o prolaznosti vremena.
1883. godine objavljena je jedina knjiga njegovih pesama za životno delo. Ime Eminesku odmah je steklo priznanje, ali njega već nije briga. Ozbiljna bolest pesnika ne pušta, a neznatna penzija omogućava mu samo da ne gladuje do smrti, pa uprkos svemu mora da naporno radi u retkim prosvetiteljskim mesecima, ponekad i silom.
Nasleđe[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Emineku je sve prisutan u današnjoj rumuniji. Njegove statue nalaze se širom države. Njegov lik se nalazio na novčanici od 1000 rumunskih leja kao i na bankonti od 500 rumunskih leja.
Emineskuova lipa predstavlja jednu od najpoznatijih prirodnih znamenitosti u Rumuniji, a takođe su i mnoge škole i druge institucije dobile naziv po njemu. Datumi njegovog rođenja i smrti proslavljuju se svake godine u mnogim rumunskim gradovima, a 1989. godine postali su nacionalna proslava (stogodišnjica od njegove smrti) kao i 2000. (150 godina od njegovog rođenja, pa je iz tog razloga ova godina proglašena za godinu Eminaskua u Rumuniji)
Reference[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje Veze[uredi | uredi izvor]
Tekst, biografija, kritike i pesme Emineskua
- ^ „Mihai Eminescu lyrics”. lyricstranslate.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-12-26.
- ^ „Glossă - Wikisource”. ro.wikisource.org. Pristupljeno 2019-12-26.
Zef Serembe[uredi | uredi izvor]
Zef Serembe rođen je 6.marta 1844. godine u San Kosmo Albanezeu. Bio je Albanski lirski pesnik. Studirao je na sveučilištu Šen Adrian Koledžu gde ima učitelja Jeronima De Radau, s kojim je kasnije postao prijatelj. Siromaštvo i loše zdravlje prisililo je Zefa da napusti školu i vrati se u rodno selo.
Život[uredi | uredi izvor]
U ranoj mladosti zaljubio se u devojčicu iz rodnog sela koja je s porodicom emigrirala u Brazil i potom umrla. Zaokupljen novim gubitkom i mišlju da pronađe bar njen grob, Serembe je 1874. godine otišao u Brazil u potrazi za novim životom. Uz pomoć pisma preporuke Dore d Istrije, primljen je na dvor Pedra drugog u Brazilu. Nakon Kratke ljubavne veze tamo vratio se u Evropu razočaran. 1875. godine doživeo je još jedan zaplet sudbine kada je izgubio svoje bogatstvo, pa je zbog toga bio primoran da se vrati u Italiju peške. U putu je izgubio mnoge svoje rukopise. U Livornu mu je Dimitri Kamarda obezbedio kartu za voz za ostatak puta do Kozencije. Tuga i depresija ili drugi oblici mentalnog ili duhovnog poremećaja uvek su ga pratili i pretvorili ga u pustinjaka i nesigurnog čoveka. U svojoj emotivnoj usamljenosti, Italija mu je postajala sve strana. 1866 je obilazio naselja na Siciliji ali nigde nije našao svoj mir. Tokom tih putovanja improvizovao je poeziju i recitovao je gde god je prošao. 1893 je otputovao u Sjedinjene Američke Države, gde je ziveo dve godine.
Obim njegovih stihova na italijanskom jeziku objavljen je 1895. godine u Njujorku. 1897. godine je emigrirao iz Kalabrije u Južnu Ameriku po drugi put i pokusao da nastavi novi zivot u Buenos Airesu,Argentina. U sledećim godinama razboleo se i umro 1901. u Sao Paulu u Brazilu.
Književna dela[uredi | uredi izvor]
Mnoga Serembeova dela (poezija, drama i prevod Davidovih psalma), koja je on stalno menjao i dorađivao, izgubljena su tokom njegovog nomadskog života. Tokom života objavio je sledeće
- Italijanska poezija i originalne pesme prevedene sa albanskog na italijanski, Kozenca 1883;
- Vojnik koji se vraća, lirska balada, stih Njujork iz 1895. samo na italijanskom jeziku.
- Razni soneti, Napulj 1890-ih, izuzetno retka zbirka od četrdeset i dva italijanska soneta.
- Trideset devet njegovih albanskih pesama[1], koje je njegov rođak Kozmo Serembe objavio posthumno u stihovima 1926.
Poslednjih godina pronađena su druga dela u raznim arhivima i rukopisima, a neke njegove pesme zaista su preživele usmenim prenosom među seljanima San Kozmo Albanezea. Ovaj znak njegove popularnosti kod kuće prilično je iznenađujući s obzirom na činjenicu da je veći deo svog života proveo daleko od rodnog sela.
Stil pisanja[uredi | uredi izvor]
Serembeove stihove, očajan i melanholičan po karakteru, a opet često patriotski i idealistički po inspiraciji, mnogi smatraju svrstavanjem među najbolje lirske pesme ikada proizvedene na albanskom jeziku , bar pre modernog vremena. Njegove teme kreću se od melodičnih tekstova o ljubavi do hvalospeva o svojoj rodnoj zemlji (bilo da je to Italija, zemlja njegovog rođenja ili Albanija, zemlja njegovih snova), elegantnih pesama o prijateljstvu i lepotama prirode i stihova religiozne inspiracije. Među njegovim ljubavnim pesmama nostalgičnog nacionalizma su i tekstovi posvećeni njegovom izgubljenom domovinom. Iako je bio patriot, Serembe nije bio intelektualni pesnik koji bi nam mogao pružiti poetičnu hroniku prošlosti Albanije. Bio je pesnik osećanja, pre svega samoće i razočaranja.
Reference[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- ^ Traboini (2014-04-05). „ORA E SHQYPNISË: Zef Serembe- jeteshkrim dhe poezi”. ORA E SHQYPNISË. Pristupljeno 2019-12-27.