Pređi na sadržaj

Korisnik:Sneigea/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Luisa Valensuela

[uredi | uredi izvor]
Luisa Valensuela
Luisa Valensuela na sajmu knjiga u Buenos Ajresu 2017. godine
Lični podaci
Datum rođenja26. novembar 1938.
Mesto rođenjaBuenos Ajres, Argentina

Luisa Valensuela je argentinska spisateljica 20. veka čije stvaralaštvo pripada post-bum[1] periodu latinoameričke književnosti.[2] Pisala je romane i kratke priče koje uglavnom za temu imaju pitanja društvene hijerarhije, pri čemu često zauzimaju feminističku perspektivu. U svojim esejima poput Peligrosas palabras (2001) dotiče se tema identiteta, sećanja i politike, sagledanih kroz žensko iskustvo. Njen književni stil karakteriše se kao eksperimentalan i avangardan.

Valensuela je naročito poznata po delima koja reflektuju društvenu situaciju u Argentini tokom perioda diktature sedamdesetih godina dvadesetog veka.[3] Među njenim najvažnijim delima izdvajaju se naslovi Como en la guerra (1977), Cambio de armas (1982) i Cola de lagartija (1983) koja predstavljaju spoj oštre kritike tadašnje diktature s analizom partrijarhalnih društvenih struktura kao i univerzalnih koncepata moći,[4]svojstvenih za ljudski rod.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Luisa Valensuela (španski: Luisa Valenzuela) je argentinska književnica rođena 26. novembra 1938. godine u Buenos Ajresu (Belgrano), u ulici Ugarteće (Ugarteche).

Valensuela potiče iz umetničke porodice – njena majka, Luisa Mersedes Levinson (Luisa Mercedez Levinson), takođe je bila književnica. Od malena je bila okružena velikanima argentinske književnosti kao što su čuveni Horhe Luis Borhes (Jorge Luis Borges) i Ernesto Sabato (Ernesto Sabato)[5], koji su se često okupljali u njenoj kući. Valensuelu su često zvali „Borhesova ćerka“, jer su njena majka i Borhes bili dobri prijatelji, a Luisa Mersedes je bila jedina žena koja je napisala priču u saradnji sa Borhesom.

Zbog odrastanja u tako stimulativnom okruženju, Luisa Valensuela vrlo mlada počinje da se bavi najpre novinarskim poslom, a kasnije književnošću. Prve tekstove objavila je u novinama kao što su Atlantida, El Hogar, Esto Es, a radila je i za Radio Belgrano. Autorka je brojnih eseja, romana, pripovetki, mini-priča i jedna od najvažnijih savremenih argentinskih književnica.

Nakon što se udala sa 20 godina, otišla je da živi u Francusku i tamo dobila ćerku. U svojoj 21. godini napisala je svoj prvi roman po imenu Clara, cuerpo y cabeza. Objavljen je mnogo godina kasnije kada se vratila nazad u Buenos Ajres i počela da radi kao novinarka lista La Nación 1961. godine. Godine 1969. dobila je Fulbrajtovu stipendiju na Univerzitetu u Ajovi. Puno je putovala, a od 1972. do 1974. živela je u Meksiku, Parizu i Barseloni[6].

Zbog diktatorskog režima u Argentini, koji ju je sprečavao da normalno obavlja novinarski i književni rad, odlazi u egzil u Sjedinjene Američke Države. Tamo je ostala deset godina i postala stalni pisac u Centru za međuameričke odnose kao i na njujorkškim i kolumbijskim univerzitetima. Na univerzitetima je održavala razne seminare i radionice pisanja. Bila je član Njujorškog instituta za humanističke nauke, Fonda za slobodno izražavanje i član Komiteta za slobodu pisanja iz američkog centra PEN. U Njujorku je napisala roman Novela negra con argentinos (1990).[7]

Dobitnica je brojnih argentinskih i međunarodnih priznanja čija dela su prevođena na brojne svetske jezike. Danas Valensuela živi, radi i piše u Buenos Ajresu.[8] Iako često biva klasifikovana kao predstavnica latinoameričkog post-buma, sama Valensuela se ograđuje od sentimentalnog romana i magičnog realizma karakterističnog za mnoge književnice te generacije kao što je na primer Isabel Aljende (Isabel Allende). Njeno pisanje karakteriše eksperimentalni, avangardni stil koji propituje hijerarhijske društvene strukture iz feminističke perspektive. Najpoznatija je po svom delu Novela negra con argentinos napisanom kao odgovor na diktaturu sedamdesetih u Argentini. Od velikana latinoameričke književnosti, stilski joj je vrlo blizak Hulio Kortasar (Julio Cortazar): “Njena je proza duhovita, razigrana, eksperimentalna, istovremeno zabavna i vrlo kritična u odnosu na društvenu i političku stvarnost. Luisa Valensuela putuje kroz svoje različite knjige, lucidno crtajući retko birani put žene duboko usidrena u svom stanju, svesna diskriminacije koja je još uvek užasna na celom našem kontinentu, ali, u isto vreme, ispunjena životnom radošću koja joj omogućava da prevaziđe i elementarne faze protesta i precenjivanja žena kako bi stavila se u potpuno ravnopravan položaj sa bilo kojom literaturom — muškom ili ne.”[9]

Dobila je Gugenhajmovu stipendiju 1983. godine kao i nekoliko priznanja za svoj rad kao spisateljica. Njen opus je u potpunosti preveden na engleski jezik i delimično na nemački, francuski, portugalski, holandski, srpski, persijski i japanski.

Dobila je zvanje počasnog doktora Univerziteta u Noksu (1991)[10] i Univerziteta u San Martinu (2017)[11], a 2011. je izabrana za počasnog inostranog člana Američke akademije umetnosti i nauka.[12]

Postala je prva žena koja je dobila Međunarodnu nagradu Carlos Fuentes za književno stvaralaštvo na španskom jeziku 2019. godine. Nagradu joj je uručila Silvija Lemus, bivša ambasadorka Meksika u Sjedinjenim Američkim Državama.

Često gostuje kao predavač na međunarodnom nivou, a nedavno je proglašena počasnim profesorom Univerziteta u Koreji, u Seulu.

Dela i njihova izdanja

[uredi | uredi izvor]

Romani[13]

[uredi | uredi izvor]

Hay que sonreír

  • Buenos Aires: Editorial Américalee, 1966. (Colección Ficciones).
  • Buenos Aires: Ediciones La Margarita Digital, 2004. CD-ROM. Buenos Aires: Fondo de Cultura Económica, 2007. (Colección Tierra Firme).

El gato eficaz

  • México, DF: Ediciones Joaquín Mortiz, 1972. (Nueva Narrativa Hispánica).
  • Buenos Aires: Ediciones de la Flor / Literal, 1991, 2001, 2005. (Colección Narrativa).

Como en la guerra

  • Buenos Aires: Editorial Sudamericana, 1977.
  • La Habana: Ediciones Casa de las Américas, 2001. (La Honda).
  • Buenos Aires: Fondo de Cultura Económica, 2009.

Cola de lagartija

  • Buenos Aires: Editorial Bruguera, 1983. (Cinco Estrellas).
  • México, DF: Difusión Cultural, UNAM, 1992.
  • México, DF: Planeta, 1998. (Autores Latinoamericanos).
  • Buenos Aires: Editorial Norma, 2007. (Colección La Otra Orilla).

Novela negra con argentinos

  • Barcelona: Editorial Plaza y Janés, 1990. (Colección Literaria).
  • Hanover, NH: Ediciones del Norte, 1990.
  • Buenos Aires: Editorial Sudamericana, 1991. (Narrativas Argentinas).

Realidad nacional desde la cama

  • Buenos Aires: Grupo Editor Latinoamericano, 1990, 1993.
  • México, DF: SERSA / Silverspring, MD: Literal Books, 1992.
  • México, DF: Difusión Cultural, UACM, 2007.
  • Buenos Aires: UNSAM, 2017 (Audiolibro. Colección Literatura Latinoamericana).

La Travesía

  • Buenos Aires: Editorial Norma, 2001. (La Otra Orilla).
  • Bogotá: Editorial Norma, 2002, 2007.
  • México, DF: Editorial Alfaguara / Universidad del Claustro de Sor Juana, 2002. (Colección Primero Sueño).
  • Barcelona: Belacqva, 2007. (Colección La Otra Orilla).
  • La Habana: Editorial Arte y Literatura, 2016. (Colección Orbis).

El Mañana

  • Buenos Aires: Editorial Seix Barral, 2010. (Biblioteca Breve).
  • México, DF: Fondo de Cultura Económica, 2010. (Tierra Firme)

Cuidado con el tigre

  • Buenos Aires: Editorial Seix Barral 2011. (Biblioteca Breve).

La máscara sarda, el profundo secreto de Perón.

  • Buenos Aires: Editorial Seix Barral, 2012. (Biblioteca Breve).
  • México: Editorial Fondo de Cultura Económica, 2012. (Colección Tierra Firme).
  • Bogotá: Fondo de Cultura Económica, 2013.

Zbirke kratkih priča

[uredi | uredi izvor]

Los heréticos

  • Buenos Aires: Editorial Paidós, 1967.

Aquí pasan cosas raras

  • Buenos Aires: Ediciones de la Flor, 1975, 1991, 1996, 1997, 2000, 2005.

Libro que no muerde

  • México, DF: Difusión Cultural, UNAM, 1980. (Textos de Humanidades)

Cambio de armas

  • Hanover, NH: Ediciones del Norte, 1982, 1987,1988, 1992, 1995, 1998, 2004, 2007.
  • México, DF: Martín Casillas Editores, 1982, 1983.
  • Buenos Aires: Editorial Norma, 2004. (La Otra Orilla).
  • Bogotá: Editorial Norma, 2007. (La Otra Orilla).

Donde viven las águilas

  • Buenos Aires: Editorial Celtia, 1983.

Simetrías

  • Buenos Aires: Editorial Sudamericana, 1993. (Colección Narrativas Argentinas).
  • Barcelona: Editorial Plaza y Janés, 1997.

Cuentos completos y uno más

  • México, DF / Buenos Aires: Alfaguara, 1999, 2001, 2003, 2007.
  • Buenos Aires: Alfaguara / Ministerio de Educación, 2007. [Edición en dos volúmenes, no venal].

Simetrías / Cambio de Armas: Luisa Valenzuela y la crítica

  • Valencia: Ediciones ExCultura, 2002. (Colección Entramados).

Brevs. Microrrelatos completos hasta hoy

  • Córdoba: Alción Editora, 2004.

Brevs. Microrrelatos completos hasta ayer

  • Buenos Aires: Macedonia Ediciones, 2017. (Colección Breves y Extraordinarios).

Generosos inconvenientes

  • Antología de cuentos. Selección y prólogo de Francisca Noguerol Jiménez. Barcelona: Menoscuarto Ediciones, 2008. (Colección Reloj de Arena).

Juego de villanos

  • Antología de microrrelatos. Selección y prólogo de Francisca Noguerol Jiménez. Barcelona: Thule Ediciones, 2008. (Colección Micromundos).

Tres por cinco

  • Madrid: Editorial Páginas de Espuma, 2008. (Colección Voces / Literatura).
  • Buenos Aires: Editorial Páginas de Espuma/La Compañía, 2010.

ABC de las microfábulas

  • Edición de arte ilustrada por Rufino de Mingo. Madrid: Del Centro Editores, 2009.
  • Edición de arte ilustrada por Lorenzo Amengual, Buenos Aires: Editorial La Vaca, 2011.

Zoorpresas zoológicas.

  • Microrrelatos. Buenos Aires: Editorial Macedonia, 2013.

Zoorpresas y demás microfábulas.

  • Lima: Editorial El Gato Descalzo, 2013.

Cambio de armas y otros cuentos políticos.

  • Buenos Aires: Ediciones Colihue, 2015.

El chiste de Dios y otros cuentos.

  • Quindío, Colombia: Editorial Cuadernos Negros, 2017.

Cuentos de nuestra América.

  • Cuernavaca: Editorial La Ratona Cartonera, 2018.

Eseji i autobiografski spisi

[uredi | uredi izvor]

Peligrosas Palabras. Reflexiones de una escritora.

  • Buenos Aires: Editorial Temas, 2001. (Colección En el margen).
  • México, DF: Editorial Océano, 2002.

Escritura y Secreto.

  • México, DF: Editorial Ariel, 2002. (Cuadernos de la Cátedra Alfonso Reyes del Instituto Tecnológico de Monterrey).
  • Madrid: Fondo de Cultura Económica de España, 2003. (Cuadernos de la Cátedra Alfonso Reyes del Instituto Tecnológico de Monterrey).

Los deseos oscuros y los otros (cuadernos de New York).

  • Buenos Aires: Editorial Norma, 2002.

Acerca de Dios (o aleja).

  • Rosario: Editorial Fundación Ross, 2007. (Semillas de Eva).

Taller de escritura breve.

  • Lima: Ed. Sarita Cartonera, 2007.

Cortázar-Fuentes, Entrecruzamientos.

  • México DF y Buenos Aires: Editorial Alfaguara, 2014.

Lecciones de arte, el Entusiasmo.

  • Colección El elogio de la educación. Consejo de Mentes Brillantes. México DF: Sindicato Nacional de Trabajadores de la Educación, 2014.

Diario de máscaras.

  • Buenos Aires: Editorial Capital Intelectual, 2014.

Conversación con las máscaras.

  • Lima, Editorial Micrópolis, 2016.

Antologije i kombinovana izdanja

[uredi | uredi izvor]
  • Antología personal. Buenos Aires: Ediciones Desde la Gente, 1998.
  • El placer rebelde. Antología general. Prólogo y selección de Guillermo Saavedra. Buenos Aires / México, DF: Fondo de Cultura Económica, 2003.
  • Trilogía de los bajos fondos. Prólogo de Guillermo Piro. México, DF: Fondo de Cultura Económica, 2004. (Colección Tierra Firme) [Incluye: Hay que sonreír, Como en la guerra, Novela negra con argentinos]

Nagrade

[uredi | uredi izvor]
  • 1969. Fulbrajtova stipendija (Internacionalni program pisanja, Univerzitet u Ajovi)
  • 1972. Stipendija Argentine Fondo Nacional de las Artes za istraživanja u Njujorku
  • 1983. Gugenhajmova stipendija
  • 1997. Medalja Machado de Assis Brazilske akademije književnosti
  • 2004. Nagrada Astralba (Univerzitet u Portoriku)
  • 2016. Velika počasna nagrada Argentinskog društva pisaca (SADE)
  • 2019. Međunarodna nagrada Carlos Fuentes za književno stvaralaštvo na španskom jeziku
  • 2023. Nagrada Alfonso Reyes

Luisa Valensuela i odnos sa Srbijom

[uredi | uredi izvor]

Luisa Valensuela je u nekoliko navrata posećivala Srbiju i bila gošća na raznim kulturnim dešavanjima. Tako je 2017. godine gostovala na više manifestacija: ProseFestu[9] u Kulturnom centru Novog Sada, Danima Argentine u Kolarcu[14] kao i na promociji sopstvene zbirke Simetrija u Beogradu. Dok je 2023. godine održana promocija književnog stvaralaštva Luise Valensuele, u okviru programa Umetnik u fokusu.

Promena oružja (Cambio de armas) je zbirka priča prva prevedena na srpski jezik od strane prof. dr Ksenije Bilbije sa Univerziteta u Viskonsinu.[15] Nalazi se u prvom broju časopisa za žensku književnost i kulturu ProFemina iz 1994. godine, prvom takvom časopisu u Srbiji posle Drugog svetskog rata. Od tada je u Srbiji ova zbirka doživela više izdanja. Pored dr Ksenije Bilbije, dela Luise Valensule na srpski jezik prevodila je i dr Ana Marković, koja je odbranila doktorsku disertaciju na temu književnog stvaralaštva same autorke[16]. Ostala dela koja su prevedena na srpski jezik su Simetrije (Simetrías), Roman noar s Argentincima (Novela negra con argentinos ), Moraš da se smeškaš (Hay que sonreír), Opasne reči (Palabras parcas).[17]

Kada je Valensuela tokom susreta sa čitaocima u okviru manifestacije Dani Argentine u Kolarcu upitana o njenim utiscima o Srbiji, dala je sledeću izjavu:

„Osećam se ovde divno, prihvaćeno. Ljudi su srdačni, gostoljubivi. Osećam duboko razumevanje sa ljudima u Srbiji“.[18]

Mišljenja i kritike

[uredi | uredi izvor]

Među književnim kritičarima i teoretičarima koji su se najviše bavili delom Luise Valensuele ističu se:

  • Beatriz Sarlo (Beatriz Sarlo) – poznata argentinska kritičarka i teoretičarka. Poznata po svojim analizama feminističke književnosti i političkih dimenzija književnosti u Latinskoj Americi, često se bavi temama koje Valensuela istražuje u svom radu. Rad Beatriz Sarlo analizira knjigu Opasne reči Luise Valenzuele, zbirku tekstova nastalih kroz njena predavanja i izlaganja, koja dopunjuje njeno fikcionalno stvaralaštvo. Koristeći pristup koji povezuje teorije subalternosti, feminističke perspektive i kritički metod, istražuje se kako Valenzuela promišlja ulogu žene spisateljice u savremenom književnom kontekstu. [19]
  • Džoj Logan (Joy Logan) – profesorka latinoameričke književnosti i kulturnih studija na Univerzitetu na Havajima, njena istraživanja i publikacije uglavnom se bave narativnim izrazima rodne i etničke konstrukcije identiteta, antropologijom avanture, kao i savremenim ekološkim pitanjima u južnom delu Latinske Amerike. Istraživala je radionice za žensko pisanje u Argentini koje su funkcionisale tokom Prljavog rata. Njen prvi rad fokusirao se na ženske književne kolektive, argentinske istorijske romane i autore kao što su Luisa Valencuela, Tununa Merkado, Isabel Aljende, Martin Kohan i Horhe Luis Borhes. U časopisu Latin American Literary Review napisala je članak o Valensuelinom delu Simetrije, koje analizira kroz postulate feminizma i postmodernizma za vreme kog je i nastalo.[20]
  • Ksenija Bilbija - profesorka na Univerzitetu Viskonson-Medison u Sjedinjenim Američkim Državama. Bavi se kulturnim studijama i rodnom kritikom, a njeno istraživanje se posebno fokusira na iberoameričku književnost. Njen rad Yo soy trampa: Ensayos sobre la obra de Luisa Valenzuela (2003) analizira delo Luise Valensuele.[21] Takođe, Ksenija Bilbija je prva prevela na srpski jezik delo ove autorke, Promena oružja (Cambio de armas). U svom radu The Rhetoric of the Repressed in «Black Novel (with Argentines)» by Luisa Valenzuela, Ksenija Bilbija analizira Valensuelin roman Novela negra con argentinos i ukazuje na odnos između narativne strukture, nacionalnog identiteta i istorijske traume.
  • Linda Jablonski (Linda Yablonsky) - američka umetnička kritičarka, novinarka i autorka. Pisala je za prestižne časopise kao što su The New York Times i Artforum. U svom radu Luisa Valenzuela (1991)[22] Jablonski ističe da "Luisa Valenzuela u svom delu koristi simetriju kao centralnu temu, istražujući veze između jezika i moći. Priključne priče u zbirci, iako na prvi pogled raznovrsne, povezane su kroz slične motive, kao što su politička situacija u Argentini, Prljavi rat i manipulacija stvarnošću. Valenzuela se bavi temama terorizma, tortura i nestanaka, istražujući kako moć utiče na lične i političke odnose". Autorka takođe naglašava Valensuelinu upotrebu paralela i analogija, posebno u vezi sa političkim nasiljem i ličnim odnosima, te poziva čitaoca da prepozna skrivene veze i obrasce u društvu.

Bibliografija i izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. Herbert, Craig (1999). “The Post-Boom in Spanish American Fiction”. Chasqui. str. 12—24
  2. „Luisa Valenzuela, The Art of Fiction No. 170”. The Paris Review.
  3. Magnarelli, Sharon (2003). „Review of Luisa Valenzuela sin máscara”. Letras Femeninas. 29 (2): 222—224. ISSN 0277-4356.
  4. Mouat, Ricardo Gutiérrez (1995). „Luisa Valenzuela's Literal Writing”. World Literature Today (na jeziku: engleski). 69 (4): 709. doi:10.2307/40151607.
  5. Cervantes, Biblioteca Virtual Miguel de. „The Rhetoric of the Repressed in "Black Novel (with Argentines)" by Luisa Valenzuela”. Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes
  6. Yablonsky, Linda; Valenzuela, Luisa (1991). „Luisa Valenzuela”. BOMB (35): 50—53. ISSN 0743-3204
  7. PatrimonioBA. Entrevista con Luisa Valenzuela - 1er parte

Dodatne reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Herbert, Craig (1999). “The Post-Boom in Spanish American Fiction”. Chasqui. str. 12—24. 
  2. ^ „Latin American Boom”. The modern novel. 
  3. ^ „Luisa Valenzuela, The Art of Fiction No. 170”. The Paris Review. 
  4. ^ Hidalgo-de Jesús, Amarilis (2000). “Review Essay: ‘Argentina: Literatura Contemporánea/Guerra Sucia." vol. 29, no. 1. Chasqui. str. 101—03. 
  5. ^ kulturavoj_sr. „Promocija književnog stvaralaštva Luise Valensuele, u okviru programa „Umetnik u fokusuˮ – Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-11-23. 
  6. ^ kulturavoj_sr. „Promocija književnog stvaralaštva Luise Valensuele, u okviru programa „Umetnik u fokusuˮ – Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-11-23. 
  7. ^ kulturavoj_sr. „Promocija književnog stvaralaštva Luise Valensuele, u okviru programa „Umetnik u fokusuˮ – Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-11-23. 
  8. ^ Sulis Kim, Elizabeth. „Luisa Valenzuela”. New Orleans Review. Pristupljeno 2024-11-23. 
  9. ^ a b „Luisa Valenzuela”. PROSEFEST. 
  10. ^ „Honorary Degrees: 1900-1999 - Knox College Honorary Degrees - Knox College”. www.knox.edu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-11-25. 
  11. ^ „» Luisa Valenzuela será doctora Honoris Causa por la UNSAM” (na jeziku: španski). 2024-10-28. Pristupljeno 2024-11-25. 
  12. ^ „Luisa Valenzuela | American Academy of Arts and Sciences”. www.amacad.org (na jeziku: engleski). 2024-11-25. Pristupljeno 2024-11-25. 
  13. ^ „Libros de Luisa Valenzuela - Luisa Valenzuela”. Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes (na jeziku: španski). Pristupljeno 2024-11-25. 
  14. ^ „Književni susret sa Luisom Valensuelom 29. 5. 2023. u 19.30 Mala sala”. Kolarac (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-11-25. 
  15. ^ „Argentinska autorka LUISA VALENSUELA na Filozofskom fakultetu u sredu, 31. maja u 14.00 (P8)”. Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet. 
  16. ^ „Argentinska autorka LUISA VALENSUELA na Filozofskom fakultetu u sredu, 31. maja u 14.00 (P8) | FF”. www.ff.uns.ac.rs. Pristupljeno 2024-11-24. 
  17. ^ „Argentinska autorka LUISA VALENSUELA na Filozofskom fakultetu u sredu, 31. maja u 14.00 (P8)”. Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet. 
  18. ^ „Održano književno veče sa Argentinkom Luisom Valensuelom u Beogradu”. Politika. 30. 05. 2023. 
  19. ^ Cervantes, Biblioteca Virtual Miguel de. „Una propuesta de sabotaje: Luisa Valenzuela y sus reflexiones de escritora”. Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes (na jeziku: španski). Pristupljeno 2024-11-24. 
  20. ^ Logan, Joy (1996). „Southern Discomfort in Argentina: Postmodernism, Feminism, and Luisa Valenzuela's "Simetrias"”. Latin American Literary Review. 24 (48): 5—18. ISSN 0047-4134. 
  21. ^ „Bilbija, Ksenija”. Spanish & Portuguese (na jeziku: engleski). 2018-03-27. Pristupljeno 2024-11-25. 
  22. ^ Yablonsky, Linda (proleće 1991). „Louisa Valenzuela”. BOMB. No.35: 50—53 — preko JSTOR. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Sneigea/песак&oldid=28876550”