Корисник:Sneigea/песак

Луиса Валенсуела

Луиса Валенсуела
Луиса Валенсуела на сајму књига у Буенос Ајресу 2017. године
Лични подаци
Датум рођења	26. новембар 1938.
Место рођења	Буенос Ајрес, Аргентина

Луиса Валенсуела је аргентинска списатељица 20. века чије стваралаштво припада пост-бум периоду латиноамеричке књижевности. Писала је романе и кратке приче које углавном за тему имају питања друштвене хијерархије, при чему често заузимају феминистичку перспективу. У својим есејима попут Peligrosas palabras (2001) дотиче се тема идентитета, сећања и политике, сагледаних кроз женско искуство. Њен књижевни стил карактерише се као експерименталан и авангардан.

Валенсуела је нарочито позната по делима која рефлектују друштвену ситуацију у Аргентини током периода диктатуре седамдесетих година двадесетог века. Међу њеним најважнијим делима издвајају се наслови Como en la guerra (1977), Cambio de armas (1982) и Cola de lagartija (1983) која представљају спој оштре критике тадашње диктатуре с анализом партријархалних друштвених структура као и универзалних концепата моћи,својствених за људски род.

Биографија

Луиса Валенсуела (шпански: Luisa Valenzuela) је аргентинска књижевница рођена 26. новембра 1938. године у Буенос Ајресу (Белграно), у улици Угартеће (Ugarteche).

Валенсуела потиче из уметничке породице – њена мајка, Луиса Мерседес Левинсон (Luisa Mercedez Levinson), такође је била књижевница. Од малена је била окружена великанима аргентинске књижевности као што су чувени Хорхе Луис Борхес (Jorge Luis Borges) и Ернесто Сабато (Ernesto Sabato), који су се често окупљали у њеној кући. Валенсуелу су често звали „Борхесова ћерка“, јер су њена мајка и Борхес били добри пријатељи, а Луиса Мерседес је била једина жена која је написала причу у сарадњи са Борхесом.

Због одрастања у тако стимулативном окружењу, Луиса Валенсуела врло млада почиње да се бави најпре новинарским послом, а касније књижевношћу. Прве текстове објавила је у новинама као што су Atlantida, El Hogar, Esto Es, а радила је и за Radio Belgrano. Ауторка је бројних есеја, романа, приповетки, мини-прича и једна од најважнијих савремених аргентинских књижевница.

Након што се удала са 20 година, отишла је да живи у Француску и тамо добила ћерку. У својој 21. години написала је свој први роман по имену Clara, cuerpo y cabeza. Објављен је много година касније када се вратила назад у Буенос Ајрес и почела да ради као новинарка листа La Nación 1961. године. Године 1969. добила је Фулбрајтову стипендију на Универзитету у Ајови. Пуно је путовала, а од 1972. до 1974. живела је у Мексику, Паризу и Барселони.

Због диктаторског режима у Аргентини, који ју је спречавао да нормално обавља новинарски и књижевни рад, одлази у егзил у Сједињене Америчке Државе. Тамо је остала десет година и постала стални писац у Центру за међуамеричке односе као и на њујоркшким и колумбијским универзитетима. На универзитетима је одржавала разне семинаре и радионице писања. Била је члан Њујоршког института за хуманистичке науке, Фонда за слободно изражавање и члан Комитета за слободу писања из америчког центра ПЕН. У Њујорку је написала роман Novela negra con argentinos (1990).

Добитница је бројних аргентинских и међународних признања чија дела су превођена на бројне светске језике. Данас Валенсуела живи, ради и пише у Буенос Ајресу. Иако често бива класификована као представница латиноамеричког пост-бума, сама Валенсуела се ограђује од сентименталног романа и магичног реализма карактеристичног за многе књижевнице те генерације као што је на пример Исабел Аљенде (Isabel Allende). Њено писање карактерише експериментални, авангардни стил који пропитује хијерархијске друштвене структуре из феминистичке перспективе. Најпознатија је по свом делу Novela negra con argentinos написаном као одговор на диктатуру седамдесетих у Аргентини. Од великана латиноамеричке књижевности, стилски јој је врло близак Хулио Кортасар (Julio Cortazar): “Њена је проза духовита, разиграна, експериментална, истовремено забавна и врло критична у односу на друштвену и политичку стварност. Луиса Валенсуела путује кроз своје различите књиге, луцидно цртајући ретко бирани пут жене дубоко усидрена у свом стању, свесна дискриминације која је још увек ужасна на целом нашем континенту, али, у исто време, испуњена животном радошћу која јој омогућава да превазиђе и елементарне фазе протеста и прецењивања жена како би ставила се у потпуно равноправан положај са било којом литературом — мушком или не.”

Добила је Гугенхајмову стипендију 1983. године као и неколико признања за свој рад као списатељица. Њен опус је у потпуности преведен на енглески језик и делимично на немачки, француски, португалски, холандски, српски, персијски и јапански.

Добила је звање почасног доктора Универзитета у Ноксу (1991) и Универзитета у Сан Мартину (2017), а 2011. је изабрана за почасног иностраног члана Америчке академије уметности и наука.

Постала је прва жена која је добила Међународну награду Carlos Fuentes за књижевно стваралаштво на шпанском језику 2019. године. Награду јој је уручила Силвија Лемус, бивша амбасадорка Мексика у Сједињеним Америчким Државама.

Често гостује као предавач на међународном нивоу, а недавно је проглашена почасним професором Универзитета у Кореји, у Сеулу.

Дела и њихова издања

Романи

Hay que sonreír

• Buenos Aires: Editorial Américalee, 1966. (Colección Ficciones).
• Buenos Aires: Ediciones La Margarita Digital, 2004. CD-ROM. Buenos Aires: Fondo de Cultura Económica, 2007. (Colección Tierra Firme).

El gato eficaz

• México, DF: Ediciones Joaquín Mortiz, 1972. (Nueva Narrativa Hispánica).
• Buenos Aires: Ediciones de la Flor / Literal, 1991, 2001, 2005. (Colección Narrativa).

Como en la guerra

• Buenos Aires: Editorial Sudamericana, 1977.
• La Habana: Ediciones Casa de las Américas, 2001. (La Honda).
• Buenos Aires: Fondo de Cultura Económica, 2009.

Cola de lagartija

• Buenos Aires: Editorial Bruguera, 1983. (Cinco Estrellas).
• México, DF: Difusión Cultural, UNAM, 1992.
• México, DF: Planeta, 1998. (Autores Latinoamericanos).
• Buenos Aires: Editorial Norma, 2007. (Colección La Otra Orilla).

Novela negra con argentinos

• Barcelona: Editorial Plaza y Janés, 1990. (Colección Literaria).
• Hanover, NH: Ediciones del Norte, 1990.
• Buenos Aires: Editorial Sudamericana, 1991. (Narrativas Argentinas).

Realidad nacional desde la cama

• Buenos Aires: Grupo Editor Latinoamericano, 1990, 1993.
• México, DF: SERSA / Silverspring, MD: Literal Books, 1992.
• México, DF: Difusión Cultural, UACM, 2007.
• Buenos Aires: UNSAM, 2017 (Audiolibro. Colección Literatura Latinoamericana).

La Travesía

• Buenos Aires: Editorial Norma, 2001. (La Otra Orilla).
• Bogotá: Editorial Norma, 2002, 2007.
• México, DF: Editorial Alfaguara / Universidad del Claustro de Sor Juana, 2002. (Colección Primero Sueño).
• Barcelona: Belacqva, 2007. (Colección La Otra Orilla).
• La Habana: Editorial Arte y Literatura, 2016. (Colección Orbis).

El Mañana

• Buenos Aires: Editorial Seix Barral, 2010. (Biblioteca Breve).
• México, DF: Fondo de Cultura Económica, 2010. (Tierra Firme)

Cuidado con el tigre

• Buenos Aires: Editorial Seix Barral 2011. (Biblioteca Breve).

La máscara sarda, el profundo secreto de Perón.

• Buenos Aires: Editorial Seix Barral, 2012. (Biblioteca Breve).
• México: Editorial Fondo de Cultura Económica, 2012. (Colección Tierra Firme).
• Bogotá: Fondo de Cultura Económica, 2013.

Збирке кратких прича

Los heréticos

• Buenos Aires: Editorial Paidós, 1967.

Aquí pasan cosas raras

• Buenos Aires: Ediciones de la Flor, 1975, 1991, 1996, 1997, 2000, 2005.

Libro que no muerde

• México, DF: Difusión Cultural, UNAM, 1980. (Textos de Humanidades)

Cambio de armas

• Hanover, NH: Ediciones del Norte, 1982, 1987,1988, 1992, 1995, 1998, 2004, 2007.
• México, DF: Martín Casillas Editores, 1982, 1983.
• Buenos Aires: Editorial Norma, 2004. (La Otra Orilla).
• Bogotá: Editorial Norma, 2007. (La Otra Orilla).

Donde viven las águilas

• Buenos Aires: Editorial Celtia, 1983.

Simetrías

• Buenos Aires: Editorial Sudamericana, 1993. (Colección Narrativas Argentinas).
• Barcelona: Editorial Plaza y Janés, 1997.

Cuentos completos y uno más

• México, DF / Buenos Aires: Alfaguara, 1999, 2001, 2003, 2007.
• Buenos Aires: Alfaguara / Ministerio de Educación, 2007. [Edición en dos volúmenes, no venal].

Simetrías / Cambio de Armas: Luisa Valenzuela y la crítica

• Valencia: Ediciones ExCultura, 2002. (Colección Entramados).

Brevs. Microrrelatos completos hasta hoy

• Córdoba: Alción Editora, 2004.

Brevs. Microrrelatos completos hasta ayer

• Buenos Aires: Macedonia Ediciones, 2017. (Colección Breves y Extraordinarios).

Generosos inconvenientes

• Antología de cuentos. Selección y prólogo de Francisca Noguerol Jiménez. Barcelona: Menoscuarto Ediciones, 2008. (Colección Reloj de Arena).

Juego de villanos

• Antología de microrrelatos. Selección y prólogo de Francisca Noguerol Jiménez. Barcelona: Thule Ediciones, 2008. (Colección Micromundos).

Tres por cinco

• Madrid: Editorial Páginas de Espuma, 2008. (Colección Voces / Literatura).
• Buenos Aires: Editorial Páginas de Espuma/La Compañía, 2010.

ABC de las microfábulas

• Edición de arte ilustrada por Rufino de Mingo. Madrid: Del Centro Editores, 2009.
• Edición de arte ilustrada por Lorenzo Amengual, Buenos Aires: Editorial La Vaca, 2011.

Zoorpresas zoológicas.

• Microrrelatos. Buenos Aires: Editorial Macedonia, 2013.

Zoorpresas y demás microfábulas.

• Lima: Editorial El Gato Descalzo, 2013.

Cambio de armas y otros cuentos políticos.

• Buenos Aires: Ediciones Colihue, 2015.

El chiste de Dios y otros cuentos.

• Quindío, Colombia: Editorial Cuadernos Negros, 2017.

Cuentos de nuestra América.

• Cuernavaca: Editorial La Ratona Cartonera, 2018.

Eсеји и аутобиографски списи

Peligrosas Palabras. Reflexiones de una escritora.

• Buenos Aires: Editorial Temas, 2001. (Colección En el margen).
• México, DF: Editorial Océano, 2002.

Escritura y Secreto.

• México, DF: Editorial Ariel, 2002. (Cuadernos de la Cátedra Alfonso Reyes del Instituto Tecnológico de Monterrey).
• Madrid: Fondo de Cultura Económica de España, 2003. (Cuadernos de la Cátedra Alfonso Reyes del Instituto Tecnológico de Monterrey).

Los deseos oscuros y los otros (cuadernos de New York).

• Buenos Aires: Editorial Norma, 2002.

Acerca de Dios (o aleja).

• Rosario: Editorial Fundación Ross, 2007. (Semillas de Eva).

Taller de escritura breve.

• Lima: Ed. Sarita Cartonera, 2007.

Cortázar-Fuentes, Entrecruzamientos.

• México DF y Buenos Aires: Editorial Alfaguara, 2014.

Lecciones de arte, el Entusiasmo.

• Colección El elogio de la educación. Consejo de Mentes Brillantes. México DF: Sindicato Nacional de Trabajadores de la Educación, 2014.

Diario de máscaras.

• Buenos Aires: Editorial Capital Intelectual, 2014.

Conversación con las máscaras.

• Lima, Editorial Micrópolis, 2016.

Антологије и комбинована издања

• Antología personal. Buenos Aires: Ediciones Desde la Gente, 1998.
• El placer rebelde. Antología general. Prólogo y selección de Guillermo Saavedra. Buenos Aires / México, DF: Fondo de Cultura Económica, 2003.
• Trilogía de los bajos fondos. Prólogo de Guillermo Piro. México, DF: Fondo de Cultura Económica, 2004. (Colección Tierra Firme) [Incluye: Hay que sonreír, Como en la guerra, Novela negra con argentinos]

Награде

• 1969. Фулбрајтова стипендија (Интернационални програм писања, Универзитет у Ајови)
• 1972. Стипендија Аргентине Fondo Nacional de las Artes за истраживања у Њујорку
• 1983. Гугенхајмoва стипендија
• 1997. Медаља Machado de Assis Бразилске академије књижевности
• 2004. Награда Astralba (Универзитет у Порторику)
• 2016. Велика почасна награда Аргентинског друштва писаца (SADE)
• 2019. Међународна награда Carlos Fuentes за књижевно стваралаштво на шпанском језику
• 2023. Награда Alfonso Reyes

Луиса Валенсуела и однос са Србијом

Луиса Валенсуела је у неколико наврата посећивала Србију и била гошћа на разним културним дешавањима. Тако је 2017. године гостовала на више манифестација: ПросеФесту у Културном центру Новог Сада, Данима Аргентине у Коларцу као и на промоцији сопствене збирке Симетрија у Београду. Док је 2023. године одржана промоција књижевног стваралаштва Луисе Валенсуеле, у оквиру програма Уметник у фокусу.

Промена оружја (Cambio de armas) је збирка прича прва преведена на српски језик од стране проф. др Ксеније Билбије са Универзитета у Висконсину. Налази се у првом броју часописа за женску књижевност и културу ProFemina из 1994. године, првом таквом часопису у Србији после Другог светског рата. Од тада је у Србији ова збирка доживела више издања. Поред др Ксеније Билбије, дела Луисе Валенсуле на српски језик преводила је и др Ана Марковић, која је одбранила докторску дисертацију на тему књижевног стваралаштва саме ауторке. Остала дела која су преведена на српски језик су Симетрије (Simetrías), Роман ноар с Аргентинцима (Novela negra con argentinos ), Мораш да се смешкаш (Hay que sonreír), Опасне речи (Palabras parcas).

Када је Валенсуела током сусрета са читаоцима у оквиру манифестације Дани Аргентине у Коларцу упитана о њеним утисцима о Србији, дала је следећу изјаву:

„Осећам се овде дивно, прихваћено. Људи су срдачни, гостољубиви. Осећам дубоко разумевање са људима у Србији“.

Мишљења и критике

Међу књижевним критичарима и теоретичарима који су се највише бавили делом Луисе Валенсуеле истичу се:

• Беатриз Сарло (Beatriz Sarlo) – позната аргентинска критичарка и теоретичарка. Позната по својим анализама феминистичке књижевности и политичких димензија књижевности у Латинској Америци, често се бави темама које Валенсуела истражује у свом раду. Рад Беатриз Сарло анализира књигу Опасне речи Луисе Валензуеле, збирку текстова насталих кроз њена предавања и излагања, која допуњује њено фикционално стваралаштво. Користећи приступ који повезује теорије субалтерности, феминистичке перспективе и критички метод, истражује се како Валензуела промишља улогу жене списатељице у савременом књижевном контексту.

• Џој Логан (Joy Logan) – професорка латиноамеричке књижевности и културних студија на Универзитету на Хавајима, њена истраживања и публикације углавном се баве наративним изразима родне и етничке конструкције идентитета, антропологијом авантуре, као и савременим еколошким питањима у јужном делу Латинске Америке. Истраживала је радионице за женско писање у Аргентини које су функционисале током Прљавог рата. Њен први рад фокусирао се на женске књижевне колективе, аргентинске историјске романе и ауторе као што су Луиса Валенcуела, Тунуна Меркадо, Исабел Aљендe, Мартин Кохан и Хорхе Луис Борхес. У часопису Latin American Literary Review написала је чланак о Валенсуелином делу Симетрије, које анализира кроз постулате феминизма и постмодернизма за време ког је и настало.
• Ксенија Билбија - професорка на Универзитету Висконсон-Медисон у Сједињеним Америчким Државама. Бави се културним студијама и родном критиком, а њено истраживање се посебно фокусира на ибероамеричку књижевност. Њен рад Yo soy trampa: Ensayos sobre la obra de Luisa Valenzuela (2003) анализира дело Луисе Валенсуеле. Такође, Ксенија Билбија је прва превела на српски језик дело ове ауторке, Промена оружја (Cambio de armas). У свом раду The Rhetoric of the Repressed in «Black Novel (with Argentines)» by Luisa Valenzuelа, Ксенија Билбија анализира Валенсуелин роман Novela negra con argentinos и указује на однос између наративне структуре, националног идентитета и историјске трауме.
• Линда Јаблонски (Linda Yablonsky) - америчка уметничка критичарка, новинарка и ауторка. Писала је за престижне часописе као што су The New York Times и Artforum. У свом раду Luisa Valenzuela (1991) Јаблонски истиче да "Луиса Валензуела у свом делу користи симетрију као централну тему, истражујући везе између језика и моћи. Прикључне приче у збирци, иако на први поглед разноврсне, повезане су кроз сличне мотиве, као што су политичка ситуација у Аргентини, Прљави рат и манипулација стварношћу. Валензуела се бави темама тероризма, тортура и нестанака, истражујући како моћ утиче на личне и политичке односе". Ауторка такође наглашава Валенсуелину употребу паралела и аналогија, посебно у вези са политичким насиљем и личним односима, те позива читаоца да препозна скривене везе и обрасце у друштву.

Библиографија и извори

1. Herbert, Craig (1999). “The Post-Boom in Spanish American Fiction”. Chasqui. стр. 12—24
2. „Luisa Valenzuela, The Art of Fiction No. 170”. The Paris Review.
3. Magnarelli, Sharon (2003). „Review of Luisa Valenzuela sin máscara”. Letras Femeninas. 29 (2): 222—224. ISSN 0277-4356.
4. Mouat, Ricardo Gutiérrez (1995). „Luisa Valenzuela's Literal Writing”. World Literature Today (на језику: енглески). 69 (4): 709. doi:10.2307/40151607.
5. Cervantes, Biblioteca Virtual Miguel de. „The Rhetoric of the Repressed in "Black Novel (with Argentines)" by Luisa Valenzuela”. Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes
6. Yablonsky, Linda; Valenzuela, Luisa (1991). „Luisa Valenzuela”. BOMB (35): 50—53. ISSN 0743-3204
7. PatrimonioBA. Entrevista con Luisa Valenzuela - 1er parte